Bicu iskrena: onima koji dodju na posao bolesni i svesni toga da su bolesni trebalo bi smanjiti primanja za, hajde neka bude simbolicno, za petinu.
Alo bre tamo – Tito je umro!!!
To znaci da tu „zrtvu” koju cini dolazak na posao pod gripom ne samo da niko (a najmanje sef koji se po pravilu nikada ne razboljeva!) nece uzeti za dokaz LJUBAVI prema poslu. Naprotiv, ja da sam nindja izvrsila bih momentalnu suptilnu dekapitaciju onog ko dodje promukao u redakciju i kaze „ma nije mi nista, samo imam grip”.
Toliko suptilnu da ne bi ni primetio da je umro
Jeste, krvolocna sam, kako da ne budem kad se samo setim prenemaganja pre neki mesec o tome kako je koleginica prosto „morala da dodje na posao” . I to pravo u slusalicu lekaru–epidemiologu, usred intervjua, treba li to reci, telefonom.
Razume se, telefonom iz redakcije. Jeste, a ima kod kuce kompjuter. Besprimerni bezobrazluk.
Razboljevali smo se na rate, i porodicno, za sta nije bio nimalo zgodan tren – zgomilalo se dosta posla oko ad hoc dodataka.
Ja sam tu turu preskocila pijuci ImunAktiv, ali nezadovoljstvo odjednom nagomilanim poslom, stresom jer su nam redovi desetkovani i rokovima koji pristiscu, samo zbog igranja tih stupidnih bernovih igara, nije na svakoga delovalo podjednako stimulativno.
Igre i prenemaganje na radnom mestu – nepotrebno.
Kolega sa povisenom temperaturom – nepozeljan.
Moj bes ....je ponekad bas starozavetni :)
Ozbiljno: krajnje je sebicno dolaziti bolestan na posao gde je protok ljudi velik, na kome se, ni to nije nevazno, radi s ljudima, i na posletku ZIVI se od ljudi, njihovih oglasa, zelja, akcija, ideja!
To sto ce pola tima biti odsutno po minimum dva ili tri dana (ne racunajuci bolovanja koja ce uzeti jer su im se razbolela i deca!) kostace vise i kompaniju, sto se tice novca, i one koji moraju da povuku za troje. Najcesce se desava da, kada knjiga spadne na par slova, nema bolovanja za one koji ostaju – novine moraju da izlaze.
Onaj ko kaze „pusti coveka, pa SVI SMO RADILI BOLESNI” debelo gresi. Hm...izgleda da nikome ne popusta paznja kada je pod visokom temperaturom?! Ne desavaju se greske? Nismo nervozni sto smo balavi? Klice i mrcvarenje obaska!
Na pitanje zasto, umesto da ostane kod kuce, onaj ko se raskilavio ipak odluci da dodje na posao – treba da odgovore psiholozi.
Sta lezi u osnovi ovog destruktivnog i autodestruktivnog cina?
Stize sezona gripa, valjalo bi hitno odgovoriti na ovo! Svako za sebe, barem.
Zar nas ne uce da smo svi u novinarstvu zamenjivi i da niko u stvari nije neophodan? Kako sad to onda mora da se dodje slinav i kenjkav?
~~~
Konsolidujte se, jer ja nemam vremena za gripove. A ni simpatija za hotimicne klicnose. Tito je umro i mojne vise foliranja.
Нема коментара:
Постави коментар