Ne, dakle, NIKO to nije rekao na srpskom. Ovo je izjava zamenika gradonacelnika Becha Zepa Ridera povodom investicije u iznosu od 48 miliona evra koje su BLUM inicijativa i grad Bec namenili – prakticnoj obuci srednjoskolaca.
Tako to ide...samo malo uzvodno Dunavom svima je jasno da sholasticko neprimenjivo znanje koje nema kopcu sa praksom - ama bas nikuda ne vodi. I ne samo to: oni koji se na takav nacin „ishskoluju” padaju na teret drzave i grada u kome borave - Bec je svestan da ako ne uloze SADA, morace da placaju penale. Da li u vidu politickih minusa ili finansijskih, tamo skoro da je svejedno.
Ali opet sam nekako bas sigurna (!) da je u Becu barem neko postavio pitanje, makar i sam sebi i to shapatom: sta bi bilo da sva ta nezadovoljna i nedovoljno obrazovana snaga izadje na izbore?
Zbog uspeha u resavanju socijalnih pitanja premijer Australije, Dzon Hauard (kako mi je ljubezno posvedocio predsednik Srpskog Provrednog Drustva) je osvojio i TRECI mandat spasivsi zemlju recesije. Sta je uradio? Insistirao je na vitalnim prinicipima, onim neophodnim za zdrav opstanak zajednice, raspodelio je novac iz budzeta tako da ostane i najsiromasnijima tj. za socijalne stanove.
Cinizam je da pored milion nezaposlenih i ocajnih ministar za rad i zaposljavanje izjavi da su Srbi lenj narod i da je u redu sto uvozimo radnu snagu!
Kako predvidjaju statisticari, za koju deceniju moglo bi vrlo lako da se dogodi da u Srbiji ne bude radno sposobnih ljudi (racunajuci od 20 do 60 godina, okvirno).
Bela kuga je logican OUTCOME nase stvarnosti.
Sto kaze Bojana iz „Danasa” (e bas volim da ga menjam po padezima!): „Ti bi da radis i da ZIVIS od svog rada? Aaa...pa to je luksuz! Ovo je Srbija, mora da te finasira mama, tata, decko....sta mislis ti...” :)
Pri tom, govorimo o „mladima”koji su blizu tridesetoj, koji svoj posao rade profesionalno i cestito. Dzeparac dakle, a mama i tata (ili decko), po prirodi stvari valjda, trebalo bi sve da placaju.
I tako ja, kao ona azdaja iz vica, ona sto zivi iza sedam mora iza sedam gora bla bla...kad pogledam oko sebe, mislim, PA GDE JA ZIVIM!
Surovo, nema sta.
Raditi za dzeparac a morati ziveti od toga je stvarno van pameti. Ovo vodi deformisanju drustva...ostajemo sa roditeljima do ko zna koje godine, i kad se odvojimo zavisimo od njih finansijski, to nas ne pushta da odrastemo, a kad konacno resimo da odrastemo, ispadne da nas i poslodavci treitraju kao tinejdzere dajuci platu podobnu dzeparcu.
A ko je video da deca radjaju decu, osim u romskim naseljima?
MLADI NE SMEJU BITI SOCIJALNI PROBLEM!
~~~
Zato sam sklona mishljenju da Srbiji, u stvari, treba jedan general manager - treba neko da se doseti da je neophodno da se ulaze i u ljudski kapital.
Ali sistemski, ne kao incident!
Нема коментара:
Постави коментар