Rekapitulacija: 2009

Ma, znam, mogla sam knjigu da napišem. Brojim sve ovih dana, opsesivno. Kaže ovako: 309 postova ovde, na Etarget blogu još 32 posta i 82 komentara. Baštu Balkana sam malo zapostavila, nepravedno - 5 članaka. Na Twitteru zato više od 5.000 rečenica! Na Etargetovom Twitteru, specijalizovanom za marketinške i srodne teme, tek koji follower manje nego kod mene. Ne znam tačno koliko lajkova i komentara na Facebooku ima, još nije izmišljena aplikacija koja i to broji i prikazuje u grafikonima kao što broji i prikazuje single muške i ženske prijatelje.

Dakle, 2009. godina je gotova. Pamtiću je kao jednu od najvažnijih godina ikada, za mene, poslovnu godinu pre svega. Godinu kreiranja sadržaja i godinu content marketinga.

Hm...hajde da 2009. označimo kao godinu u kojoj nam se desio prvi srpski live-streamovani koncert i u kojoj se celoj planeti desila Susan Boyle.

Za mene 2009. je bila godina kvantnih koraka u kojoj su se sva moja prethodna ulaganja isplatila.

Mnogo smo naučili.
Nije uvek bilo prijatno.

Tokom proleća testirala sebe na e-trgovini sa temom o online reputaciji, testirala novi feature oglasa sa slikom.

Leto provela putujući i fotografišući, u želji da odem u kockarnicu (neostvareno).

Probala sam češko pivo, i još par novih jela (sa knedlama).

Napravila webinare. Pogledala još barem 30ak drugih vezanih za inbound marketing.
Podelila sa prijateljima.

Godinu završila kao član žirija Web festa. I u specijalu portala Economy:
Web Specijal: 10 stručnjaka - 10 pitanja - 100 odgovora

Jesenji period bio je najnaporniji ikada, barem za mene - vrlo malo pomoći je stiglo.

Dakle, burna jesen bila je označena putovanjima, ljudima, hotelima, motelima, kalamburima, novim prijateljstvima i novim licima koja otvoreno hoće i vole da kažu da znaju šta radimo u Etargetu, i cene to jako.

Priča i predavanja je bilo raznih i o mnogo čemu:

* o reputaciji za menadžere
* o novinarstvu za novinare
* marketingu za blogere
* o demokratiji za hakere.
* PPC reklami za PR menadžere i planere.


Uprkos tome, pogubila neke papire, posvađala se na jednom šalteru (nisu znali adresu svog rođenog web sajta, rekli "ne znam, piše na vratima" - nisam mogla da odolim :), još nisam uzela pasoš a čekaju me i barem još 2 šaltera... ne vredi pričati, treba delati.
Ipak pročitajte: Komunikacija uprave i građana – web umesto šaltera.

U 2009. videla sam boom eShopova i web usluga. Počela da plaćam za premium usluge na webu! Otkrila kako radi PayPal za igrice na Facebooku (nesvakidašnje, nova godina otpočela je protestom protivu miševa i patki).
Prošle 2009. bila sam svedok da ništa nije nemoguće - gledala sam svoje prijatelje kako napreduju na osnovu svojih znanja i veština!

Ostala pri svojih 11 i po razloga.

Jesam li vam rekla - otkrila sam nekoliko novih briljantnih lica u Srbiji :) U 2009. ponovo otkrila i bioskop! Stekla nove partnere, prijatelje, platforme za blogovanje (uskoro JJ na Blic blogu)

A, da, ne rekoh najvažnije: apsolutno sve vreme bila u sjajnom i mnogobrojnom društvu. I šta još hteti povrh svega...





Suština je u nizanju malih koraka, u konzistentnom ulaganju truda i verovanju u jednu ideju. Suština je u doslednosti. U proceni kada je vreme da uhvatiš loptu a kada da pustiš da to uradi neko drugi. I u veri u ljude - u ono najbolje u njima.

Društveni mediji - hype or not?

Pogledajte 4-minutni video o "socialnomics" - ekonomiji weba autora Erika Qualman-a.



Šta vi mislite?

Za više informacija o povezivanju društvenih medija sa poslom (ciljevima, accountima, zadacima, strategijom) pogledajte conversationblog.com.

PS. posebno bih skrenula pažnju na članak o nama umešanim do guše u društvene medije u Srbiji - slični su nam problemi, kako kaže Philippe Borremans: transparentnost, ROI, merenje, etičnost i zid od strane mainstream medija.

Philippe je nedavno posetio Srbiju, intervju sa njim objavljen je i u magazinu Taboo:
Društvene mreže ne smeju biti samo pomodni trend kompanija

Ikea u Srbiji & na Facebooku

Pogledajte jedan od dobrih načina za povećanje lojalnosti kupaca i promociju brenda - oni koji su se prvi tagovali na slikama Ikeinog nameštaja ja facebooku dobili su nagrade.
Društveni mediji nisu budućnost već sadašnjost. Pitanje je samo koliko ste kreativni da ih iskoristite i umete li da analizirate rezultate ovakvih kampanja i predstavite u EUR taj user engagement.

Inače, na facebooku je prisutna Ikea Beograd :) Ima više od 1.700 fanova i pojma nemam o čemu je reč. Ono što znamo je da se priča da je za strateško partnerstvo "Simpa" zainteresovana i švedska "Ikea" (potrebno je 10 do 15 mil EUR čime će investor(i) postati većinski vlasnik).

Takođe, Ikea se pominje prema ekapiji i novosadskom Dnevniku, u vezi sa ulaganjem u Novi Sad, što se priča i za Siemens, a ono što izgleda najverovatnije je da će Ikea završiti ipak - u Čačku.

Vest od 5. novembra kaže da su pregovori u toku i da je poznati švedski proizvođač nameštaja obezbedio zemljište za svoje prodajne centre u Nišu i Čačku, a trenutno pregovara sa jednim privatnim vlasnikom zemljišta u blizini autoputa u okolini Beograda.

Srpska Vlada im je poručila da mogu da očekuju da će dobiti vlasništvo nad zemljištem Instituta za stočarstvo koji se nalazi na autoputu za Zagreb za izgradnju trgovinskog centra za deset meseci, a Ikea je najavila slične investicije u Hrvatskoj i Sloveniji.
Celu vest možete pročitati ovde: Ekapija o Ikei u Nišu i Čačku.

Preduzeće Ikea Beograd doo je registrovano 15.05.2007, a kao sajt navodi se www.ikea.com.

cheers! :)

Putokaz: promocija događaja

U oglašavanju u ovom veku često se može sresti izraz „ciljna grupa“ ili „ciljna javnost“. PR menadžeri to dobro znaju – kada se neka poruka plasira ka javnosti potrebno je znati i od čega se ta „javnost“ sastoji i ko su ljudi koji će poruku pročitati (o tome više na Etarget blogu: ciljne grupe). I važno je KAKO DO NJIH DOĆI.

Na taj način se najčešće plasiraju oglasi u printu: odaberete grupe ljudi kojima želite da se obratite, ptoom saznate šta čitaju, i oglasite se u onim novinama i magazinima koji dopiru do vaše ciljne grupe. Na primer, ukoliko želite da privučete ljude na edukativni seminar inostranog predavača, zakupićete stranicu u medijima koje čitaju menadžeri, direktori i vlasnici kompanija.

Sa outdoor oglašavanjem stvari stoje nešto drugačije, pa kada biste hteli da za vaš seminar saznaju svi srpski direktori, trebalo bi da znate kuda se oni kreću po gradovima Srbije i da na ključna mesta ostavite poruku koju treba da primete.
Bilbord na Brankovom mostu, odmah preko puta TC Ušće? Nimalo loša ideja!
Tako smo na primer mi saznali da tvorac teorije da se genijalnost može naučiti i da ne moraš biti rođen genijalan, g. Piter Fisk, ponovo dolazi u Srbiju te smo ponudili partnerstvo oko online reklame za događaj zakazan za 20. oktobar u Vršcu u centru Milenijum.
Isto tako je sasvim sigurno da je pomenuti bilbord na tako prometnom mestu videlo veoma mnogo Beograđana, i za pretpostaviti je da je deo njih, pošto je došao kući, seo za računar i otišao na sajt koji je prikazan na bilbordu: www.fisk.rs .

Sa onlajn oglašavanjem domet vaše poruke je veći, a oglašavanje efikasnije.

Jednostavno: od oglasa koji je postavljen online deli vas samo jedan klik miša. Za razliku od offline oglasa vaš potencijalni kupac ne mora da pamti sajt i da ga negde zapiše pa da kada bude pri računaru proveri o čemu je reč (koliko vas zapravo zapisuje sajtove u notes?). Nakon prikazanog Etarget oglasa akcija je trenutna – ukoliko online korisnika zainteresuje to što piše u PPC oglasu, on jednim klikom miša dolazi direktno na sajt koji se reklamira.

Šta je važno da biste efikasno prodavali seminare:

* krenite na vreme sa PPC oglašavanjem (optimmum je mesec dana ranije). Ovo će vam dovesti posetioce na sajt.
* koristite i druge forme promocije događaja, upotrebite PR tehnike, obavestite javnost i uključite ključne ljude i medije
* pozovite novinare na događaj (ovo vam je važno i za najavu i za follow-up jer će vam raditi posao za druge događaje koje budete organizovali, bićete prepoznati kao ljudi koji rade dobre event-e i o vašim aktivnostima će se moći naći informacije online)
* pratite statistike poseta sajtu. Koliko njih se prijavilo? Da li ste napravili landing page tako da posetiocu sajta bude LAKO da se registruje? Testirajte različite varijante. Isto važi i za oglase - testirajte tekst, testirajte sliku.
* neka vaša ponuda bude privlačna i pravovremena, ovim povećavate šanse za odziv
* pokrenite newsletter pred događaj i ne zaboravite reminder za učesnike
* tokom promocije događaja potrudite se da održite pažnju javnosti saopštenjima o aktuelnim dešavanjima, novim gostima, sponzorima, ili o podršci Vlade ako ste je dobili. Fantastičan primer je današnji dokument DSOJ dokument koji je danas plasiran na Fejsbuk.
* objavljujte intervjue sa VIP predavačima unapred. Birajte pažljivo ko će od medija dobiti priliku da uradi najavu (obično je to generalni medijski sponzor i niko više)


Što se web sajta tiče, poverenje se pridobija na više načina ( o tome u članku Ključna reč je poverenje)


* ažuriran sajt sa dobrim page rankom
* dovoljan broj pominjanja u relevatnim medijima
* predvidljivost - da znaju šta da očekuju a šta ne
* ažurno odgovaranje na emailove
* korišćenje real-time weba za komunikaciju (twitter, facebook)
* Svedočanstvo o tome da imate zadovoljne klijente (testimonials)
* pristupačnost i otvorenost - pokažite ko ste, koje probleme možete rešiti
* doslednost - ako nešto kažete da ćete uraditi, uradite to


I najvažnije - POSTAVLJAJTE PITANJA. Kreirajte sutuaciju u kojoj vi nudite ODGOVORE.
P.S. ovo su preporuke od mene, a vi budite kreativni, dajte svoje preporuke za bolji reach!

Ko traži - naći će. Ko se prepusti, neka se ne buni što je umesto njega odluku doneo neko drugi (ceo tekst - zašto online oglasi (ne) bivaju primećeni)

Playboy zečica deo kampanje za zdrav život

U najnovijem broju Playboy-a pojavio se prvi crtani karakter u istoriji magazina, Marge Simpson. Kako navodi britanski Telegraph ova zečica se na duplerici pojavljuje nehakovano, to jest golotinja se samo naslućuje, ništa eksplicitno (dakle dosadno kao kod Olivere Kovačević onomad).

Tri stranice obnažene Marge Simpson prati i intervju "Ispod Marge 100 đavola vire", sve u čast 20-godišnjice serije Simpsonovi.

Otkud ovaj presedan da PlayBoy objavljuje likove iz crtanog filma umesto pravih živih devojaka?

Ovo je zamisao novog CEOa, naime Scott Flanders je zamislio da će ovakva naslovna strana u prateći sadržaj privući dvadesetogodišnjake.

Ali to nije sve: ova disfunkcionalna (takoreći: srpska) porodica poslužiće za novu kampanju u UK i to za - skretanje pažnje na zdrav način ishrane!

Vlada Velike Britanije uložiće preko 640.000 funti u serijal Simpsonovih koji će se prikazivati tri meseca i koji bi trebalo da motiviše ljubitelje serije da se zdravije hrane i da vežbaju. Porodicu Simpsonovih je Ministarstvo zdravlja odabralo da budu zaštitna lica nove kampanje protivu gojaznosti.

Kako prenosi BC bilten "Vladini službenici veruju da porodica Simpson, uprkos početnom negativnom mišljenju, predstavlja primeren uzor porodicama, prvenstveno zato što uvek jedu zajedno za velikim stolom. U sponzorisanim epizodama ove čuvene serije Porodica Simpson gleda sa svog kauča emisiju u kojoj na kauču sedi porodica stvorena po uzoru na Simpsone i jedu picu, sladoled i čips. Nezdrava hrana odjednom nestaje, a zameni je sveže povrće i voće. Ovim potezom se smatra da bi se mogla preneti poruka i skrenuti pažnja na jednostavan i zdrav način ishrane".

:-)))


ps. a ja čak ne znam ni koje je rase Marge i da li je čovek ili mrmot. Ne znam ko se sa njom uopšte poistovećuje i kome će da se digne na nju. Ukratko: I dont buy it.

KRAVE i viralne kampanje u Srbiji

Društveni pokreti, državna i društvena uređenja opisana preko krava



Feudalizam: imate 2 krave. Vi ih muzete, ali vam feudalac uzima veći deo mleka!

Socijalizam: Imate 2 krave. Jednu dajete komšiji.

Čist socijalizam: Imate 2 krave. Država [vlast] ih oduzme I stavi ih u štalu sa svim ostalim kravama. Vi se starate o svim kravama. Država vam svakog dana daje po čašu mleka!

Birokratski socijalizam: o vašim kravama se staraju nekadašnji pilićari. U isto vreme vi morate da se starate o pilićima koje je vlast otela od pilićara. Država vam daje onoliko mleka I jaja koliko je propisima predviđeno da vam treba!

Fašizam[A]: Imate 2 krave. Dajete mleko državi. Država ga prodaje.

Fašizam[B]:Imate 2 krave. Država ih oduzme, zaduži vas potom da se brinete o njima. I prodaje vam mleko!

Nacizam: Država vas ubije I uzme vam krave!

Komunizam:Imate 2 krave. Date obe državi. Država vam daje mleko!

Čist komunizam: Delite 2 krave sa komšijama. Stalno se sa njima svađate ko ima veće "sposobnosti",a ko veće "potrebe". U međuvremenu, niko ne radi, niko ne dobija mleko,a krave crknu od gladi!

Ruski komunizam:Imate 2 krave. Morate da se starate o njima, ali država uzima svo mleko. Kradete koliko god možete I prodajete na crno!

Perestrojka-tranzicija: Imate 2 krave. Morate da se starate o njima, ali mafija uzima svo mleko. Kradete koliko god možete I potom prodajete mleko na "slobodnom trzištu"!

Kambodžanski komunizam: Imate 2 krave. Država ih otme I ubije vas!

Diktatura: Imate 2 krave. Država ih otme I regrutuje vas!

Diktatura Slobe u Srbiji: Imate 2 krave. Država vas stimuliše da obe prodate I od tih para snimite ploču, a onda vas narod zove "krava muzara"!

Čista demokratija: Imate 2 krave. Komšije odlučuju kome pripada mleko!

Parlamentarna demokratija: Imate 2 krave. Komšije odaberu nekog da vam kaže kome pripada mleko.

"New deal" (američki specijalitet): Država ubije 1 kravu, muze drugu, a mleko prosipa u kanalizaciju!

Totalna birokratija: Imate 2 krave. U početku država određuje kada da ih hranite I kada da ih muzete. Zatim ih država otme-jednu ubije, drugu pomuze, a mleko prospe u kanalizaciju. Zatim od vas zahteva da popunite formulare za obražlozenje o nestanku krava!

Liberalizam: Imate 2 krave. Tek ponekad nežno pomuzete neku od njih. Krave su tužne što se sve završava na predigri. Puštate im Mocarta da bi više uživale u muženju. Čitate im stihove da bi više uživale u senu.
Krave shvataju da ste vi voajer!

Kapitalizam: Nemate krave. Banka vam ne daje pare da ih kupite jer nemate nijednu kravu da uložite kao zalog!

Konzervativizam: Imate 2 krave. Zamrzavate njihovo mleko, hvalite ovaj "proizvod" u okolini, a svojim pristalicama iznajmljujete frižider za zamrzavanje mleka njihovih krava!

Globalizam: Imate 2 krave-Šarulju I Belku. Muzete ih I pokušavate da prodate mleko, ali vas u tome sprečavaju nevladine organizacije koje tvrde da je mleko kancerogeno. Prodate krave državi po bagatelnoj ceni. Ona ih preproda svetskoj korporaciji po nešto višoj bagatelnoj ceni. Korporacija od vas otkupi štalu po bagatelnoj ceni, na nju postavi bilbord sa slikama "svetskih krava" muzara, Šarulje I Belke, čije mleko (inače sasvim isto) sada košta 5 puta više.
Slogan "mleko ljubavi" smislila je nevladina organizacija sa početka priče.

Hipi pokret: Imate 2 krave. Prodate 1 kravu I kupite bika. A onda se zajedno sa njima bacite na travu!

Anarhija: Zadržavate obe krave. Ukradete još jednu. Komšije pokušavaju da ih sve otmu I da vas ubiju.

Nadrealizam: Imate 2 krave. Država zahteva od vas da uzimate časove harmonike!

Ovaj tekst preuzet je sa stranice Matematičkog fakulteta u Bgd.
Zanimljivo vam je da čitate? Rado biste podelili (sharovali) ovaj link i tekst? To je ujedno ovo je i objašnjenje kako mogu da nastanu VIRALNE KAMPANJE.

Ukratko, reč je o kampanjama koje se kreiraju da bi se širile putem emaila i widgeta "kao virus", s tim sto pošiljaoci to rade svojevoljno i nije reč o pravom kompjuterskom virusu.

Kada bi se npr. na ovaj tekst nalepio neki mlečni brend, sasvim sam sigurna da bi vrlo brzo postao ekstremno popularan - o ovome bi se pričalo MNOGO. Dovoljno bi bilo, kao i inače, meriti buzz i efekte ovakvog marketinga. Mada bi bilo preporučljivo samo u slučaju da nema monopola - sa ovakvim nastupom svi bi zaboravili da konkurencija uopšte i postoji.

Bilo je nekoliko viralnih kampanja u Srbiji, nažalost niko se ne seća koji je brend bio "nalepljen" na video-spotove koji su se besomučno širili. Jedna poznata i priznata kampanja dosada bila je za www.igre-igrice.rs i to u vidu igrice Sastavi svoju vladu.

U prilogu i priča o uspehu igrice, direktno sa bloga kreatora: Istok Pavlović o svojoj viralnoj kampanji.

Druga koja se dešavala u sred leta vezana je za promociju avio-industrije tj. njenih poklonika i juzera-entuzijasta. Reč je o sexy kalendaru letelica i zečica. Nemamo podatke o uspehu za sada, ali je očito da je kampanja bila namenjena muškoj i samo muškoj populacij: Tango Six blog - spašavanje avijacije lepotom

Razmislite čime raspolažete :) I imate li ideje, gotove materijale, ljude koji bi mogli da naprave nešto ovako urnebesno INTRIGANTNO.

Jer INTRIGANTNO I SUBVERZIVNO je odlika dobro postavljene "viralne" kampanje. Da ne kažem: kreativnosti.

Novinarstvo i drugi demoni: izazovi novih medija

Upravo je u toku Internacionalna nedelja studenata u Beogradu koja će trajati do 16. avgusta.
Ove godine dobili su i podršku Saveta Evrope a moto ovog letnjeg skupa koji se po treći put održava u Beogradu je IZAZOV PROMENA.


Izazivamo dakle - konvencije. Tako sam barem ja shvatila temu okruglog stola na kome sam danas, ljubaznošću Marka Andrejića, medijskog koordinatora ISWIB i Bovan consulting, bila pozvana.

Ukratko, skupu u spartanskih 10 am prisustvovalo je iznenađujuće mnogo mladih ljudi, studenata i NGO aktivista specijalizovanih ili sa željom da se jednoga dana bave novinarstvom i komunikacijama. UPDATE:
TANJUG izvestaj http://bit.ly/36v3ky



Izazovi pred novinarima u informacionoj eri

Da podsetim, govorim iz perspektive nekoga ko je proveo značajan period u novinarstvu (dec, 2002 - jul 2008) i ko je i dalje proizvođač sadržaja, od ovog bloga, i Etarget bloga, i spisa na Bašti Balkana, do klasičnih i manje klasičnih PR saopštenja i najava, prezentacija i predavanja (e-trgovina, iswib, i u najavi BlogOpen 2009).

Ne verujte nikome ko vam kaže kako nove tehnologije i novi načini komunikacije donose neke neznamkakve promene :) Ono što je zaista novo je mogućnost instant feedbacka i direktnije veze sa vašim čitaocima i kupcima. A sve ostalo je isto od kad postoji sveta i veka - komunikacija i networking postojali su i za vreme pećinskih ljudi (kada je trebalo objasniti gde se nalazi recimo sveža srnetina), i za vreme Robinzona Krusoa (kada je trebalo naći zajednički jezik sa Petkom) i za vreme Mate Hari (dobro, ona nije baš dobro komunicirala to što radi, znamo kako je završila).

Ovo je kultura deljenja. Dobrodošli u zajednicu ZANIMLJIVOG ZNANJA. Na sceni su generacije koje ne mogu da čitaju novine a da ne twitnu link ili da ne podele zanimljivost sa prijateljima na Facebooku. Kako se čulo iz publike, tu su i oni koji i dalje vole da rakomadaju nedeljne novine pa ih čitaju porodično i za doručkom (ograničavajući se na deljenje sadržaja samo sa fizički pristunima). Takođe, ne malo njih kupuje print jer LEPO MIRIŠE. i sve se slažem! Ali dominantno na globalnom nivou je stravično ubrzanje protoka informacija koje se dogodilo tako što su geek-ovi počeli nesebično da dele znanje jer znaju da ono što danas jeste, sutra nije, i ako se ne podeli i ne zabeleži nećemo moći da napredujemo, a sutra dolazi već nešto novo... (ovo je moja slobodna interpretacija kako je došlo do toga da znanje postane s jedne strane besplatno, a s druge preskupo kada je na renomiranim fakultetima i kada se može kasnije naplatiti i isplatiti).

Dakle, dobrodošli u kuluturu deljenja sadržaja koji su zanimljivi, viralnih kampanja za koje se posle ne sećamo šta su ono kao reklamirale (big deal ako je smešno :), zaštite prava na internetu sa Creative Commons modelima licenci, i poznatih i nepotznatih autora koji web pune svojim sadržajima - tek tako, za DŽ (počev od Wikipedie, najveće svetske enciklopedije sa 10.000 članaka na 260 jezika).

Uvek se setim kad pričamo o novinarstvu i "recikliranju tekstova" odnosno obradi i preradi postojećih sadržaja (koji ponekad mogu da izazovu i pravi hejt koji zbog ugleda ovog bloga neću citirati i linkovati, ili pak diskusiju o web biznisu u Srbiji ) one čuvene rečenice iz 90tih "In world full of copycats try to be original" koja je išla na čestikami-suveniru a na kojoj je bio prikazan red šarenih mačaka i jedan pas.

Šta se dešava kada uđete u društvene mreže?

Može da vam se dogodi da iskusite šta konkretno znači steći i korisiti svoj network . Ivanu Bevcu je recimo baš večeras pošlo za rukom da dobije na Twitteru odgvore na prilično komplikovano pitanje o procentima i odnosima kod korisnika interneta u nekoliko evropskih zemalja. Možete takođe, ako ste dobro povezani, plasirati ideje i gledati kako rastu i realizuju se kao što imamo prilike da vidimo sa GEEK PARADOM koja se iz kineskog restorana gde smo Kalkulus i ja klopali putem mobilnog telefona sa Twittera, tokom nekoliko meseci, proširila na Facebook i stekla širu podršku (a da pri tom niko od nas dvoje koji smo frazu skovali nije mrdnuo prstom realno, osim što smo je ponekad twitovali u raznim kontekstima. Ja verujem da će do ove parade i doći i radujem se tome danu :)
To je inače plastično objašnjen pojam think-tanka koji stoji i u prezentaciji (slajd sa nacrtanim mačkicama)


Novi tip novinara otprilike izgleda umotan u kablove i gedžete, sa serumom istine (marite li, novinari??) i antigravitacijskim čizmama. Meni se slika veoma dopada i našla sam je proletos na blogu Dragane Đermanović. Evo je opet, obratite pažnju na detalje :)

Neki kažu da ne postoji bolji način da se kaže manje i to za manji broj ljudi od bloga i blogovanja. Ne bih se složila, razlika je suštinska - blog je probrani sadržaj za birani auditorijum. Nije svaki za svakoga i ne treba svi da vode blog (npr. oni koji nisu spremni na feedback).

Moć Twittera i bloga prikazana je na jednom od slajdova: u pitanju je pozivnica za underground žurku o kojoj NE SME da se bloguje, twituje i sa koje ne smeju da se postavljaju fotografije, mnogo smešno :)

To što se uprkos novim tehnologijama, pojačanoj demokratizaciji, i viralnim slikicama koje oslikavaju stanje stvari viđeno iz nečijeg kreativnog ugla (parodija na Sin City sa kontroverznim biznismenom M. Miškovićem - ako downloadujete ppt videćete je u punoj veličini, u jednom je od slajdova na početku) ne menja mnogo toga, ima itekako veze sa medijima. Onima koji su se odrekli svog uticaja.
Onima koji su rešili da ne budu prusutni online i onima koji čekaju da vide da li će Rupertu Mardoku poći za rukom da naplaćuje online sadržaje i da izneveri stara a stvori neka nova očekivanja kod publike koja je navikla da to godinama ima besplatno - više o tome u Wave magazinu.

Šta nam je činiti?

Nadam se da današnjom diskusijom nismo naveli ove mlade da se umesto novinarstvu posvete online komunikacijama ili ne daj bože marketingu :) Ono što je zajedničko već sada i što treba da rade i novinari je da dele svoje sadržaje, prikupljaju informacije na mestima gde se dele sadržaji (dosadna sam sa Twitterom, znam) i reaguju na informacije koje im se dopadnu ili ih zaintrigiraju nekom akcijom!

Sve je manje istraživačkog novinarstva, sve je više ISTIH vesti u MORU medija - kako je to moguće ako je protok informacija brži i gušći nego ranije?


Mislite o tome ;)


Ps. Moderator okruglog stola danas bio je Zoran Stanojević sa RTS-a, a učesnici su Vedran Ivanković - TV produkcija Downtown Films, Jelena Jovanović - Etarget, Andrea Sušić - eKapija i Ivan Rečević - Hugemedia.

Novo u blogosferi: ETARGET BLOG

Dragi moji,

na adresi blog.etarget.rs od sada mozete naći sve o PPC, marketingu i oglašavanju na internetu.

Etarget blog Srbija lansiran je ZA VAS. Budite slobodni da učestvujete u razgovoru, komentarišete, sugerišete, slažete se ili se ne slažete, slušamo!

Autori na ovom blogu su, pored moje malenkosti, Vlastimir Čobrda country manager Etarget Srbija i Sanja Herček, account manager Etarget Srbija.

Pored naših glasova biće tu i vesti sa područja na kome Etarget posluje tj. iz 7 zemalja CEE i SEE. Imaćete priliku da se zabavite, naučite ponešto i saznate šta je HOT u ppc i marketingu. A planiramo i neke poznate face da dovedemo i uključimo u večne teme o domaćem i stranom advertajzingu, digitalnoj ekonomiji i eBiznisu...

Zato stay tuned! RSS, bookmark, share...

BLOG.ETARGET.SRBIJA


Vaša JJ :)

Just be connected ;-)

Činjenica je da je Srbija malo tržište i da nam je ekonomija nejaka.
Ono što važi u vreme krize svuda na svetu, trebalo bi da je kod nas još više zastupljeno: opada potrošnja, rate za kredite rastu, i prirodno je da se ljudi okreću besplatnim i jeftinim alatima i koriste svaku priliku da uštede. A upravo je to suština inbound marketinga.

Šta je ono što SVAKO može učiniti ODMAH?

1. Smesta pokreni blog na wordpress platfomi
Iskoristi blog da pokažeš da si lider, da demonstriraš vrednost brenda, uključiš u razgovor kupce i klijente ili jednostavno - profesionalce. Blog je mnogo privlačniji od suvog CV-ja i može dosta da pomogne pri novom zapošljavanju.

2. Uključi se u Linked in
Iskoristi alate koji su na raspolaganju - podigni nivo svesti o svom postojanju. Linked in je najveća svetska profesionalna mreža sa više od 35 miliona korisnka i svake druge sekunde joj neko nov pristupa. Prema Linkedinu, sve kompanije sa liste Fortune 500 su prisutne tamo!

3. Napravi profil-ubicu
Dok za pristupanje Linkedinu treba svega nekoliko minuta, popunjavanju svih polja u profilu je potrebno posvetiti nešto više vremena. Nije baš da se traži i uzorak krvi, ali je neophodno detaljno opisati pozicije na kojima ste radili i iskustvo koje ste stekli.

4. Napravi kredibilan network
Moć društvenih mreža je u njihovoj veličini i snazi. Trik je balansirati između ta dva. Što se networkinga tiče, veličina je važna: poveži se sa ljudima koje si upoznao poslovno i sa svojim privatnim prijateljima spremnim da podele svoje kontakte sa tobom.

5. Iskoristi Linkedin za posao
Kreiraj svoju šansu. Ovo zahteva promenu načina razmišljanja. Svakako kada jedared uspeš u tome bićeš zaista sposoban da iskoristiš moć Linkedina u punom kapacitetu, za svoj biznis i šansu za novi.
SAM grupa
Serbian Business Club


6. Dođi na Twitter!
Kada pokreneš blog iskoristi Twitter da ga promovišeš i da stekneš nove kontakte među ljudima iz tvoje profesije. Budi ličan i podeli svoje utiske i korisne informacije. Gradi listu followera, bitno je da bude velika!

...i jedna zanimljivost: ovisnost o PPC :)


Tokom trajanja ove worldwide priče o inbound marketingu (stvarno ne liči na studije već na razgovor!) pitala sam se zašto nema ništa o PPC oglašavanju u okviru IMU kursa.
Potrefilo se da je baš pre neki dan na Hubspotu objavljen članak Marketing Detox: Breaking Addiction to Google AdWords PPC Crack. Ukratko, pouka članka je da se od zavisnosti koju stvara PPC možemo odviknuti boljim content marketingom, kreiranjem sadržaja koji će biti interesantan potencijalnim kupcima i optimizacijom za pretraživače.

A otkud ovisnost o PPC-u?
Google posluje na engleskom jeziku koji govori najveći deo planete te su otuda i ključne reči skuplje i više ljudi se nadmeće za prve pozicije. S druge strane poseta koju dovodi PPC je primamljiva do te mere da sa njom ne može da se prestane! Rešenje leži u inbound marketingu, u umeću da posetioci privuku i zadrže pomoću besplatnih alata i pomoću sadržaja.

Srećom, u Etarget Srbija su cene prilagođene našem tržištu tako da uz inbound marketing PPC reklama ide savršeno.
Bez zezanja. Šta god da radite SADA je vreme da umnožite snage i razglasite to svima.

Izlazak iz krize - saznaj više >>

Ko je sledeći na Inbound Marketing Univerzitetu?

Marketing profesionalci, spremite se!

Inbound Marketing University (IMU) je besplatan program za obuku marketing profesionalaca kao i onih koji su trenutno između dva posla i žele da steknu nove veštine koje će im pomoći da se bolje pozicioniraju na tržištu. Takoreći ispred svih, pošto je ovo prvi put u istoriji da je moguće pokazati znanje i dobiti sertifikat iz inbound marketinga.

Za one koji možda ne znaju, inbound marketing je pojam koji obuhvata content marketing, SEO, PPC i druga nova marketinška dostignuća kojima je cilj da, za razliku od marketinga u staroj eri koji je "gurao" stvari napolje, od kompanije ka kupcima i medijima, počne da privlači klijente, kupce i novinare - na svoj websajt.
Znači umesto da se iz jednog centra komuniciraju stvari ka različitim "javnostima" i ciljnim grupama, sada se "javnosti" dovode na websajt i za njihovu pažnju se treba boriti. Više o tome kako je TopShop primenio inbound marketing da se kupci dovedu na web sajt predstavili smo u brošuri Internet trendovi za 2009. DOWNOLAD >>.

TopShop iskustvo iz Poljske: NJKV kupac i šta kada vam dođe na sajt >>





IMU program uključuje 10 webinara tokom 5 dana, i završni ispit 22. juna.
HubSpot i predavači smatraju da znanje treba da bude besplatno, naročito kada je reč o novim skilsetovima.

Etarget SE i Etarget Srbija vas podržavaju!
Uključite se u kurs i priključite se talentovanom mnoštvu.





Upoznajte Inbound Marketing Univerzitet >>




Lajn ap predavača na IMU:
Chris Brogan (New Marketing Labs), Brian Carroll (InTouch), Mack Collier (MarketingProfs), Rand Fishkin (SEOmoz), Eric Groves (Constant Contact), Ann Handley (MarketingProfs), Jeanne Hopkins (MarketingExperiments), Lee Odden (Top Rank Online Marketing), David Meerman Scott (New Rules of Marketing & PR), Marshall Sponder (Monster.com), Elyse Tager, (Silicon Valley American Marketing Association) and Mike Volpe (HubSpot).

Informativna invazija na kupca

Slagsmålsklubben - Sponsored by destiny from Tomas Nilsson on Vimeo.

S moje tačke gledišta onlajn svet je bio i ostao poprilično zabavan :-) A za one koji se još nisu užljebili u njega evo kratak video o tome kako funkcionišu društveni mediji i koja vrsta informativne invazije je u toku.
btw. melodija me malo čini nervoznom, ali možda se nekome i dopadne, kraftwerk-ish je, samo disonantno.

Društveni mediji su sastavljeni od razgovora. Svakoga dana milijarde ljudi širom planete pričaju o svemu što postoji pod Suncem na društvenim medijima. Možda neko baš ovoga trenutka priča o tome kako vaša firma loše posluje ili vas možda hvali.
Da li ćete uskočiti i ponuditi svoje argumente ili pustiti da se stvari odvijaju nezavisno od vašeg plana?

Ukratko, ne treba smetnuti s uma da se marketing se sastoji u prilazu kupcu onako kako on hoće i kada on hoće. Pošto je web ceo profilisan količinom pažnje, ne sme se preterivati i biti mnogo nametljiv - to neće dati željeni rezultat.

Ključne reči su segmentacija, targetiranje (ciljanje), optimizacija, merenje. Naravno - planiranje je važnije nego ikada.

Teško da sada može da se tvrdi kao nekada da je pola novca potrošenog na oglašavanje izgubljeno, ali se ne zna koja tačno polovina :)

I da ne gnjavim - novi kanali kao što je PPC oglašavanje povećali su uračunljivost marketara.


Tabela pre & posle

NJKV kupac i šta kada vam dođe na sajt

Niski troškovi akvizicije novih kupaca kroz PPC reklamu i vaše umeće da ih ZADRŽITE mogli bi na kraju godine odlučiti šta ćete misliti o svemu što vam se sada dešava, proleća recesivne 2009.

Onlajn ankete to nisu pokazale ali skorašnje Nielsen istraživanje jeste - tek je manji deo vlasnika MSP identifikovao svoje prioritete ispravno dovesti posetioce na websajt.


Zašto je ovo šokantno?


Kada se uporedi sa izazovima koji stoje pred MSP sektorom - novi kupci (76.5%), smanjenje troškova (71.2%) i zadržavanje postojećih klijenata (51.7%), očigledno je da alati koji postoje još nisu u punoj fukciji i da između želja i potreba s jedne strane i znanja o tome šta se može sada i odmah uraditi postoji ....hmmm... pa, oveći jaz.


Šta možemo da uradimo sa posetiocima koji dođu na sajt?


Nakon što je bačena udica i kreiran kvalitetan sadržaj koji privlači posetioce, potrebno je zadržati ih, na sajtu i u databazama. Ovo je naročito važno za prodaju putem interneta jer ukoliko se kupovina ne dogodi odmah ne treba zatvarati vrata za sledeće ponude.
Dakle, neophodno je ostati u kontaktu s onim ko je ušetao na vaš sajt i ćapiti priliku da mu se ponudi nekom drugom prilikom nešto drugo.

U publikaciji 6 i ½ ključnih trendova koju možete downloadovati ovde kao PDF fajl, objasnili smo šta je inbound marketing.
Evo tog dela:



TopShop iskustvo


TopShop je naširoko čuven po prodaji svojih proizvoda putem telešopa na TV. Međutim na internetu su odabrali potpuno drugačiju strategiju. TopShop redovno objavljuje newsletter koji donosi teme kao što su veze i seks, i povremeno tom miksu dodaju svoju ponudu proizvoda.
Da, to bi mogao da bude samo fin primer marketinga putem sadržaja (content marketing) – i ne bi bilo potrebe da da se dodaje još jedno poglavlje. Ali TopShop ide dalje od toga ne oslanjajući se na pretpostavku da će ljudi sami od sebe pronaći newsletter.

Prvo, TopShop aktivno traži posetioce za sajt. SEO, baneri, kontekstualna reklama.

Drugo, ako posetilac ne donese odluku o kupovini smesta, TopShop se trudi da barem uzme njegovu email adresu i ponudi mu newsletter.

Treće, newsletter povremeno uključuje prodajne akcije. Oni koji nisu kupili u TopShopu danas, učiniće to za nedelju dana illi jedan mesec.

Kao što je TopShop nedavno predstavio na konferenciji u Varšavi, ovaj način „praćenja“ potrošača višestruko je uvećao njihovu prodaju.



TopShop newsletter
Forma koju TopShop koristi da prikupi potencijalne kupce
www.topshop.sk



Dakle - šta je inbound marketing?

Inbound marketing sastoji se od dva principa:
1. Dovedi posetioce na svoj web sajt
2. Nemoj da ih izgubiš, čak i ako nisu ništa kupili.


Treba li reći - Etarget je tu za vas - www.etarget.rs.
Mi dovodimo posetioce na Vaš sajt.

Koja je vaša onlajn taktika?

Konvencionalni metodi promocije, pomalo usled recesije a malo više zbog čiste računice, odlaze polako u zapećak i ustupaju mesto onlajn taktikama. Kako prenosi Marketing Charts interesovanje je veoma opalo za oglašavanje u štampanim medijima, slanje materijala poštom i za nastupe na sajmovima. U Americi na sceni su mikrosajtovi, webinari i društvene mreže. Internet oglašavanje je odavno razrađeno default ponašanje.

Pošto kod nas nekih konkretnijih podataka nema, nedavno sam postavila dve onlajn ankete na temu šta vaša firma čini povodom oglašavanja na internetu ove godine.

Jedna anketa je Linked In mreži (još je aktivna tako da ko hoće da glasa dobrodošao je - ovde ) i drugu za korisnike Twittera - Twtpoll na temu oglašavanja na netu.

U obe ankete (prilično su slične :) jedan od predloženih odgovora bio je ŠTA ĆE NAMA OGLAS NA INTERNETU.




Što se Linked in- a tiče do sada je tek 7 % kliknulo da im oglas na internetu nije potreban.
Budući da je anketa promovisana kroz SAM grupu (hvala GenSeku ;), rezultati su donekle očekivani - otprilike polovina ispitanika ( 47 %) koristi marketing mix, dok je manji deo (14 % ) za sada naklonjen isljučivo banerima.

Zanimljivo je da svaki peti član (21 %) trenutno intenzivno razmišlja da se baci u onlajn oglašavanje i da je PPC sada mnogo vidjiviji nego prošle godine - ovaj u Srbiji nov tip oglašavanja dobio je tek koji procenat manje glasova od tradicionalnih i široko rasprostranjenih banera.

Na Twitteru se dogodilo iznenađenje: baneri nisu dobili ni jedan jedini glas, ali je zato odgovor "šta će nama internet oglašavanje", očigledno mojom greškom, pobrao simpatije.
Šta sam uradila? Na nečiji predlog dodala sam uz tu opciju "šta će nama oglas na internetu" i ovčiju onomatopeju pa su se razdragali twitteraši i čak 27 % se opredelilo za odgovor "beee" :-)

Polovina učesnika TwtPolla se aktivno oglašava kroz PPC i druge vidove reklame.
Istovetno kao i na Linked in - svaki peti je u fazi mozganja odakle da krene sa oglašavanjem na internetu. URA za njih! Na pravom su mestu!


Inače nije nimalo nevažno da kada je o onlajn metodama promocije reč i dalje postoji doza nezadovoljstva efektima imanja web sajta za malo i srednje preduzeće, i to ne samo u Srbiji (za koju podatke ovog tipa još uvek ni nemamo, mrmlj).

Verujem da dosta njih i dalje razmišlja o web stranici kao o nečemu što je samo po sebi dovoljno imati (da se nađe!), da ga napišu na vizitkarti i da eventualno onlajn populacija može da dođe do osnovnih podataka o biznisu, baš ako neko zapne pa pretražuje web.


Jel, jel? Demantujte me!

JJ


(u sledećem blogpostu više o tome šta sve može sa posetiocima da se zgodi)

Etarget je lako naći

Etarget je društven :-)
Pridružite nam se na društvenim medjima:


Etarget links: http://etarget.tumblr.com/

Twitter: http://twitter.com/etarget

Flickr: http://flickr.com/photos/31370001@N03/


I naravno na Facebooku:

Etarget fan page na Facebooku

Etarget Srbija & Hrvatska - grupa na Facebooku


c ya!


JJ

Zašto online oglasi (ne) bivaju primećeni

U čemu je stvar kod onlajn oglašavanja?


Tradicionalni načini oglašavanja deceniju unazad su sve manje efikasni. I želim da upoznam lično onoga ko se s ovim trendom ne slaže. Vodiću ga na kolače :-)

Šta ljudima u Srbiji prvo padne na pamet kada se pomene onlajn oglas? Pre svega baner. Onaj na koje možete da kliknete (negde vas vodi) i onaj na koje ne možete (branding, unclickable). Oni koji su reprezentativni (smisleno dizanirani i pozicionirani) i oni koji su dizajnirani u flashu (mrda, svetli, luduje). Klikanost se među ovim dvema (uslovno) vrstama takođe razlikuje.

Svejedno, tu postoji jedan veliki problem.
Teza Miše Lukića (LeoBurnett) je da je GLAVNA PREPREKA što su onlajn mediji poneli na internet iskustva iz oflajn medija : "Kao što znaju za bilborde, tako su prekopirali na web svoja oflajn iskustva i postavili - plakate sa objavama poruke".

Da li to radi? Neka kažu provajderi banera.
Viđali smo dosad banere i to na veoma-veoma posećenim sajtovima koji reklamiraju događaje iz septembra 2007 (izvor: DevProTalk). Može se izvesti zaključak da pozicija nije prodata (nema dakle potražnje).

Miša Lukić tvrdi, a ja se apsolutno slažem, da je PRIČA ono što je bitna. Da li možete da svojom pričom zainteresujete kupca.
I upravo to na koji način ćete se uklopiti svojom porukom (zanimljivom pričom) u ono što KORISNIKA zanima, odlučiće o uspehu vaše internet reklame.


Zašto ne biste probali marketing putem sadržaja?

U slučaju da prodajete kosilice za travu, možete slobodno da spustite tablu ispred kuće i postavite website na kome ćete davati uputstva za - negovanje bašte.
Da li će to uspeti?
Probajte!


Znači umesto jednostavnog PRODAJEM KOSILICE (ciljana pretraga) moći ćete da dodate i SAVETI ZA PROLEĆNU SADNJU, KAKO NEGOVATI TRAVNJAK, BILJKE KOJE SE SADE U MARTU, itd.


Ovo je na neki način i kontekstualno razmišljanje - u duhu onog čuvenog da treba da pričate o onome što zanima Vašeg kupca, o njemu a ne o vama.

Odnosno, kako je rekla davno Nadežda Milenković:"Recite mi da sam lepa, pametna, dobra, duhovita i ja ću misliti da ste vrlo pronicljivi. Recite mi da ste vi lepi, pametni, duhoviti i ja ću misliti da ste dosadni" (za magazin Biznis & Finansije )



Sadržaj je kralj.
Ali šta vam vredi dobar sadržaj ili proizvod ako za njega niko ne zna?

Onlajn oglašavanje košta manje.
Internet je na drugom mestu po penetraciji (odmah iza TV, prema istraživanju Nielsen)
Kontekstualno oglašavanje dolazi do VAŠE CILJNE GRUPE, ma kako uska (ili široka) bila. VI birate.


Budućnost oglašavanja je dakle već tu.
Prema Dejvidu Fridmanu ona leži u pametnom oglašavanju. Pametni oglasi (smart ads) su oni koji ciljaju specifične potrošače, promovišu proizvod onima koji su već zainteresovani za njega i već traže i čitaju. Zbog toga što pametni oglasi dopuštaju da se oglašivači okrenu SVOJIM a ne tuđim ciljnim grupama i što pružaju šansu da se umesto prikazivanja oglasa masovnom tržištu prikađu samo onima koje to zanima, ovi oglasi su jeftiniji.

Oglasne PPC kampanje mogu biti pokrenute po ceni od jednog delića one sume koju biste ulili u tradicionalno oglašavanje.


Najlakši način da to uradite je da pored kvalitetnog sadržaja na websajtu i PR-a koji plasirate i na web, u širenje vesti uključite ETARGET PPC reklamu - www.etarget.rs.


Kako?


Tako što će se VAŠA poruka (sponzorisani link elegantno umetnut pored sadržaja na sajtu) vezati za ključne reči koje vašeg kupca zanimaju.




I još neke zablude oko interneta

Mnogi na pomen interneta odmahnu glavom.
Najlešći stereotipi su da je "to je za freakove" , da oni koji su onlajn "nemaju sopstveni život" i da su informacije koje se na ovaj način mogu dobiti "nepouzdane".

Ok, hajdemo redom.


1. Freak - po definiciji je zaluđenik. Onaj koji neguje strast prema nečemu. Kontrapitanje: šta je loše u tome gajiti strast prema onlajn svetu koji se sve više širi i diversfikuje, i u kome je sloboda reči svakome zagarantovana?
2. Život - onlajn svet je još samo jedno okruženje "realnog". Internet ne trpi šizofreniju. Ne možeš biti malo OK pa onda malo loš. To se vidi. Život teče bez obzira na tehnologije.
3. Nepouzdane su informacije koje nisu proverene. I takvih ima jednako na TV, u novinama i na internetu. Ako isključite recimo google.rs i pretražujete isključivo na stranim jezicima, pre će se desiti da sve važne info iz sveta imate pre nego što tradicionalni mediji objave.

Dakle, ko traži - naći će. Ko se prepusti, neka se ne buni što je umesto njega odluku doneo neko drugi.

GOLE ČINJENICE:
Na Facebooku ima trenutno oko 800.000 registrovanih naloga iz Srbije. Da li ćete svakog desetog građanina Srbije posmatrati kao "freaka"? Da li je moguće da ti ljudi ne žive život? Da li su glupi i da li ih neko manipuliše informacijama na netu? Teško.


I šta sada?


Od proleća pa nadalje, kako predviđaju istraživanja vodećih svetskih agencija, još više će se surfovati u potrazi za idealnim odnosom cene i proizvoda, više će se koristiti internet da se cene uporede pre kupovine, a finansijska kriza na poneke će uticati i tako što će hteti da uštede na vremenu i novcu koji odvajaju za gorivo tako što će kupovati i upoređivati cene preko interneta.

Prijavite se na facebook stranicu Etargeta ili na fan page koji se redovno (ali ne i spamerski :) puni člancima i aktuelnim informacijama.

U svakom slučju možete ODMAH besplatno da se registrujete na sajtu www.etarget.rs i probate svojeručno da postavite kampanju za vaš proizvod ili uslugu.





ZA DOWNLOAD:
KAKO DO KUPACA U VREME FINANSIJSKE KRIZE
(PDF fajl)

FINANSIJSKA KRIZA I INTERNET

...finasijska kriza? BEZ PANIKE!




Kako da vas nađu kupci u vreme krize


Finansijska kriza već je značajno skratila budžete za tekuću godinu. Ono što se šuškalo postaje ovih dana realnost – mnoga mala i srednja preduzeća već osećaju posledice stezanja korporativnih kaiševa.
Već sada postaje jasno da se mnogo toga može uraditi da se zaustavi pad i spreči krah: ono što je nekada bilo “učinite to radi razvoja posla” sada je posledja oaza “učinite to da ne biste propali”. Zato postavljanje svog posla na internet i privlačenje potencijalnih kupaca onlajn postaje sve češći način da se amortizuje gubitak postojećih.


Onaj ko se već potrudio oko svoje prezentacije na globalnoj mreži, zna koliko su važni posetioci. Jer, šta će vam sajt za koji niko ne zna?

Etarget je mreža za ciljano oglašavanje koja štedi budžete tako što mogućava da se link ka sajtu objavi 15 miliona puta tokom dana, i to potpuno besplatno - plaća se tek kad neko klikne na link.

Kako? Tako što će se reklama plasirati tako da odgovara ključnim rečima koje opisuju proizvod (1), i ono što kupca interesuje (2) a što vlasnici sajtova sami određuju u tri jednostavna koraka - ključnim rečima koje sami odaberu. Na taj način se kontekstualna reklama to jest tekstualni oglas VEZUJE za kontekst.


Zašto čekati da finansijka kriza dođe po svoj danak?
Kliknite odmah na etarget.rs i postanite vidljivi u onlajn svetu.

Re:brendiranje Srbije

Da li se u svojoj zemlji osecate bezbedno?
Da budem iskrena, ja i ne bas mnogo. Razloga je dosta, ali cu se na njih vratiti nesto kasnije i pobrojati glavne.

Osecaj da vas svako moze prevariti

U nekom ranijem istrazivanju (od pre neku godinu) koje sam dobila iz TOS-a ( napomena: uprkos opstem stavu, Turisticka organizacija Srbije (TOS) ima veoma kvalitetne ljude i koliko znam ko god je sa njima saradjivao bio je zadovoljan - narocito mediji - obilje podataka, novinar na prvom mestu, promotivne aktivnosti koje u su u pravom smislu engaging...TOS se pokazao kao dobar distributivni centar informacija vezanih za Srbiju, i to ne samo za Beograd sto je posebno vazno zbog buzz-a oko "beogradizacije" Srbije).


Elem, koju godinu ranije otkriveno je da je jedan od glavnih faktora zasto se strani turisti ne vracaju u Srbiju kada vec jednom dodju - OSECAJ NESIGURNOSTI.


Da, da, dobro ste culi - strani turista se ne OSECA BEZBEDNO U SRBIJI.


Dekonstrukcija osecanja nebezbednosti

Pre svega na autobuskoj i zeleznickoj stanici u Beogradu.
Vec i vrapci znaju da ako uzmete taksi bas TU, kostace vas jedna voznja minimum 10 evra. Ako uzmete samo malo dalje, npr. u Nemanjinoj. Odnosno, ako znate za caku, kostace vas koliko bi i inace kostalo bilo kog drugog - cena je nadalje "gradska", jednaka za Beogradjane i ne-Beogradjane, gradjane Srbije i drugih zemalja.


Sinoc sam prvi put imala prilike da doputujem u Beograd nocu, pravo iz Bratislave i sa ovecim koferom. Iako zivim u centru, kada dodjete sa prtljagom i kada su ulice mokre i vode uzbrdo, dzaba sto postoje tockici - prirodno je da cete se opredeliti za voznju taksijem, ma koliko "kratka" bila.

Real Life Case

Dakle, znajuci za jadac, odvozala sam kofer do prve taksi stanice, na samom pocetku Nemanjine ulice, bas tamo kod ugla sa Sarajevskom.
Sela u taksi, rekla adresu...a onda je pocelo.

"Dorcol? PODSETITE ME MOLIM VAS GDE JE TO?", rekao je taksista bez blama.


...a sad minut tishine ovde, molim vas... :(

Nadalje je pitao GDE DA SKRENE (trebalo je desno, on je predlagao levo!) i naravno uspeo da me ne doveze direktno do stana vec da napravi omanji krug uokolo zadate adrese.

Potom sam ja donela odluku da mu ipak kazem da sam ODAVDE, cisto da ne misli da sam kao ona Plejbojeva zecica koju su 2003. godine odvezli od stanice do Beogradskog sajma (ukupno 2 stanice dakle) po ceni od 1.000 dinara...Pomenuh i strance i to "slobodno formiranje cena" koje cini ljude nesigurnim i nevoljnim da se vrate.


"E PA STRANACA MI NIJE ZAO. Kod njih je sve skupo", rekao je g. taksista i nastavio da se raspituje za pravac ka, zapravo najstrozijem, centru Beograda. (???!)


Da li se meni ucinilo ili je sasvim ok PREVARITI MUSTERIJU?
Da li sam ja luda ili je VARANJE STRANIH TURISTA POZELJNO dok se na varanje ne-Beogradjana MOZE GLEDATI I OVAKO I ONAKO?

Savim je svejedno sto g. taksista zapravo gresi i sto mi u Beogradu nikada nismo (bar ne a da ja znam) videli npr. popust u Zari od 70 %. I sto je mnogo jeftinije kupovati u inostrantsvu generalno (da ne pominjem sad US, raj za shopping).

Cemu to vodi?

Zasto bi se neko u ovakvom miljeu:

1. opustio i proveo dobro
2. ostavio dosta novca
3. pozeleo da se vrati i ponovo dobro provede i ostavi dosta novca
4. preporucio prijatelju Srbiju kao dobru destinaciju / napisao nesto dobro na svom blogu recimo


Takodje jedan od starijih podataka za koji ne znam da li se nesto promenilo je da u proseku strani turista u Srbiji ostavi 5 evra.

To je bilo u vreme kada nije bilo mnogo hostela, suveniri nisu postojali, a vodic kroz Beograd koje su napravile Komshe je tek bio lansiran (do tada nismo ni imali vodice na stranom jeziku).

Dok se ove sustinske i naizgled sitne stvari ne rese, osecanje dobrog provoda, sve nase lepe destinacije, tulumi i izvrsna gurmanska hrana bice kompromitovane.

Ovde je mapa Beograda za one kojima zatreba online.

VAZNO: Ovaj post nastao je kao odgovor na clanak na blogu Dragane Djermanovic Srbija kao brend II.

ADDICTION: Marketing kroz dekade

(odnosno: I follow Jeremiah Owyang so you dont have to ;)






...odnosno, čemu još služe Twitter i ostali društveni mediji :-)

O primerima dobre prakse biće itekako priče na ovom blogu,
Zakazujem vam randevu ovih dana...!


Do sledećeg posta,

Miss Twitternaut

WTF is cool Facebook add :)

Now this is what I call a masterpiece of Y-generation marketing:

This is FACEBOOK add, and here is translation:

Santa Claus is working for us!
The ultimate place where you can meet entrepreneurs. Discover your business colleagues, meet and discuss - for free!
www.biznisforum.com



Heh...Santa Claus is taking over the world :) Here is blog about current situation - Jan Sifra blogged about Radovan Karadzic featuring Santa Clause in Slovak language MEDIALNE IDEALNE

Cheers! :-)

Utisci iz Srbije : Peter Fisk (re:thinking Serbia)

Evo sta hoću da podelim sa Vama, što me čini - presrećnom! :-)
Autor crne knjige marketinga, Piter Fisk, koga sam imala prilike da sretnem ovog februara u Beogradu, na svom sajtu
www.theGeniusWorks.com skicirao je kakav je utisak poneo iz Srbije.

Voda Voda, Serbian brand

20. februar 2007, Beograd. Promišljanje Srbije.

Voda Voda je najinovativnija boca mineralne vode na koju sam naišao. Monolitina plastika sadrži vodu iz izvora sa visokih planina Srbije. A to je zemlja koja žudi za novim početkom. Skoro deceniju nakon jezivih sukoba u regionu, Srbija žarko želi da predstavi svetu jednu pozitivniju sliku o sebi. Dok politička neizvesnost i dalje usporava strane investicije, ovo je zemlja inteligetnih ljudi koji ne prezaju od rada.
Takođe, to je narod sa dva pogleda na stvari (načina mišljenja): jedan je savremen, svež, mlad i bloguje – a drugi je u fazonu neka se radi kao što se oduvek radilo. Moguće je da to nalikuje većini drugih tržišta. Ipak, pošto „ to kako se radi” nije promenjeno već više od pola veka, a inovatori imaju posla više nego drugi, ispada da je to zemlja sa ekstremno velikim mogućnostima – samo ukoliko bi to moglo da se ubrza... Pogledajte http://www.cyberpoetica.blogspot.com/ (da, da, ostavio je link ka mom blogu! Link je u društvu drugih dobrih linkova, od kojih nijedan drugi nije ka ičijem blogu, proverite i sami!)




Who, Why, What and WOW about Peter Fisk:
(http://www.thefoundation.biz/ )


Piter Fisk je visoko inovativan strateg i marketer. Radio je kao konsultant i menadžer za neke od vodećih svetskih brendova, uključujući Britiš Ervejz, Koka Kola, Ameriken Ekspres, Majkrosoft, Sejnzburi i Šel. Piter je vodio globalni marketing tim PA Konsaltnig Grupe i bio je CEO Instituta za marketing. Pre nego što se pridružio Fondaciji, bio je direktor u Brand Fajnans, specijalist za strategiju i vrednost brenda. Budući da je počeo kao nuklearni fizičar, bio je uvučen u svet koji fura na kerozin, tj. u svet avio brendova i marketinga. Fisk je vodeći predavač i autor na poljima potrošača, brenda i inovacija. Njegova skorašnja knjiga Marketing Genije opisuje kako udružiti duboku analizu i beskompromisnu kreativnost da bi se dobili – izvanredni poslovni rezultati.