Ijao...RADI!

Srce moje rashodovano se vratilo, jedini problem sto vise ne radi Gmail (aaaa....)i ne vidi se blog (iju!).
Eto tako.
Happy Hollidays.


Nema veze, ajde idemo ovako, da vidimo od koga smo dobili cestitke...Papirnate su pristigle od Jolly travela i Instituta za ekonomsku diplomatiju, hvala lepo, i Infostud je poslao novi bilten.
A evo ko se potrudio i na web-u:



Erste, Sonja K.



Synovate - Milica V.
(ovo je mnogo dobro, umesto cestitki resili su da sav novac ode u dobrotvorne svrhe!)


Bovan Consulting, Maja R.




...i ovo , ujuu: Hallmark

Hvala, dear DD na fresh dreams i great life!!!



(bila je jos jedna, od druge DD, i od Krojacice,i Ljilje KlotFrket i od marketinga Skijalista Srbije..ali je negde nestalo, hvala svima!)


Internet Serbia Travel News, Ivana. Neko pra ognjiste.


genericko, ali je slatko! :)

pa ovo je kul, kaze ovako :)
EL INSTITUTO CERVANTES LE DESEA UNAS FELICES FIESTAS
Y UN PRÓSPERO AÑO NUEVO





(ovaj mali je gratis, srecni praznici!)

Zastarela IT oprema: Anatomija kule od karata

Nasa sekretarica danas je milioniti put opsovala a i ja sa njom!!!


Racunari su, izmedju ostalog, krajem ove 2006. godine, gori nego ikad: mom je puko eXplorer (inace, iz IT sektora PNM-a kad su videli na cemu radim, postavili su dijagnozu: ovo vam je, koleginice, nesto izmedju pentiuma jedinice i dvojke, ne vidi se, nepoznate je marke!).

Ali tu nije kraj: kolega iza mene, sa cijeg sam kompa juce skidala copyleft slike (jer moj ne radi), imao je danas straaaashan problem koji se sastoji u sledecem „neko je sa mog kompa ishao na sajtove na koje ja nikada nisam ishao”.

:)
Sta reci...majkumu.

Dva kompa s moje desne strane nemaju izlaz na internet uopste, onome iza fali mishko (neko ga iskopcao i odneo), a ostali su zauzeti.

Sta ja da radim danas bez interneta?

Sve sam poslove zavrsila, i sledeci datum za koji bih mogla da pisem je tek – 11. januar. Da mogu na web po inspiraciju, ne bih oklevala :)
Ali posto ne mogu, a sledeci razgovor (za Nekretnine koje ce izaci 12.1. 2007!) mi, nazalost, nije danas nego tek od nedelje, tako da nemam nista pametno da radim!

„Komp mora na reinstalaciju”, zlokobno su mi rekli u help-desku preko telefona :(
Desavalo se da tako odnesu i nikada ni ne vrate racunar, ili da se ceka po 2 meseca...uzas!

Prirodno, kopirala sam svoje fajlove (prethodno sam morala da pozajmim usb od giga, i da pregovaram ne bih li negde privremeno udomila svoj folder - siroce :( Nije lako, svi kubure s memorijom!).

Onda je dosao gospodin sa 8.sprata i poceo da se raspituje sta kopiram, gde cu to da stavim, ciji je stapitj (USB), i tako dalje...samo zato da bi mogao da trenira strogocu i da kaze kako ce OBRISATI ono sto je prvobitno obecao da ce sacuvati, a to je taj moj JEDAN folder na D particiji.
Eto, moze mu se. A obecao je da ako sve spakujem u 1 folder i oznacim ga, da ce to da ostavi! Posle je ipakpristao da ne obrishe, sacekacu ponedeljak da vidim


Dozlaboga je cudno ovo zamesateljstvo. Usput, opet se prica o otkazima...Stedi se i na toalet papiru i tecnom sapuno, ako je verovati nasoj sekretarici da toga nema zbog „racionalizacije troshkova”.

Ali sta reci...ovde novinari jos uvek pisu „sumLJao sam” i pisu vesti u prvom licu „bio sam na konferenciji, video sam, doneli su nam, pokazali su nam”......i sta onda ocekivati?

A svadjamo se, i to opako, zbog neispravne opreme, sumnjice se ljudi, dizu ton i preganjanju...jer u 2007. ulazimo sa krntijama od racunara i stampacima koji rade samo kad je su svi racunari povezani na njega ukljuceni.
Treba li reci da nemam u redakciji telefon. Cim izadje do wc, nekiod nas svoje aparate uredno zakljucaju (btw.nije rec o realnim potrebama za tim, jer NIKADA u Dodacima nije bio prevelik telefonski racunm osim JEDNOM, pre oko 3 godine, kada smo svi zvali sa jednog jedinog telefona...To je bilo dok jos nisu pristigle kolege iz ugasenih novina i magazina, pa je , O SRECE, svako sa sobom doneo svoj telefon!)
Zato ja obavljam mejlom intervjue. Ili uzivo, naravno.
Fiksni telefon i televiziju cak i kod kuce ne zarezujem, prosto su mi antipaticni i retrogradni ti aparati :))


To je cena suvog profesionalizma: nikome od nas nije bitno kakav mu je racunar, dokle god RADI. Vazno je da se okrece, nevazno je da li je kec ili bentli...:) Ne stizemo da primetimo! A kad stane, onda shvatis...kula od karata.

Ja sam, btw, komp za kojim radim oduvek stavljala na raspolaganje svima, znam koliko smo kilavi s opremom...a onda sam jednoga dana uhvatila sekretaricu kako mi revnosno BRISHE sent items u Outlooku!
Nemam ja tajni, dalkeo bilo, sve je ovde posao, nije mi smetalo ni kad sam zaticala ukljucen komp i podignut i otvoren Inbox....tek nakon ovog nasilja nad mojim mejlovima, stavila sam password - na Outlook samo, naravno. Kolegijalno je da ostavim ostalo slobodno, zar ne?


Letos mi je jedan sjajan kolega potpuno oporavio to milo chudovishtance od kompa, bogami je trajalo celo popodne. I tom prilikom je primetio, kada sam trazila da mi da imena i lokacije onih koji rade na josh vecim krshevima ne bi li smo se medjusobno teshili - najbolje racunare imaju oni koji ih najmanje koriste.

heh

The Sweetest Thing!

Pocelo je predpraznicno cestitanje :)

Ovo mrdavo & lepo iznad je prva elektronska korporativna cestitka u 103 godine dugoj istoriji kuce Politika Novine & Magazini.
Ja sam fascinirana, iskreno. Odlican posao je uradila nasha Ivana iz Oglasnog! Koliko se secam, i prosle godine je nudila ovo resenje, doduse za kalendar koji je trebao da se lista.
A resenje je zaista odlicno, TO je pravi brend, kad je umetnicki i asocijativno plodan!
Upuceni tvrde da Momo Kapor ima neku sliku saksije umotane u Politiku, i da je mozda otud dosla inspiracija; ali, vaistinu mis'im, kakvo je to krecenje kuce bez Politike?! Da ne pricam o umiranju, nije red...Ili, kad se raskvase cipele na ovu bljuzgavicu, necemo valjda guzvati i cepati Man's Health da nam odrzi obucu u lepom stanju? Vodic kroz bgd na jednoj strani, pa gde to ima sem kod nas, ponedeljkom!
Hehehe...koju poruku salje eCestitka PNM: pa i vasha jaja su sigurnija uz Politiku!

Svaka cast i art dir. Borutu Vildu koji se dosetio da spakuje u gif format. Mislim da ce ovo biti NAJSLADJA cestitka EVER & EVER :)

Samo da se zna, pre 2 dana u ime redakcije Dodaci Oglasnog sektora odaslate su u cyberspace partnerima & prijateljima sledece eCards...









powered by Anne ~ Krojac Web Design


I da udje u zapisnik da smo MI bili prvi!
I ove godine imali smo srece da steknemo vazne i dobre prijatelje :) Poslovnim partnerima i saradncima, kompanijama i pojedincima, firma Internet Krojac je ove godine obezbedila lepi digitalni plezir, na opstu radost & veselje celog nasheg malog a savrsenog tima Dodataka :)

Inace, redakcija Dodaci postoji tri godine. Ideja je da svakoga dana citaocima ponudimo program plus uz dnevne novine. Tako svakoga dana Politika ima neki podlistak, i to ovim redom:

Ponedeljak - Auto moto nautika - tockovi & plovila + New York TIMES!!!
Utorak - svakog drugog utorka - Moj stan, moja kuca, lifestyle dodatak pun eXperata i dobrih saveta o stanovanju!
+ Zelene strane, by Fondacija Ribnikar, utorcima izmedju!

Sreda - PUTOVANJA, vas vodic za dobar odmor
Cetvrtak - POSAO, vodic za trazenje posla i razvoj karijere (ovo je moj omiljeni!)

/juce u liftu mi pricala mlada koleginica A. sa beogradske rubrike kako cita & CUVA moje tekstove!!! Kaze „ti tako dobro radis, ali to znas, to ti sigurno svi pricaju, da ne smaram...”. Ajao...ma jock, otkud SMARAS :)/

Petak - NEKRETNINE, vodic kroz trziste nekretnina

Subota - CoolturaNedelja - Magazin
(napomena: ova dva dodatka pokrivaju istoimene redakcije PNM)


Cenim da je vreme, kako smo krenuli, da pocnemo da pravimo STOGODISNJU STRATEGIJU, naravno, samoodrzivog razvoja :)


Kazu da je prvih 100 godina najteze, a posle...posle ide lako :)
Lako je njima kad smo nashi!



Hey!
Srecni praznici!

Jezicak na vagi: SERVISNE PRICE

Pitam se ZASTO KOJI QRAC nema dovoljno GSP vozila na Novom Beogradu?

Znaci, u autobusima sa Nbgd 1993.godina još traje!

Da vidite samo grceve na licima tih ljudi...svi izgledaju starije, ma kakvi starije, izgledaju
potpuno samleveno... jezivo, imaju cinicne bore oko usana i
svi gledaju u pod.
I svi u crnom, i svi mokri i svi nervozni.
Prirodno, nikome ne prija da se vozi stisnut uz nekoga koga prvi put vidi! Koliko je ono, metar i po valjda, normalna udaljenost izmedju onih koji se ne poznaju? A smanjuje se na 1 metar ako stupe u razgovor. A tek ako smo bliski ONDA je u redu i da se pribijamo jedni uz druge :)

GULAG je to, gore od ghetta.
I svi pristaju na to.

Ajde dok je bila inflacija / kriza / ratovi / ostala sranya pa se uprava GSP i gradske vlasti vadili da nema para za nova vozila...ali pitam se u cemu je SAD problem?

Dok sam bila novinar - poletarac na Bgd hronici i pratila te servisne
price metropole cula sam sledece objasnjenje: nema dovoljno GARAZA za
vozila, mali su kapaciteti na Nbgd, i onda bi vozila morala da stoje
napolju i da kisnu. Te je bolje da ih nema.
Ko se Sunca krije, bolje da ga nije! :)

To je bilo, znaci, 2003. godine, tako su mi rekli.
Trebalo bi sad proveriti jos jednom, kako to da se novobeogradski
vozni park i tempo prolaska autobusa (verujem i tramvaja) besprizorno
konzervirao u najmucnijim godinama po zemlju.

I jos jedno vazno pitanje imam:
KAKO, ZA IME SVETA, U BEOGRADU USPE SVE DA STANE KAD PADNE KISHA?
ILI NE DAJ BOZE - SNEG, KAO DANAS?!
Kako, kako, kako???
Pa sta sad ako je kolovoz mokar, ne razumem zasto mora da nastane krkljanac u saobracaju?!

Moj drugar najvishe voli da vozi po kishi. Tada, njegova je opaska, stupa na snagu bg loodilo: odjednom SVI pocnu voze jako sporo i jaaako oprezno kao da su na Ibarskoj magristali kod Kolashina na klizavici i jos im preti odron!
I onda on fura, pretice, zeza se i chudi se koji im je moj, pa samo je pala kisha...
Ima li to neke veze sa gumama, pitam se? Ili s kocnicama?


Kocnice PROVERENO ne rade u autobusima GSP (ako me neko pozove da svedocim, vrlo rado cu se odazvati).


~~~





U Turskoj, ma sta o njoj mislili oni koji je nikada nisu posetili (btw. iz
nekog razloga, iako u Srbiji bez crne Gore zivi cak 38 nacija, imala sam prilike da se osvedocim i licno da je shovinizam za neke od nas zaista default!) gradski i prigradski prevoz
funkcioniše SAVRSENO. Crni Kaurini, o da, zive ko bogovi!
Istina, nemaju semafore ( i sta ce im, miroljubiv neki narod, sporazumeju se ocima dva vozaca koji ce prvi da skrene), tacno je i da im vozila nisu nova (ali su cista, cistoca nista ne kosta!), tacno je i da su oni malo tamnije puti (pa sta, ovde najsocnije psovke sipaju nacifrane plavushe u bundama :) ) ...
Sve je istina, ali: tamo se svuda moze stici, i nece vam nijedna baba sesti u krilo, niti ce vas dzepariti kao ovde!

Prva recenica u mojoj reportazi iz Turske bila je „Ko jednom ode u bodrumsku regiju i poseti obalu obraslu palmama i belim mermerom, bice mu zao sto smo ikada i ustajali protivu Turaka!” (parafraza)
Naravno, ta recenica nije usla u novine pretproslog leta. Tekst jeste, ali za tu prvu recenicu zakljuceno je da je incidentna i potencijalno opasna.
A Turska je, naspram ovog ovde Gulaga, totalni high tech!

Znam o cemu pricam, nisam se, kao one nemacke babe u toplesima, sve vreme vrzmala po hotelu (a sjajan je vaistinu taj Baia, Bodrum!). Ishla sam i medju ljude, umesala se u vrevu downtowna, pushila nargile i sve.
No, ta recenica je otisla u smece.


Sve je uporedivo, ko zeli moze da proveri, nije isto lingvisticki incident i ocigledna realnost!


~~~





Kad se razgrnu svi obziri i politikantsko naklapanje, sta ostane?

Ostane vrlo neuctiva & gola istina.

A to je da su jutrosnji i jucerasnji prizori najbedniji koje sam ikada videla. Znam o cemu pricam, bila sam i na Kosovu, i to ne samo u srpskom delu: lokve na ulicama su, i ovo bi bilo cenzurisano da papir nije digitalni....katastrofalne! (hehehe :)
Osim sto se tamo ratovalo, a na Nbgd nije, i sto tamo zivi narod koji vazi za kulturoloski (i natalitetski) antipod nama, odraslim na pricama o shoku koji doziveo Fridrih Barbarosa videvsi zlatne viljuske na srpskome dvoru, PRAVE RAZLIKE izmedju lokvi ta,o i lokvi ovde zapravo - i nema.
Na Nbgd, doduse, ima solitera vishih nego na Kosovu, i potroseno je vishe novca na bitumen u veselim sedamdesetima, ali je toliko damn rusevno, uruseno, oh a da se ne zaboravi: i MONTAZNO...huh :(

Beda ima svuda slicno lice.

UMESTO PSOVKE : Pliva patka preko Save

Gore vreme ja nikada videla nisam. Odmah postenoj zeni dodje da se mashi za pasosh, kao da je negde bolja klima :)
U Novom Beogradu rupetine u asfaltu duboke su po pola metra. Ljudi su svi u tamnom i sa grcevima na licu, mokri, taru se jedni o druge u gradskom prevozu. Do stanice sam upala u DVE bare, sto je duplo vise nego za vreme prethodne dve godine!

Novobeogradski blokovi su surovo mesto za zivot. Odnosno, sad mi je jasno zasto ti ljudi nikuda ni ne idu! Kad se budem ponovo selila (uh!) napisacu jos jedan tekst o Nbgd, ali iz ove, nove, perspektive.

Znam, nece ceo zivot padati kisha...ali svejedno!

Kada bi neko osnovao stranku dundjera-Crnotravaca i obecao da ce da popravi sve rupetine po gradu (racunajuci i kolovoz jer je opasno po izgled ici na manje od 2 metra udaljenosti od ivicnjaka!), verujem da bi dobio izbore. Makar ove novobeogradske, blokovske!

Na stranu i to sto je prevoz stupidno organizovan: na najblizoj stanici (udaljenoj 5 minuta) staju 2 autobusa. Idiotluk je totalni jer OBA idu za Zemun (broj 45 i 82). Kao da nista sem ove stane Save ni ne postoji... Na onoj malo daljoj stanici (jos 5 minuta, srecom pa je ravno), staju neki busevi koji idu, pogadjate - za Zemun (73, 610...).


Grrr...u cemu je stvar?!!

Pored Save je inace sjajno....leti. I kad imas svoji biciklic + auto + pogodnog partnera za zezanje (svejedno kog je pola). Predjes camcem do Ade Safari, pa preko golf terena tap u Machu Pichu :) Na nekog petla u vinu + freestyle DJ set, i dva kruga bajsom oko jezera... e to je zivot! Ili ove blokovske strane u onaj korejski restoran-splav ili u onaj narandzasti, lepi, novi :) Nogu pred nogu, laganica, hranish patke (o)cajnim koluticima i fotografishes se :)

Nije loshe jedino to sto imam bar tri fitnesa i pet pilatesa sve na pet minuta od zgrade, i to sto mi je kozmeticarka (buduca :) u istoj zgradi. Eto neka vajdica barem i ustedica vremena.

HITNO: kupiti torbu na tockove - prodavnica uopste nema blizu, a paket mineralne vode je tezak, pretezak! Kad bih nasla neku veselu, da nije babska!
(i ovo mi je takodje nejasno: kad je sve u blokovima vec tako razudjeno, zar to nije ondaK potencijalni RAJ za male STR-e sa osnovnim namirnicama i stampom? Svi bi isli u najblizu radnju...zar ne? )

I josh jedared GRRR, za kraj ovog kishnog posta!

Nocu je sve isto kao po danu?

Eh ta noc...nocu je nekako sve drugacije.
Ili sam ja drugacija, ne znam. Sigurna sam da bi sve bilo isto i da je bio dan! Ali sta cu? Volim noc!

Nesto mi ovih dana cesto pada na pamet feljton...sve nesto, tako je nekako krenulo, i mislim & radim - u nastavcima :)
Polako mi se prikupljaju stvarcice za koje u novinama (a ni ovde) nema mesta, odnosno, nema dovoljno publike.
Juce sam imala svoj, prvi u zivotu, nocni intw - u trajanju od 140 minuta.
Fascinantno! Ivan Lalic je zaista reprezentativan, do te mere da ne mozes a da ga ne podrzis sasvim (!). A ne mozes. Ekskluziva za koju nema (dovoljno) mesta, kakav paradoks. Ali tekst je kul, kliknuti na naslov posta (odvesce vas u Politikinu arhivu gde je ovaj, smem li reci, dragulj :)

Ima na sajtu kolege Cirkovica zanimljiva vest, o ANTIKORUPCIJSKOJ AKADEMIJI u Beccu:

Sertifikati za antikorupciju!



I sve se nesto mislim, koje bi bilo pravo mesto da plasiram tu pricu...i ne mogu da smislim!
Jednoga dana, imacu svoje novine. Da bih mogla da kazem sta zelim, onako kako zelim (bilo bi to i uctivo i smooth, o da :).


:))
Mada...da OVDE ima opcija podcast...hehehe...uvezala bih se bionichkim vlaknima i dovidjenja, koje crne novine. Multimedija, prava stvar!

~~~

Masa mojih prijatelja ne cita nikakve novine, ali ne zato sto nemaju vremena ili ih ne zanimaju.

~~~
Sta misle americki studenti o sajbernautima...

„The first cybernaut, Nikola Tesla

Timothy Leary gave the definition of cybernaut as a person who acts inipedently and lead the world in a direction of progress. Nikola Tesla was the genius who lit up the world! He was the first with the concept of intrnet , telecomunications, satelits,wireless conduction of energy. In this year we celebrate 150th anniversary of his birth, 2006 is his year and it's celebrated all over the world!”


1st cybernaut – NeXt tRends

BY FEET: ZIVOT NE MOZE DA CEKA

Videla sam juce bilbord, skroz sam se raspilavila :)
Srecom, zivot ne samo sto ne moze da ceka, nego nosi se sve sobom, pa i mene. Sad mi se sve reshava u ovih narednih nekoliko dana...pregovaranje, zakazivanje, dizajniranje, podrska i konsalting, radni dorucki, intervjui, obavestavanja, mejling i small talk, ad hoc & regular kafe i pres konferencije, copywritting, blogovanje, stan, forumashenje i sms-ovanje, i...treba stici uz gusti pretpraZnicni tempo izlazenja novina.... all in one!

Danas sam se prvi put (a odmah i drugi!) potpisala ispod (paz' vamo!): INICIJATOR.

Eto, i toga ima kod nas.

Bogovi ne poklanjaju nista tek onako...

"U mraku - sve svetlosti su svetle

a bogovi, zna se, ne poklanjaju ništa

- tek onako...."


Tako davni pesnik Jovan Hristic.
A ja, ja bas iz pozorista (bila na premijeri "Odustajanja" u Ateljeu, huh, jus to kinda relax a bit!) tap tap...into heaven!
Tj. ovamo na web, da odgovorim na pitanje postovalaca sta radi u ovaj kasni cas moj spisateljski Credo (nisam propustila da se raspitam: a kako vashi talenti :)

So, predstava je bila malko mucna, sto zbog jezika koji nisam sasvim skapirala, polumutavi brdski alko-idiom, kako i da skapiram :) , sto zbog scene silovanja (opet ide prefix alko~ ), sto zbog same teme koja je....ph...pf...pa.. sta reci, bio je to odlican nacin da se neko (tako very obeshrabren kao ja juce) ponovo oseti S.J.A.J.N.O.

Jer...jer njima je tesko, a MENI...meni je super!

Ubuduce cu se ipak drzati teatra u podrumu ;-) Provereno razumljivi show!

~~~






And some eXtra News!!!



Od pocetka 2007. godine ko bude zeleo da se dokopa svog primerka Politike - cetvrtkom kada ide moj omiljeni dodatak, morace da se dize pre petlova! Verujem da ce horde jurisati na kioske pre svanuca ;-)

WTF?

FranklinCovey Srbija featuring Cybernaut, yap:)

Trend Raport - moj komshiluk: Nbgd, bateeee.....

~~~~~~~~~~~~



Foto: A.Aleksic, Politika NM



Konacno su doneli pravi zakljucak: najbolje pisem o mestima u kojima sam zivela ili zivim! Pitala me je moja urednica, kad je vec tak'a situacija "Gde da te posaljemo da zivis, kazi gde bi volela?"
:)
Ja sam nesto sasvim neskromno izlicitirala sve misleci na Fly Emirates koji su nedavno potpisali ugovor sa JAT-om...I dobila jedno veselo MOZE, naravno.

U medjuvremenu, izasla je juce reportaza iz kraja, o novobeogradskom chique toxic charmu :)
Tekst se zove u skladu s Blokovskom Brzalicom: BALKANSKI BRUKLIN,
i evo ga ovde, bas je lepo opremljen (insistirala sam na ovoj slici radi smeka ghetto-a)
:)

Bruklin, brate

(na dnu strane je tekst!)

Prosto mi je zao sto idem sa Nbgd (ne znam jos ni gde idem, trazim stan, zamalo da ga nadjem u komshiluku, ali od toga nazalost nishta...). Jos je gora varijanta valjda otici i iz novinarstva (kuda, drugo je pitanje, glupo pitanje, sledece pitanje!).


Evolucija me, izgleda, ili sprema za nesto eXtra (pa sad skupljam iskustvo, sto kaze Gale iz VIVE: e, tako se kali novinar!), ili ce da me pregazi ovako neoptimizovanu i nespremnu na kojesta.
Od mnogih stvari meni je muka. Pri tom, mrzim da sumnjam u svoje izbore i sebe. Znaci, ne valjaju stvari, tim gore po njih!


Kazu da evolucija ulaze u mozgove samo tamo gde se to i isplati!

Po toj teoriji Evolucije, to je samo kod onih koji ce dugo da zive, njima i treba, vaistiny, treba preziveti.
S druge strane, oni koji kratko zive vise se mnoze. A manje mozgaju.
Pisalo u National Geographic, ozbiljno :)
Kad Evoluciji nije stalo, ne cima se sa neuronima.

A cemu sluze Emocije po Evoluciji?

~~~
U slucaju da ispari tekst iz onlajn arhive (nanunaninu, sve to treba da ide da kopa kukuruze, skidaju samo MOJE!!!)
evo gaC
~~~
Reportaža „iz kraja”: Novobeogradski šik
Balkanski Bruklin, brate

Druga strana Save je druga strana beogradskog života – stalno u komešanju, vrenju, svetla i pomalo suluda



Po onome što može da se vidi i doživi u Novom Beogradu, ovaj deo glavnog grada je definitivno postao više od spavaonice. Ali, zato je više i od četvrti i od „kraja” i od samog grada – to je naš najveći i možda jedini pravi geto. Doduše, ne onako američki zamišljen jer u Novom Beogradu uglavnom nije opasno, pucnjava se čuje retko... Svega ostalog što geto čini zonom posebnih interesa u okviru megapolisa ovde ima: Novobeograđani imaju sopstveni žargon, u druge delove grada idu samo iz preke potrebe, sve što im treba nalazi se tu u komšiluku, a lokalpatriotizam je razdeljen na najmanje moguće merne jedinice, takozvane blokove.

Kada se sretnu (u nekim mladim godinama) dva klinca iz dva različita bloka, vrlo je verovatno da će jedan da dobije nezapamćene batine; pošto im je sve negde u blizini, mnogi vide centar Beograda tek kada upišu fakultet, a Kalemegdan tek nešto ranije. U stvari, ko povede novobeogradsku decu na Kalemegdan, voleće ga barem dok ne odrastu – prelazak preko Save avantura je ravna ekskurziji u nižim razredima osnovne škole!

Novobeograđani ne znaju koji autobus kuda ide i kako se najlakše stiže do drugog kraja grada – svuda idu taksijem, ili nigde ni ne idu. Vikend potrebe za kafom obavljaju se takođe u komšiluku: mesta za izlaske su novobeogradski kej (u blokovima, pored Save, gde plivaju patke sa pismom na glavi!), zemunska marina i ušuškani splavovi sa batlerima i, naravno – tržni centri. Ima ih na Novom Beogradu dosta i, sudeći po najavama investitora, biće ih sve više – šoping molovi u kojima će, uz malo dobre volje i viška vremena biti moguće provesti ceo dan u kupovini, bioskopu, na fitnesu i u restoranima, i potrošiti relativno nezamislive sume novca čine se kao svetla budućnost. Do tada, u tržne centre se ide isključivo radi kupovine i razgledanja izloga; samo najhrabriji i najbolje obavešteni jurišaju na šoping maratone, ovog leta uvedene u Imo centru. Podsećanja radi, Novi Beograd je po visini primanja među najbogatijim opštinama u zemlji.

Atomska skloništa takođe figuriraju kao mesta za ekipu iz kraja, u njima su teretane, kafići, vrtići, radionice... u tome je možda i najveća čarolija Novog Beograda, sve se nalazi negde između blokova, zgrada, puteva ili parkinga, nedostupno pogledu prolaznika. Oko njih kolaju čudne priče i urbane legende: na primer, o čoveku koji je opljačkao sef smešten u atomskom skloništu, a onda, umesto da „pametno” i smesta „zapali preko grane”, on se, sve sa policijskim kombijem koji je oteo za potrebe orobljavanja, odvezao kod bake na selo. Naravno, u okolini Beograda.

Kao i Ulica kralja Petra u starom delu, tako je i Bulevar Avnoja beogradski Vol Strit opčinjen finansijama i globalnim sistemima – ne propustite vožnju ovom ulicom, automobilom ili na vespi (ako dozvoljava vreme). To je široki, prostrani bulevar, na njemu trojna raskršća provetrena trakama koje se ulivaju sa međunarodnog puta E75, i kineski restoran „Luda kuća” ispred kojeg se može sedeti i kusati s pogledom na reku vozila koja pristiže u grad. Na samom njegovom kraju nalazi se arhitektonski najambicioznije ostvaren prostor u Novom Beogradu: zgrade Hajata, Delte i Centra Sava duž Bulevara Arsenija Čarnojevića modre su i zelene od odraza neba i dveju reka. Kada je sunčan dan na Novom Beogradu, lako je zaboraviti gde, u stvari, živite. Nije ni važno, toliko je ravno da je – svejedno.

Kakav, brate, Bruklin, brate, Blok je, brate, zakon!
Jelena Jovanović
[objavljeno u PNM: 06.12.2006.]

URGENTNO: OPTIMIZOVATI SRBIJU!

Nista ovoga vikenda nije bilo kao sto sam planirala - BILO JE BOLJE :-) Nazalost, neki se nisu tako dobro proveli - jednom mladom paru sa cetvoromesecnom bebom, ove subote zabranjen je ulazak u METRO.

„Zao nam je, ne mozete da udjete sa kolicima” (!)

Mozda bi trebalo razmisliti o tome, sudeci po prici koja prati Metro, da lepo napisu na ulazu „zabranjeno za Kineze, Rome, ljude sa invaliditetom i bebe u kolicima”?
Sta je dakle sledece?

Naravno, nije predvidjeno mesto gde kolica mogu da se ostave, a ni za auto na parkingu ispred ti niko ne garantuje...ovo me podseca na situaciju u nashim gradskim megamarketima - pise MOLIMO VAS DA OSTAVITE TORBE OVDE, a i sto tako ni niko nista ne garantuje. Naravno, izasli su u susret nama radoznalima i lepo dopisali ispod - ne garantujemo vam za ostavljene stvari :-) (ili beshe: ostavljate na svoju odgovornost :-)

Ne pada mi, naravno, na pamet; ja uvek uredno nosam svoje kesetine u rukama po Maxiju...ionako TO sto ja nosim nema kod njih da se kupi - knjige, filmovi, krpice. Draze mi je da me zaustave i ispitaju (sto mi se btw. nikad nije dogodilo), nego da kad zavrsim s placanjem na kasi shvatim da nema kesa kojima se bezuslovno radujem kad dodjem kuci (desi mi se da izgubim iz vida sve detalje kupovine pa se nekako ponovo iznenadim i obradujem dok „otkrivam”. Ko je lud da takav „paket iznenadjenja” ostavlja na poverenje svakom ko svrne unutra, a mesto za kese je taman pored ulaznih vrata? Udjes, izadjes i gotovo. Aahahaha....NEVER :-).

Moje kese : moja stvar!

Vikend je mladom paru koji se drznuo da se razmnozi prosao zaista neslavno, bez obavljene kupovine i sa jos jednim otvorenim pitanjem o pravima potrosaca – trebalo bi ipak da ZNAJU sta ih ceka, zar ne?
Da su to negde, makar i najstinijim slovima napisali, ko zna koliko bi parova sa bebama i kolicima ustedelo sebi vreme i energiju i zaobislo Metro.

~~~

Trebalo bi nekako optimizovati Srbiju za NAS, koji u njoj zivimo.

Fast Food Biscuits

Petak, yeeee!


Konacno....aaaah. A sad niski start :) Prvo danas zurkica (nadam se sa slikanjem i bez pucanja & pevanja), pa onda sutra ...sta sam sve naobecavala...oprostice mi onaj koga ne stignem!
Zakljucila sam jutros (sic!) da na ukupno zadovoljstvo uticu podjednako i posao i privatni zivot! Narocito kada na poslu nije idealno :-)

Jedu mi se kolaci, mastam o jednoj masnoj Esterhazi torti...parcetu, to jest, ali za njega se treba spustiti niz Cetinjsku, uh...sto nema neki biskvit-servis, ziro katr an..njanjnjanja, pa da mi donesu!
Hm.. na pamet mi pada i krem supa od karfiola u Grinetu...mmmm....ili od pecuraka...sa onim bibernikom zvanim Devojacki San :))
Kad malo bolje razmislim, svasta mi pada na pamet.
Ali o tome drugi put.

Sve je kobajagi?

~~~~


Opet ce me optuziti da sam od novinskog teksta napravila „tihu predizbornu kampanju”, tako da sam ovaj put bila vredna - sama sam ga skratila, pre nego sto mi bude zamereno!
Ustinula sam ga tamo gde najvise boli - na systemskom obilazenju zakona. Tamo gde se u shali nasha legislativa naziva El Dorado - system u kome zakoni i kad postoje, za njih niko ne mari, i koji zapravo stimulise ucesnike na trzistu (ovaj put - nekretnina) da ga sistematski zaobilaze.
Ovo je gold mine, samo naopacke (posto je ovde sve naopacke).
Uprava prihoda predvidela je da petina stanarine zavrsi u njenoj kasi. Petini iznosa ravan je,poredjenja radi, samo jos porez na kapitalnu dobit. Ova dobit se meri stotinama evra, zasto bi neko hteo da da petinu?

Od nas se ni ne ocekuje (i to je dobro znati, bolje nego ne znati!) da se ponasamo kao, ne daj boze, zapadnjaci. Slucaj grckih investitora koji su kupivsi plac na Ibarskoj magistrali prijavili pravu cenu jos nije dobio svoj epilog: u Upravi prihoda, posto nikad nisu videli PRAVU cenu vec sve same umanjenice (!!!) i sad to , kako rece A, stoji negde i koci posao grckim investitorima. I to greenfield!

Kada bi neko hteo ovim OZBILJNO da se pozabavi, mogao bi da me pita za hint. Posto nisam u timu za inovacije nego novinar, sve mi ovo dodje nekako - above the line :) Niti imam gde da plasiram to, niti iko ima ista od svega toga!

A pitanje je i koliko smo se umrezili u udruzenom izvrdavanju systema, i da li jos ima onih kojima bi odgovaralo da su pravila igre jasna i da ih se pridrzavamo svi?
Ima li? Mozda medju onima sto prsnu u autobusu GSP-a pa se razvicu...Gde nestade sav normalan svet odjedared?
So... i ja se juce oglasila u GSP, morala...Bilo jace od mene! Ovaj put nije u pitanju Milosevic niti radikali nego, ah zivote, postovanje pravila. Nisam mogla da odolim a da ne posredujem u konfliktu (stvarno nisam tip koji se svadja po prevozu ako mi verujete :)

Rekla sam glasno i odreshito: „U pravu je gospodin koji trazi da pravila budu jednaka za sve i da se postuju! Mozda ih nije dobro adresirao, ali je u pravu! ”

SAMO sam ovo rekla i svi ti veliki mrgudni muskarci su smesta ucutali i pognuli glave :)

Inace, osobina je SASVIM MALE dece da NISU u stanju da postuju pravila . Zato i postoji podela igara (i igracaka!) na one za najmanju decu, pa predskolsku pa nizi skolski uzrast, pa vishi skolski....pa odraslos'. U toj poslednjoj (!) tj. odrasloj fazi smatra se da ne samo da su u stanju da postuju pravila koja postoje, vec i da ih menjaju uz dogovor, da ih apgrejduju i stvaraju BOLJA, koja vishe pogoduju potrebama. I onda im se tek, prirodno, u ruke daju i ozbiljne stvari.

Mi smo i dalje na infantilnom stupnju odnosa prema sebi i prema drustvu. Narcizam o svojoj prirodi je takav da ne priznaje timski duh niti pravila, i otud je NORMALNO da se zakoni ne postuju! Sta vishe, ko se drzne da ih ipostuje, proci ce ko grcki investitor, odnosno kao Jozef K - od silnog chuda, ostace pred njim i za njega - zatvorena vrata.
Ko je taj ko sme da proglasi gradjane Srbije tragicnim junacima? Onaj kome ovakav haos & magla odgovaraju.
Nepristupna vrata zakona - samo za nas. Tapacirana.
A iza njih, da nije mozda gospodja Transparentnost? :)))


Nemojte me zasmejavati.


Social responsibility - da li je to jos jedna trendy jedna fraza, ili cemo ovaj put ZAPRAVO?

(..mogla bih feljton o ovome, koliko imam! Ali necu. Sve je ovde maya. Srbija nije zemlja za ljude kao sto sam ja! Kao da imam reshenja...trebalo bi pitati sve nashe srpske konobarice na Mikonosu, sve londonske perace chasa i sve kanadske prevoznike sto su otisli i sto nece da se vrate. Putuju zgadjeni. )

CENZURA IZ UCTIVOSTI

Mislim, otvoreno drustvo, znate li koliko je to mocna tema, i u filozofiji i u sociologiji i politici i pred izbore ...:-) Svaka cast Poperu, ali da je zastitio u nekom Zavodu za patente tu svoju teoriju (ili da je to uradio Bergson!), njihovi bi potomci ziveli ko BaYe Patkovi.
Ima to, to je opste mesto jos uvek ponegde, a sad dolaze jedna nova-stara opsta mesta: dijalog (razgovor), strucnost, demokratski principi, rasipanje vremena i energije (!), resursi svega i svacega, kanali, platforme, generatori ovoga i onoga (to mi se svidja, generisanje!), to su sad sve opsta mesta...koja ce opet biti iskompromitovana, verovatno.

Uvela sam ad hoc novi izraz: OTVORENI DIJALOG. Sta mogu, stvarnost diktira potrebe na koje jezik mora da odgovori prikladnim terminima. To je, btw, razgovor bez zagrada i uvreda, a samo uz one ograde koje su nuzne zarad boljeg razumevanja i / ili uctivosti. Nazalost, moguc je samo medju slicnima. I to je Ok.

Ionako je sve maya.

Otazbina se brani i lepim vaspitanjem, izmedju ostalog, jasno. Treba postedeti ljude „prikrivenih izbornih kampanja”...jel da? Jedino sto takav tip cenzure nema veze sa nama, to je nasledje nekih drugih ljudi iz nekog drugog vremena. Onih koji se kandiduju. Moje proslonedlejno objasnjenje zasto je sagovornik molio SAM od sebe (!) da mu obrisem ime iz teksta (koji nije imao ni u najavi veze sa drustvom nego sa IT tehnoloijom!)
Bilo je heavy: nije ni zbog mene, ni zbog njega, nego optereceni ste, znate, vishedecenijskim odnosima i talogom fosilizovane prislosti, pa dajte da ga poshtedimo VASHIH ..biip...biip.....cenzura, bato!
I izas'o tekst bez sagovornika. Izes pos'o.
Neko tamo je nekad nesto...i sad to ima veze sa nama sto nemamo veze sa tim. Verovatno je podtekst ovaj: da imamo, ne bismo na pravili gresku i ne bismo, on the first place, ni saradjivali, a kamoli pod punim imenom i prezimenom! Verovatno je TO podrazumevani obrazac: sta nam pada na pamet, ko smo mi da radimo stvari drugacije nego sto se vekovima radi...kao oni majmuni iz price, stop su generacijama rasli u kavezu pa sputavali prirodne insitkte novopridoslih a spremnih da krenu za bananom.

Pitanje:
Kakvi smo mi to ljudi kad ne stojimo iza svojih reci i kad stalno moramo da se izvinjavamo sto smo advanced u tome sto radimo?

Everyone has to deal with his own bullshit.

Svejedno, cini mi se da pristajanjem precutno odobravamo taj system. I cutanje je zlocin (potvrdio ovog leta Ginter Gras), a kamoli nedelanje...Znaci, nista nieju vazno sto ja radim i sto imam iza sebe, nista ne vredi moj dobar glas i kredibilitet, nema veze sto sam ja nestranacka licnost, i sto zastupam interese svojih citalaca. (Citaj mi sa usana, shodu: CI-TA-LA-CA!) Kako sad to?

A sta je to tacno bilo, sta je trebalo izbrisati? Evo tog problematicnog dela:
– Otud je sve uredjeno zakonom, a ipak neprimenljivo, a to nam rasipa i vreme i energiju, i srozava i kulturni i ekonomski nivo. Treba na njihovo mesto odvesti strucnjake, i demistifikovati realnost i tapacirana vrata iz kojih se desava ta neka „transparentnost”. Ne mozemo se vecito vaditi na tranziciju kad nesto zataji. Stalna predizborna i izborna tenzija ne donosi profit – profit donose stabilni demokratski principi.
Rekao Dragutin Zagorac.

Nagradno pitanje: o cemu se ovde radi? :) Sta je ovde pogresno i opasno po citaoce? Zasto sam morala da obrisem? Da nije po mene opasno? Zasto je to opasno? Jel me neko laze? Pa sto i jedan put mi je doslo da napisem ispod teksta „a ako su lagali mene i ja lazem vas”.

Nisam ja poligraf, ja sam no-vi-nar (~ka, naravno, to se lepo vidi u gornjem desnom uglu)!
Ako je to naivnost....onda sam ja, mis'im, francuska sobarica.

~~~

I jos nesto: ko god novi da poseti blog, broj onih koji su ga pregledali ostaje isti, 51. Kako to? Trebalo bi da je od juce do danas promenjen barem za jedan! I, btw, ko ste svi vi sa 51 IP adrese, kad sam ja poslala pozivnicu za desetak ljudi? Da nije neko malo...sharao sa strane :-)

Slide show: playground Love

Huh, sudar svetova - prezivljen. I jos vise od toga - isla sam danas u nesto shoppinga!
Pitala sam moju danasnju ljubaznu prodavacicu cipela gde rastu ljudi kao ona. Postidela se i rekla „Svakako ne u Beogradu”.
E, moja Vojvodino...
Jao, imala sam negde slide show! Sa c' ga caskom pronadjem...koliko se secam treba da ukucam HTML kod 4 web sites, jel da, i onda ce da se zavrti ovde :)



Au, nije... majkumu.


Nema veze, evo linka za onaj prvi, onaj drugi ne znam gde je, negde sam ga zaturila.
EVO:
googling all night long




btw. a ovo je prvi slajd show by me ever & ever :)

Juce sam se zatekla na demonstracijama. Povod - 10 godina od the Demonstracija.
Neka nova mlada lica, neki drugi ljudi ...kojima smetaju iste stvari.
Sta se promenilo?
Pozvala sam taksi, ali je on stigao tek nakon sto je kolona prosla.
Gledala sam u njih. Mladi, glasni, nasmejani, sa uzyebanim frizuricama, i sharenim shalovima...poneko nosi transparent, poneko nosi violinu u ruci, ali svi imaju ranac i sijaju im oci. O uzasa!

Sve je bwe isto. Samo sto ovoga puta niko ne zvizdi Politici.


evo ga, foto prenesena iz Politike




A izmedju ostalog, uzvikivali su DOLE PRETPLATA :)

Ko vas tera....a mislim gde se dednula gradjanska neposlusnost? I KO to kaze da televizija, ako je vec nazzionalna i sve, i proklamovani bas javni servis bas gradjana i sl, moze da bude istovremeno i komercijalno glasilo? Kako to?

Ako je javni servis, i izdrzava se od pretplate, ko im daje za pravo da nas dave reklamama? I onda zasto ovaj kiborg chuti u drustvu...pa kad ne gleda televiziju, dosadno :)


Evo josh nekih zanimljivih povika: Opet smo na ulici”, „Rektor taster, student master”, „Cekajuci Bolonju”, „Hocu da studiram, necu da bankrotiram”, „Moja mama pravi bolju reformu”, „Diplomirani, lakse se brise” – neki su od transparenata koje su studenti ispisali.


E svidja mi se jako ovo MOJA MAMA BI NAPRAVILA BOLJU REFORMU :)
Ja sam to govorila za neke reklame, moja mama bi bolje...napravila odjavnu shpicu npr :)

reforma-bisvit

Rekli su mi da sam neozbiljna i da se igram ovde!
Ok.
Ne zasluzuje me onaj ko me ne razume. Ja ozbiljnije ne umem! Jedino da promenim layout u crno i obrisem sve gif.ove i ...i kad bi baba imala trolu, bila bi trolejbus!

Zrtve rada u zimskom periodu

Bicu iskrena: onima koji dodju na posao bolesni i svesni toga da su bolesni trebalo bi smanjiti primanja za, hajde neka bude simbolicno, za petinu.
Alo bre tamo – Tito je umro!!!
To znaci da tu „zrtvu” koju cini dolazak na posao pod gripom ne samo da niko (a najmanje sef koji se po pravilu nikada ne razboljeva!) nece uzeti za dokaz LJUBAVI prema poslu. Naprotiv, ja da sam nindja izvrsila bih momentalnu suptilnu dekapitaciju onog ko dodje promukao u redakciju i kaze „ma nije mi nista, samo imam grip”.
Toliko suptilnu da ne bi ni primetio da je umro

Jeste, krvolocna sam, kako da ne budem kad se samo setim prenemaganja pre neki mesec o tome kako je koleginica prosto „morala da dodje na posao” . I to pravo u slusalicu lekaru–epidemiologu, usred intervjua, treba li to reci, telefonom.
Razume se, telefonom iz redakcije. Jeste, a ima kod kuce kompjuter. Besprimerni bezobrazluk.
Razboljevali smo se na rate, i porodicno, za sta nije bio nimalo zgodan tren – zgomilalo se dosta posla oko ad hoc dodataka.
Ja sam tu turu preskocila pijuci ImunAktiv, ali nezadovoljstvo odjednom nagomilanim poslom, stresom jer su nam redovi desetkovani i rokovima koji pristiscu, samo zbog igranja tih stupidnih bernovih igara, nije na svakoga delovalo podjednako stimulativno.

Igre i prenemaganje na radnom mestu – nepotrebno.
Kolega sa povisenom temperaturom – nepozeljan.
Moj bes ....je ponekad bas starozavetni :)

Ozbiljno: krajnje je sebicno dolaziti bolestan na posao gde je protok ljudi velik, na kome se, ni to nije nevazno, radi s ljudima, i na posletku ZIVI se od ljudi, njihovih oglasa, zelja, akcija, ideja!
To sto ce pola tima biti odsutno po minimum dva ili tri dana (ne racunajuci bolovanja koja ce uzeti jer su im se razbolela i deca!) kostace vise i kompaniju, sto se tice novca, i one koji moraju da povuku za troje. Najcesce se desava da, kada knjiga spadne na par slova, nema bolovanja za one koji ostaju – novine moraju da izlaze.
Onaj ko kaze „pusti coveka, pa SVI SMO RADILI BOLESNI” debelo gresi. Hm...izgleda da nikome ne popusta paznja kada je pod visokom temperaturom?! Ne desavaju se greske? Nismo nervozni sto smo balavi? Klice i mrcvarenje obaska!

Na pitanje zasto, umesto da ostane kod kuce, onaj ko se raskilavio ipak odluci da dodje na posao – treba da odgovore psiholozi.
Sta lezi u osnovi ovog destruktivnog i autodestruktivnog cina?
Stize sezona gripa, valjalo bi hitno odgovoriti na ovo! Svako za sebe, barem.

Zar nas ne uce da smo svi u novinarstvu zamenjivi i da niko u stvari nije neophodan? Kako sad to onda mora da se dodje slinav i kenjkav?

~~~

Konsolidujte se, jer ja nemam vremena za gripove. A ni simpatija za hotimicne klicnose. Tito je umro i mojne vise foliranja.

ISCASENO: gledanje televizije!

Ha! Necete me prevariti! Sad sam i JA gledala Velikog Brata! :)))

Sta sve treba da se poklopi da bih se skrasila pred tv aparatom: prvo, da je napolju mnoogo hladno, drugo da sam ja negde u toplom, trece da je tv tudji i da ne mogu da ga iskljucim/izbacim :)
Provela sam vikend kod mojih najmilijih (moji prijatelji su moja porodica) u njihovom novom lepom stancicu. Dosla na supu (a htela u stvari na kafu!) pa ostala, naravno... dokazano odavno je da mozemo 48h bez prestanka da pricamo, sto da se lazemo!

U cemu je fora, ali iskreno? Cemu svo to pljuvanje Velikog Brata?

Malo je, nagadjam, dosadnjikavo za one koji serijal bas prate (ima nekih dijaloga viska), ali je odlican eXperiment: mozes da posmatras psihologiju tih zatochnika s jedne strane, i posmatras i sebe samog, i svoje prijatelje s druge: kako reaguju? S kim se poistovecuju? Sta im smeta? Sta ih raduje? Case study!

U Hrvatskoj je npr. javna tajna da zbog EU intergracija i VB mora da bude politicki korektan. Imali su jednog Roma za pobednika, pa redom, stimulisanje razlicitosti i sl. Ono sto su mi slavisti iz Zagreba naveli kao glavnu osobinu VB show-a je: „Odvech se trachaju!”.
U Svedskom VB-u u program, dapache, idu i sve one, tako tipicno svedsko-akcione, situacije : )
A kod nas?
I kod nas su latino–zahvati, samo ne od tako sapunjave vrste.

K. i D. kao ono sto najvise upada u oci navode sledecu stvar:
„Strasno je sto od pocetka VB stalno ispadaju pozitivni i autenticni likovi, a ostaje sljam, ostaju oini NAJGORI”.

Mom iznenadjenju nije bilo kraja kada sam usred razgovora ugodnog naroda slovinskog sa likom u crnoj koznoj jakni u ficka pre nekih par nedelja, zacula svoju prijateljicu kako zadivljeno izgovara „Znas, Miki, moj decko je ISTI kao ti”.
Buduci da je poznajem dovoljno dugo morala sam malo pazljivije da se zagledam u tog crnomanjastog bluzera koji se malo zalio, a malo hvalio, o tome kako ga jure gomile mankekenki koje ga inace ne bi ni pogledale!
Ko vam je bwe taj Miki? : )))
Zaista je komicno sto ne gledam tv!


Plus ne smem dragoj maman ni pisnuti da sam imala bliski susret sa drvosecom i da sam ga tako lako ispustila (nisam ni provalila), bolje da cutim i da se ne sramotim!



~~~


Karaoke okrshaj, hahahaha....onaj Djuricko je OOODLICAN! Kao Asteriks, sa brcima i dugom plavom kosom, u crnom helankama, belim charapama, kaisem lezerno prebacenim preko kukova i sa, sve u stilu osamdesetih, printanom majicom, hahahahaha....kakav rad kukovima, au, sta bi rekle zene na Krstarici ne smem ni da pomislim!!! : )
Kako se gleda ova emisija? Pevajuci! Jeste da smo i K. i ja poslednjih meseci jos malo porasle, ali smo taman za Kolibri po mentalnom konceptu! Drzale se za ruke i njihale, kao u Toboganu...plus poneko „tishe malo tamo” gostima i domacinu : )


~~~


Mogu da se opkladim da bismo 100 dana moja draga K. i ja provele pricajuci bez prestanka. Samo, takav VB bi bio kulturoloski nokdaun, a mi persone non grata na pijaci!


~~~

Jel se i vi raspravljate s tv aparatom? :)

Mi nismo isto - ni srce ni glava

Mnogo se bre ovde prica o ovisnosti od interneta. I to GODINAMA!
Very je potcenjivacki tako papagajski ponavljati: internet je opasan, onaj ko sedi za kompjuterom moze da ocoravi, postaje asocijalan a moze da se desi i da mu se osusi ruka, ako ne bas ruka ono kaktus, mozda vam se i ves na zici osusi! Ma ko zna sta sve moze da se osusi!

Pogledajte samo taj uski mentalni koncept, hajmo malo da razmotamo tu skucenu svest: " u Beogradu vlada nova vrsta zavisnosti" (ima li da jos neko nije cuo ovo, ili je stvarno rec o NOVOSTI); "oblik mentalnog poremecaja" ( ma hajde...komsijksi zargon, ali od one vrste komsija sto zakolju zubima i to na spavanju :).

EEEJ...internetlije proglasiti MENTALNIM BOLESNICIMA, zar?!

Slede nam i ('fala vam na lepim zeljama):hemoroidi, nesanica, depresija, agresija, teskoce ove i one...


Pa dalje: nas narod ne shvata koliki je to problem.
:)Aman- zaman, zar je internet postao nacionalni problem...Uh, uobrazicu se sad!


Najlepsi deo: lecenje traje godinu dana ALI, za razliku od drugih ovisnosti ( o alkoholu i drogama) ovi dobri ljudi i nadasve cestiti lekari i dusebriznici ne traze od ovisnika da se odrekne racunara.
Uginucu od smeha :)


Pravo je pitanje, ako e internet vec TAKO opasan medij, kako se onda decijama unazad niko nije setio da leci one koji imaju ovisnost prema televiziji, ili radiju, ili novinama?
Zasto samo internet da strada?


Kad visis na web-u, NE gledas tupave reklame, ne gledas ni Velikog Brata, ne zanima te Dnevnik, zabole te cosak za panele i tribine...jednostavno: ne kupujes to sto oni hoce da ti prodaju.

E sad...ko su ONI, ja nemam pojma, a nije ni vazno.

~~~


Oni, za pocetak, targetiraju TV gledaoce, znaci da nismo isto - ni srce ni glava!
Sto bi rekao Milan Curcin, pancevacki odbornik i poeta s pocetka 20. veka: ja snova imam a puk mirno spava!


~~~~

Powered by J & J (joy and job) Solutions.

LIfe Less Ordinary

„Ljudi...samo jedan život imamo!”,
Zoran Djindjic



Srela sam danas drugara, mladoga fotoreportera, koji je odskora na novom radnom mestu - kaze pobegao je glavom bez obzira od propasti lista za koji je radio.
A list je bio mocan!

Prva moja reakcija (unutrasnja, dok sam tik-takala stiklama po osuncanoj strani Cetinjske ulice) bila je - BES: „Da su radili kako treba svoj posao, to se ne bi desilo! Eto sta se desava kad nece da se suoce sa problemom, zasto nisu malo ulozili u zaposlene, zasto nisu napravili cestitu selekciju kadrova, zasto ih nisu OBUCILI za tu poziciju...
Ne...po defaultu, cim se rodis u Srbiji odmah si bogom dam za predsednika drzave, selekora ili makar patrijarha! ”
Itd.
Svi sve znaju i baš zato se ništa ni ne menja.

Dobro bi ovde dosla pomoc obicne prostonarodne psihologije: negiranjem i odlaganjem resenja problem se uvecava.
Mozda baš u tom grmu leži odgovor na pitanje zasto je obicaj tzv. OŠLJARIVANJA posla toliko široko rasprostranjen.
Verovatno su zaposleni na slican nacin, sistematski, obeshrabrivani duuugo, decenijama mozda?

To je onda logican psihološki OUTCOME odlaganja suocavanja & rešenja; zaposleni su jednostavno – savladali lekciju, nauceni su da ošljare, jer je to – energy sawy.
Sigurno je tako i emotion-sawy jer se ne može ostati nem i tvrda srca kad vidiš da propada nešto u šta si ulagao svoje veštine, talenat, vreme, ljubav!


Sama cinjenica da je bilo dana kada je taj list bio tiražan i u vrhu citanosti, znaci da je zaista mnogo šansi propuštano...slucajno ili namerno? Nemar ili nehat? Orman ili ormar? Irak ili Iran? :)

Nedostatak PROMENA vodi obeshrabrivanju zaposlenih.
A promene su prirodne.
Sada bi trebalo savladati TU lekciju.

~~~

Ko poslednji napusta brod - kapetan, zna se. A prvo krenu misevi.
Moj licni problem je sto sam nekako ontoloski u onoj ekipi koja bi pokusala da spase brod i izbaci vodu! I jos iz sve snahe verujem da cu USPETI u svojoj nameri!
Jeste, to moj i samo moj licni problem. Ko me placa da - verujem u to sto radim? Niko. Ja malo malo pa se osecam ko ozeblo sunce.
I....jel to lepo?
Ja sam incident. Omaska. Funkcionalni bag. Wonderfull greška u sistemu.


...I šta ja sad hocu?


Samo dosluh s realnošcu (!). Za to je ponekad potrebno samo malo dobre volje i spremnosti na akciju!









:)
Znam, znam, mlada sam i zelena.....ali stvarno ne bih volela da se jednog dana zatupim!

Penelopisanje

Francuska sobarica u ostavci resila je da nagoogla sve sto joj treba u zivotu, da sve svoje potrebe ubuduce lepo zavrsi na web-u.
Pitali je oficiri: a vas privatni zivot?


~~~

Lapsusi...nema ih decenijama, i onda...dvaput za tri meseca!!! ODVRATNO.
Ali: barem nisam rekla ništa novo i ništa strašno. Omaške su normalna stvar, svako ima pravo na grešku, a narocito na - lapsus calami :).


~~~

„Ko googla za bivsim ljubavima, gorece u ljubavnom paklu” rekao je jednom prilikom, malo pripit i raspojasan Dante.
„Ko googla buduce simpatije, sam je sebe osudio na Limb!”, sapnula mu je na uvo neka bezimena musava maloletnica koju je bescasno izdrpao u nekom davnom jesenjem sutonu.

~~~


Dan sto plete,
noc opara...






...medju javom
i medj' snom,

indeed! :)

Priorities of Rozen–Bloggers

Priorities of Rozen–Bloggers Part 1.

~~~

Sublimacija. Prioritet broj Jedan.

Divna vestina pretakanja jednog u drugo. Skoro kao alhemija, ili: alhemija poticaja. Sjajan finale nakon unutrasnjeg konflikta koji je trebalo zaravnati.
To znaci sublimacija, sazimanje sveg onog sto se uskovitlalo iznutra TAP pravo u belinu dokumenta.
Ponekad podsecam sebe na „bedno piskaralo” iz crtanog filma.
Ali istina je da – tek isprovocirani reagujemo. Niko ne moze na komandu da ima stav, treba nesto da ga zaintrigira, potakne...ili iznervira, svejedno...Definitivno se ne bih ohrabrila da neke stvari tako nepozivo srocim da nije bilo tih unutrasnjih bura.
Eto kuda vodi to nase :treptrep:
U lepi i slovima ispunjen dokument : )

Powered by Rozen–Blogger Solutions 2006.

~~~


Ako jos samo jednom cujem da sam PISMENA (!)....

VI u 2007. godini planirate izdatke za obuku onih koji ne znaju da rade na racunaru (??!).
Aman – zaman 2007. je godina blizu, kraj papirne ere ushao u chitanke, Homeland security 'ladno chipuje imigrante, a vi MENE (mene!) preslishavate – da li znam sva slova?!
Jer, TO znaci biti PISMEN: poznavati azbuku / abecedu. Koristiti se pismom maternjega jezika.

Naravno da se ljutim.

Ti sto se ne druze sa tastaturom, php-om, javom, svi ti sto nisu forum moderatori bona fide, sto nisu ad hoc on–line savetnici, ti vashi ljudi koji ne znaju sta su kiborzi i od koje su sorte rozen–blogeri...da, da, bash ti sto im ni na kraj pameti nije da iz cuga napisu 10 strana ideja i predloga o low–cost i zero–budget marketing akcijama, sto nikada nisu napravili slajd–show umesto razglednice i sto ne sharuju svoje slike i ne skupljaju lepe banere umesto sharenih salveta...svi ti vashi dobri drugari kojima je omiljena komanda TURN OFF COMPUTER ....e pa ...proverite NJIH!
Da li su pismeni?
Znaju li sta znace BAS SVE reci koje koriste?

Stavljaju li tacku, mozda, na pocetku odnosne recenice?
Da ne budem odvech surova: odnosna recenica je tip recenice u zavisnom odnosu koja blize odredjuje neki imenski konstituent.
Ajde ovako: ko mi objasni sta je to imenski konstituent i ko bude umeo da nabroji koje funkcije u recenici moze da vrsi ( dijagram nije obavezan!) vodim ga.... na sta god pozeli!
Kafu, rucak, ZOO vrt (uz mere opreza da nas ne zadrze kao retke zverke tamo : ) Sta god...bukvalno, ne shalim se.

Mene ste BRE nashli, prvog srpskog izvestaca o Digitalnom legatu covecanstva za koji dan pohranjenom u Washingtonu, zar mene koja se na sve strane zalaze za smartGovernment i e–Srbiju, mene: sto sam onomad prodala sijaset Opsadi crkve Svetog Spasa u jednom danu, sto sam Patrijarhovog izaslanika sharmirala da procita poeziju Zaka Prevera i nesto nemacke filozofije obashka, mene sto sam na uvo i shapatom dobila intervju od Zorana Cirica, mene sto mi je duboki naklon ucinio Zoran Stanojevic the Great, prevodilac Tolkinove trilogije ...
Mene ste nashli, damn!

~~~

Pray the Lord

~~~

Iza 7 mora....

Mladi ne smeju biti socijalni problem!


Ne, dakle, NIKO to nije rekao na srpskom. Ovo je izjava zamenika gradonacelnika Becha Zepa Ridera povodom investicije u iznosu od 48 miliona evra koje su BLUM inicijativa i grad Bec namenili – prakticnoj obuci srednjoskolaca.

Tako to ide...samo malo uzvodno Dunavom svima je jasno da sholasticko neprimenjivo znanje koje nema kopcu sa praksom - ama bas nikuda ne vodi. I ne samo to: oni koji se na takav nacin „ishskoluju” padaju na teret drzave i grada u kome borave - Bec je svestan da ako ne uloze SADA, morace da placaju penale. Da li u vidu politickih minusa ili finansijskih, tamo skoro da je svejedno.

Ali opet sam nekako bas sigurna (!) da je u Becu barem neko postavio pitanje, makar i sam sebi i to shapatom: sta bi bilo da sva ta nezadovoljna i nedovoljno obrazovana snaga izadje na izbore?

Zbog uspeha u resavanju socijalnih pitanja premijer Australije, Dzon Hauard (kako mi je ljubezno posvedocio predsednik Srpskog Provrednog Drustva) je osvojio i TRECI mandat spasivsi zemlju recesije. Sta je uradio? Insistirao je na vitalnim prinicipima, onim neophodnim za zdrav opstanak zajednice, raspodelio je novac iz budzeta tako da ostane i najsiromasnijima tj. za socijalne stanove.
Cinizam je da pored milion nezaposlenih i ocajnih ministar za rad i zaposljavanje izjavi da su Srbi lenj narod i da je u redu sto uvozimo radnu snagu!

Kako predvidjaju statisticari, za koju deceniju moglo bi vrlo lako da se dogodi da u Srbiji ne bude radno sposobnih ljudi (racunajuci od 20 do 60 godina, okvirno).

Bela kuga je logican OUTCOME nase stvarnosti.

Sto kaze Bojana iz „Danasa” (e bas volim da ga menjam po padezima!): „Ti bi da radis i da ZIVIS od svog rada? Aaa...pa to je luksuz! Ovo je Srbija, mora da te finasira mama, tata, decko....sta mislis ti...” :)
Pri tom, govorimo o „mladima”koji su blizu tridesetoj, koji svoj posao rade profesionalno i cestito. Dzeparac dakle, a mama i tata (ili decko), po prirodi stvari valjda, trebalo bi sve da placaju.

I tako ja, kao ona azdaja iz vica, ona sto zivi iza sedam mora iza sedam gora bla bla...kad pogledam oko sebe, mislim, PA GDE JA ZIVIM!

Surovo, nema sta.
Raditi za dzeparac a morati ziveti od toga je stvarno van pameti. Ovo vodi deformisanju drustva...ostajemo sa roditeljima do ko zna koje godine, i kad se odvojimo zavisimo od njih finansijski, to nas ne pushta da odrastemo, a kad konacno resimo da odrastemo, ispadne da nas i poslodavci treitraju kao tinejdzere dajuci platu podobnu dzeparcu.
A ko je video da deca radjaju decu, osim u romskim naseljima?


MLADI NE SMEJU BITI SOCIJALNI PROBLEM!

~~~






Zato sam sklona mishljenju da Srbiji, u stvari, treba jedan general manager - treba neko da se doseti da je neophodno da se ulaze i u ljudski kapital.
Ali sistemski, ne kao incident!

GDE SPAVAJU LIFTOVI?







Nagradno pitanje:
Koliko zgrada Politike ima spratova?
Ja sam mislila da ima 16, ali malopre, kad sam se varacala sa Radija Politike na 16. spratu, umesto na dole, krenuli smo na GORE!
Ima, dakle, 17 spratova.

I jedna tajna za sladokusce u blogosferi: ima JOS - na osamnaestom spratu je kuchica za liftove.


Tamo, dakle, spavaju liftovi :)




Question: where do the elevators sleep?


How many floors are there in Politika?
I was thinking about...hm, 16... but apparently, we have 17 floors! Just few minutes ago, when I was coming back from Radio Politika (16th floor), elevator moved UP!
So, there are 17 floors!

And, I will reveal one more mystery, my dear blogosphere hedonists: actually, there IS one MORE floor. At the attic (18th floor) is home for our elevators.

Thhat is where they spend their nights :)

Ima li Miss Cybernaut brkove :)

Kod ljudi u medijima postoji jedan nasiroko rasprostranjen manir: tacno za onoliko koliko su nesigurni u sebe, e pa za toliko ce preterati u predstavljanju svog posla i profesionalnosti. Na primer, jedan ustaljen pokret ruke, malko preteran; nista strasno, osim kad ti se taj neko dopadne, pa ti prosto nekako zao da: ne bude zadovoljan i smiren covek.
Tako i ljudi koji vicu (vicem i ja, o da, ponekad!), sto vise vicu to su manje sigurni u sebe. Isti princip: preteras da nadomestis onaj manjak.

~~~


Ja, jucer, obeshrabreno: „Jeste, bilo bi lakse da sam se udala, pustila brkove i rodila jedno sestoro dece...”
Profesor: „Pa nemojte tako, da je to bas TOLIKO lako, i ja bih imao brkove i sestoro dece! A nemam!”

~~~




Recept za punjene tikvice: iseces po duzini a onda izdubis one male tikvice (sto manje to bolje!) i onda se malo zapeku na 180 stepeni, a unutra – dinstano meleveno meso (kome u stvari ne treba full termicka obrada jer je dinstano!) i na kraju odozgo neki sir koji ce lepo da se razvuce....da svaki mish svoj nositj promoli!
Bili nekada grafiti cudni po Bgd. Od coska do coska, od Brankovog mosta do Botanicke baste, od ugla do ugla, sve do Cvijiceve ulice i izmedju zgrada cak, malo malo pa pise jedna te ista rec: SIR.
Sir, sir, sir...
Cudno, naravno, sta da misli postena zena o tako sistematski napisanom grafitu? A lisenom smisla, sta bre SIR koji moj?!
A onda sam jednom zabasala na ozdovac ili tako negde. Na uglu jedne zgrade uredno je stajalo, istim onim crrnim auto– lakom novo shtivo; pisalo je KEKS.
Kao da je te grafite pisao neki mish.
Kakav mish? GLADAN mish :)

~~~

Zakljucak o kishi

Znaci, dok pada kisha ne sedite nagi na mokroj travi, narocito ne u drustvu, jer to NIJE uzemljenje ako vas pukne grom!


I ne pishkite sa nadvoznjaka na prugu zbog elektricnih vodova.

Ne gurajte prste u utikac.

Aha, da, i ne naginjite se kroz prozor, damn!

vest: GROM spalio ljubavnike!

BEOGRAD, 31.oktobar 2006 - Bojan Z. (33) i Mirjana M. (36) iz Beograda povredjeni su kada ih je udario grom dok su vodili ljubav na makishkoj strani Ade Ciganlije!

Ljubavnici su stradali ispod zalosne vrbe u nedelju uvece kada je veliko nevreme zahvatilo Beograd. Kako Press saznaje, ekipa Hitne pomoci odvezla ih je sa opekotinama potpuno gole u Urgentni centar, odakle su prebaceni u Centar za opekotine u Zvechanskoj ulici!
Posle ukazane pomoci, Bojan je pusten kuci, dok je Mirjana zadrzana na lecenju.
Dezurni lekar potvrdio je da je Mirjana smestena na Odeljenje intenzivne nege, ali da joj život nije ugrožen.
- Pacijentkinja je svesna, može da jede i komunicira sa osobljem. Povrede koje je zadobila su teske, ali ocekujemo da ce se brzo oporaviti. Posete zasad nisu dozvoljene, ali za nekoliko dana rodbina i prijatelji moci ce slobodno da je obilaze - potvrdio je dezurni lekar bolnice u Zvecanskoj ulici.

Kako saznajemo od izvora bliskih istrazi, neposredno posle prijema povredjenih ljubavnika u bolnici se dogodio skandal!
- Mladji gospodin je došao u bolnicu i raspitivao se za zdravstveno stanje povredjene Mirjane M. Osoblje bolnice mu je saopstilo na kom je odeljenju i potom ga zamolilo da preuzme njenu garderobu. Medjutim, medju zenskim stvarima koje je preuzeo bili su i muski odevni predmeti. Kada su mu objasnili da stvari pripadaju njenom muzu, on je zaprepasceno rekao: "Pa, ja sam njen muz!"

Tada su morali da mu saopste da je Mirjana povredjena u trenutku dok je u prirodi vodila ljubav sa kolegom sa posla - navodi nas sagovornik.
Prema tvrdnjama dobro obavestenog izvora, muskarac je zadobio lakse povrede jer je bio u ulozi "provodnika" . Zena je obnazena lezala na travi, dok je muskarac u trenutku udara groma bio na kolenima. Ispostavilo se da je elektricitet samo prosao kroz njegovo telo, a potom udario u njegovu nagu koleginicu. Muskarac je imao vise srece i zadobio je samo lake povrede, dok je njegova partnerka izvukla deblji kraj - navodi naš sagovornik.


~~~
Damn Love!

Belgrade, SEE Europe, Oct 31st, 2006 -
Man and woman, Bojan (33) and Mirjana (36) from Belgrade, were hurt two days ago when thunder striked them while they were having sex by the riverside in Ada Ciganlija, part of Belgrade known as the biggest and most visited picnic area. They were under the willow three during the storm.

According to newspapers, they were transported to Emergency Hospital, in totaly naked and pretty roasted condition. Soon, Bojan was let to go home, and Mirjana was kept in Hospital for treatment. The Doctor alleged Mirjana's life is out of danger and she is resting in intensive care: „She is concious, she can eat and communicate by now. Mirjana have got really bad hurts form the thunder, but we expect her to get well soon! For the moment, she is not allowed to have visitors, but her family and friends will soon have the opportunity to visit her”, said doctor in charge.
But..The ourageous scandal happened shortly after lovers got to the hospital.
Some young gentleman entered and asked about Mrijana's health condition, saying he was her husband. Nurses told him where Mirjana is allocated, and then asked if he can take care about her clothes. Among her female items, he found some items belonging to the oppostite sex! He asked and was told the items are possesion of Mirjana's husband. Then he cried in shock: BUT I AM HER HUSBAND! It was obvious they had to tell him the truth: Mirjana was hurt during the sex she had with her co-worker.
According to well-informed source, man was less hurt because he had a role of a conductor. Woman lied down on the grass, and man was on his knees when thunder striked. It seems the electricity passed through his body only to hit in his naked co-worker. Man was more fortunate to have just few simple wounds, but his mistres had, apparently, really bad luck.

~~~

Gde su nam GRANICE

Gde su nam granice?
.....
....
...
..
.

Kako opazamo svet? Kroz mrezu cula i posebnih „filtera” koje smo, buduci da smo bas takvi kakvi smo, i nehotice oko sebe vaspostavili. Ti „filteri” nas u stvari odredjuju, oni su sva nasa uverenja, jezik, iskustva, verovanja, principi, ocekivanja, i sve ono sto nas cini duhovnim bicem.

Naravno, buduci da su polupropusni (kada bi SVE pustali do nas, ne bi bili filteri!) oni uticu na odabir onoga sto vidimo i saznajemo. Oni uticu i na to sta je uopste moguce saznati i videti; uticu na to sto posle podvodimo u mozdane pretince kao ono sto nije vredno znanja ili ono sto svakako vredi i treba upoznati....

Cela percepcija, model sveta i akcije, tako ispada, proishode iz ovih filtera!

I to je ok. Tako smo u stalnom medjudejstvu, mi i svet, u nekako nonsalantnom a very aktivnom odnosu :)


~~~

Tu i tamo sam imala muka da objasnim sta je tacno MOJ SVET. Zvuci autisticno, i desavalo se da me pogledaju zblanuto: kakav TVOJ svet, koji je TO svet, knjizevnost, umetnost, STA?

Kad kazem MOJ SVET, mislim tacno na bas taj vas svet oko sebe, ali na MOJU selekciju cinjenica. U njoj je svaki shovinizam incident, nedostatak zelje za razumevanjem tipican los manir losih ljudi, a manjak dobre volje - slabost licnosti.

Letos mi se desio iskorak. Jeste neka mentalna vezba otici na put sa grupom novinara koji, kako stignu na odrediste krenu da psuju i provociraju domacine (by default!), a vec drugog dana pocnu i medjusobno da se prozivaju; uz to, jedan deo grupe sedi za drugim stolom jer se nekih 12 meseci ranije posvadjao sa clanom grupe za prvim stolom!
Jeste neka vezba, ali ne hvala vishe!
Ja dolazim u miru.
Zato je, takodje, normalno i logicno da oni koji isto tako dolaze u miru dobiju ono sto zasluzuju, to jest - mene za vodica kroz Bgd!
Slavisti, povjesnicari i ostali sa Zagrebackog Univerziteta, ovom prilikom vam mashem, evo - mah, mah...:)

~~~

Kako onda klasifikovati sve one stvari koje stoje po strani od nasih ociju? Sta misliti o stvarima koje su nam van dosega?
Ono sto ne poznajemo ne mozemo nikako da rangiramo i izbrojimo, niti da razdelimo u datoteke!
„Sve ono sto niste nikad videli izgleda isto”.
Istina, ne mozete znati ono sto ne mozete sresti i upoznati, ali i to sto ste svesni ogranicenja, moze vam pomoci da svoje filtere podesite tako da otkriju gde su granice mape vaseg uma.

U prici The Phantom of Tollbooth postoji rasa ljudi koji, cim se rode, plutaju na onim visinama koje ce dosegnuti kada budu potpuno odrasli. Potom njihova stopala pocnu da rastu dole, ka zemlji, tako da nikada ne moraju da promene svoju perspektivu. Neki ljudi tako postignu izvanredne daljine, samo da ne bi morali da menjaju svoje filtere!

~~~

Jos kazu da filteri imaju veze sa voljom i spremnocu na akciju, te tako onaj ko ide sa cekicem u ruci kroz svet, videce oko sebe mnogo eksera koje treba ukucati.
Podesavamo svoja cula u skladu s onim sto smo spremni da uradimo; ja nosim olovku, a vi? :)
U stvari, bolje reci: jedan Multimedijalni Tool Kit.

~~~

O utabanim stazama: kazu da ako uvek radis ono sto oduvek radio, uvek ces i dobiti ono sto si navikao da dobijas!

Gde je tu modus i STIL?
Nacin na koji delamo izdvaja nas od drugih, modus je ta osa selekcije medju ljudima.

O, da, covek je i ono sto misli, i ono sto cini, i ono sto je hteo da ucini i ono sto je ucinio, a nije se mozda ni nadao...trebalo bi ipak na coveka gledati onako ljudski - ucelo! Hoilsitcki.

VAZNO: I dobra volja se racuna.

Npr. mozete sasvim DOBROVOLJNO odmah ispod teksta lepo odgovoriti na pitanje: What do YOU think about this purple window I've just provided here? In English, pls, stay out of the usual path -


- only differences make the differences!


...

Timeless is a State of Mind

Timeless is a State of Mind
.........
.........
.........

Danas sam, prvi put u životu, izašla lepo iz redakcije, spustila se do Bajlonija i kupila 1 grozd (jedan, jer ne primaju Visa karticu na pijaci, samo oce kesha!). 400 grama krupnog belog grozda oko kojeg leti pcela je - 32 dinara, s tim sto sam dobila jos jedan mali da bude TACNO 400 grama.
Oko kojeg zuji pcelica, taj grozd kupiti, tu nema greske, TAJ je sladak 101%!

Cetinjska ulica se promenila: ima novi fitness centar, jedna nova kineska radnja, a u onom malom drvenom kaficu sada su umesto danguba, tisina i poker aparati.
BIP-ov restoran-pivnica, sa onim divnim tršcanim suncobranima više ne radi, kapija je zamandaljena a unutra - raj za fotografisanje: citave gomile lepog neukaljanog bakarno - zlatnog lišca, negaženog, bez rupa, nema ni prašine ni metle da ga oskrnavi... Ocigledno tuda vise niko ne prolazi - defintivno RAJ na zemlji, merljiv sa onim negazenim snegom koji tek padne....Hm...idealno za recimo, neki foto-editorijal za sarene zenske i porodicne magazine. Dok ne pocnu kishe, treba oslikati to Vreme-u-Mirovanju.


Nešto dalje, kod ulaza u BIP pivaru, miriše iz sve snage grozdje! I to ono najlepše, Hamburg sorte, sto podseca na detinjstvo i odlaske u vrtic. Ima neki stidljivi cokot odmah iza portirove kucice, na njega naslonjene gajbe i bicikli. A u onoj zgradi na cosku pored apoteke ne traze vishe naoruzane penzionere kao nekad sto su stajali oglasi mesecima!

Jel to zavladao neki svetski mir, a da mene niko nije obavestio?

Yahooo global project TIME CAPSULE

VREMENSKA KAPSULA / upisite se i vi!


Prenecu detalj:

What We’ve Learned
(By Michael Krumboltz
Friday, October 13th, 2006, 1:02 pm )


Anger is understandable.

Sorrow is universal.

Fun can be dangerous.

Hope is eternal.

Beauty is a smile.

The Past is never gone.

Love is unconditional, and







Now is the time for change.


TIME CAPSULE

Multitasking strategy kit

MULTITASKING CYBORG

Kako me vide inzenjeri: ja sam BROADBAND, ja sam MULTITRACKING („to ne moze svako, da pratis istovremeno nekoliko stvari i prebacujes paznju”), i jos kaze - imam glas koji smiruje, potpuno radiofonican i hipnotisuc, i, naravno, jos jedan Must Do: trebalo bi to da iskoristim nekako!
Jedan kolega je pozvao studio da se raspita ciji je to glas...ko zna, mozda ovaj rozen kiborg zavrsi u etru radeci ono sto najvise voli - pricajuci...hm...svasta ja volim!
Mh...neka to samo bude o necemu lepom kao danas, o cudnovatom putesestviju na Island nase cembalistikinje Smiljke Isakovic, i o upravljanju vremenom po Franklin Covey tablici :)


Hajd ' ziveli!


Sad se vi pitate zasto ziveli? Pa dobila sam danas vaucer za kupovinu u Lilly - nekom prilikom kada su se u direkciji zalili kako im je opao ppromet, producentkinja iz Oglasnog im rece „Ma ne brinite nista, to je samo trenutno! Evo, moja koleginica vam svaki mesec ostavlja po pola plate u radnji! Kaze da svaka postena zena mora makar 50 € da ostavi na dan kad joj legne plata!"

Istina, rekla sam to milion puta a i napisala jednom u reportazi iz Grcke „za aranzman na Halkidkiki u predsezoni valja izdvojiti simbolicnu sumu, taman koliko svaka postena zena ostavi u Liliju barem jednom mesecno! ”
Vodila sam svojevremeno evidenciju troskova - ispostavilo se da u Lilly idem u minimum tri do cetiri navrata i da u prvom mahu ostavim najvise novca.




Ma rozen sam ko futoshka torta

Completely purple.


Napisah danas Strategiju za honorarno zaposlene - izgleda da se premalo prica o prednostima ovog, na prvi pogled nezavidnog, statusa.

Pathfinding.....loading.....

Pathfinding.....loading.....


Kako je ovaj dan dugacak....kad pocne u 5:30 AM nije ni cudo da se oduzi!
Vazno je, dakle, skretati sa utabanih staza, ne drzati se tih prohodnih ruta...kao na internetu, cim se manes utvrdjenih precica, odmah nabasas na nesto super i novo!






Nagradno pitanje: Ko je taj koji nikad ne skrene sa staze? :)
1) tvrdokorni muzejski komunista
2) deda mraz (ali on je gej)
3) Titov pionir
4) izraelski satelit
5) dzirlo devojka

yours sincerely,
captain Nemo's data officer