Foto: A.Aleksic, Politika NM
Konacno su doneli pravi zakljucak: najbolje pisem o mestima u kojima sam zivela ili zivim! Pitala me je moja urednica, kad je vec tak'a situacija "Gde da te posaljemo da zivis, kazi gde bi volela?"
:)
Ja sam nesto sasvim neskromno izlicitirala sve misleci na Fly Emirates koji su nedavno potpisali ugovor sa JAT-om...I dobila jedno veselo MOZE, naravno.
U medjuvremenu, izasla je juce reportaza iz kraja, o novobeogradskom chique toxic charmu :)
Tekst se zove u skladu s Blokovskom Brzalicom: BALKANSKI BRUKLIN,
i evo ga ovde, bas je lepo opremljen (insistirala sam na ovoj slici radi smeka ghetto-a)
:)
Bruklin, brate
(na dnu strane je tekst!)
Prosto mi je zao sto idem sa Nbgd (ne znam jos ni gde idem, trazim stan, zamalo da ga nadjem u komshiluku, ali od toga nazalost nishta...). Jos je gora varijanta valjda otici i iz novinarstva (kuda, drugo je pitanje, glupo pitanje, sledece pitanje!).
Evolucija me, izgleda, ili sprema za nesto eXtra (pa sad skupljam iskustvo, sto kaze Gale iz VIVE: e, tako se kali novinar!), ili ce da me pregazi ovako neoptimizovanu i nespremnu na kojesta.
Od mnogih stvari meni je muka. Pri tom, mrzim da sumnjam u svoje izbore i sebe. Znaci, ne valjaju stvari, tim gore po njih!
Kazu da evolucija ulaze u mozgove samo tamo gde se to i isplati!
Po toj teoriji Evolucije, to je samo kod onih koji ce dugo da zive, njima i treba, vaistiny, treba preziveti.
S druge strane, oni koji kratko zive vise se mnoze. A manje mozgaju.
Pisalo u National Geographic, ozbiljno :)
Kad Evoluciji nije stalo, ne cima se sa neuronima.
A cemu sluze Emocije po Evoluciji?
~~~
U slucaju da ispari tekst iz onlajn arhive (nanunaninu, sve to treba da ide da kopa kukuruze, skidaju samo MOJE!!!)
evo gaC
~~~
Reportaža „iz kraja”: Novobeogradski šik
Balkanski Bruklin, brate
Druga strana Save je druga strana beogradskog života – stalno u komešanju, vrenju, svetla i pomalo suluda
Po onome što može da se vidi i doživi u Novom Beogradu, ovaj deo glavnog grada je definitivno postao više od spavaonice. Ali, zato je više i od četvrti i od „kraja” i od samog grada – to je naš najveći i možda jedini pravi geto. Doduše, ne onako američki zamišljen jer u Novom Beogradu uglavnom nije opasno, pucnjava se čuje retko... Svega ostalog što geto čini zonom posebnih interesa u okviru megapolisa ovde ima: Novobeograđani imaju sopstveni žargon, u druge delove grada idu samo iz preke potrebe, sve što im treba nalazi se tu u komšiluku, a lokalpatriotizam je razdeljen na najmanje moguće merne jedinice, takozvane blokove.
Kada se sretnu (u nekim mladim godinama) dva klinca iz dva različita bloka, vrlo je verovatno da će jedan da dobije nezapamćene batine; pošto im je sve negde u blizini, mnogi vide centar Beograda tek kada upišu fakultet, a Kalemegdan tek nešto ranije. U stvari, ko povede novobeogradsku decu na Kalemegdan, voleće ga barem dok ne odrastu – prelazak preko Save avantura je ravna ekskurziji u nižim razredima osnovne škole!
Novobeograđani ne znaju koji autobus kuda ide i kako se najlakše stiže do drugog kraja grada – svuda idu taksijem, ili nigde ni ne idu. Vikend potrebe za kafom obavljaju se takođe u komšiluku: mesta za izlaske su novobeogradski kej (u blokovima, pored Save, gde plivaju patke sa pismom na glavi!), zemunska marina i ušuškani splavovi sa batlerima i, naravno – tržni centri. Ima ih na Novom Beogradu dosta i, sudeći po najavama investitora, biće ih sve više – šoping molovi u kojima će, uz malo dobre volje i viška vremena biti moguće provesti ceo dan u kupovini, bioskopu, na fitnesu i u restoranima, i potrošiti relativno nezamislive sume novca čine se kao svetla budućnost. Do tada, u tržne centre se ide isključivo radi kupovine i razgledanja izloga; samo najhrabriji i najbolje obavešteni jurišaju na šoping maratone, ovog leta uvedene u Imo centru. Podsećanja radi, Novi Beograd je po visini primanja među najbogatijim opštinama u zemlji.
Atomska skloništa takođe figuriraju kao mesta za ekipu iz kraja, u njima su teretane, kafići, vrtići, radionice... u tome je možda i najveća čarolija Novog Beograda, sve se nalazi negde između blokova, zgrada, puteva ili parkinga, nedostupno pogledu prolaznika. Oko njih kolaju čudne priče i urbane legende: na primer, o čoveku koji je opljačkao sef smešten u atomskom skloništu, a onda, umesto da „pametno” i smesta „zapali preko grane”, on se, sve sa policijskim kombijem koji je oteo za potrebe orobljavanja, odvezao kod bake na selo. Naravno, u okolini Beograda.
Kao i Ulica kralja Petra u starom delu, tako je i Bulevar Avnoja beogradski Vol Strit opčinjen finansijama i globalnim sistemima – ne propustite vožnju ovom ulicom, automobilom ili na vespi (ako dozvoljava vreme). To je široki, prostrani bulevar, na njemu trojna raskršća provetrena trakama koje se ulivaju sa međunarodnog puta E75, i kineski restoran „Luda kuća” ispred kojeg se može sedeti i kusati s pogledom na reku vozila koja pristiže u grad. Na samom njegovom kraju nalazi se arhitektonski najambicioznije ostvaren prostor u Novom Beogradu: zgrade Hajata, Delte i Centra Sava duž Bulevara Arsenija Čarnojevića modre su i zelene od odraza neba i dveju reka. Kada je sunčan dan na Novom Beogradu, lako je zaboraviti gde, u stvari, živite. Nije ni važno, toliko je ravno da je – svejedno.
Kakav, brate, Bruklin, brate, Blok je, brate, zakon!
Jelena Jovanović
[objavljeno u PNM: 06.12.2006.]
Нема коментара:
Постави коментар