Ko su Linked In korisnici

Da li ste se iznervirali što neko možda vaš profil na Facebooku ne shvata ozbiljno i što vas pita da li ste Linked In-u?

Vest za vas - ovo je prirodno ponašanje. Linked in je mesto gde se vidi profesionalnost, baš kao što je Facebook odličan da se vidi - ličnost. Inače, Linked in je mnogima prva baza provere i što se viših pozicija menadžmenta tiče, smatra se neozbiljnim ne biti prisutan na ovoj mreži. Nasuprot tome, Facebook je često zagušen "white noise" detaljima...

Istina je surova: kao što se nekada pričalo za Google - ako te Google ne poznaje kao da ni ne postojiš, tako je danas Linked In stvar prestiža: ako nisi na Linked in, kao da ni ne vrediš.

Ali tu nije kraj...
Linked in uglavnom koriste ljudi čiji je profesionalni profil na višem nivou: dve trećine aktivnih networkera su u poziciji da donose odluke, konsultatni ili izvršni menadžment.
Prema istraživanju koje je sproveo Anderson Analytics a preneo Marketing Charts , na Linked in je sedam puta veća verovatnoća da ćete naleteti na nekoga ko ima primanja između $200K i $350K .



Istraživanje je otkrilo da postoje 4 kategorije korisnika

1. Pametni networkeri:
Procenjuje se da ih ima 9 miliona - odnosno 30% ukupnog broja korisnika. Vrlo je verovatno da su veoma rano počeli da koriste društvene mreže i da su PC pismeniji i aktivni i na sajtovima kao što je Facebook. U proseku imaju 61 kontakt, i Linked in koriste za široku paletu potreba, ne za potragu za poslom. Najslabije plaćena grupa u okviru ove su konsultanti.


2. Senior Executives:
Ima ih oko 8.4 miliona tj. čine 28% ukupnog broja korisnika. Imaju moćne poslove kojima su zadovoljni, a Linked in koriste za povezivanje sa već postojećim poslovnim kontaktima. U proseku seniori imaju najveće prihode a u opisu pozicije često im stoji owner, partner, executive, ili associate.

3. Oni koji su kasno pristigli:
Procene se kreću oko 6.6 miliona - odnosno za svakog petog korisnika Linked In je još uvek novotarija. Vrlo je verovatno da su pre priključivanja dobili seriju pozivnica od prijatelja i kolega pre nego što su doneli odluku da se upuste u avanturu. Ova grupa ima najmanje kontakata (u proseku 23) i najmanje prihode. Često su to zanimanja kao što su učitelj, lekar, advokat, account ili asistent.


4. Istraživači:
Ovih profila ima oko 6.1 miliona i čine jednu petinu svih korisnika. Oni su zaposleni ali su otvoreni i za druge poslovne opcije, često im je CV u bazi CareerBuilder.com. Prema Linked in, ova grupa ima najmanje lične prihode a Linked in koriste i za poslovne i za privatne interese.


Ono što Linked in pokušava u poslednje vreme je da se približi Facebook stilu, samo, naravno, fokus nije lifestyle već poslovni - omogućio je deljenje (share) članaka koje čitamo, preporuke knjiga, ankete i postavljanje prezentacija (slideshare). U svim slučajevima moguće je definisati nivo pristupa.
Ipak, kod mene na Linked in homepage je, što se građana Srbije tiče, aktivna samo JEDNA grupa - SAM Grupa - Serbian Association of Managers.


Ostale...pitam se zašto su osnovane. Odnosno, kao i u svakoj onlajn zajednici, bitno je imati menadžera grupe i okupiti ljude zajedničkih interesovanja.
Velika je šteta videti polumrtve grupe sa srpsko-hrvatskog govornog područja :(

NAŠI PODACI: Google sve pamti

Većina onlajn populacije nimalo se ne sekira zbog podataka koji postoje o njihovom identitetu na mreži.

* 60% internet korisnika kažu da su zabrinuti oko toga koliko je informacija o njima dostupno onlajn
* 38% internet korisnika kaže da je preduzelo korake da količine podataka o sebi ograniči


A može da se desi i da jednostavno nisu svesni...

* Otprilike jedna trećina internet korisnika ZNA da se o njima na netu mogu naći: email adresa, kućna adresa, kućni broj telefona i poslodavac.
* Jedna četvrtina internet korisnika znaju da je na mreži njihova fotografija, imena grupa kojima pripadaju, i stvari koje su sami napisali i koje su se pojavile onlajn
* Deo internet korisnika ostavio je na netu podatke o političkoj pripadnosti, broju mobilnog telefona, ili video onlajn.

Veoma je zanimljivo šta se dešava u ovom drugom slučaju, kada nisu svesni.

Seth Godin u članku Personal branding in the age of Google prepričava šta se dogodilo njegovom prijatelju kada je pustio oglas na Craigslist da traži domara.

Tri CV-ja su pridobila njegovu pažnju. Krenuo je da googla ljude, prva stanica - MySpace: aplikant pije pivo iz bureta i u sekciji hobi mu stoji - napijanje.
Drugi kandidat je imao blog, srećom kvaltetan, međutim pojavila se ova rečenica "Prijavljujem se za neke izmećarske poslove ispod svog nivoa ali svakako ću dati otkaz istog trenutka kada prodam koju sliku".
Treći...aj, treći :) O njemu je Google izbacio svega šest podataka, ali je šesti bio policijski dosije sa zapisom o tome kako je dotični dve godine ranije uhapšen zbog krađe u prodavnici.

Kakve veze ima lični brending sa ovim?
Pa, najbolje je biti svestan da će postavljene info neko nekada pročitati i videti i ponašati se na internetu kao da vas potajno snima kamera. Ili još bolje, pošto je net raj za egzibicioniste, kao da vas gledaju vaši mama i tata :)


OK, ali šta je sa onima drugima?
Na domaćem webu moguće je naći CC-irane prepiske u kome se službenici ministarstva žestoko prepucavaju na ličnoj osnovi(da li su namerno objavljene?). Na facebooku za mnoge važi da ukoliko se desi da im potencijalni poslodavac čekira profil, pre će biti da će ili otpasti sa liste ili raditi stvari sasvim van opisla posla (pretpostavljam da je i tom slučaju i cena drugačija).
Da ne dužim, brojevi mobilnih telefona, pisma sa disclaimerima da se informacije ne smeju prosleđivati i objavljivati, emailovi sa kompletnim podacima službenika finansijskih institucija (domaćih banaka i investicionih fondova podjednako) dostupni su i ne nužno mnogo oštrom oku. Ponekad, ako ste bloger ili imate sajt, dovoljno je da jednostavno bacite pogled u statistike i pratite linkove...


Za neku utehu je da se o 72 % korisnika uvek mogu pronaći traženi podaci, a tek 31 % zaista i pretražuje web. Motivi su najčešće nostalgija (old flame i slično), a traže se profili po društvenim mrežama, fotografije i "background" informacije.

Ono što zapanjuje je da je manje od polovine onlajn čovečanstva progooglalo svoje ime, kao i to da minoran broj korisnika redovno motri na pojavne oblike svog onlajn prisustva.


Više info: Pew Internet & American Life Project report.

Cheers!

WEB PUTOKAZ: "Linked In" za početnike

Fjuu....Ne znam kako vi stojite sa letom 2008, ali ja i dalje držim čas :) Molim spomenik u blogosferi za istrajni blogerski rad skoro pa neometan vrućinama (blago onima koji ne mogu da jedu leti!).

A evo i novog posta. Nešto se mislila, al' baš. Neko predveče, vedro i onako sparno, u Buka Baru na Trgu (odnosno, "kod Konja" :) g. Miodrag Kostić ( www.veza.biz ) mi je postavio zanimljivo pitanje:

da li naši ljudi zapravo očekuju SUVIŠE od društvenih mreža.

Odlično pitanje, zar ne?

Heh.
Moje iskustvo i onih sa kojima sam pričala za Biznis & Finansije je da one, barem za sada i barem u Srbiji, više služe za povraćaj starih i sticanje novih kontakata. Ali, kao i u svakodnevnom zivotu, svaka lija dolija, pa se lepo vidi da li ste "over ambitious" i da li jurite tuđe kontakte, koliko ste iskreni i imate li išta validno da ponudite ili samo tražite i gnjavite.

Ok, ajde malo o uključivanju na Linked In, budući da je ovo najveća svetska poslovna mreža zastupljena i kod nas.

Najčešća greška je tretirati Linked In kao bazu biografija poput Monster-a.

Iako postoji opcija koja se “preporučuje” a to je da stavite javnosti na uvid sve podatke iz CV-ja, ovo treba izbegavati i ostati uzdržan. Sasvim je dovoljno da detalje iz biografije vide neposredni kontakti i njihovi prijatelji, kao i članovi grupa kojima pripadate.


Druga česta greška je traženje preporuka od nekoga ko će se samo zbog toga priključiti na Linked In a onda – umuknuti. Ovakve “black hat” preporuke od ljudi koji imaju svega nekoliko kontakata (ili: jedan) oni koji ih čitaju ne uzimaju za ozbiljno.

Takođe, besomučno ganjanje kontakata je diskvalifikacioni faktor - kada neko ima 600 ili više kontakata, razumljivo je da dolazi iz SAD - tamo je blefiranje i dodavanje nasumičnih kontakata iz nekog razloga poželjno.
Upravo to je slučaj sa MySpace, vrlo neformalnom mrežom gde obitavaju zaljubljenici u muziku i gde je poenta je biti “viđen” i “popularan” te se kontakti prave na osnovu muzičkog ukusa i dopadljivosti stranice. A i ko zna čega još. Ja sam recimo tamo povezana sa mojom omiljenom muzičkom zvezdom iz UK. A bogami i iz SAD :)




Sve u svemu, ne treba očekivati previše od društvenih mreža....

E, da: nipošto se ne pretvarajte da su vam svi kontakti i svuda baš najbolji prijatelji! Bar u onlajn svetu se sve odmah otkrije, a loša reputacija...ma ne vredi trošiti reči, to već i vrapci na granama znaju. Jel tako?



JJ