Ima li Miss Cybernaut brkove :)

Kod ljudi u medijima postoji jedan nasiroko rasprostranjen manir: tacno za onoliko koliko su nesigurni u sebe, e pa za toliko ce preterati u predstavljanju svog posla i profesionalnosti. Na primer, jedan ustaljen pokret ruke, malko preteran; nista strasno, osim kad ti se taj neko dopadne, pa ti prosto nekako zao da: ne bude zadovoljan i smiren covek.
Tako i ljudi koji vicu (vicem i ja, o da, ponekad!), sto vise vicu to su manje sigurni u sebe. Isti princip: preteras da nadomestis onaj manjak.

~~~


Ja, jucer, obeshrabreno: „Jeste, bilo bi lakse da sam se udala, pustila brkove i rodila jedno sestoro dece...”
Profesor: „Pa nemojte tako, da je to bas TOLIKO lako, i ja bih imao brkove i sestoro dece! A nemam!”

~~~




Recept za punjene tikvice: iseces po duzini a onda izdubis one male tikvice (sto manje to bolje!) i onda se malo zapeku na 180 stepeni, a unutra – dinstano meleveno meso (kome u stvari ne treba full termicka obrada jer je dinstano!) i na kraju odozgo neki sir koji ce lepo da se razvuce....da svaki mish svoj nositj promoli!
Bili nekada grafiti cudni po Bgd. Od coska do coska, od Brankovog mosta do Botanicke baste, od ugla do ugla, sve do Cvijiceve ulice i izmedju zgrada cak, malo malo pa pise jedna te ista rec: SIR.
Sir, sir, sir...
Cudno, naravno, sta da misli postena zena o tako sistematski napisanom grafitu? A lisenom smisla, sta bre SIR koji moj?!
A onda sam jednom zabasala na ozdovac ili tako negde. Na uglu jedne zgrade uredno je stajalo, istim onim crrnim auto– lakom novo shtivo; pisalo je KEKS.
Kao da je te grafite pisao neki mish.
Kakav mish? GLADAN mish :)

~~~