Činjenice o internetu - 2009

Sada postoji približno jedan trilion (1 000 000 000 000) indeksiranih stranica na Google pretraživaču

133 000 000 je tačan broj indeksiranih blogova na Technorati krajem 2008.

346 000 000 ljudi na planeti redovno piše blogove

Tokom 24 časa objavi se 900 000 članaka na blogovima

Postoji 1 750 000 korisnika RSS tehnologije za najpopularniji tehnološki blog Techcrunch (podaci iz januara 2009)

77 % internet korisnika čita blogove

55 % blogosfere pije dve šoljice kafe dnevno

Broj korisnika Twittera je sve veći a napisanih postova ima skoro dve milijarde, tj. u ovom trenutku 1 958 140 (Twitter brojač )

Kevin Rose, osnivač Digg-a, na Twitteru ima više od 700 000 ljudi koji ga prate (@kevinrose)

Facebook ima 200 000 000 aktivnih korisnika – da je država bio bi peta najveća zemlja na svetu

100 000 000 korisnika dnevno se loguje na Facebook

170 zemalja je prisutno na Facebooku

Koristi se 45 različitih jezika na Facebooku

Prosečan broj prijatelja korisnika Facebooka je 100

200 000 video spotova je objavljeno na YouTube u martu 2009

Kada bi se svi spotovi pogledali odjednom, trajali bi 412, 3 godine

Svakog minuta na YouTube aplouduje se 13h video materijala

Na Wikipediji postoji 10 000 000 članaka na 260 jezika

75 000 ljudi je napisalo dosad članak na Wikipediji

Prošle godine Wikipediju je posetilo 684 000 000 korisnika

Privatno: 11 ½ razloga Jelene Jovanović

OK.

Prvo su me pitali „što se igraš“.

Onda su me pitali „zašto brišeš da se igraš, što ne ostaviš to na svom Facebook profilu?“

Zapravo, sve je veoma jednostavno.

Dozvolite da objasnim.

Da.. gajim onlajn cveće.
Zahvaljujući jednom statusu na Facebooku u kome sam javno obznanila da to radim i da uprkos tome imam i pravi kaktus koga zalivam mineralnom vodom, zahvaljujući nečijoj naklonosti, dobila sam na poklon još jedan cvet. Pravi, živi. Zaliva se jednom nedeljno i takođe ima magične moći kao i ovo cveće u FairyLandu na Facebooku. Provereno.
OMG, ne! Naravno da ne mogu da prestanem da zalivam onlajn cvećke iz jednostavnog razloga što bi onda uvenule! Moja baštica „Fairy Excellence Oceanfront Institute“ je na 10. nivou sada, zašto bih je gasila?

I to nije sve: uselila sam se na Facebook.
Naravno reč je o YoVille, igrici gde možeš da upadaš bez najave na gajbe svojih prijatelja, imaš u svoju gajbu (koju opremaš), i kao što red nalaže, odeš ponekada na posao da zaradiš YoCash, virtuelni novac kojim posle kupuješ zebraste prostirke, laptop, safari fotelje i roze tapete. Treba li reći, zaradi se i od slanja poruka i poljubaca takođe. Ja najčešće tučem ljude, ne što sam agresivna ili štogod, već što ta akcija najkraće traje (igrica je u flashu, tuča je balonima napunjenim vodom, no big deal). Inače, moj posao je u fabrici widgeta. Za sada jurim poziciju line managera...
Možda zvuči čudno ali ovo gore pobrojano nije baš tako bezveze.

Pred vama su 11 ½ mojih (a svetskih) razloga zašto:

1. Gejming industrija u stopu prati early adoptere tj. gambling i porno industriju, po profitu i tempu izbacivanja novih stvari – znači ima nas zaista mnogo (volim ja osećaj pripadnosti, ne krijem)

2. Onaj kome je posao vezan za social web i cloud computing, prirodno je da želi i da se ponekad zabavi. Uostalom, oflajn narod troši vreme i novac na mnogo banalnije stvari od igre.

3. Pored toga što je trend proklamovan u „Funky Business“ odavno na snazi, i što i sam posao mora da bude zabavan da bi se uopšte shvatio ozbiljno, sasvim je u redu ponekad se infantilno zaigrati, to je jedna od 7 navika srećnih ljudi

4. U klasičnim ofisima ljudi igraju arkadne i kaskadne igre. Zaposleni u medijima u npr. vole Zumu i sve vrste flipera. Proverite.

5. Gejmerski mentalitet je dobar za timove, naročito razvojne i naročito marketing: pospešuje kreativnost - ponašajte se kao gejmeri

6. Travian, virtuelno selo, je najveća svetska mamipara – ljudi daju pravi novac da bi negde u sajberspejsu izgradili svoje selo!

7. Čak i u Beogradu, život nekih (zrelih? Odraslih?) muškaraca isprekidan je kačenjem na net jer je potrebno „poslati flote na spavanje“ ili uraditi štošta drugo s njima. U čemu je problem sa zalivanjem cveća :)

8. Podržavam globalizaciju bez presedana. Makar i samo zato što španske serije i Dnevnici 2 ustupaju mesto webu u malim kućnim razgovorima.

9. Ne poznajem nijednog čoveka koji je 100 % oflajn. Cheers.

1o. Profit od igara nezadrživo raste i osvaja i svet mobilnih telefona, primer je iPhone sa 2.2 biliona $ za prvi kvartal ove godine.

11. Čak i u ovo recesivno vreme industrija igara ima najbrži rast, odnosno kako je u studiji slučaja McKinsey pokazano - IT industrija ima najmanji pad. To ne može biti jer je dosadna i beskorisna.

...Zašto bih ja bila izuzetak i uzdržavala se...

Suština je da ko zanemari internet ekonomiju neće dobro proći - sve nas je više i za nas 37. 5 % korisnika neta u Srbiji se treba BORITI.
(o tome više u narednim blogpostovima, sve nas je više)

Čekam vaše komentare i da vidim koliko nas je!! :) Nadam se da nisam izuzetak i jedina u Srbiji. To bi bilo jako tužno...


BE YOU. CELEBRATE WHAT YOU ARE - WE HAVE ONLY ONE LIFE.

Facebook: i prijatelji, i marketing i zabava

Ovih dana se dosta priča po webu da li je Facebook naš drug ili ljuti dušmanin.

Kada se odbace teorije zavere (višak lekara u .rs pa otud zavera psihologa praćena masovnim otvaranjem ordinacija za lečenje ovisnosti od Facebooka i interneta uopšte), kada se odbaci tradicionalna balkanska polupismenost koja za posledicu ima neovarvarski strah od računara (sic!), i kada se izuzmu studenti koji, u to nema sumnje, gube dosta vremena na ovoj društvenoj mreži, šta ostaje?

Skorašnji redizajn i promena pravila korišćenja ovog servisa idu sve više ka poslovnoj i marketinškoj upotrebi Facebooka. Konekcija sa vašim kupcima / klijentima gde god da su i pod uslovima koji njima odgovaraju je - prajsles :)
I još dalje smo otišli odatle - kompanije koje umeju da koriste društvene medije, kreiraju sadržaj i pokažu incijativu i da prepoznaju kapacitet za izgradnju odnosa,kako je Crosby Noricks naveo u svom članku distribuiranom kroz Marketing Profs newsletter, znaju da postoje 4 ključna pravila za rad kroz društvene mreže.
I šeruju (dele ih) dalje.

Reč je o pravilu 4R:

* Real
* Relevant
* Receptive
* Responsive


1. Budite realni:
Gledajte da vaš korporativni imidž na Facebooku ima čvrstu vezu sa realnošću. Ali nemojte da se plašite da pokažete i ljudsku stranu - ljudi i dalje vole da kupuju od ljudi koji im se dopadaju. Malo spontanosti može vas odvesti daleko...

2. Budite relevantni
Sadržaj je kralj (ovo može sa otpeva kao himnica inbound marketinga kao što su neki nakon etrgovine stavljali u statuse na facebooku "Content is the king, o yeah" ;). Vaše prodajne ponude i apdejti treba da budu oni što ljudi žele, i što im treba.

3. Budite receptivni
U osnovi, budite spremni da prihvatite povratne informacije i uključite se u dijalog. Ako na ovo niste spremni, Facebook i Twitter zapravo i nisu za vas...Slušajte ISTO koliko i govorite, ne manje i ne više.


4. Budite "responsive" (odgovarajte na upite)
Jednom kada dobijete feedback uradite nešto po tom pitanju! Odgovorite na upite, zahvalite se na sugestijama, vaši ljudi to očekuju. Čak i kada imate negativan odgovor za njih, pokažite da ste ih saslušali i razumeli. Ključna reč: hvala.

Ako ste zabrinuti za to da li strimovanje sa vašeg ličnog profila nekome smeta, otvorite fan page i razdvojte posao i privatno.

I još nešto: ne dozvolite nekonstruktivnu raspravu na svom wallu.

Ukoliko vam se dogodi da vas neko javno kritikuje preduzmite sledeće korake:

1. Zahvalite što prate vaš rad
2. Pomerite komunikaciju oflajn ili u privatni inbox
3. Dogovorite naredne korake - stariji ljudi ponekad nisu svesni u kom okruženju govore to što govore na Facebooku.
Pomozite im da shvate da to što kreirate buzz oko onoga što (volite da...!) radite je takođe profesionalizam i da i oni treba da se drže istih standarda.

Na posletku nema stida oko toga: da nije zabavno i inovativno da li bi vredelo raditi taj posao... ? xD

PS. Ukoliko do nekonstruktivne rasprave ipak dođe, zovite mene da amortizujem :)

Etarget je lako naći

Etarget je društven :-)
Pridružite nam se na društvenim medjima:


Etarget links: http://etarget.tumblr.com/

Twitter: http://twitter.com/etarget

Flickr: http://flickr.com/photos/31370001@N03/


I naravno na Facebooku:

Etarget fan page na Facebooku

Etarget Srbija & Hrvatska - grupa na Facebooku


c ya!


JJ

NAŠI PODACI: Google sve pamti

Većina onlajn populacije nimalo se ne sekira zbog podataka koji postoje o njihovom identitetu na mreži.

* 60% internet korisnika kažu da su zabrinuti oko toga koliko je informacija o njima dostupno onlajn
* 38% internet korisnika kaže da je preduzelo korake da količine podataka o sebi ograniči


A može da se desi i da jednostavno nisu svesni...

* Otprilike jedna trećina internet korisnika ZNA da se o njima na netu mogu naći: email adresa, kućna adresa, kućni broj telefona i poslodavac.
* Jedna četvrtina internet korisnika znaju da je na mreži njihova fotografija, imena grupa kojima pripadaju, i stvari koje su sami napisali i koje su se pojavile onlajn
* Deo internet korisnika ostavio je na netu podatke o političkoj pripadnosti, broju mobilnog telefona, ili video onlajn.

Veoma je zanimljivo šta se dešava u ovom drugom slučaju, kada nisu svesni.

Seth Godin u članku Personal branding in the age of Google prepričava šta se dogodilo njegovom prijatelju kada je pustio oglas na Craigslist da traži domara.

Tri CV-ja su pridobila njegovu pažnju. Krenuo je da googla ljude, prva stanica - MySpace: aplikant pije pivo iz bureta i u sekciji hobi mu stoji - napijanje.
Drugi kandidat je imao blog, srećom kvaltetan, međutim pojavila se ova rečenica "Prijavljujem se za neke izmećarske poslove ispod svog nivoa ali svakako ću dati otkaz istog trenutka kada prodam koju sliku".
Treći...aj, treći :) O njemu je Google izbacio svega šest podataka, ali je šesti bio policijski dosije sa zapisom o tome kako je dotični dve godine ranije uhapšen zbog krađe u prodavnici.

Kakve veze ima lični brending sa ovim?
Pa, najbolje je biti svestan da će postavljene info neko nekada pročitati i videti i ponašati se na internetu kao da vas potajno snima kamera. Ili još bolje, pošto je net raj za egzibicioniste, kao da vas gledaju vaši mama i tata :)


OK, ali šta je sa onima drugima?
Na domaćem webu moguće je naći CC-irane prepiske u kome se službenici ministarstva žestoko prepucavaju na ličnoj osnovi(da li su namerno objavljene?). Na facebooku za mnoge važi da ukoliko se desi da im potencijalni poslodavac čekira profil, pre će biti da će ili otpasti sa liste ili raditi stvari sasvim van opisla posla (pretpostavljam da je i tom slučaju i cena drugačija).
Da ne dužim, brojevi mobilnih telefona, pisma sa disclaimerima da se informacije ne smeju prosleđivati i objavljivati, emailovi sa kompletnim podacima službenika finansijskih institucija (domaćih banaka i investicionih fondova podjednako) dostupni su i ne nužno mnogo oštrom oku. Ponekad, ako ste bloger ili imate sajt, dovoljno je da jednostavno bacite pogled u statistike i pratite linkove...


Za neku utehu je da se o 72 % korisnika uvek mogu pronaći traženi podaci, a tek 31 % zaista i pretražuje web. Motivi su najčešće nostalgija (old flame i slično), a traže se profili po društvenim mrežama, fotografije i "background" informacije.

Ono što zapanjuje je da je manje od polovine onlajn čovečanstva progooglalo svoje ime, kao i to da minoran broj korisnika redovno motri na pojavne oblike svog onlajn prisustva.


Više info: Pew Internet & American Life Project report.

Cheers!

Facebook Trivia: INTIMA

Ako vas već nisu mangupi ispitivali za slike i kontakte na facebooku, ne znači da i neće.
Ali baš kao što postoje pitanja koja zadiru u privatnost i na koja ne morate odgovarati čak ni onda kada je situacija mnogo ozbiljnija - poput neprimerenih pitanja na razgovoru za posao , tako ni na ova, u manje formalnim situacijama, ne treba odgovarati.

¡No Pasarán!

Isto kao što nećete reći svoju lozinku za email, tako imate pravo da, ukoliko osetite da stvari NISU u redu, ne pojašnjavate ništa što ima veze sa intimom. Iako mnogi tvrde da je facebook zapravo napravio globalnu pomamu za self-advertajzingom, to šta je intima odlučujete vi!

E sad. Logično je primetiti: ako ne želiš da te pitaju za to, ni ne postavljaj onlajn.
A pa ne bih se složila...

Facebook je mreža za povezivanje i deljenje sa prijateljima. Pitanja sa neke druge strane (poznanici, likovi koje srećete usput, šef i sl) ne moraju biti dobrošla. To što facebook još uvek nema potpunu kastomizaciju za feature "photo albums" jednostavno ne znači da morate svačiju radoznalost zadovoljiti. Biće i tog feature-a pre ili kasnije...do tada, možete se ograničiti samo na nivo privatnosti "friends only" (vrlo preporučljivo).

I sasvim je normalno da niste NAJBOLJI drugari sa SVIMA koji su vam na listi prijatelja, zar ne...
Da pojednostavim stvari. Ako je nešto onlajn, ne znači da svako po tome može da kopa i da PITA kada mu nešto nije jasno. Odnosno, da vi morate da budete "transparentni" .
Ne smetnite s uma da je svet pun primata i da čak i u onlajn svetu neokorteks je limit - to kaže Economist: Even online, the neocortex is the limit.

Šta kažu statistike?

Pored toga što ima mnogo ljudi koji imaju više od 400 prijatelja, efektivne i stabilne odnose moguće je održavati sa svega 150.
Kako navodi facebook insider , prosečan korisnik muškog pola sa 120 prijatelja ostavlja u proseku 7 komentara na slike, statuse i na zidove prijatelja, odnosno piše poruke i chatuje sa 4 prijatelja.
Ženski pol sa 120 prijatelja kada koristi FB, ostavlja u proseku 10 komentara na slike, statuse i zidove i četuje sa 6 prijatelja!
Ukoliko imaju 500 prijatelja, muški korisnici svoju usage kvotu uvećavaju za 10 komentara na slike, statuse, i zidove, dok kod pola sa tradicionalo višim SQ ta kvota se udvostručava.

I ko je onda više sklon networkingu, a ko broadcastingu sopstvenog života, hm...?

Zapamtite...

Ne diskutuj o svojim passwordima, ne odgovaraj na pitanja koja zadiru u privatnost :)
I obrnuto: ne pitaj ljude kako pamte šifre i s kim su u zagrljaju na slikama (šta te briga ;)

Dakle, susreta onlajn populacije će biti sve više, mislim pre svega na neformalne kao što je Open Coffee .

Utisci sa najsvežijeg online susreta na kome sam ja bila:
Beogradski tweetup, stvarno lep susret :).

Cheers,


PS. Open Coffee je na facebooku takođe - a od Eniaca očekujemo da ovih dana (što pre da bi ljudi stigli da se organizuju ako je zaista reč o 4. martu!) potvrdi mesto & vreme...

VREME JE: 7 praktičnih saveta

I TO NIJE SVE!

KLIKNI ZA ETARGETOV VODIČ OVDE

pozdrav,

JJ

SUDAR SVETOVA: off-line i on-line industrije

U ovom veku dogodile su se neporecive globalne promene. Svega, počev od načina pristupa informacijama , do načina distribucije i pakovanja proizvoda i usluga.
To znači da su se i sami proizvodi promenili (100101010101010001010 format). Način dostave sada ide putem neta. Pakovanje takođe - firma koja nema svoju web stranu je kao čovek koji nema email na vizitkarti. Ili još gore: telefon.

Zašto je to važno?
Ovaj moćni zamajac digitalizacije promenio je svest ljudi a potom i uslove u kojima rade, način na koji se pristupa poslu i način rukovođenja takođe. Tu je još i ono što se golim okom vidi a to je dramatična promena dres koda, i ono što se ređe vidi ali ostavlja još jači utisak - dehijerarhizacija organizacije.


USLOVI ZA RAD

Danas je više nego ranije važno s kim radite i kakvi su vam odnosi. Budući da su informacije preuzele primat, način na koji se one saopštavaju i primaju promenio je smer odnosa u kolektivu. Sada, možda više nego ikada ranije, važno je imati visokokvalitetne odnose, interne i eksterne. Jedan od top 5 razloga za zadovoljstvo poslom su upravo odnosi u timu.


NAČIN RADA

Ranije je uslov svih uslova bio pojaviti se na vreme u kancelariji i biti tu od 9 do 5. Danas ta praksa nije nestala, ali barem podjednako ima onih kompanija (naravno, mahom su IT) kojima radno vreme počinje oko ili iza 11 pre podne. Za novinare ovo nije novost jer redakcije uglavnom tako i funkcionišu...Ne meri se vreme, mere se rezultati!
Takođe, mogućnost saradnje putem interneta (Google aplikacije, email, chat, ActiveCollab, Basecamp učinile su da su slobodni dani češći i ponegde regularni tokom radne nedelje, i da je posao od kuće veoma moguć i poželjan. TIM je osnovna operativna jedinica a geografija sve manje igra ulogu; sa video-konferencijama naročito počinje nova sezona.
Uz to, globalni trend je briga o planeti i smanjena emisija CO2...

MENADŽMENT NOVOG DOBA

Informacije se šeruju više nego ikad. Sada nije dovoljno jednostavno narediti, potrebno je svojim obrazovanim i kreativnim zaposlenima objasniti i ZAŠTO je neko pravilo na snazi. Inače ništa od motivacije. Slepo slediti je out, ljudi traže da razumeju ciljeve kompanije, smer u kome se kreće, tržište oko sebe. I ne samo to - hoće i da aktivno učestvuju! Šrafići ne postoje. Uprkos automatizaciji posla više nego ikada potrebne su IDEJE.
Greške - šta reći...otkako je Sid Vicious proslavio anarhiju, pesme u slavu onih koji se ne uklapaju lako prelile su se u studije slučaja o Apple Inc, u harvardske eseje o liderstvu, u knjige i gigove oko Funky Business poslovanja. Kreativnost je takva da ne trpi oštre norme. Naprotiv - ko hoće da ima radnike znanja (knowledge workers) mora da ih pazi kao hirovitu cvećku i da im stalno izlazi u susret. Jer, oni idu čim im nešto smeta svesni da je talenat koji imaju neprocenjiv i da se skupo plaća.


LIDERSTVO

Zaravnjene kompanije (čitaj: world is flat - all the world is office) preuzimaju primat. Google kultura poslovanja takođe - visokostručni, veoma kreativni štreberi i genijalci opremaju svoje kancelarije i kompjutere igrama i igricama. To nipošto ne znači da su manje produktivni - ono što je nekada bilo blejanje na pauzi sada je ugriz dobre igrice u sred radnog vremena čisto da se pospeši volumen novih i novijih pristupa problemima.
Šta oni traže od lidera? INSPIRACIJU.


STRUKTURA

Umesto stroge i vertikalne (kad već dijagonalna zvanično ne postoji ;-) pojavile su se ogranizacije koje imaju horizontalnu hijerarhiju. Viši menadžment nije više na posebnom spratu, naprotiv - sedi ne samo na istom spratu nego ponekad i u istoj prostoriji sa drugim menadžerima, sa ili bez malog pregradnog PROVIDNOG zidića. Vrata se sada farbaju u crveno zbog feng-šui principa novca, u aplikacijama za posao zahteva se da navedete svoje ciljeve kratkoročne i dugoročne (ponegde i poziciju Meseca u horoskopu ali to je devijacija, doduše primećena na našim prostorima...), a ako vas direktor poveze kući niko neće ništa pogrešno shvatiti.


KODEKS OBLAČENJA

Ako je nekada sekretarici bilo u opisu posla da nosi mini suknjičice, danas je to blamčina. SVAKO je zastupnik brenda kompanije i svi koji dolaze u susret sa klijentima i dobavljačima moraju da prenesu istu poruku - o profesionalizmu, učtivosti, poštovanju. Svega, od rokova do dogovora. Tako je mini suknja ostala kao dekor u kancelariji onima koji po državnim i poluprivatnim firmama još uvek drže noge na stolu.
Strogi kodeks oblačenja i ponašanja zadržao se još u finasijskim institucijama i dobio popularan naziv "bankarski": bez papuča, dekoltea, minića. Poneke kompanije imaju kao interni dres kod upravo tzv. casual, to jest opušteni stil.
Naravno, ovo ne važi za prodaju...kada ste sales rep, i dalje morate da umete da klijentima priđete na način koji NJIMA odgovara. Ako je korporativno, onda je sve sa odelom i kravatom!
Inovacija - sada i nežniji pol nosi kravate :)


TRŽIŠTE RADA

Kompetentni i talentovani pobeđuju. Talenat je lider. Dobra komunikacija takođe je promenila predznak - okej je opustiti se. I ne samo to, smatra se neljudskim nikada ne pokazati poneku svoju slabu stranu na poslu. S takvima više niko neće da radi jer se uzimaju kao sračunati i hladnokrvni koji bi preko svega prešli zarad uspeha.
Posao se sada oglašava i traži preko interneta (baš kao što su se milioni tako pronašli lično - cybermuvanje je opšte mesto), i niko ne može da spreči zaposlenog da to ne uradi sa posla. Šta više, verovatno i njegov menadžer pretražuje oglase za posao na istom portalu...

SVET OKO NAS

Ono što je vidljivo svima je poplava japija i wi-fi kafića. To ne znači da se neko ucickao i doneo laptop u kafić da bi muvao cice, već da je verovatno pravo s posla došao na afterhour kafu sa kolegom iz druge firme ili agencije i da je sasvim moguće da dok ga čeka konačno stiže da proveri privatnu poštu i uloguje se na facebook. Prenosni računari su sve manji i sve tanji (900 grama i nekoliko cm za Mac Book Air), a mogu se kupiti u bojama kao što su roze, zeleni, plavi...hrana se naručuje onlajn, odeljenja se outsourcuju, krize takođe počinju na forumima, a baneri i PPC reklame su vidljiviji od bilborda.

Štreberi caruju.
I ovaj trend će se nastaviti. Svet se ukraja prema potrebama talentovanih. Heroji su oni koji krenu i ostanu na putevima kojima se dosada ređe išlo. Ne biti deo sistema već stvarati sistem je potpuni hit. Odvažni preduzetnici konačno se slave, a počinjanje u garaži pa potom osvajanje pola sveta je KULT za preduzetnike.
Vaš posao vredi onoliko koliko vam vrede zaposleni. Dokaz: lovci na top talente ne žive od metafizike :)

Odnosno, kako je nekada rekao čika Bil Gejts pre 20 godina: budite dobri prema štreberima. Može se desiti da završite radeći za nekog od njih.

Facebook Trivia: "it's complicated"

Prica se da je ranije Facebook bio nesto poput virtuelnog studentskog doma.
Onoga dana kada je Mark Zuckerberg resio da postavi Friend Feed aplikaciju, i kada su svi shvatili da umesto da stalno "ulaze u sobe" svojih prijatelja, odnosno posecuju licne stranice na ovoj mrezi, imaju NA TACNI sve te lepe trivije poput ko se napio i gde je zavrsio (usput dokumentovane raspad fotografijama), pojavio se talas protesta. Glasnog, u pocetku.
Cak su se neki i iskljucili sa Facebook-a jer nisu hteli da imaju "novog Velikog Brata".

A onda su shvatili, cak i oni koji su bili ubedjeni da im ovakve informacije nisu potrebne, navukli su se na citanje vrlo cesto i besmislenih stvari (spava mi se, gladan, piski mi se...). Vecima onih koji ovo me mogu da shvate i ne vide potrebu da citaju i postuju sta im se desava iz minuta u minut, prema clanku u NY TIMES-u, odavno je presla tridesetu. Brave New World of Digital Intimacy
(ovaj tekst mi je poslao prijatelj ciji je prijateljev prijatelj ovo zapravo napisao i mozete se pouzdati u njega, covek je stvarno aktivan u onlajn drustvenim medijima i zna o cemu prica. Prijatelj koji je poslao je moje prijateljice prijatelj a nju sam imala srece da upoznam preko devojke drugog jednog prijatelja...complicated? Zapravo ne, osim gramaticki mozda ;-)

U moru mikroblogerskih recenica, nadje se i ponesto korisno "Sta ce ti zanosni kukovi ako ne umes da pleses". Ili cela biografija Sare Palin. Ili zasto McCain radi ovo ili ono, ko je smesten u Hiltonu u Bugarskoj, ko je krenuo da vezba, ko ne moze da dobije vizu, koga su angazovali za AIESEC treninge...Sve u svemu, korisna stvar ako su ljudi oko vas aktivni i rolaju projekte. A posle kad se sretnete, imate i teme za razgovor iz rukava jer znate na cemu rade. Vrlo cool!

Sto se "relationship status update" feature-a tice, veza koja se okarakterishe kao "Facebook official" ima itekakav long tail i tu treba biti pazljiv. Sociolozi to zovu "ambient awareness" i tumace kao onlajn nacin za "citanje govora tela". Istu svrhu ima i Twitter - sve te male "mikroblogerske" recenice koje pustamo u etar govore nesto o nama. A Facebook se mozda najozbiljnije shvata. I cini se da je gori od Velikog Brata :))

Bilo skoro u BC biltenu simpa upozorenje: poslodavci ponekada regrutuju svet upravo preko Facebook-a. Odnosno, u nameri da saznaju vise o kandidatu nije im tesko da odu na Facebook profil.
Pitanje je koliko bi sve to bilo zanimljivo kada bismo zaista pisali samo one stvari za koje ni nase mame ne bi marile kada bi procitale.

Sve u svemu, moja skorasnja epizoda je bila ponesto cudna. Dugo sam razmisljala o svom emotivnom statusu i zakljucila da je, sa koje god strane da se pogleda, sve nekako - komplikovano. I stavila sam u relationship status update "its complicated". Prosto zato sto je to istina, i da ne duzim previse, nije bas normalno - cak ni sa stanovista moje mame.

Istog dana dobila sam PP (private post) sa pitanjem "ko je taj srecnik?" :)
(da li to znaci da je kad si single ipak sve jednostavnije...:)

Vratila sam status na "single" cisto da bih ustedela vreme objasnjavajuci da je "komplikovano" blize istini nego bilo koja "1 - 0" opcija. A onda je pocelo...Vrlo brzo su ljudi sa moje friend liste povezali prethodne statuse (u kojima je pisalo da trazim nekoga po MySpace) i predlozili da ga biju. Drugi su me pitali da li ja to "obaram Ginisov rekord" u trajanju veze (1 dan), treci su se prisetili svojih starih blog postova na kojima su imali slicnu drustvenu dramu...

Inace, smatra se jos da Facebook ima udela u opstecovecanskoj kvoti postenja i casti. Onaj ko izbegava da u svoj status na FB stavi da je u vezi sa nekim definitivno ima razloge poput "hocu da budem slobodan / slobodna da jurim i druge". Americki (a koji bi drugi...) psiholozi savetuju da ljude koji odbiju da svoju vezu ozvanice na Facebooku treba smatrati nezrelima i ostaviti.
Drugo to zovu kulturom navlacenja ("hookup culture") koja je proizvod novog morala na webu.


Zar nije sve to "complicated"?

Evo liste premisa koje funkcionisu medju geek-ovima:

1. Ako te nema na Google-u kao da ni ne postojis (brzo kreirajte profile! Plaxo Pulse je OK igracka za prve korake)
2. Ako tvoja veza nije izlistana na Facebooku onda kao da i nisi u vezi (menjaj partnera ;))
3. Ako ne blogujes, onda si nevidljiv??!
4. Ako te ne zanima internet onda si Bushman :lol:
5. Ako ne znas engleski...(idi na Havaje :)
6. "Ambient updates" su bolje jer zahtevaju manje paznje od email-a



Nastavite listu....;p

PRIRUČNIK ZA FACEBOOK

Evo ga...konačni i definitivni vodič - šta je Facebook, kako mu i zašto prići, šta se sve može i čemu uopšte služi....
Videla sam da je dosad najpominjanija fraza za pretragu na Google upravo to - kako se učlaniti na Facebok, pa evo.



Upotrebna vrednost Facebook-a

Kome je problem da svojim dragim a možda ne preterano fokusiranim na posao prijateljima, kolegama i poslovnim partnerima objasni da mu omiljeni kancelarijski sport koji se sastoji od prosleđivanja manje i više zabavne pošte (ukusi su različiti i rizik je velik) u stvari zatrpava inboks, i da mnogo toga ne stiže čak ni da pogleda (pristojnost nalaže da se automatsko brisanje zabavnih mejlova prećuti), postoji rešenje. Besplatno i bezbolno.
Neka ih pozove na omiljeno sastajalište za traćenje vremena – FaceBook.

Kako se učlaniti?

Učlanjenje je besplatno, kao i 99, 9 odsto stvarčica koje se tamo nude, naravno - izuzimajuči ciljano reklamiranje.
Zanimljivo kod FaceBook-a je da od početka nije pretendovao da se predstavi kao poslovan sajt sa uobičajenim „skrivenim vremenskim troškovima“. Naprotiv – jedan od poziva koji možete da pošaljete automatski (klikom miša) je „hajde da zajedno gubimo vreme“.
Neko osnovno znanje engleskog i snalaženje u uobičajenim programima je u principu dovoljno za dobru zabavu. I više od toga: pošto se svi vaši šefovi, kolege, direktori i partneri jednom priključe FaceBook-u, drugačije ćete gledati na stvari: ne bi trebalo da je mnogo teško zatražiti slobodan dan od nekoga ko je pre pola sata razmenjivao pande, poljupce i virtuelne tekile, zar ne?

Šta dalje...?

Ukratko, ko se priključi ne bi trebalo da očekuje smesta neke velike događaje.
Nakon što popunite polja u profilu, očekuje se da postavite svoju sliku koja će biti stavljena na uvid i onma koji nisu na FaceBooku.
Svi ostali podaci za ne-članove ove društvene mreže biće nedostupni.

Kod slike treba izbegavati one sa mobilnih telefona ako su u lošoj rezoluciji; takođe, izbegavajte kliše – naočare za sunce, „samoslikanje“ i slikanje u grupi – postoji mogućnost da sve vaše ludorije podelite u posebnom foto-albumu na FB, i to je poželjno, ali neka na slici u profilu budete baš vi.
Ovo je višestruko korisno, kako prilikom pretrage od strane ljudi koje poznajete, tako i onih koje ne poznajete: FB nije dejting platforma, ali jeste neformalna mreža, i može da se desi da prilikom glasanja za najpoželjniju osobu zbog loše slike dobijete malo glasova. A to nije prijatno.

Čemu sve to :)

Nakon što ste se registrovali i ostavili podatke, pristupite rešavanju testova. Jeste da se Tickle ovoga prvi setio, ali na FB testovi (i rezultati ) prevazilaze očekivanja – šta biste bili kada biste bili manga lik iz crtanog, ko je vaš VIP dečko, kakve likove privlačite, koju pesmu bi trebalo da pevate kad se napijete, koja zemlja i koji grad su u stvari za vas, pa do toga koji ste lik u Milnovom „Vini Pu“, u seriji „Seks i grad“, da li u vama čuči unutrašnji kriminalac kao što je Kum, ili pak – Gavrilo Princip?
Pored zabave na FB ima još samo – zabave! I sve pametnijeg oglašavanja: umesto klasičnih banera ovde se formiraju grupe istomišljenika nezavisno od pola, rase, i meridijana koje su idealne za marketing i istraživanja kasnije primenljiva u realnom životu. Uz to, kao jedan vid druženja moguće je poslati sve najpoznatije svetske brendove. Ukratko, svako ko drži do sebe pojavio se na FB, ili u vidu plemena istomišljenika, ili u vidu proizvoda (naravno: virtualnog, ne pravog) kojim je moguće obradovati prijatelja, šefa, saradnika ranom zorom u ponedeljak. Zašto da ne, reč je o Starbaks kafi, kartama za letove Britiš Ervejza, kineskim kolačićima sreće, Tifani nakitu, Manolo cipelama...

Budućnost Facebooka

U svakom slučaju, dublje poznavanje ljudi i njihovih potreba, naročito kada su vam ti ljudi blizu, nikada nije nikome nanelo štetu. Efekti – za sada još u formi projekcija. U SAD se trenutno eksperimentiše sa FaceBook-om kao intranetom, mrežom koja će povezati sve zaposlene unutar jedne kompanije. Na globalnoj mreži BNET za sada postoji dosta glasova protiv, ali i za. Treba sačekati pa videti i zvanične rezultate. Do tada – miša u ruke i pravac po svoju dozu Starbaks kafe. Treba li reći, virtuelne...


Napomena: Facebook, ukoliko neki psiholog ili psihijatar ovo čita, nije ništa nastrano i nije zamena za realan život.
Upozorenje: ne nasedajte na priče o tzv. internet-ovisnosti i ne dajte se navući na samonikle ordinacije koje "leče od ove opake bolesti". To ne postoji, to su ostaci varvarizma.
Detalj: ne zaboravite da jedete i spavate. U prva dva do tri meseca Facebook ima tendenciju da potpuno okupira. A onda to prođe. Pa se opet nešto novo desi, na primer, otkrićete ekipu iz vaše gimnazije tamo na jednom mestu, pa se ponovo zainteresujete.

Ali do tada ćete naučiti da upravljate vremenom i izvalićete sve FB fore ... ;)


Poz,

JJ

Direktan prenos: trač iz Silikonske doline

Za raziku od Srbije gde su svi na odmorima i gde se kvorum u gradskoj vlasti s mukom sastavlja, što se IT-ja tiče ovo je poprilično burno leto. Privatnost, hakerski upadi, smene menadžmenta, Paris Hilton sa vlasnikom MySpace...

A najnovija vest je da je po svemu sudeći Google razvio tajno oružje sa namerom da njegovim infiltriranjem uništi Facebook :)
Oružje se zove Sheryl Sandberg i evo je na slici. Protekla nedelja definitvno je bila u znaku ove opake žene.

Ova dama uskočila je pravo iz Klintovog tima u Google, a ne tako davno postala je direktor u Facebook-u, to jest COO - chief operating officer. Šta je radila? Htela je "tiho" da otpusti Bena Linga, direktora platformi u FB, tako što ga je smenila i na njegovo mesto dovela ne-tehničku osobu, Eliota Schrage-a, svoju desnu ruku.


Sheryl je napravila tipičnu grešku - nije uvidela kontekst u koji je pristigla. Skrivena agenda, tako normalna stvar u svakom političkom angažmanu, ovaj put nije prošla.
Evo nekih gafova: pošto se ustalasala javnost oko odlaska superzvezde Bena Linga, Sheryl je odlazećem ponudila akcije Facebook-a u zamenu za ćutanje. Inače, nakon jedne godine provedene u FB, zaposleni ima pravo na udeo u akcijama. Lingu je falilo oko dva meseca.

Gvirni u članak o vladavini terora Sheryl Sandberg - ValleyWag (heh, ovo je jedini tabloid koji ja čitam :)

Ono što je počelo kao šapat i govorkanje doseglo je pravi efekat grudve snega - od postavljanja ne-tehničara na Linogovo mesto do nadimka koji je danas (noćas, zbog razlike u zonama :) dobila a Sandberg - "shitheel" prošlo je manje od nedelju dana. Magazin ValleyWag je doduše obilovao i imenovanim i neimenovanim izvorima podjednako iz Facebook-a i Google-a a na tapetu su bili i oni koji Sheryl poznaju privatno - tek da potvrde da se lažima služi svakodnevno a kada zatreba i potkupljući za tišinu oko svojih grešaka.
Išlo je od "Ko je sledeći ko odlazi iz Facebook-a", preko "Ling se vraća u Google?" do napada na Zuckerberga "Ko je uopšte glavni u Facebooku?!".

Sheryl je grubo prekršila pravila.
Pokušala je da od geek-a načini nasmešenog ucenjenog dupelizca.
U komunikaciji sa kolegama nije trpela nikakvu, ma koliko zdravu, diskusiju - ohrabrivala je totalnu odanost. Tipčno autokratsko liderstvo u meritokratskoj Silikonskoj dolini. :) To vam je kao da hodate po Singapuru držeći mapu Smederevske palanke ispred sebe.

Da li se ikada išta slično potegnulo u Srbiji? Zašto? :)

WTF: najpopularnija društvena mreža :)

FACEBOOK najpopularniji
14. avgust 2008. | 15:07 | Izvor: Tanjug

Njujork -- Internet sajt "Fejsbuk" (Facebook) je zauzeo prvo mesto među društvenim mrežama sa 132 miliona pojedinačnih poseta tokom juna meseca.

Ovaj sajt nastavlja da beleži brži rast od svojih konkurenata, pokazali su rezultati koje je objavila američka istraživačka grupa "KomSkor. "Fejsbuk" je, kako su preneli francuski elektronski mediji, najveći rast ostvario u Africi - 66 odsto za godinu dana, a potom u Evropi, 35 odsto.

UPDATE: Istraživanje ComScore o FB - samo tokom juna stekao je 132 miliona novih korisnika...

Švedska kompanija "Pingdom" koja se bavi monitoringom veb sajtova je, takođe, obavila istraživanje, tokom koga je uporedila popularnost 12 najpoznatijih svetskih sajtova: "MajSpejs, (MySpace), "Fejsbuk", "Hi5", "Frendster" (Friendster), "Linkdin, "Orkat" (Orkut), "Last.fm", "LajvDžornal", "Ksanga" (Xanga), "Bebo", "Ajmim" (Imeem) i "Tviter" (Twitter).

Rezultati tog istraživanja su pokazali da je "MajSpejs" jedini popularniji u SAD nego u ostalim zemljama.

Turska je, prema rezultatima "Pingdomovog" istraživanja, zemlja gde je najpopularniji "Fejsbuk", dok je "Hi5" najpopularniji u Peruu, a "Frendster" na Filipinima.

Društvena mreža "Linked in" je najpopularnija u Indiji, "Orkat" u Brazilu, "Last.fm" u Finskoj, a "Tviter" najbolje rezultate postiže u Japanu.


cheers!

Miss Insomniac

Sudar svetova: profesori na Facebook-u

Kao da je ikada bila dilema to da li je za poslovnu primenu korisniji Facebook ili Linked In :)

Čitam sinoć ( uhvatilo me da ne spavam, pa koristiil to vreme za odmor u svrhe iščitavanja članaka o menadžmentu i liderstvu...) kako se jedan Harvardski profesor zainatio (u stvari: podlegao opštem trendu) i baš onako rešio, ali baš-baš, da se uključi na Facebook.
Rekli mu da ima poslovnu primenu.

Ovo je bio pravi sudar svetova.
Nadao se naš profesor g. Paul Michelman, i nadao...ostavio na blogu Harward Business Publishing redirekciju ka Facebooku i evo pre neki dan dopisao članak na temu "Zašto sam vas izbacio sa frend liste na Facebook-u" ( Conversation starter: Why I'm Dropping You as a Facebook Friend).

Zanimljivo štivo.

Najbolje od svega je što čak ni ja, ovako komunikativna, nisam znala šta da radim kad sam ga prvobitno videla. Da juri cice - ne verujem da mu je do toga, u njegovim godinama trebalo bi da je svejedno. Da juri slavu, teško.

O čemu je dakle reč?

O konceptu po kome nam se generacije i možda zato - fokusi razlikuju. Zanimljivo je šta je sve radio. Evo detalja.

"Da prostite, dosta sam povezao posao i Facebook, i mnoge te veze sam sam inicirao. Povezao sam se sa saradnicima iz Harvard Business Publishing, jednako sadašnjim kao i prošlim. Konektovao se sa piscima koji objavljuju na našem sajtu, i sa još mnogo različitih kolega izvan kuće. Ali šta na kraju? Kako ja vidim, ništa.

I nije da nisam pokušavao. Redovno sam menjao status i mešao poslovno i provatno u njima. Pisao po "zidovima" ljudi. Pridružio se i postao fan brojnih grupa i asocijacija koje su se doimale kao da drže svoja obećanja. Probao sam da koristim svoje Facebook prisustvo da promovišem nove cool stvari na HarvardBusiness.org, da regrutujem blogere, da raspršim nove ideje, da dovedem saobraćaj ka člancima koje sam napisao, čak i da se povežem na svoj polu-uspavani Twitter nalog. Rezultat? Nićevo.

U nadi da će se zbiti neka akcija, čak sam na Harvard Business IdeaCast, naem popularnom nedeljnom podcast-u (sramotan plug) ostavio link ka svojoj Facebook stranici. Rezultat? Nekoliko ljudi mi je ostavilo poruke kako su uživali u programu. To je bilo fino. Ali da li su sugerisali ko bi mogao biti potencijalna tema ili gost? Da li su ostavili neku korisnu kritiku? Ne, oni su ponudili da mi budu "prijatelji". Da li sam ja zbog ovoga bolji? Pa zavisi od toga koliko merite vrednost toga to što sada znate šta su Šmizla i Veverica (imena i vrste su izmenjene radi zaštite nevinih) imale za doručak.

Svakako, nekoliko izglednih poslovnih saradnika iskrslo je usput, ali oni su ponudili najbezvezniju od svih platformi za odnose - ona je jednom održala kurs u Grenadi ili tako nekom mestu, on je "u medijima", oni su - o Bože - nezavisni menadžment konsultanti. Šta mi konekcija sa njima nudi? Ništa. Šta ja nudim njima? Isto. Mi smo samo još jedna cifra, beskrajno beskorisna "konekcija"."

Dragi profesor počinio je jednu grešku - alatku za najbesmisleniju zabavu i zgubidanstvo, masovnu adikciju mnogih "krivinohvatajućih", mladih i onih koji bi da tu biološku fazu produže i rastegnu u virtualnom svetu, pokušao je da pretvori u isključivo poslovni alat.
Naravno da nije išlo.

Čini mi se da se članci o koristi Facebook-a pojavljuju više kao (inter)nacionalno opravdanje što se na njemu uopšte do te mere visi. :) (samo u US korisnika ima 28 miliona, prema skorašnjem istraživanju O'Reilly, a u UK oko 16 miliona)
Ali niko ne krije da je suština zapravo - zabava.

Gde smo se to izgubili, u kojim sferama?
Prvo, ja prva ne bih znala šta sa takvim kontaktom (a redovan sam, ili barem periodičan čitalac). Ako neće da šalje cmoke, i da me kandiduje za hot stuff, šta će mi :)

Drugo, za poslovnu primenu FB je super, ali samo kad je reč o nečemu ultimativno zanimljivom ili intrigantnom (oglas za Deda Mraza i Biznisforum.com, ili Vjerica Radeta koja "nije ni pijana ni maloumna"
Sve ostalo lako može u kategoriju spem, naravno, osim ako nemate istomišljenike pa se zajedno (zajedno!) ložite na iste stvari, po strani od njihove trenutne aktuelnosti.
Ali takvih je malo - ja volim teoriju ali ne na FB. Tj. volim i ja pozorište ali ne u svojoj kući :)

Važno je biti autentičan, i kad si u Rimu ponašati se kao Rimljanin...zvauči baš jednostavno, zar ne?

Linked In je neuporedivo više prilagođen ovakvom "profesorskom" fokusu. Ako mu ciljna grupa nije na FB, čemu onda reklama na tom mestu? Tj. ako mu ciljna grupa ne zazjava online, onda je trebao da istraje u tome da je proširi i na "onlajnere" ali drugačijim, autentičnim, provokativnim pristupom.
Recimo, da stavi nekog mladog zanosnog menadžera da u ime Harvard Business Publishing-a regrutuje čitateljke :)

Šta biste vi uradili da se pojavi FB grupa Industrija motora i traktora - fun club?
Ili da se u Politici ili tako nekom ozbiljniku pojavi oglas kluba obožatelja Toblerona, Mileta Dragića, Davida Dabića...
Ne ide, zar ne?

Superkonektovanost nam nije donela i bolje međusobno razumevanje. Za to se moramo sami potruditi - napraviti roze traktor (uz koji ide Prestigio detalj ako kupite preko te i te banke), ili Toblerone treba da se zalažu za ostanak Kosova u Srbiji, ili da, kao što se desilo, "Mile protiv tranzicije" i Miki iz VB postanu savetnici ministra!

E TO JE TAJ SPOJ.

Cmok!

WTF is cool Facebook add :)

Now this is what I call a masterpiece of Y-generation marketing:

This is FACEBOOK add, and here is translation:

Santa Claus is working for us!
The ultimate place where you can meet entrepreneurs. Discover your business colleagues, meet and discuss - for free!
www.biznisforum.com



Heh...Santa Claus is taking over the world :) Here is blog about current situation - Jan Sifra blogged about Radovan Karadzic featuring Santa Clause in Slovak language MEDIALNE IDEALNE

Cheers! :-)

čekajuci vladu: znamo šta ste radili na Fejsbuku :)

Drustvena mreža dostupna na www.facebook.com u predizbornim i postizbornim danima bila je jedno od najvrelijih (a ipak kulturnih) mesta na internetu, posluživši mnogima kao velika oglasna tabla na koju se moglo okačiti (ne)raspoloženje izazvano izbornim rezultatima, psovke, pesme, prozivanja i komentari. I to ne samo među „običnim korisnicima“.

Velimir Ilić, ministar pređašnji a potom i kandidat za šefa države, ima ubedljivo najveći vizibilitet: najviše ga spominju i kude, a samo Vesna Pešić, koja je takođe na FB, regrutovala je impresivan broj korisnika da se učlane u grupu „Ilić Velja najveći je selja“ Velimir Ilić, ako ništa drugo pokazao je zapanjujuću doslednost u oponiranju protivnicima uključivši se i sam u rad grupe „Ilić Velja najveći je selja“ gde je predstavljen kao „ministar za lokalnu zajebanciju u Vladi Srbije“, kao četrdesetogodišnjak koji se bavi atletikom i ovcama, sve usput gradeći bolnicu, i kako navode pokretači grupe, „svakog petka peva čačanskoj kafani Morava“.

Rasprava u koju se V. Ilić uključio 3. maja u pola pet izjutra potaknuta je izjavom da svaki ministar koji ne bi mogao da ponudi dokaze da su mu novinari silovali ovce kao što ih je prethodno optužio, trebalo bi da podnese ostavku, a u samo dva koraka došlo se do „Miškovićevog leba“, (opet) seksa, zaposlenja i pitanja da li baš ministar treba da ide da se svađa sa svakim koji se s njim ne slaže. Veselo, zar ne? Već 4. maja u jedan popodne g. Ilić je napustio grupu...

Mlađan Dinkić izdvaja se ubedljivo najsadržajnijim profilom: na njegovoj stranici postavljena je biografija, ne samo poslovna već i ona koja se tiče izleta u muziku sa grupom „Monetarni udar“. Bez komentara i uobičajenih aplikacija, ovaj marketinški potez je providan – profil „ne diše“, što je u stvari jednako ukusno koliko i veštačko cveće, a slično je i sa Tadićevom i Koštunicinom stranicom.
Nasuprot tome, Vesna Pešić i Čedomir Jovanović od izbora na ovamo, barem što se Fejsbuka tiče, samo „knjiže“ nove fanove i jedva da za nešto drugo preostaje vremena.

U momentu nastajanja ove male postizborne revizije, gđa Pešić danima je imala „ kontinuirani nagon na povraćanje, od Dačića na televiziji”, dok je predsednik LDP-a uspešno regrutovao članstvo za grupe “Stop rasizmu”, “Stop borbi pasa”, “Stop zloupotrebi dece”, “LGBT prava”, “Podrška Amnesti Internešnel u borbi za ljudska prava”. Poglavar SRS igrao je poker sa Željkom Ražnatovićem, i to po svemu sudeći neuspešno budući da su najbolje rangirani Arkanovi saigrači u pokeru (što se lepo vidi kad se ode na njegov profil) - Vojislav Koštunica i Osama Bin Laden.

Ne manjka ni novije parlamentarne istorije: na stranicama grupe “Nikada više” izlistani su svi otkupi sabranih dela Laze Kostića, od 2001. do danas – za one koji su propustili: kada knjige prodaje Centralna otadžbinska uprava Ministarstvu za ekonomiju i vlasničku transformaciju, onda je cena 410.000 dinara. Na nekoliko klikova odatle je Tito koji skuplja glasove koliko je “hot” i da li bi mu dale, za to vreme Nebojša Bakarec u svom profilu citira sam sebe i svoju poeziju, dok Herkul Poaro i Franjo Tuđman četuju iz sve snage. A vi?

heheh..

Pozzz...

facebook magic: LET'S WASTE TIME TOGETHER!

Dok Brian Tracy u svojoj nauci o dostizanju ciljeva propagira da se odbaci jutarnje citanje novina zarad efikasnijeg upravljanja vremenom, tek sada (ooo...tek sada!!) se pojavljuju, i to stidljivo, glasovi koji kazu da se na tzv. social network servisima zaista dosta vremena izgubi.

Slicno vazi i za instant-komunikacije, odnosno sve tipove mesindzera, Skype do gTalk i ostalog (verujem da svako od vas ima bar po jedan na svom racunaru).


Najsimpaticniji nacin da izgubite svoje vreme, ako ste iole infantilni, definitvno je aaah....FaceBook!!!


UPDATE: Kako je pocela prica i kako se nastavila u blogosferi,
ITKUTAK - tu je Slavko zapalio diskusiju, onda sam uletela ja sa ..kahm, ovom Pohvalom Ludosti tj. ovim postom, a nastavilo se ovde - BLOGISTIKA



Dakle FB je najbolji!
Ne samo sto u neformalnoj atmosferi slanja poljubaca, zagrljenih zeceva, cokolade sa sampanjcem i dobre stare Starbucks kafe mozete saznati cime se bave vasi prijatelji, sefovi, komsije, poznanici u slobodno vreme, vec mozete i sami generisati "dogadjaje".
Na primer, moj omiljeni potez je - slanje Winnie Pooh-a umotanog u morsku zvezdu!

Drugi na listi omiljenih mi je Winnie Pooh umotan u Sunce. Njanj.

Iza toga ide spasavanje planete (lil Green pach), treniranje uma za Superheroja i dzapanje sa drugim Superherojima (npr. uzmes nekoga pa ga zavitlas u krug i vuces glasno se cerekajuci), potom slanje poljubaca sa sljokicama (onaj nazvan Las Vegas kiss je odlican!), a nije za potcenjivanje ni to sto mozes prijatelja ili prijateljevog prijatelja da kupis za dolar, i da za to dobijes nagradu od - hiljadu $!

Mishokliktanje se ovde stimulise na sve moguce nacine - od apela za mir, lobiranja za EU, udruzivanja protiv anti-EU politike, do klubova obozavalaca Jafa keksa (ciji sam ja ponosni clan), obozavalaca MIKE, ili klubova autora na blogu Gdestinacija, pa i stimulisanja potrosackog nerva Tiffany nakitom i poklonima za 1 $ koje mozes da saljes tamo-vamo.

Nije za potcenjivanje ni SPARK opcija da pregledas sve drugare svojih drugara koji su slobodni ;-) Nazalost, u mom katalogu ima vrlo malo Srba, sto mi unekoliko bas olaksava posao - lakse je flertovati sa nekim s kim se necu sudariti na nekoj zurci lol

Sta jos nudi FaceBook?
(btw. ovaj link vodi ka mom profilu na FB, da se zna, ako neko pozeli da me chapi. Trenutno kostam skoro 100.000 $).

Sve tipove testova na kojima mozete proveriti koliko ste kopatibilni sa prijateljima, kojem gradu i kojoj zemlji pripadate, koji tacno kriminalac cuci u vama, i kada biste bili Manga, kako biste izgledali.
Za egzibicioniste, tu je i maksimalno jednostavan nacin za kreiranje svog slide show-a sa slikama sa putovanja, glasanje za HOT osobu, krugovi poverenja, prstenje prijateljstva, Hello Kitty cestitke i opcija da sami kreirate svoju rodjenu dobru (ili nevaljalu :) Facebook vilu koja baca, jel da, spelove na clanove. Uspesno!

Aha, da - ima i glasanje kako vas drugi vide i koliko ste privlacni! Ja sam recimo super "lik za shopping" i imam jedan od "najlepsih osmeha" na FB, a sto se rangiranja na sexy skali tice, evo koje je moje trentuno pozicinoniranje: Jelena is more desirable than 97.55% of people. Another 409 people are at the same level.
Vrh, brate :))) Spadam u 2, 45 % najpozeljnijih, URAAA....!
(od juce, sofisticirani softver je kao jednu od mogucih recenica koje klikom ubacis kao FLERT meni licno ispostavio sledecu: LET'S MAKE SOME BUNNIES!)



I ajd sad...sto bih se ja druzila sa vama u RL?? :)




Ovaaaj....
E ajd' da ne bude da ste ovde takodje izgubili vreme a nista niste dobili,
evo danasnjeg recepta sa FaceBook-a za koktel:
Butterscotch Slide


* 1 1/2 ounces Bushmills Irish Cream
* 1 1/2 ounces coffee liqueur
* 1 1/2 ounces butterscotch schnapps
* 3 ounces milk
* Caramel

Blend ingredients in a blender with 4-5 ice cubes until ice is well crushed. Drizzle caramel inside a chilled tall glass. Add ingredients and serve with a straw.

Cheers!