"Srpski biznismeni će propasti bez inovacija"
(dr Kjel Nordstrom, guru novog svetskog biznisa)
Inovativnost i bogatstvo uvek idu zajedno. U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete biti sve siromašniji
Jelena Jovanovic
Centar "Sava", u snežni beogradski petak bio je premrežen ljudima sa narandžastim pantljikama "OC Conferences" oko vrata. Sa dobrim razlogom: vreme je, činilo se svima, da nam neko dođe i pokaže kako se zapravo uživa u kapitalizmu. Autori bestselera "Fanki biznis" i "Karaoke kapitalizam", Jonas Riderstrale i Kjel Nordstrom predvode novu generaciju evropskih gurua biznisa, krčeći svoj put kroz haos u ekonomiji, stekli su istinsku globalnu naklonost. Našli su se na 21. mestu najuticajnijih ljudi u menadžmentu još 2003. godine, a dr Kjel Nordstrom je od 2005. na 15. mestu! Dr Kjel Nordstrom je počeo karijeru kao istraživač na polju fizike. Posle toga, taj švedski doktor ekonomije postaje profesor na menadžment školama i univerzitetima i konsultant velikim multinacionalnim kompanijama, kao i svetski predavač koji pruža izuzetno inspirativnu platformu i utemeljene razloge za one koji bi da rade stvari na način drugačiji od onoga kako se oduvek radilo.
Kako kapitalistička "mašina" zapravo funkcioniše, kakvo ponašanje taj mehanizam nagrađuje u svetu biznisa, i gde nas to vodi?
- Kapitalizam je po svojoj prirodi izvežban da razdvoji efikasne od neefikasnih, kompanije i pojedince podjednako, i samo ga to zanima - da li je nešto privlačno i seksi ili je prilagođeno tržištu. Nemojte da pokušavate i jedno i drugo, to neće uspeti. Pogledajte na primer "Al Italiju", ili "Dženeral motors". Teško to ide. Efikasni uspevaju, neefikasni propadaju. Efikasni možete da budete na dva načina. Prvi je da budete atraktivni i idete na emocije, kao Luj Viton, ili BMW koji ima tim ljudi koji se bavi samo time da se vrata na automobilu zatvaraju što tiše i da unutrašnjost ima prijatan miris. Naravno, svaki model je drugačiji, jer to je ono što hvata na emocije. Uđeš u auto, sedneš i kažeš aaah... i to košta 150.000 evra. Pa i nije tako mnogo za ovakav auto, pomisliš. Drugi način je da se prilagođavate, kao "Tojota" ili H&M i da stalno izbacujete nove i nove proizvode. Kvalitet se podrazumeva, ali tu je važno brzo reagovanje. Karaoke klub gde sve vrvi od kopiranja je utočište za institucionalizovane imitacije. Samo mašta i inovacije mogu društvo, pojedinca ili kompaniju da izbace u prvi plan.
Budući da 24 časa, sedam dana u nedelji živimo umreženi u informacije i da smo zasuti reklamama koje igraju na emocije, kako se snaći, a ostati normalan, i još uz to - profitabilan?
- Percepcija je bitna i ona prodaje proizvod, pa i vas ako sebe gledate kao produkt na tržištu rada. Čak iako su vam performanse slabije, uspećete ako ste seksi. I obrnuto, ako ste najbolji u tome što radite, uspećete, bez obzira na izgled, u stvari, nikad nije bilo bolje vreme da se bude ljudska vrsta! To može da bude i raj - za kupca koji ima neograničen izbor mogućnosti, al i pakao za onoga ko hoće da stupi na tržište i opstane. Na delu je ono što ja zovem "potpuna personalizacija ljudskog projekta":
Statistika je pokazala da dve trćine stanovnika planete živi u gradovima, i taj trend će se nastaviti, jer nema sile koje ga ometaju. Sve je više samaca, a sve manje klasičnih brakova. To menja tržište, smanjuje pakovanja (sad imate gotova jela za jednu osobu), menja pristup u marketingu, a uz neprekidni priliv ljudi sa svih strana sveta, menja i naše navike i stopu nataliteta. Nije potrebno da vam roditelji žive u istom gradu i čuvaju decu, nije potrebno da se odreknete karijere radi podmlatka. U svetu smo individue koje prave decu i žive po sistemu monogamije, ali u sekvencama - verni smo jednoj osobi, pa drugoj, pa trećoj... Primera radi, Švedska je prva po natalitetu u Evropi, iako u Stokholmu ima najviše samaca! Takvo krajnje individualizovano tržište nagrađuje spremnost da se bude drugačiji, inovativan, različit od drugih. To je univerzalni ekonomski zakon uspeha.
Kako onda postati i ostati inovativan i zašto menjati tim koji dobija odnosno proizvod koji danas ima kakvu-takvu prođu?
- Novac, vrednost, blagostanje mogu biti stvoreni samo i jedino kroz inovacije. Zašto postoji razlika u bogatstvu među državama? Zato što su jedne inovativnije od drugih! Inovativnost je nagrađen oblik ponašanja. Inovativnost i blagostanje uvek idu zajedno! U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete postati siromašniji, a zatim još siromašniji, i sve siromašniji. Uslovi u kojima živite biće sve gori, umesto da se kapital i bogatstvo uvećavaju. Ne vidim da je to mnogo dobra opcija za Srbiju. Bolje je da se što pre priključite inovacijama u softveru, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, a vidim da se to i dešava. Koliko sam čuo iz razgovora sa ljudima ovde, Srbija se zaista trudi da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to što vam se sada čini kao "treba da", vrlo brzo će da se dogodi. To je normalizacija odnosa i regulative.
To je svima nama dobro poznata priča, a kakav ste vi lično utisak stekli, ko će te inovacije da pokrene i vodi kad smo i dalje malo po strani u odnosu na svetske tokove i tržišta?
- Moj osećaj je da, opet na osnovu razgovora sa ljudima, ovde imate problem sukoba generacija. S jedne strane postoje mlađe generacije, pretežno žene, koje su veoma progresivne, vrlo optimistične u pogledu razvoja, i nimalo romantične kada je reč o istoriji. S druge strane, tu su starije generacije, pretežno muškarci, koji neguju romantičan odnos prema istoriji, još maštaju o Titu i vremenu kada je sve bilo dobro, i kada su svi bili zajedno... E baš zbog toga sam siguran da će Srbija vrlo brzo postati potpuno integrisan član Evrope. Pogledajte Kinu, Indiju, Ameriku. To su velika i inovativna tržišta. Evropa će ubrzo postati mala i bogata kao Luksemburg. Moramo da budemo svi dobro konektovani i da sarađujemo ili ćemo propasti. Postaćemo beznačajni u tom novom svetu.
Obavljeno u dnevniku BIZNIS, broj 52, utorak - 18. decembar 2007.
www.biznisnovine.com
Pretplata na Biznis novine
Cheers!
Miss
