петак, јун 13, 2008

Колико је школа важна?





Да ли је, након времена ударника и опасних момака, поново дошло доба да се поново цени високо образовање


Откако је Алија Сиротановић стасао за „hard core” ударника и постао званични „херој рада” са епилогом у слици и речи на новчаници СФРЈ – рад, залагање и ентузијазам, почели су да добијају на цени. Није прошло много, а остатак социјалитичког запосленог света, такозвана поштена интелигенција и радничка класа, уступили су пред најездом врелине, што од подивљалих јуноша и њихових ментора, што од београдског асфалта под њиховим ногама. Неки су то волели вруће, ваистину, али то време је ипак иза нас.
Језикословци памтиће нестабилне године по настанку синтагме „улична школа”, и по обезвређивању здравог разума и обртању вредоносне скале: у гимназији су разреди били полупразни, а академци су, по завшетку студија, масовно одлазили у печалбу - да се никада не врате. Они који су остали бавили су се транге–франге економијом, радили на црно, препродавали бензин и масовно се уверавали у предности седатива који су тада били у слободној продаји. Печал преголема.

Та искривљена слика чини се да полако нестаје. Годинама уназад, и упркос све вишим школаринама, на универзитетима тешко да претекне који слободан индекс. Да је заинтересованих за студије и више него предвиђених места, сведочи сваког пролећа све дужи списак образовних установа којима је Министарство просвете одобрило рад, а богами, и оних су који и без благослова надлежних чврсто решили да образују високошколце.
Да ли је поново дошло време да факултетска диплома нешто значи?

Када је реч о вредновању уложеног труда у образовање, о томе би се, у нашем случају, такође дало нашироко расправљати. Али, у земљама Европе и развијеном остатку света, када је реч о новцу који прати факултетску диплому, нема дилеме да постоје значајне разлике у платама.

Подаци ОЕЦД (из 2003. године) показују да је, најисплативије студирати у Енглеској, док се факултетско образовање најмање вреднује у Италији. (

У САД високообразовани кадар зарађује чак 86 одсто више него они са средњом стручном спремом, док радници који немају ни средњошколску диплому зарађују за трећину мање од факултетлија. Што значи да је разлика између плата несвршених средњошколаца и оних са факултетском дипломом чак 166 одсто!

Француска, Канада и Немачка имају највећу уравниловку: плата виоскообразованих је свега 27 одсто већа од плате запослених средњошколаца, док је у Хрватској та разлика целих 42,5 одсто. Они са вишом школом беже средњошколцима за 14,7 одсто, колика је разлика у платама, док јер плата магистара и доктора чак 83,6 одсто виша у односу на плату оних са дипломом средње школе.

А чему студирати и чему путовати прочитајте овде

ФАКУЛТЕТ- БИТНО ИЛИ НЕБИТНО ЗА ПОСАО?

ИСПУЊАВАЊЕ ЗАХТЕВА СА КОНКУРСА- ИЛУЗИЈА ИЛИ СТВАРНОСТ

ПЛАТЕ У СРБИЈИ

ГОДИНЕ ЖИВОТА ИЛИ ИЗРАБЉИВАЊЕ МЛАДИХ

2 коментара:

Terminus је рекао...

Ovako - cirilica,, petak trinaesti, skola. Objasnjavaj foru, a pri tome nisam uspeo da ostavim komentar odma'. Dakle, da ne bude, mnje, priznaj sta si htela da kazes. :))))

JJ је рекао...

a :)
zaboravila sam da dodam sta je u svemu tome isplativo
Studirajte računarstvo

Jelena Jovanović

Prijemni ispiti su se opasno približili, ali to ne znači da se svako već "prelomio". Za one koji još razmišljaju o fakultetu na koji će se upisati donosimo aktuelne informacije o tome šta, gde, kada i kako studirati, koliko novca izdvojiti i kakve su mogućnosti zaposlenja nakon akademskih i strukovnih, privatnih ili državnih studija računarstva.

http://www.pcpress.rs/arhiva/sadrzaj.asp?broj=145