четвртак, јун 19, 2008

čekajuci vladu: znamo šta ste radili na Fejsbuku :)


Drustvena mreža dostupna na www.facebook.com u predizbornim i postizbornim danima bila je jedno od najvrelijih (a ipak kulturnih) mesta na internetu, posluživši mnogima kao velika oglasna tabla na koju se moglo okačiti (ne)raspoloženje izazvano izbornim rezultatima, psovke, pesme, prozivanja i komentari. I to ne samo među „običnim korisnicima“.

Velimir Ilić, ministar pređašnji a potom i kandidat za šefa države, ima ubedljivo najveći vizibilitet: najviše ga spominju i kude, a samo Vesna Pešić, koja je takođe na FB, regrutovala je impresivan broj korisnika da se učlane u grupu „Ilić Velja najveći je selja“ Velimir Ilić, ako ništa drugo pokazao je zapanjujuću doslednost u oponiranju protivnicima uključivši se i sam u rad grupe „Ilić Velja najveći je selja“ gde je predstavljen kao „ministar za lokalnu zajebanciju u Vladi Srbije“, kao četrdesetogodišnjak koji se bavi atletikom i ovcama, sve usput gradeći bolnicu, i kako navode pokretači grupe, „svakog petka peva čačanskoj kafani Morava“.

Rasprava u koju se V. Ilić uključio 3. maja u pola pet izjutra potaknuta je izjavom da svaki ministar koji ne bi mogao da ponudi dokaze da su mu novinari silovali ovce kao što ih je prethodno optužio, trebalo bi da podnese ostavku, a u samo dva koraka došlo se do „Miškovićevog leba“, (opet) seksa, zaposlenja i pitanja da li baš ministar treba da ide da se svađa sa svakim koji se s njim ne slaže. Veselo, zar ne? Već 4. maja u jedan popodne g. Ilić je napustio grupu...

Mlađan Dinkić izdvaja se ubedljivo najsadržajnijim profilom: na njegovoj stranici postavljena je biografija, ne samo poslovna već i ona koja se tiče izleta u muziku sa grupom „Monetarni udar“. Bez komentara i uobičajenih aplikacija, ovaj marketinški potez je providan – profil „ne diše“, što je u stvari jednako ukusno koliko i veštačko cveće, a slično je i sa Tadićevom i Koštunicinom stranicom.
Nasuprot tome, Vesna Pešić i Čedomir Jovanović od izbora na ovamo, barem što se Fejsbuka tiče, samo „knjiže“ nove fanove i jedva da za nešto drugo preostaje vremena.

U momentu nastajanja ove male postizborne revizije, gđa Pešić danima je imala „ kontinuirani nagon na povraćanje, od Dačića na televiziji”, dok je predsednik LDP-a uspešno regrutovao članstvo za grupe “Stop rasizmu”, “Stop borbi pasa”, “Stop zloupotrebi dece”, “LGBT prava”, “Podrška Amnesti Internešnel u borbi za ljudska prava”. Poglavar SRS igrao je poker sa Željkom Ražnatovićem, i to po svemu sudeći neuspešno budući da su najbolje rangirani Arkanovi saigrači u pokeru (što se lepo vidi kad se ode na njegov profil) - Vojislav Koštunica i Osama Bin Laden.

Ne manjka ni novije parlamentarne istorije: na stranicama grupe “Nikada više” izlistani su svi otkupi sabranih dela Laze Kostića, od 2001. do danas – za one koji su propustili: kada knjige prodaje Centralna otadžbinska uprava Ministarstvu za ekonomiju i vlasničku transformaciju, onda je cena 410.000 dinara. Na nekoliko klikova odatle je Tito koji skuplja glasove koliko je “hot” i da li bi mu dale, za to vreme Nebojša Bakarec u svom profilu citira sam sebe i svoju poeziju, dok Herkul Poaro i Franjo Tuđman četuju iz sve snage. A vi?

heheh..

Pozzz...

петак, јун 13, 2008

Колико је школа важна?





Да ли је, након времена ударника и опасних момака, поново дошло доба да се поново цени високо образовање


Откако је Алија Сиротановић стасао за „hard core” ударника и постао званични „херој рада” са епилогом у слици и речи на новчаници СФРЈ – рад, залагање и ентузијазам, почели су да добијају на цени. Није прошло много, а остатак социјалитичког запосленог света, такозвана поштена интелигенција и радничка класа, уступили су пред најездом врелине, што од подивљалих јуноша и њихових ментора, што од београдског асфалта под њиховим ногама. Неки су то волели вруће, ваистину, али то време је ипак иза нас.
Језикословци памтиће нестабилне године по настанку синтагме „улична школа”, и по обезвређивању здравог разума и обртању вредоносне скале: у гимназији су разреди били полупразни, а академци су, по завшетку студија, масовно одлазили у печалбу - да се никада не врате. Они који су остали бавили су се транге–франге економијом, радили на црно, препродавали бензин и масовно се уверавали у предности седатива који су тада били у слободној продаји. Печал преголема.

Та искривљена слика чини се да полако нестаје. Годинама уназад, и упркос све вишим школаринама, на универзитетима тешко да претекне који слободан индекс. Да је заинтересованих за студије и више него предвиђених места, сведочи сваког пролећа све дужи списак образовних установа којима је Министарство просвете одобрило рад, а богами, и оних су који и без благослова надлежних чврсто решили да образују високошколце.
Да ли је поново дошло време да факултетска диплома нешто значи?

Када је реч о вредновању уложеног труда у образовање, о томе би се, у нашем случају, такође дало нашироко расправљати. Али, у земљама Европе и развијеном остатку света, када је реч о новцу који прати факултетску диплому, нема дилеме да постоје значајне разлике у платама.

Подаци ОЕЦД (из 2003. године) показују да је, најисплативије студирати у Енглеској, док се факултетско образовање најмање вреднује у Италији. (

У САД високообразовани кадар зарађује чак 86 одсто више него они са средњом стручном спремом, док радници који немају ни средњошколску диплому зарађују за трећину мање од факултетлија. Што значи да је разлика између плата несвршених средњошколаца и оних са факултетском дипломом чак 166 одсто!

Француска, Канада и Немачка имају највећу уравниловку: плата виоскообразованих је свега 27 одсто већа од плате запослених средњошколаца, док је у Хрватској та разлика целих 42,5 одсто. Они са вишом школом беже средњошколцима за 14,7 одсто, колика је разлика у платама, док јер плата магистара и доктора чак 83,6 одсто виша у односу на плату оних са дипломом средње школе.

А чему студирати и чему путовати прочитајте овде

ФАКУЛТЕТ- БИТНО ИЛИ НЕБИТНО ЗА ПОСАО?

ИСПУЊАВАЊЕ ЗАХТЕВА СА КОНКУРСА- ИЛУЗИЈА ИЛИ СТВАРНОСТ

ПЛАТЕ У СРБИЈИ

ГОДИНЕ ЖИВОТА ИЛИ ИЗРАБЉИВАЊЕ МЛАДИХ