Sudar svetova: profesori na Facebook-u

Kao da je ikada bila dilema to da li je za poslovnu primenu korisniji Facebook ili Linked In :)

Čitam sinoć ( uhvatilo me da ne spavam, pa koristiil to vreme za odmor u svrhe iščitavanja članaka o menadžmentu i liderstvu...) kako se jedan Harvardski profesor zainatio (u stvari: podlegao opštem trendu) i baš onako rešio, ali baš-baš, da se uključi na Facebook.
Rekli mu da ima poslovnu primenu.

Ovo je bio pravi sudar svetova.
Nadao se naš profesor g. Paul Michelman, i nadao...ostavio na blogu Harward Business Publishing redirekciju ka Facebooku i evo pre neki dan dopisao članak na temu "Zašto sam vas izbacio sa frend liste na Facebook-u" ( Conversation starter: Why I'm Dropping You as a Facebook Friend).

Zanimljivo štivo.

Najbolje od svega je što čak ni ja, ovako komunikativna, nisam znala šta da radim kad sam ga prvobitno videla. Da juri cice - ne verujem da mu je do toga, u njegovim godinama trebalo bi da je svejedno. Da juri slavu, teško.

O čemu je dakle reč?

O konceptu po kome nam se generacije i možda zato - fokusi razlikuju. Zanimljivo je šta je sve radio. Evo detalja.

"Da prostite, dosta sam povezao posao i Facebook, i mnoge te veze sam sam inicirao. Povezao sam se sa saradnicima iz Harvard Business Publishing, jednako sadašnjim kao i prošlim. Konektovao se sa piscima koji objavljuju na našem sajtu, i sa još mnogo različitih kolega izvan kuće. Ali šta na kraju? Kako ja vidim, ništa.

I nije da nisam pokušavao. Redovno sam menjao status i mešao poslovno i provatno u njima. Pisao po "zidovima" ljudi. Pridružio se i postao fan brojnih grupa i asocijacija koje su se doimale kao da drže svoja obećanja. Probao sam da koristim svoje Facebook prisustvo da promovišem nove cool stvari na HarvardBusiness.org, da regrutujem blogere, da raspršim nove ideje, da dovedem saobraćaj ka člancima koje sam napisao, čak i da se povežem na svoj polu-uspavani Twitter nalog. Rezultat? Nićevo.

U nadi da će se zbiti neka akcija, čak sam na Harvard Business IdeaCast, naem popularnom nedeljnom podcast-u (sramotan plug) ostavio link ka svojoj Facebook stranici. Rezultat? Nekoliko ljudi mi je ostavilo poruke kako su uživali u programu. To je bilo fino. Ali da li su sugerisali ko bi mogao biti potencijalna tema ili gost? Da li su ostavili neku korisnu kritiku? Ne, oni su ponudili da mi budu "prijatelji". Da li sam ja zbog ovoga bolji? Pa zavisi od toga koliko merite vrednost toga to što sada znate šta su Šmizla i Veverica (imena i vrste su izmenjene radi zaštite nevinih) imale za doručak.

Svakako, nekoliko izglednih poslovnih saradnika iskrslo je usput, ali oni su ponudili najbezvezniju od svih platformi za odnose - ona je jednom održala kurs u Grenadi ili tako nekom mestu, on je "u medijima", oni su - o Bože - nezavisni menadžment konsultanti. Šta mi konekcija sa njima nudi? Ništa. Šta ja nudim njima? Isto. Mi smo samo još jedna cifra, beskrajno beskorisna "konekcija"."

Dragi profesor počinio je jednu grešku - alatku za najbesmisleniju zabavu i zgubidanstvo, masovnu adikciju mnogih "krivinohvatajućih", mladih i onih koji bi da tu biološku fazu produže i rastegnu u virtualnom svetu, pokušao je da pretvori u isključivo poslovni alat.
Naravno da nije išlo.

Čini mi se da se članci o koristi Facebook-a pojavljuju više kao (inter)nacionalno opravdanje što se na njemu uopšte do te mere visi. :) (samo u US korisnika ima 28 miliona, prema skorašnjem istraživanju O'Reilly, a u UK oko 16 miliona)
Ali niko ne krije da je suština zapravo - zabava.

Gde smo se to izgubili, u kojim sferama?
Prvo, ja prva ne bih znala šta sa takvim kontaktom (a redovan sam, ili barem periodičan čitalac). Ako neće da šalje cmoke, i da me kandiduje za hot stuff, šta će mi :)

Drugo, za poslovnu primenu FB je super, ali samo kad je reč o nečemu ultimativno zanimljivom ili intrigantnom (oglas za Deda Mraza i Biznisforum.com, ili Vjerica Radeta koja "nije ni pijana ni maloumna"
Sve ostalo lako može u kategoriju spem, naravno, osim ako nemate istomišljenike pa se zajedno (zajedno!) ložite na iste stvari, po strani od njihove trenutne aktuelnosti.
Ali takvih je malo - ja volim teoriju ali ne na FB. Tj. volim i ja pozorište ali ne u svojoj kući :)

Važno je biti autentičan, i kad si u Rimu ponašati se kao Rimljanin...zvauči baš jednostavno, zar ne?

Linked In je neuporedivo više prilagođen ovakvom "profesorskom" fokusu. Ako mu ciljna grupa nije na FB, čemu onda reklama na tom mestu? Tj. ako mu ciljna grupa ne zazjava online, onda je trebao da istraje u tome da je proširi i na "onlajnere" ali drugačijim, autentičnim, provokativnim pristupom.
Recimo, da stavi nekog mladog zanosnog menadžera da u ime Harvard Business Publishing-a regrutuje čitateljke :)

Šta biste vi uradili da se pojavi FB grupa Industrija motora i traktora - fun club?
Ili da se u Politici ili tako nekom ozbiljniku pojavi oglas kluba obožatelja Toblerona, Mileta Dragića, Davida Dabića...
Ne ide, zar ne?

Superkonektovanost nam nije donela i bolje međusobno razumevanje. Za to se moramo sami potruditi - napraviti roze traktor (uz koji ide Prestigio detalj ako kupite preko te i te banke), ili Toblerone treba da se zalažu za ostanak Kosova u Srbiji, ili da, kao što se desilo, "Mile protiv tranzicije" i Miki iz VB postanu savetnici ministra!

E TO JE TAJ SPOJ.

Cmok!