четвртак, мај 15, 2008
Pravo na sreću je takođe ljudsko pravo!
(EDIT: ovo je TAJ spot, uzivajte...)
" Zaraziti nekog čekanjem to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača je od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može osloboditi, ali te obmane, nikad ni doveka."
Ivo Andric
One place, one family, one Europe.
Post je napisan povodom 15. maja, medjunarodnog Dana ljudskih prava, kao podsecanje na ono sto nam svima, bez razlike, pripada, i kao deo zajednicke akcije Blogera i Amnesty International & Bloggers Unite - blogging hor hope.
Pravo na srecu trebalo bi da je ustavom garantovano, i ovo je moj doprinos prosirenju i lokalizaciji postojece agende i prioriteta. Takoreci, nasa stvar, ali ipak ljudsko pravo - na srecu, na rad, na uzivanje plodova svog rada.
Vise o aktivizmu na blogu Slavka Ilica - IT kutak.
One man, one voice, one life.
Make a difference.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
5 коментара:
hvala za link.
a taj Andricev citat je vrlo mocan i zaista tera na razmisljanje. Koliko dugo nas neko drzi na cekanju?
iiih....na stand by smo...chek....kako je izracunala gdja Milica Kostic, glavna urednica magazina Biznis & Finansije , u proseku smo od 1990. godine imali izbore na svake 2, 5 godine ( i slovima DVE I PO ).
To prakticno znaci da se 100 dana (minimum :) sastavlja vlada, e a onda se posmenjuju SVI, od vrha do direktora vrtica (!!!) i dovedu novi - na to ode prva godina (racunajuci i promene imena ulica ;).
E onda poslednju godinu koja im je ostala provedu u neradu jer - pobogu pa idu naredni izbori :P
Pa kad da rade, kazi ti meni??
ma da smo i stojali u mestu i nista nismo radili, mozda bi i bilo bolje... sta je sa onim "izborima" koje smo cinili a koji su nas vukli nazad??? razocaran sam nakon danasnjeg dana, cekam novi pasos - valjda ce prica o otvorenim granicama da ustraje jos koji dan - i trazim sebi neku destinaciju... nesto toplo, sa sitnim belim peskom pod nogama, da je blizu velike prozirno-plave vode, u senci dve palme koje drze lezaljku na kojoj pise moje ime... odande cu se osmehivati dok sve to gledam kroz neke cool naocare za sunce i u ruci drzim pice sa kisobranom... te boje meni trebaju, muka mi je od ovog sivila, HOCU SVOJA PRAVA!
ea,
Slavko, mojne se sekiras, ima bratska prijateljska zemlja GRCKA : lako se dobijaju vize, studenti pogotovo, a ako ides na more ( kako sam razumela, tebi treba 1 m2 sitnog belog peska, i 5 m2 bistrog neba sa ako moze prozirnim tirkiznim morem? :) ) onda ti agencije ocas posla zavrse grupnu vizu
(probaj argus.co.yu najbolji su i nema zadrzavanja na granici s njima ;)
A ja bih vrlo rado i ona druga EU prava, osim na odmor u komsiluk po prihvatljivoj ceni...
CARICE!!!
Постави коментар