~~~
Sublimacija. Prioritet broj Jedan.
Divna vestina pretakanja jednog u drugo. Skoro kao alhemija, ili: alhemija poticaja. Sjajan finale nakon unutrasnjeg konflikta koji je trebalo zaravnati.
To znaci sublimacija, sazimanje sveg onog sto se uskovitlalo iznutra TAP pravo u belinu dokumenta.
Ponekad podsecam sebe na „bedno piskaralo” iz crtanog filma.
Ali istina je da – tek isprovocirani reagujemo. Niko ne moze na komandu da ima stav, treba nesto da ga zaintrigira, potakne...ili iznervira, svejedno...Definitivno se ne bih ohrabrila da neke stvari tako nepozivo srocim da nije bilo tih unutrasnjih bura.
Eto kuda vodi to nase :treptrep:
U lepi i slovima ispunjen dokument : )
Powered by Rozen–Blogger Solutions 2006.
~~~
Ako jos samo jednom cujem da sam PISMENA (!)....
VI u 2007. godini planirate izdatke za obuku onih koji ne znaju da rade na racunaru (??!).
Aman – zaman 2007. je godina blizu, kraj papirne ere ushao u chitanke, Homeland security 'ladno chipuje imigrante, a vi MENE (mene!) preslishavate – da li znam sva slova?!
Jer, TO znaci biti PISMEN: poznavati azbuku / abecedu. Koristiti se pismom maternjega jezika.
Naravno da se ljutim.
Ti sto se ne druze sa tastaturom, php-om, javom, svi ti sto nisu forum moderatori bona fide, sto nisu ad hoc on–line savetnici, ti vashi ljudi koji ne znaju sta su kiborzi i od koje su sorte rozen–blogeri...da, da, bash ti sto im ni na kraj pameti nije da iz cuga napisu 10 strana ideja i predloga o low–cost i zero–budget marketing akcijama, sto nikada nisu napravili slajd–show umesto razglednice i sto ne sharuju svoje slike i ne skupljaju lepe banere umesto sharenih salveta...svi ti vashi dobri drugari kojima je omiljena komanda TURN OFF COMPUTER ....e pa ...proverite NJIH!
Da li su pismeni?
Znaju li sta znace BAS SVE reci koje koriste?
Stavljaju li tacku, mozda, na pocetku odnosne recenice?
Da ne budem odvech surova: odnosna recenica je tip recenice u zavisnom odnosu koja blize odredjuje neki imenski konstituent.
Ajde ovako: ko mi objasni sta je to imenski konstituent i ko bude umeo da nabroji koje funkcije u recenici moze da vrsi ( dijagram nije obavezan!) vodim ga.... na sta god pozeli!
Kafu, rucak, ZOO vrt (uz mere opreza da nas ne zadrze kao retke zverke tamo : ) Sta god...bukvalno, ne shalim se.
Mene ste BRE nashli, prvog srpskog izvestaca o Digitalnom legatu covecanstva za koji dan pohranjenom u Washingtonu, zar mene koja se na sve strane zalaze za smartGovernment i e–Srbiju, mene: sto sam onomad prodala sijaset Opsadi crkve Svetog Spasa u jednom danu, sto sam Patrijarhovog izaslanika sharmirala da procita poeziju Zaka Prevera i nesto nemacke filozofije obashka, mene sto sam na uvo i shapatom dobila intervju od Zorana Cirica, mene sto mi je duboki naklon ucinio Zoran Stanojevic the Great, prevodilac Tolkinove trilogije ...
Mene ste nashli, damn!
~~~
Pray the Lord
~~~
19 коментара:
Eh, izgleda da su te mnogo iznervirali, ali tako to ide kada nepismeni pokušavaju da budu pismeni. Nemoj se jediti, nije vredno. Samo ih pogledaj i produži dalje.
Ah da, pismenost nije da neko ume da ti kaže definiciju i/ili funkciju imenskog konsitutenta, već da ume to da koristi. Neko možda i zna šta je to, ali ne i čemu služi, tako da može da ti se desi da odvedeš pogrešnu osobu na kafu, pa ćeš se opet jediti, što tek ne bi valjalo.
B.
hihihihi, šapnuću ti nešto: uz kafu NEMA pogrešne osobe, sve su prave :)
A i ovde je reč o paušalnoj oceni - biti pismen je u stvari nikakva odredba!
Samo je 4 % stanovništva nepismeno, o čemu onda pričamo, ako ne o tautologiji.
To ti je kao kad ne znaš šta da kažeš na tetkinu novu 'aljinu, onu "budboksnama na cvetove" pa izvališ: "Pa ... fiiiina je! " :)
A pitam se ko je Anonmous B? :)
Ima i uz kafu pogrešnih osoba, ali očigledno da si imala sreću da ne piješ s njima kafu. No, uz ovu na koju misliš, u pravu si, nema pogrešnih osoba.
Uh, to da je samo 4% stanovništva nepismeno, to je neka statistika valjda. Da ne pominjem kompraciju za statistiku, mala laž, laž, velika laž i ...
Eh, tetkina haljina, je obično najmanji problem ali uglavnom svi odgovori na tu temu počinju sa "pa", tako da ono što sledi dalje i nije bitno.
Lepo je što se pitaš, ali problem je što se to nekada i dotični pita i ne ume da odgovri na pitanje. :)
B.
Aha! Anonimous B ne zna da odgovori na pitanje KO JE?
To treba da mi kaže da su svi moji prijatelji prsli kao i ja :)
E sad ozbiljno: kada ti se to prvi put desilo? Kako si se osećao?
Zavisi šta smatraš odgovorom na to pitanje, pošto ih ima više birokratski poslovni, emotivno-privatni, na primer.
Ne nisu svi tvoji prijatelji prsli, daleko bilo, samo se kao i svi verovatno ponekad zapitaju ono filozofkso pitanje "Čemu?". I onda obično sledi spirala na dole što nikako nije dobro, pa otuda onda i sledi pitanje samom sebi "Ko sam ja?"
Ako je tvoj put do tog pitanja bio sličan, onda da nastavim da pišem ..., jer u ostalim slučajevima bi bila promašena tema.
B.
Hajde ovako: odgovori mi iskreno :) To znači - bez zagrada. Tu sam, on line sam.
Jel kažete nekada nešto neplanirano?
Mene brinu lapsusi, ali ne u govoru /to mi je ok/ nego ono što ostaje - u pisanju. U mejlu npr. To ti spell check neće prikazati!
I šta sad? Ništa, kud koji...ništa od posla!
Ko se nije pitao ČEMU sve to...
Ponekad pomislim da se najbolje prolazi tako što ne menjaš ništa - to kad sam malodušna tj. obeshrabrena (laže svako ko tvrdi da je baš svih sedam dana u nedelji i mudar i lep!).
Nije ovo baš pravo mesto za odgovor, ali da napravim neku skraćenu verziju.
Prvi put je bilo jako davno.
Počene sa nekim razočarenjem na privatnom ili poslovnom planu i onda ukoliko onaj drugi plan nije dovljno uspešan da zaustavi poniranje, kreće spirala preispitivanja samoga sebe, preko pitanja "Čemu?", do pitanja "Ko sam ja?" i šta ja kao zrnce peska u ovom ogrmnom svemiru tražim.
Tu sada počnu osećanja da rade punom parom i jednostavno se u glavi javlja neki haos kojeg ni na jedan smisleni način ne može da se prekine. Ponekad ignorisanje svega toga i teranje sebe da radiš svakodnevne, uglavnom jednostavne poslove može da pomogne, da se situacija malo smiri kako bi mogao da ponovo nađeš smisao tvog postojanja i nastaviš dalje.
Obično to nije lako jer ti i za svkodnvne poslove treba par vijuga koje trenutno ne funkcionišu.
Sve je stvar volje, ali ovo je jako nezgodna situacija, jer pošto ne znaš sebi da odgvoriš ko si, šta je smisao tvog postojanja, koja je tovja motivacija, onda nema ni volje.
Sve u svemu začaran krug iz koga se jako teško izlazi i sa svakim ponavljanjem može da bude sve gore jer ni jedan smisao koji si upotrebio/la u prethodnom slučaju više ne prolazi.
Prosto se čovek zapita da li je istina da je "Blago onom ko rano poludi, ceo mu život prođe u veselju."
Ima nekih načina da se ovo presipitivanje izbegne, ali onda počeneš da se pitaš da li je to život koji zaista želim.
Nadam se da je bilo dovoljno, za bilo šta više potrebno je zantno više vremena i prostora.
B.
Lapsusi u pisanju nisu neki veliki problem, jer uvek možeš ponovo da pročitaš pre nego što pošalješ. Da, za nešto bitno što može da bude pogrešno shvaćeno, za to treba da se nađe vreme i pročita ponovo.
Ima i onih koji se nikada ne zapitaju ČEMU, jer neće da se mešaju ni u spostveni život, ali to je već neka druga tema.
mhm....znači, sve počinje od nezadovoljstva...isto ko i kod mene :)
Skoro sam ponovo savladala jednu važnu lekciju: ako nisam zadovoljna, sigurno imam pravo što se tako osećam! I ne grize me savest (više).
Nije sve idealno, ali to ne znači da treba pristajati na prosek. Nikako kinjiti sebe, nipošto sumnjati u sebe!
Tako se može izbeći opisani mehanizam spirale, ne adresiraš krivicu za svoje neraspoloženje na sebe - nego, prirodnije je, na okolnosti koje te čine nezadovoljnim!
:) Znaš, B...važno je biti visokokvalitetno zrnce peska.
Zato, jer se na osnovu tog zrnca može ekstrapolirati čitav svemir!
Naravno da sve počinje od nezadovoljstva. Nisam još sreo zadovoljnu osobu koja sebi postavlja takvo pitanje. :)
Svaljivanjem krivice na okolnosti jeste rešenje, ali i dalje ostaje onaj crv sumnje, da li je ipak moglo da bude bolje nego što je bilo i da bude manje nezadovoljstva.
Visokokvalitetna zrnca mogu mnogo toga, ali se i ona ponekad zapitaju, "Da li je sve to vredelo?". Sumnja je jedna od osobina pomenutih zrnaca, inače ne bi bila takva kakva jesu. :)
B.
Izes ga sad :)
Ja mislim da smo svi mi pomalo neuroticni...ne znam coveka koji ne poznaje „crva sumnje”. A u tom crvu je problem!
Mozda bi bilo bolje kada bi popravili to sto te cini nezadovoljnim?
Reci mi sta mogu da ucinim za tebe, misteriozni prijatelju :)
Ili jos bolje: javni se telefonom!
Eto bar si se rešila negativne spirale ovoga puta. Ovako ili onako nije trenutno važno, ali posle "Izeš ga sad", ne pitaš se sigurno ona "laka" pitanja na koja je teško odgovoriti. :)
B.
....uh..na „laka” pitanja ja mahom ostajem nema :(
Nemam odgovor, zivot daleko od monitora je vrlo banalna stvar.
Ma mislim, da se ne lazemo: banalnost raste proporcionalno s udaljavanjem od pc-ja. :) Moj bag, moja stvar!
e, jos i ovo, mali apdejt: da se nosite u picku lepu materinu svi vi anonimni, ajt tutanj, sevaj!
Постави коментар