Privatno: 11 ½ razloga Jelene Jovanović

OK.

Prvo su me pitali „što se igraš“.

Onda su me pitali „zašto brišeš da se igraš, što ne ostaviš to na svom Facebook profilu?“

Zapravo, sve je veoma jednostavno.

Dozvolite da objasnim.

Da.. gajim onlajn cveće.
Zahvaljujući jednom statusu na Facebooku u kome sam javno obznanila da to radim i da uprkos tome imam i pravi kaktus koga zalivam mineralnom vodom, zahvaljujući nečijoj naklonosti, dobila sam na poklon još jedan cvet. Pravi, živi. Zaliva se jednom nedeljno i takođe ima magične moći kao i ovo cveće u FairyLandu na Facebooku. Provereno.
OMG, ne! Naravno da ne mogu da prestanem da zalivam onlajn cvećke iz jednostavnog razloga što bi onda uvenule! Moja baštica „Fairy Excellence Oceanfront Institute“ je na 10. nivou sada, zašto bih je gasila?

I to nije sve: uselila sam se na Facebook.
Naravno reč je o YoVille, igrici gde možeš da upadaš bez najave na gajbe svojih prijatelja, imaš u svoju gajbu (koju opremaš), i kao što red nalaže, odeš ponekada na posao da zaradiš YoCash, virtuelni novac kojim posle kupuješ zebraste prostirke, laptop, safari fotelje i roze tapete. Treba li reći, zaradi se i od slanja poruka i poljubaca takođe. Ja najčešće tučem ljude, ne što sam agresivna ili štogod, već što ta akcija najkraće traje (igrica je u flashu, tuča je balonima napunjenim vodom, no big deal). Inače, moj posao je u fabrici widgeta. Za sada jurim poziciju line managera...
Možda zvuči čudno ali ovo gore pobrojano nije baš tako bezveze.

Pred vama su 11 ½ mojih (a svetskih) razloga zašto:

1. Gejming industrija u stopu prati early adoptere tj. gambling i porno industriju, po profitu i tempu izbacivanja novih stvari – znači ima nas zaista mnogo (volim ja osećaj pripadnosti, ne krijem)

2. Onaj kome je posao vezan za social web i cloud computing, prirodno je da želi i da se ponekad zabavi. Uostalom, oflajn narod troši vreme i novac na mnogo banalnije stvari od igre.

3. Pored toga što je trend proklamovan u „Funky Business“ odavno na snazi, i što i sam posao mora da bude zabavan da bi se uopšte shvatio ozbiljno, sasvim je u redu ponekad se infantilno zaigrati, to je jedna od 7 navika srećnih ljudi

4. U klasičnim ofisima ljudi igraju arkadne i kaskadne igre. Zaposleni u medijima u npr. vole Zumu i sve vrste flipera. Proverite.

5. Gejmerski mentalitet je dobar za timove, naročito razvojne i naročito marketing: pospešuje kreativnost - ponašajte se kao gejmeri

6. Travian, virtuelno selo, je najveća svetska mamipara – ljudi daju pravi novac da bi negde u sajberspejsu izgradili svoje selo!

7. Čak i u Beogradu, život nekih (zrelih? Odraslih?) muškaraca isprekidan je kačenjem na net jer je potrebno „poslati flote na spavanje“ ili uraditi štošta drugo s njima. U čemu je problem sa zalivanjem cveća :)

8. Podržavam globalizaciju bez presedana. Makar i samo zato što španske serije i Dnevnici 2 ustupaju mesto webu u malim kućnim razgovorima.

9. Ne poznajem nijednog čoveka koji je 100 % oflajn. Cheers.

1o. Profit od igara nezadrživo raste i osvaja i svet mobilnih telefona, primer je iPhone sa 2.2 biliona $ za prvi kvartal ove godine.

11. Čak i u ovo recesivno vreme industrija igara ima najbrži rast, odnosno kako je u studiji slučaja McKinsey pokazano - IT industrija ima najmanji pad. To ne može biti jer je dosadna i beskorisna.

...Zašto bih ja bila izuzetak i uzdržavala se...

Suština je da ko zanemari internet ekonomiju neće dobro proći - sve nas je više i za nas 37. 5 % korisnika neta u Srbiji se treba BORITI.
(o tome više u narednim blogpostovima, sve nas je više)

Čekam vaše komentare i da vidim koliko nas je!! :) Nadam se da nisam izuzetak i jedina u Srbiji. To bi bilo jako tužno...


BE YOU. CELEBRATE WHAT YOU ARE - WE HAVE ONLY ONE LIFE.

Ljubomorna na VREME

Iznenadjenjima nikad kraja. Neko bi rekao da sam razmazena...eh!
Stvarno sam bila zapanjena dogadjajem od pre neki dan: uredno sam, zureci na trening, utrcala u prvu 65icu koja staje ispred Politike s namerom da, cim predjem most, sidjem i preshaltam se na nesto drugo (jos sam na Nbgd).
Desilo se da je taj aFtobus, umesto da krene utabanom stazom, odjednom skrenuo prvo u Francusku ulicu, pa na Gundulicev venac!
Naravno, BEZ IJEDNOG JEDINOG OBAVESTENJA, pismenog ili usmenog, o tome da toga dana ne ide na Nbgd kao sto smo svi navikli decenijama.
Provela sam u njoj 15 minuta da bih dosla, tako me izvozalo ljuCki: 2 ulice nize od mesta gde sam usla. Pushaka bi trebalo 5 minuta.

Znaci, neverovatno! Ni flajera, ma ni ceduljicu niko da zalepi na stanicu ili na vrata od autobusa! Stigla sam na trening u poslednji cas. Umesto u dva, usla sam u 3 prevoza, izgubila dobrih pola sata, i bila, logicno, besna ko ris. Mhm..kao DVA risa!

Kome je cilj da razbesnjava one od kojih, de facto, zivi?

Mozda ja gresim, mozda ne postoji NAMERA (svest, makar?) iza svakog ucinjenog dela?

Svejedno, ne videh javno izvinjenje gradjanima zbog propusta GSP.

Sta vam to govori?

~~~
A sta je sa pravima potrosaca?

Nazalost, opcije su nam: ili se vozi GSPom, ili idi peshke, ili taksijem (ko ima srece ima one linijske kombije, ja nemam).
Ne mogu da odaberem drugog provajdera usluga prevoza po gradu a da je cena SLICNA, nemam dakle izbora. I opet pitam: ko stiti potrosace tih usluga od ovakvih budalastina?
Ko je taj ko sebi daje za pravo da ti krade vreme i kvari raspolozenje, i to bez pardona? Ko? Pa vremekradice. Neefektivne firme koje svoje usluge nisu unapredile ko zna otkada.

~~~
Male stvari za pocetak

Ljude kao sto sam ja (a svi smo slicni) zanimaju upravo te "male" stvari, kvalitet zivljenja i osecaj dostojanstva.
To su sve te naizgled sitne stvari, obeavestenjca, izlazenja u suret, "dobar dan" u prodavnici, "hvala" i "molim", dostupnost onoga sto nam svakodnevno treba, i na kraju – ono sto se najvishe vidi a najmanje kosta: CISTOCA.
Cesto su nam blatnjave i zamazane i ulice, ponegde i fasade, obavezno bandere, a tek vozila...a neke gradske autobuse niko nije plaknuo ni...ma ni mutnim besplatnim Dunavom, huu...godinama :)


NAVIKA VIZIJE: Get a vision!




pOz by JJ (Joy & Job :)

Lingvisticki putokaz: o komunikativnom cilju

Dugo vec hocu ovo da napisem, vidim da interesuje sve kojima to pomenem.

Ako je neko slusao predavanja ili citao knjige iz lingvistike, zna da je jedan chika, Roman Jakobson, svaku KOMUNIKACIONI proces definisao, izmedju ostalog, i parametrom postojanja SVRHE.

Komunikativni CILJ, predlaze on, treba UVEK imati na umu: moras da znas ko ucestvuje u komunikaciji, koje je sredstvo komunikacije, koja je poruka, i koji je CILJ.

Nikome ne zelim iskustvo koje sam ja imala: razgovor koji UBIJA vreme. Doslovce. Pletenija sloves, tandara-mandara...energetski vampirizam.
Kao pravi humanista (volim ljude, sta cu!) ispocetka sam slusala vrlo pazljivo, imajuci na umu INTENCIJU, nameru, svrhovitost, svest o govoru, sve imajuci u vidu obrazovanje onoga ko prica - gajila sam predrasudu da zna zasto prica.

Moj misaoni tok (mnogo sam naivna ponekad!) bio je ovaj: „Ako se meni i cini sada da je ovo besmisleno, sigurno nije, i sigurno ce na kraju da se raspletu i sjedine svi ovi diskursi, jer covek je obrazovan, zna valjda sta prica i zasto hoce da ja znam sve te pojedinosti o kojima govori. Inace valjda ne bi trosio vreme da je zaista beznacajno. Sacekacu KRAJ, bicu strpljiva i ucitiva. ”


Kad ljudi hoce da se naprave pametni (ali zasto bwe MENI, sa mnom barem svako moze da bude bas to sto jeste!)...huh...to je bio komunikacioni zlocin, pravo silovanje slusaoca. Otisla sam potpuno totalno besprizorno iscedjena sa tog sastanka :(


Trebao mi je da se povratim od shoka jedan duugacak telefonski razgovor (hehehe!), ali SMISLEN, sa drugaricom koja razume izneverena ocekivanja - izostanak POENTE u tom izlaganju (bilo bi laskanje nazvati ga razgovorom, iako je pokusavalo da se prerushi) bio je ravan izostanku katarze.
Zamislite da izostane, recimo, rasplet filma ili pozorisne predstave, i da se scene peripetija produzavaju, i produzavaju bez kraja...i odjednom: FINE, KONEC, ENDE, THE END - pocinje odjavna spica a da se kraj (i, posledicno, resavanje tenzije koja je biflana dogadjajima; katarza) zapravo nije dogodio!
Pustinja i prasuma nesvesti o tome sta je DOBRA komunikacija. E sve vam to nalegne na stomak nakon 1h takvog kursa praznoslovlja.

:)
Nije los nacin, meni su to savetovali svojevremeno kad sam pricala viceve do polovine a onda nekako naprasno shvatala da sam zaboravila kraj (LOL) „Vezbaj malo pred ogledalom”!

Komunikativni cilj, da me ne shvatite pogresno, nije izvan komunikacije! Znaci, na stranu sve sto moze da vam padne na pamet: izlazak, dil, seks...to, ako je i cilj, nije KOMUNIKACIONI, i ne ulazi u Jakobsonovu definiciju procesa.

Primer: kad pricate sa shefom, bilo bi vrlo pozeljno da znate zasto to radite :)
Znaci, imati na umu:
1. Otkud vi uopste u njegovoj / njenoj kancelariji :)
2. Sta hocete da postignete razgovorom: feedback, povisica, dogovor oko zadataka, bolji uslovi, inicijativa, da se pozalite mozda, da zatrazite pomoc, ili da mozda pozajmite olovku ili USB. Sta god da je, treba da ste toga svesni! (i sta god da radite treba da posedujete svest o tome, naravno!)
3. Treba da znate kako do cilja da stignete, a to cete proceniti u odnosu na spoljne okolnosti: da li je pravi momenat, sta kaze govor tela...birajte!
4. Budite kratki goddamn! I ako ste u situaciji da sefujete i ako ste u situaciji da ste podredjeni postujte tudje vreme.
5. Budite ubedljivi: odrzavajte kontakt pogledom, ne vrpoljite se, govorite odmerenim tempom i normalnim tonom (mali hint: osobe viseg glasa treba da govore za nijansicu brze, a altovi i baritoni slobodno nek razvuku vokale; obrnute situacije mogu da iritiraju sluh ).
6. SLUSAJTE to sto ima on/a da vam kaze. Ovo je strasno, neizrecivo, neopisivo vazno, jer vam moze reci mnogo: ako hocete da vas razumeju, prvo VI treba da razumete (kako kaze Stephen Covey: Seek First to Understand, Then to be Understood! Ali: budite asertivni i ne dozvolite da vam pozderu vreme ko meni! Empatija moze biti i rizicna)

Komunikacija je proces, akcija, delo, cinjenje! A jezik (govorni i pisani, a bogami i tela, i svaki drugi!) je samo - sistem znakova za sporazumevanje.

Zato treba slusati pazljivo: jesmo li dobro shvatili, jesmo li do kraja shvatili.

Eea.

Idem sad da govorim a ne da kuckam. Moram malo da vezbam moj RL.

ps. prvi link s desne strane vodi PRAVO KA AUKCIJI NAKITA :)

Penelopisanje

Francuska sobarica u ostavci resila je da nagoogla sve sto joj treba u zivotu, da sve svoje potrebe ubuduce lepo zavrsi na web-u.
Pitali je oficiri: a vas privatni zivot?


~~~

Lapsusi...nema ih decenijama, i onda...dvaput za tri meseca!!! ODVRATNO.
Ali: barem nisam rekla ništa novo i ništa strašno. Omaške su normalna stvar, svako ima pravo na grešku, a narocito na - lapsus calami :).


~~~

„Ko googla za bivsim ljubavima, gorece u ljubavnom paklu” rekao je jednom prilikom, malo pripit i raspojasan Dante.
„Ko googla buduce simpatije, sam je sebe osudio na Limb!”, sapnula mu je na uvo neka bezimena musava maloletnica koju je bescasno izdrpao u nekom davnom jesenjem sutonu.

~~~


Dan sto plete,
noc opara...






...medju javom
i medj' snom,

indeed! :)