Društveni mediji - hype or not?

Pogledajte 4-minutni video o "socialnomics" - ekonomiji weba autora Erika Qualman-a.



Šta vi mislite?

Za više informacija o povezivanju društvenih medija sa poslom (ciljevima, accountima, zadacima, strategijom) pogledajte conversationblog.com.

PS. posebno bih skrenula pažnju na članak o nama umešanim do guše u društvene medije u Srbiji - slični su nam problemi, kako kaže Philippe Borremans: transparentnost, ROI, merenje, etičnost i zid od strane mainstream medija.

Philippe je nedavno posetio Srbiju, intervju sa njim objavljen je i u magazinu Taboo:
Društvene mreže ne smeju biti samo pomodni trend kompanija

Globalizacija bez presedana

„U institucionalnom smislu, trenutno prolazimo kroz globalizaciju bez presedana” kazu autori Funky Business-a!

Sreća moja pa ovo nije korporativna stvar! Inače bih morala da proveravam da li dok pišem blog isotvremeno se ponašam u skladu sa kodeksom. A predlog kodeksa je skroz je funky, pa kaže: „novinar ima obavezu da mu frizura liči na frizuru”.

Lepo piše, nadam se da niko neće prepraviti taj paragraf :)

Za menadžment ništa bogznakako važno ne piše u tom predlogu u koji sam ja gvirnula, samo da imaju obavezu da obezbede sokiće i posluže ih na sastancima...a frizura – morgen! Znači njima može i magična krpa umesto češlja, dakle ne mora da - liči na frizuru? :)

Pa šta sad, šta je čudno...Usred Beograda imate i rikše i crnce i Indijce i Beograđane i inostrance ama i vanzemaljce...(za internu upotrebu: nisu to samo oni ćelavi ko Stephen Covey i Jonas Riderstrale i Kjel i...ma koliko vas ima?).

Ali ovo je definitivno i post-industrijsko i post-zanatlijsko društvo. Sažimamo funkcije – all in one. Znači i čovek i komunista, odnosno i domaćica i cicika, i....novinarka i ...bloger, kakogod! Doduše, na TVu u poslednje vreme šetaju i, sasvim retro, neke novinarke koje NE liče i na manekenke a sigurna sam da nisu ni blogeri!

Sledi jedna ilustracija kakva nas žuta štampa ubuduće čeka, prenosim ekskluzivan delić: kako tvrde upućeni, nedavno se ispostavilo da je ona u stvari vanzemljak, odnosno kompozitno biće sastavljeno od 50 drugih majušnih bića, od one vrste što stoje jedni drugima na ramenima i pretvaraju se da su vel’ki.
Ona je u stvari složenica od njih pedeset koji se pretvaraju da su – čovek!
Isto tako, priča se po blogosferi i da je Pentagon u stvari jedan veliki akvarijum u kome plivaju mozgovo od reptila. Provajder trača kaže da ovaj izvor informacija NIKADA NE GREŠI!


Funky je skoro sve. Jesmo li ili nismo još sa Šišmišem u sitne sate proslavljali Kraj Papirne Ere!

PSYCHE UP!
Its time to move fast & fwd!


~~~
DANAS U NOVINAMA:
Oh, samo shushkanje Srbina spasava, indeed - Lekcija iz javnog govora direktno sa treninga u Srpskoj Asocijaciji Menadzera, danas u Politici, o da!


Miss

Ortografski Zlocin Medju Prijateljima

Prosle nedelje slusala sam, opcinjena, predavanje profesora Sime Avramovica. Udobno zavaljena u prvi red sa clanovima Srpske Asocijacije Menadzera, pamtila sam sta je sve vazno kad nastupamo javno. Govor pre svega, iliti: cezura, cezura, cezura!


Bilo je mnogo simpaticno kada smo dosli do savremenih akcentoloskih trendova: cinjenica je da se tempo govora ubrzava, da se akcenti skracuju a postakcenatske duzine ukidaju, kao i da se to najpre oseti u najmodernijim medijima. Pauze su sve krace i nepostojanije. I jos svako svoj idiom nosi sa sobom ko znacku!

U pravu je prof. Danilo Golijanin (FranklinCovey Srbija) - Postali smo nestrplivi da slusamo, ali nismo nestrpljivi da govorimo. Govorimo kratko. Slusajmo malo duze!


A sa stanovista akcentologije, oni sto govore znaju to i ocekuju nestrpljivost, spremaju se unapred, pa skracuju svoj govor - i gde treba i gde ne treba!

Mnogo je smesno bilo, pricao prof. Avramovic kako je jedan od njegovih studenata na Pravnom, Zemunac, na ispitu umesto standardne postapalice ZNACHI, govorio samo CHI. Skratio covek uzrecicu, da se ne mu-CHI! „CHI ono, CHI ovo”....

Hhihihihi, tako na Nbgd, ne kaze se „Ima da se nacekam dok stigne taksi”, nego umesto toga stoji „Hocu d'umrem dok dodje KSI”.

Ksi-civilizacija!
:-)


Pitanjce: da li je Vuk, taj hromi Daba nase jezicke kulture, bio u pravu kada ja aplicirao pravilo Johana Kristofa Adelunga?


Pi–SHI kao sto govoris, citaj kako je napisano - upravo zato je srpski jezik tako lep i jezgrovit, pravopis savrsen - fonetski. Jednom glasu odgovara jedno slovo, makar - cirilicom. Latinicom ima jos i malkice digrama i nesto dijaktrickih znakova, tek da se razveseli papir (ili: sheet)!
Vaistiny, SVE je napravljeno tako da pisanje bude zabavno, zar ne?
Svi ti fontovi, pa boje, pa box of crayons...Ko je video - video je, one lepe srebrne Microsoft podnaslove na rubrici kultura lista Politika. Uh, ma ko ne bi drhturio od srece!


E pa ja stvarno-najstvarnije pisem kao sto govorim ;-)
If everything is grammar, where is the craft?


Pismenost je uvek bila trendy stvar! I cyber-pismenost, naravno, sa dozom samosvesti i namernog insinuiranog nicim izazvanog – malog ortografskog zlocina medju prijateljima.

Cista je nevaljalstina namerno pogresiti :-))) Aaaah....nista sladje za onoga ko druge poroke ne gaji.
Emotikoni, s druge strane, sluze da bi se prenele emocije. EQ je sve vazniji, cemu cudjenje...


PiSHI kao sto govoriSH. Sa osmehom!
Citaj kako je napisano, indeed :-)


Ea, sto kazu novinari Politike:
Dji-djenja!