COPYLEFT SVET: hakovanje demokratije

Slučaj Jedan:

MySociety.org
Počelo je kao sajt na kome je moguće informisati se (dvosmerno) o lokalnoj zajednici, prijaviti kvarove na ulicama, diskutovati o grafitima ili uličnom osvetljenju.
Dosada je samo u okviru ovog modula prijavljeno 25.000 kvarova diljem UK.
Takođe, na sajtu se nalazi opcija optimizacije troškova putovanja, postavljanja pitanja lokalnim vlastima (jednostavno ostavite poštanski broj i pitanje), pisanja peticija (za ovo je prošle godine sajt mySociety ušao u finale za nagradu Modernizacija uprave - new media award u UK.

Slučaj Dva:

TheyWorkForYou.com
Ovo je website na kome je moguće "špijunirati" šta rade poslanici u Parlamentu. I ne samo to: oni koji su izabrani da prestavljaju interese zajednice (a oni se biraju demokratski i na izborima, ne imenuje ih Vlada - shvatićemo kad uđemo u EU jednog dana...) imaju obavezu da odgovore na pitanja onih koji su ih birali.


Naš slučaj

Formular.rs
Za sada, jedino se ovaj sajt ozbiljno kandiduje za podizanje nivoa elektronske javne uprave do nivoa 4 što znači primanje i obrada dokumenata u elektronskoj formi (bez kastomizacije).
Inače, nivo broj jedan (dostupnost informacija) još uvek nije svuda ispoštovan a zvanično obećanje Ministarstva za IT da će u naredne 4 godine sistem biti na nivou četiri (meni barem!) zvuči kao bajka, najpre zato što nema podataka koliko javna uprava uopšte ima računara i pod kojim operativnim sistemima rade. Kako ih dakle uvezati? Ko će to da odluči? (namerno ne pominjem edukaciju zaposlenih sada, trivijalno je koliko ljudi se još uvek plaši računara)

Obećanje sa konferencije u organizaciji Danas-a: e-Government u Srbiji, Boris Barjaktarović, državni sekretar Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo PREZENTACIJA

Banka zajedničkog znanja

Ko nije lenj i želi nešto korisno da uradi može ovakve i slične inicijatve pronaći u okviru Bank of Common Knowledge.

BCK je pilot projekat i praktično web 3.0 laboratorija namenjena istraživanju mehanizama po kojim funkcioniše društvo. Motor ovog projekta je P2P transfer znanja, kreiranje sadržaja, širenje znanja i njegova ponovna evaluacija i to svega, od medicine do zanatstva.

Cilj ove P2Pedagogije je da se "grudvice" znanja razbiju i prošire po sistemu koji koriste novi mediji - peer2peer prenos kroz mreže volontera (copyleft only) i da se mu se oduzme status privatnog i (ili) privatizovanog.

Reč je o zaista najrazličitijim inicijativama na jednom mestu: pogledajte i sami kako recimo opensource može da posluži u poljoprivredi (!) i koja filozofija stoji iza pisanja koda u C++ - Bank of Common Knowledge. Ovde je suosnivač OpenFrameworks programerske biblioteke za kreativno pisanje koda lepo objasnio...pa valjda sve što treba početniku u pisanju koda :)

Zabavno i slobodno za copy-paste! Čak: poželjno :)) Provršljajte

Republished INTW: Kjell A.Nordstrom

"Srpski biznismeni će propasti bez inovacija"

(dr Kjel Nordstrom, guru novog svetskog biznisa)

Inovativnost i bogatstvo uvek idu zajedno. U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete biti sve siromašniji

Jelena Jovanovic


Centar "Sava", u snežni beogradski petak bio je premrežen ljudima sa narandžastim pantljikama "OC Conferences" oko vrata. Sa dobrim razlogom: vreme je, činilo se svima, da nam neko dođe i pokaže kako se zapravo uživa u kapitalizmu. Autori bestselera "Fanki biznis" i "Karaoke kapitalizam", Jonas Riderstrale i Kjel Nordstrom predvode novu generaciju evropskih gurua biznisa, krčeći svoj put kroz haos u ekonomiji, stekli su istinsku globalnu naklonost. Našli su se na 21. mestu najuticajnijih ljudi u menadžmentu još 2003. godine, a dr Kjel Nordstrom je od 2005. na 15. mestu! Dr Kjel Nordstrom je počeo karijeru kao istraživač na polju fizike. Posle toga, taj švedski doktor ekonomije postaje profesor na menadžment školama i univerzitetima i konsultant velikim multinacionalnim kompanijama, kao i svetski predavač koji pruža izuzetno inspirativnu platformu i utemeljene razloge za one koji bi da rade stvari na način drugačiji od onoga kako se oduvek radilo.

Kako kapitalistička "mašina" zapravo funkcioniše, kakvo ponašanje taj mehanizam nagrađuje u svetu biznisa, i gde nas to vodi?

- Kapitalizam je po svojoj prirodi izvežban da razdvoji efikasne od neefikasnih, kompanije i pojedince podjednako, i samo ga to zanima - da li je nešto privlačno i seksi ili je prilagođeno tržištu. Nemojte da pokušavate i jedno i drugo, to neće uspeti. Pogledajte na primer "Al Italiju", ili "Dženeral motors". Teško to ide. Efikasni uspevaju, neefikasni propadaju. Efikasni možete da budete na dva načina. Prvi je da budete atraktivni i idete na emocije, kao Luj Viton, ili BMW koji ima tim ljudi koji se bavi samo time da se vrata na automobilu zatvaraju što tiše i da unutrašnjost ima prijatan miris. Naravno, svaki model je drugačiji, jer to je ono što hvata na emocije. Uđeš u auto, sedneš i kažeš aaah... i to košta 150.000 evra. Pa i nije tako mnogo za ovakav auto, pomisliš. Drugi način je da se prilagođavate, kao "Tojota" ili H&M i da stalno izbacujete nove i nove proizvode. Kvalitet se podrazumeva, ali tu je važno brzo reagovanje. Karaoke klub gde sve vrvi od kopiranja je utočište za institucionalizovane imitacije. Samo mašta i inovacije mogu društvo, pojedinca ili kompaniju da izbace u prvi plan.

Budući da 24 časa, sedam dana u nedelji živimo umreženi u informacije i da smo zasuti reklamama koje igraju na emocije, kako se snaći, a ostati normalan, i još uz to - profitabilan?

- Percepcija je bitna i ona prodaje proizvod, pa i vas ako sebe gledate kao produkt na tržištu rada. Čak iako su vam performanse slabije, uspećete ako ste seksi. I obrnuto, ako ste najbolji u tome što radite, uspećete, bez obzira na izgled, u stvari, nikad nije bilo bolje vreme da se bude ljudska vrsta! To može da bude i raj - za kupca koji ima neograničen izbor mogućnosti, al i pakao za onoga ko hoće da stupi na tržište i opstane. Na delu je ono što ja zovem "potpuna personalizacija ljudskog projekta":
Statistika je pokazala da dve trćine stanovnika planete živi u gradovima, i taj trend će se nastaviti, jer nema sile koje ga ometaju. Sve je više samaca, a sve manje klasičnih brakova. To menja tržište, smanjuje pakovanja (sad imate gotova jela za jednu osobu), menja pristup u marketingu, a uz neprekidni priliv ljudi sa svih strana sveta, menja i naše navike i stopu nataliteta. Nije potrebno da vam roditelji žive u istom gradu i čuvaju decu, nije potrebno da se odreknete karijere radi podmlatka. U svetu smo individue koje prave decu i žive po sistemu monogamije, ali u sekvencama - verni smo jednoj osobi, pa drugoj, pa trećoj... Primera radi, Švedska je prva po natalitetu u Evropi, iako u Stokholmu ima najviše samaca! Takvo krajnje individualizovano tržište nagrađuje spremnost da se bude drugačiji, inovativan, različit od drugih. To je univerzalni ekonomski zakon uspeha.

Kako onda postati i ostati inovativan i zašto menjati tim koji dobija odnosno proizvod koji danas ima kakvu-takvu prođu?

- Novac, vrednost, blagostanje mogu biti stvoreni samo i jedino kroz inovacije. Zašto postoji razlika u bogatstvu među državama? Zato što su jedne inovativnije od drugih! Inovativnost je nagrađen oblik ponašanja. Inovativnost i blagostanje uvek idu zajedno! U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete postati siromašniji, a zatim još siromašniji, i sve siromašniji. Uslovi u kojima živite biće sve gori, umesto da se kapital i bogatstvo uvećavaju. Ne vidim da je to mnogo dobra opcija za Srbiju. Bolje je da se što pre priključite inovacijama u softveru, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, a vidim da se to i dešava. Koliko sam čuo iz razgovora sa ljudima ovde, Srbija se zaista trudi da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to što vam se sada čini kao "treba da", vrlo brzo će da se dogodi. To je normalizacija odnosa i regulative.

To je svima nama dobro poznata priča, a kakav ste vi lično utisak stekli, ko će te inovacije da pokrene i vodi kad smo i dalje malo po strani u odnosu na svetske tokove i tržišta?

- Moj osećaj je da, opet na osnovu razgovora sa ljudima, ovde imate problem sukoba generacija. S jedne strane postoje mlađe generacije, pretežno žene, koje su veoma progresivne, vrlo optimistične u pogledu razvoja, i nimalo romantične kada je reč o istoriji. S druge strane, tu su starije generacije, pretežno muškarci, koji neguju romantičan odnos prema istoriji, još maštaju o Titu i vremenu kada je sve bilo dobro, i kada su svi bili zajedno... E baš zbog toga sam siguran da će Srbija vrlo brzo postati potpuno integrisan član Evrope. Pogledajte Kinu, Indiju, Ameriku. To su velika i inovativna tržišta. Evropa će ubrzo postati mala i bogata kao Luksemburg. Moramo da budemo svi dobro konektovani i da sarađujemo ili ćemo propasti. Postaćemo beznačajni u tom novom svetu.

Obavljeno u dnevniku BIZNIS, broj 52, utorak - 18. decembar 2007.

www.biznisnovine.com


Pretplata na Biznis novine

Cheers!

Miss

Miss Cybernaut i 7 prolecnih navika

Kreativna sila u nasim zivotima – kako se budi?

Citam po forumima ovih dana price ljudi koji se ne osecaju vise dobro u svojoj kozi – ispunili su sve zadatke u zivotu, imaju diplomu, posao, decu, i misle da su na kraju puta, da ono sto ih ceka ne vodi povecanju uzivanja u zivotu nego sve vecem gomilanju obaveza i odgovornosti, posao koji rade pocinje da im biva opterecenje iako su ga nekada voleli jako. Deca ko deca, ja ih nemam ali skoro da ne poznajem nikoga ko je njima zadovoljan!

Nije neka novost – svi misle da poseduju ono cega na svetu u stvari ima najmanje, ili sto kaze Stiven Kovi (ipak je struja koja tvrdi da je Kovi a ne Kavi preovladala, povinujem se, sluzbenica vjecnaja)
– what is common sense is not always common practice.

Ovih dana napravila sam malecku reviziju – sta je sve drugacije otkako sam se susrela sa 7 navika. Idemo redom.

1. Odustala sam od puta kome se vec nazirao kraj i reafirmisala svoju zelju za avanturom i iznenadjenjima :-) I to pod stare dane!

2. Odmah postigla osecaj fantasticne svrhovitosti. Nije svejedno kad sahranis sve svoje snove jer mislis da se od tebe to ocekuje: cuti, radi i idi utabanom stazom, ko onaj „Dolap” Stevana Raickovica. To su tudji programi, a ne sopstvene zelje. Sam svoj programer, to je super stvar!

3. Postala otvorenija i osetljivija za price ljudi koji su donosili nekonvencionalne odluke, za success stories.
Cini mi se da smo, usled poslednje dve stresne decenije, navikli da se uz kafu razgovaramo o tome kako je SVE TESKO i kako NEMA PRAVDE . A te svakodnevne navike su mocna stvar, one su ono sto nas definise i odmerava kolicinu srece u zivotu. Dokle god se solidarisemo oko pesimizma...huh. Probajte da okrenete smer! I da svakodnevno sebe proaktivno zakocite kad krenete da se zalite! I da, umesto toga, probate da UCINITE nesto da se stanje popravi!


4. Angazovala se na resavanju problema drugih. Ovo je melem, dugorocno – ako smo svesni sta sve mozemo da ucinimo i koliko mozemo, i ako to i krenemo da radimo – ili, krace receno, ako svoj Krug uticaja prosirimo na one stvari koje mo ranije smatrali nepromenljivim ili van domasaja, raste nam samopostovanje. Pocinjemo da uspevamo!

U nasem narodu ima poslovica da „nista ne uspeva tako kao uspeh”, sto znaci da je i uspeh jedna navika.
Jedan od Njutnovih zakona kaze da svako telo tezi da zadrzi stanje u kome se vec nalazi. Ako je to mirovanje, da miruje. Ako je to kretanje, onda hoce da se krece (sve sto leti htelo bi da leti! ).
Jednostavno. Ko jednom krene da dozivljava osecanje licne pobede tesko ce mu biti da ga se odrekne i da ga eliminise iz svojih svakodnevnih dozivljaja. Navike su mocna stvar!

I na kraju: shvatila koliku moc imam da menjam – sebe, svoju okolinu, zajednicu, pa i da uticem globalno. Zvuci cudno, ali je ostvarljivo. Cak – prirodno!

The One - uploading starshine

Pitam se pitam - da li mozda IPAK nedovoljno razgovaramo.
Licno, bilo bi mi mnogo lakse kada bih znala da ima jos ljudi koje iste brige vucaraju kao attachment - da li sam na pravom mestu. Kako znam da sam na pravom mestu? Da li su moji rezultati dovoljno opipljivi? Imam li strpljenja da cekam, i da li bas moram da idem putem kojim je vec neko pre mene prosao?!

Vrlo se dobro secam Mise Lukica (Synergy Leo Burnett) kako mi je u januarskom intervjuu za feljton 7 navika rekao „I onda kada sam ostvario sve svoje zelje, shvatio sam da je polovina u stvari bila nepotrebna!”.

Ima i ona druga, Looney Tunes strana - onaj lik iz Price o Argonautima je bio sjajan - nakon pronalaska zlatnog runa, kada je trebalo da se slavi i uziva on se uljudno izvinio i rekao „Ne mogu da ostanem, moram da stignem na trening za heroja!”. :-))


Zelite li VI nesto, kako stojite sa zeljama ovih dana?

Sto se mene tice - cekam sledecu meteorsku kishu i povecavam svoje kapacitete za sledece zvezdano letnje nebo. Bila neka najezda zvezda repatica pocetkom milenijuma, celo leto. Sve su mi se zelje koje sam tada pomislila - ispunile. Bile su to male i slatke zelje, isto kao i danas sto su.
Ali kad ce ta kisa opet pasti i gde cu ja biti pri sledecem zvezdanom kijametu?

~~~
I am wondering if we are intercommunicating enough.

Frankly, I would feel better if I knew there are people who carry same taughts as an attachment, same concerns. Am I placed properly? How do I know I am on right path? Are my results tangible enough?! Furthermore, can I have some more patience and...do I really have to step on the road someone before me already pursued?!

Recalling interwiev with Misa Lukic, founder of Synergy Leo Burnett: „And then, when my wishes came true, I realised that half of them was not necessary at all!”

Also, there is the other side, the Looney Tunes side – a character from The Arghonauts Story, after he helped in revealing Golden Fleece, by the time he supposed to celebrate it with the gang, he apologized
„Sorry, I can not stay with you, I have to get on my training 4 hero!”

So, what is happening with your own wishing ability these days?

As far as I am concerned, I am waiting for neXt meteor rain, meanwhile enhancing capacity for it, for that next sweetest starshine summer sky. (There was something like that in the very begining of our millenium, and lasted for whole summer! All my wishes came true since then, though they were common and sweet ones...indeed)
But... where I will be when stars start to fall again?

SHIFT happens, did you know?

Watch it (8 minutes)
http://www.glumbert.com/media/shift

Or read it (in order of slides from the video):

1. Did you know . . .
2. Sometimes size does matter.
3. If you’re one in a million in China . . .
4. There are 1,300 people just like you.
5. In India, there are 1,100 people just like you.
6. The 25% of the population in China with the highest IQ’s . . .
7. Is greater than the total population of North America.
8. In India, it’s the top 28%.
9. Translation for teachers: They have more honors kids than we have kids.
10. Did you know . . .
11. China will soon become the number one English speaking country in the world.
12. If you took every single job in the U.S. today and shipped it to China . . .
13. China would still have a labor surplus.
14. During the course of this 8 minute presentation . . .
15. 60 babies will be born in the U.S. 244 babies will be born in China. 351 babies will be born in India.
16. The U.S. Department of Labor estimates that today’s learner will have 10-14 jobs . . .
17. By the age of 38.
18. According to the U.S. Department of Labor . . .
19. 1 out of 4 workers today is working for a company they have been employed by for less than one year.
20. More than 1 out of 2 are working for a company they have worked for for less than five years.
21. According to former Secretary of Education Richard Riley . . .
22. The top 10 in-demand jobs in 2010 didn’t exist in 2004.23. We are currently preparing students for jobs that don’t yet exist . . .
24. Using technologies that haven’t been invented . . .25. In order to solve problems we don’t even know are problems yet.
26. Name this country . . .
27. Richest in the World Largest Military Center of world business and finance Strongest education system World center of innovation and invention Currency the world standard of value Highest standard of living
28. England.
29. In 1900.
30. Did you know . . .
31. The U.S. is 20th in the world in broadband Internet penetration. (Luxembourg just passed us.)
32. In 2002 alone Nintendo invested more than $140 million in research and development.
33. The U.S. Federal Government spent less than half as much on Research and Innovation in Education.
34. 1 out of every 8 couples married in the U.S. last year met online.
35. There are over 100 million registered users of MySpace.(August 2006) *Scott updated to 106 million for September 2006 and added this slide: If MySpace were a country, it would be the 11th-largest in the world (between Japan and Mexico)*
36. The average MySpace page is visited 30 times a day.
37. Did you know . . .
38. We are living in exponential times.
39. There are over 2.7 billion searches performed on Google each month.
40. To whom were these questions addressed B.G.? (Before Google)
41. The number of text messages sent and received every day exceeds the population of the planet.
42. There are about 540,000 words in the English language . . .
43. About 5 times as many as during Shakespeare’s time.
44. More than 3,000 new books are published . . .
45. Daily.
46. It’s estimated that a week’s worth of New York Times . . .
47. Contains more information than a person was likely to come across in a lifetime in the 18th century.
48. It’s estimated that 1.5 exabytes (that’s 1.5 x 1018) of unique new information will be generated worldwide this year.
49. That’s estimated to be more than in the previous 5,000 years.
50. The amount of new technical information is doubling every 2 years.
51. That means for a student starting a four-year technical or college degree . . .
52. Half of what they learn in their first year of study will be outdated by their third year of study.
53. It’s predicted to double every 72 hours by 2010.
54. Third generation fiber optics has recently been separately tested by NEC and Alcatel . . .
55. That pushes 10 trillion bits per second down one strand of fiber.
56. That’s 1,900 CDs or 150 million simultaneous phone calls every second.
57. It’s currently tripling about every 6 months and is expected to do so for at least the next 20 years.
58. The fiber is already there, they’re just improving the switches on the ends. Which means the marginal cost of these improvements is effectively $0.
59. Predictions are that e-paper will be cheaper than real paper.
60. 47 million laptops were shipped worldwide last year.
61. The $100 laptop project is expecting to ship between 50 and 100 million laptops a year to children in underdeveloped countries.
62. Predictions are that by 2013 a supercomputer will be built that exceeds the computation capability of the Human Brain . . .
63. By 2023, a $1,000 computer will exceed the capabilities of the Human Brain . . .
64. First grader Abby will be just 23 years old and beginning her (first) career . . .
65. And while technical predictions farther out than about 15 years are hard to do . . .
66. Predictions are that by 2049 a $1,000 computer will exceed the computational capabilities of the human race.67. What does it all mean?
68. Shift Happens.



Now you know . . .

What does all this mean to you?

(This booster is here thanks to Open Business Club Community)

Uzivajte u prvomajskom uranku!
Voli vas Miss!

Managerialism

„Every morning in Africa, a gazelle wakes up. It knows it must run faster than the fastest lion or it will be killed...every morning a lion wakes up. It knows it must outrun the slowest gazelle or it will starve to death. It doesn't matter whether you are a lion or a gazelle...when the sun comes up, you'd better be running.”



„Svakog jutra u Africi probudi se gazela,
i zna da mora trčati brže od najbržeg lava da ne bi bila zaklana.

Svakog jutra u Africi probudi se lav,
i zna da mora trčati brže od najsporije gazele da ne bi umro od gladi.

Nije važno da li si gazela ili lav.
Kada svane zora, bolje da odmah počneš da trčiš”,
(afrička poslovica na zidu fabrike u Kini, powered by Nike)



Trčimo li svi ka istom cilju?



Na naučnom skupu SAM-a održanom u ponedeljak na Univerzitetu Singidunum, pričalo se o novim tendencijama u menadžmentu. A trend je - promena.
Promenama je potrebno strateški upravljati, pre svega ih treba ubrzati i povećati nivo konkurentnosti proizvod tako što ćemo mu dizati kvalitet I učiniti ga novim, aktuelnim, poželjnim! Tržište je nestabilno, okruženje sve složenije, a zahtevi stejkholdera sve veći. Onaj ko se adaptira na promene i inicira ih u ovoj tranziciji od industrijskog ka društvu znanja – napraviće dobar posao .

Srbijom vladaju menadžeri, i to na svim nivoima, od najnižeg do najvišeg.
Možda nije zgoreg podsetiti da je to jedna džoker reč: kao što je nekada u staroj ekonomiji njegovo veličanstvo bio Radnik, sada je to Menadžer.

Stvarno nezgodna moda!
Pre neki dan uhvatila sam sebe kako razmišljam, dok šetkam po kuhinji i hrabrim jaje (novo vreme nosi nove običaje, meni je podsticanje akcije postalo default, tako da sam uhvatila sebe kako stojim pored šporeta i motivišem svoj doručak rečima „Ajde, jaje, skuvaj se”. Heh....) kako sam ja u stvari, između ostalog i kitchen–manager!
Šta fali...nije teško... tu i tamo neki motivacioni govor za povrće, malo beskompromisnosti sa pokojom bubom što zaluta (tek da se zna ko je glavni!), usklađivanje resursa sa misijom kuhinjarstva, preraspodela i, ako treba, nova sistematizacija...Ih, ma ko će bolje to uraditi od mene!
I naravno, pohvale za organizaciju i efektivnost idu na moj račun, o da! :-))

A šta je u stvari Menadžer?

To je pre svega intelektualna odrednica za knowledge-based economy jer ova vrsta radnika poseduje i koristi pre svega znanje iveštine, a ne snagu kao ranije, ili silu i neku vrstu nametljivog autoriteta.
Njegova moć počiva na delima, na rezultatima koje pravi, na odnosima koje stvara, na znanju i principima koje ima i šeruje. On mora da ima širu sliku, i da deluje u skladu sa vizijom i misijom kompanije. Po običaju je timski igrač, dobar organizator i što je najvažnije, kadar da misli svojom glavom jer zna da mu ta njegova a ne neka tuđa glava donosi hleb svagdašnji.
Zato treba da je posvećen doživotnom učenju i usavršavanju, da ne kažem, da živi po EU agendi :-)

Malo li je na ovu skupoću?

Lifelong Learning in Serbia

Mislim da mnogi od nas nisu spoznali suštinu Bolonjske deklaracije.
Čemu to služi, a uz to još i ne radi, jel tako :-)

Naročito je aktuelno SADA pred EDUfair™ 2007. Biće tu mnogo zašto-zato, klinci će tražiti odgovore na razna pitanja, a, verujem, i roditelji koji to treba i da finansiraju!


Bolonjski standardi su samo bottom line, onaj minimalni okvir (ram, a ne rešetke!) za jedan koliko toliko unisono-popakovan sistem znanja u kome, poželjno bi bilo, ona čuvena NOSTRIFIKACIJA diplome neće igrati onako veliku i važnu ulogu kao dosad.
Zašto? Da bi mogli da budemo mobilni, pokretljivi! Ko je taj kome se ne sviđaju putovanja i razmena ideja...a da istovremeno, recimo, voli da čeka i ...ma obigrava oko administarcije ispunjavajući im želje!

Ono što Bolonjska deklaracija nosi je, pored uštede vremena je i niz standarda kompatibilnih sa evropskim. Zašto je to važno?
Ideja objedinjenog evropskog prostora nalaže mobilnost stručnjaka, a sa njima i kompatibilnost znanja koje oni sa sobom nose. Bolonjski okvir propisuje samo osnovne standarde koji bi omogućili vrednovanje i upoređivanje znanja.

Oni koji se plaše da bi nešto time izgubili, mogu (i treba!) svoje kompetitivne prednosti,tj. ono što Evropa nema a mi imamo, da prenesu na postdiplomske studije, kao dodatnu vrednost.
Ko se odluči za više od onoga što Evropa predviđa, mogao bi to na pomoćnim, paralelnim ili pratećim institutima da usvoji, i da, ne gubeći ništa, stekne viši stepen obrazovanja!
To je win-win, rešenje na dobrobit SVIH zainteresovanih
Ko neće, neka ne mora, neka završi onoliko koliko Jevropa nalaže...zar ne?


PITANJE:
Zašto bismo se odricali onih paketa znanja s kojima smo u prednosti nad drugima? Samo ih treba preformatirati i – ostaviti studentima da odluče gde i kako će svom znanju i veštinama da dodaju vrednost.


Studije, kako sam ih ja doživela, trebalo bi da daju osnovne alatke za dalji razvoj i učenje. Znači, na fakultetima: usvojiš stručni rečnik, teoriju, koncepte, praksu ako je ima, pokapiraš ko je ko u mreži ljudi iz struke... i to je to! Oruđe!

A dalje radiš sam, ili te firma šalje na dodatne obuke, ili upišeš MBA, ili sve to zajedno...najbolje sve, frikombinovano :-)

Poenta je ne samo ući u trku za znanjem (i diplomirati, staviti tačku na formalno), nego i OSTATI U TRCI.



I čemu onda kočenje te "bolonje"....kad diploma NIJE kraj nego početak? Kraj fakulteta je first day of the rest of your life, znanje stečeno na fakultetu je PLATFORMA za dalje.

~~~


Profesorima: ne budite, molim vas, bolećivi prema svom predmetu! Ne ustežite se da uštinete tamo gde treba uštinuti!

Sad ću ja, kao naša JCI nacionalna predsednica onomad, da predložim: prođite kroz NAŠ sistem da vidite kako 'e to lepo!
Nema sad veze da li je reč o tome da treba osetiti kako je u cipelama onoga ko traži vizu za EU, ili...npr. u koži novinara Politike.
Recimo mene. Ko to ne bi vol'o ;-)

Da vidiš kako ODMAH skratiš sam svoj prešs članak - da ti ga ne bi kratili neki tamo, možda bezdušni!


Što se kaže u našim krugovima kad neko "nasvira" teksta preko mere, pa ga lektorka i urednica mole da sam "to uradi nežnije" -
Džoni voli,
Džoni pati,
Džoni će da skrati :-)

LIfe Less Ordinary

„Ljudi...samo jedan život imamo!”,
Zoran Djindjic



Srela sam danas drugara, mladoga fotoreportera, koji je odskora na novom radnom mestu - kaze pobegao je glavom bez obzira od propasti lista za koji je radio.
A list je bio mocan!

Prva moja reakcija (unutrasnja, dok sam tik-takala stiklama po osuncanoj strani Cetinjske ulice) bila je - BES: „Da su radili kako treba svoj posao, to se ne bi desilo! Eto sta se desava kad nece da se suoce sa problemom, zasto nisu malo ulozili u zaposlene, zasto nisu napravili cestitu selekciju kadrova, zasto ih nisu OBUCILI za tu poziciju...
Ne...po defaultu, cim se rodis u Srbiji odmah si bogom dam za predsednika drzave, selekora ili makar patrijarha! ”
Itd.
Svi sve znaju i baš zato se ništa ni ne menja.

Dobro bi ovde dosla pomoc obicne prostonarodne psihologije: negiranjem i odlaganjem resenja problem se uvecava.
Mozda baš u tom grmu leži odgovor na pitanje zasto je obicaj tzv. OŠLJARIVANJA posla toliko široko rasprostranjen.
Verovatno su zaposleni na slican nacin, sistematski, obeshrabrivani duuugo, decenijama mozda?

To je onda logican psihološki OUTCOME odlaganja suocavanja & rešenja; zaposleni su jednostavno – savladali lekciju, nauceni su da ošljare, jer je to – energy sawy.
Sigurno je tako i emotion-sawy jer se ne može ostati nem i tvrda srca kad vidiš da propada nešto u šta si ulagao svoje veštine, talenat, vreme, ljubav!


Sama cinjenica da je bilo dana kada je taj list bio tiražan i u vrhu citanosti, znaci da je zaista mnogo šansi propuštano...slucajno ili namerno? Nemar ili nehat? Orman ili ormar? Irak ili Iran? :)

Nedostatak PROMENA vodi obeshrabrivanju zaposlenih.
A promene su prirodne.
Sada bi trebalo savladati TU lekciju.

~~~

Ko poslednji napusta brod - kapetan, zna se. A prvo krenu misevi.
Moj licni problem je sto sam nekako ontoloski u onoj ekipi koja bi pokusala da spase brod i izbaci vodu! I jos iz sve snahe verujem da cu USPETI u svojoj nameri!
Jeste, to moj i samo moj licni problem. Ko me placa da - verujem u to sto radim? Niko. Ja malo malo pa se osecam ko ozeblo sunce.
I....jel to lepo?
Ja sam incident. Omaska. Funkcionalni bag. Wonderfull greška u sistemu.


...I šta ja sad hocu?


Samo dosluh s realnošcu (!). Za to je ponekad potrebno samo malo dobre volje i spremnosti na akciju!









:)
Znam, znam, mlada sam i zelena.....ali stvarno ne bih volela da se jednog dana zatupim!