Republished INTW: Kjell A.Nordstrom

"Srpski biznismeni će propasti bez inovacija"

(dr Kjel Nordstrom, guru novog svetskog biznisa)

Inovativnost i bogatstvo uvek idu zajedno. U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete biti sve siromašniji

Jelena Jovanovic


Centar "Sava", u snežni beogradski petak bio je premrežen ljudima sa narandžastim pantljikama "OC Conferences" oko vrata. Sa dobrim razlogom: vreme je, činilo se svima, da nam neko dođe i pokaže kako se zapravo uživa u kapitalizmu. Autori bestselera "Fanki biznis" i "Karaoke kapitalizam", Jonas Riderstrale i Kjel Nordstrom predvode novu generaciju evropskih gurua biznisa, krčeći svoj put kroz haos u ekonomiji, stekli su istinsku globalnu naklonost. Našli su se na 21. mestu najuticajnijih ljudi u menadžmentu još 2003. godine, a dr Kjel Nordstrom je od 2005. na 15. mestu! Dr Kjel Nordstrom je počeo karijeru kao istraživač na polju fizike. Posle toga, taj švedski doktor ekonomije postaje profesor na menadžment školama i univerzitetima i konsultant velikim multinacionalnim kompanijama, kao i svetski predavač koji pruža izuzetno inspirativnu platformu i utemeljene razloge za one koji bi da rade stvari na način drugačiji od onoga kako se oduvek radilo.

Kako kapitalistička "mašina" zapravo funkcioniše, kakvo ponašanje taj mehanizam nagrađuje u svetu biznisa, i gde nas to vodi?

- Kapitalizam je po svojoj prirodi izvežban da razdvoji efikasne od neefikasnih, kompanije i pojedince podjednako, i samo ga to zanima - da li je nešto privlačno i seksi ili je prilagođeno tržištu. Nemojte da pokušavate i jedno i drugo, to neće uspeti. Pogledajte na primer "Al Italiju", ili "Dženeral motors". Teško to ide. Efikasni uspevaju, neefikasni propadaju. Efikasni možete da budete na dva načina. Prvi je da budete atraktivni i idete na emocije, kao Luj Viton, ili BMW koji ima tim ljudi koji se bavi samo time da se vrata na automobilu zatvaraju što tiše i da unutrašnjost ima prijatan miris. Naravno, svaki model je drugačiji, jer to je ono što hvata na emocije. Uđeš u auto, sedneš i kažeš aaah... i to košta 150.000 evra. Pa i nije tako mnogo za ovakav auto, pomisliš. Drugi način je da se prilagođavate, kao "Tojota" ili H&M i da stalno izbacujete nove i nove proizvode. Kvalitet se podrazumeva, ali tu je važno brzo reagovanje. Karaoke klub gde sve vrvi od kopiranja je utočište za institucionalizovane imitacije. Samo mašta i inovacije mogu društvo, pojedinca ili kompaniju da izbace u prvi plan.

Budući da 24 časa, sedam dana u nedelji živimo umreženi u informacije i da smo zasuti reklamama koje igraju na emocije, kako se snaći, a ostati normalan, i još uz to - profitabilan?

- Percepcija je bitna i ona prodaje proizvod, pa i vas ako sebe gledate kao produkt na tržištu rada. Čak iako su vam performanse slabije, uspećete ako ste seksi. I obrnuto, ako ste najbolji u tome što radite, uspećete, bez obzira na izgled, u stvari, nikad nije bilo bolje vreme da se bude ljudska vrsta! To može da bude i raj - za kupca koji ima neograničen izbor mogućnosti, al i pakao za onoga ko hoće da stupi na tržište i opstane. Na delu je ono što ja zovem "potpuna personalizacija ljudskog projekta":
Statistika je pokazala da dve trćine stanovnika planete živi u gradovima, i taj trend će se nastaviti, jer nema sile koje ga ometaju. Sve je više samaca, a sve manje klasičnih brakova. To menja tržište, smanjuje pakovanja (sad imate gotova jela za jednu osobu), menja pristup u marketingu, a uz neprekidni priliv ljudi sa svih strana sveta, menja i naše navike i stopu nataliteta. Nije potrebno da vam roditelji žive u istom gradu i čuvaju decu, nije potrebno da se odreknete karijere radi podmlatka. U svetu smo individue koje prave decu i žive po sistemu monogamije, ali u sekvencama - verni smo jednoj osobi, pa drugoj, pa trećoj... Primera radi, Švedska je prva po natalitetu u Evropi, iako u Stokholmu ima najviše samaca! Takvo krajnje individualizovano tržište nagrađuje spremnost da se bude drugačiji, inovativan, različit od drugih. To je univerzalni ekonomski zakon uspeha.

Kako onda postati i ostati inovativan i zašto menjati tim koji dobija odnosno proizvod koji danas ima kakvu-takvu prođu?

- Novac, vrednost, blagostanje mogu biti stvoreni samo i jedino kroz inovacije. Zašto postoji razlika u bogatstvu među državama? Zato što su jedne inovativnije od drugih! Inovativnost je nagrađen oblik ponašanja. Inovativnost i blagostanje uvek idu zajedno! U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete postati siromašniji, a zatim još siromašniji, i sve siromašniji. Uslovi u kojima živite biće sve gori, umesto da se kapital i bogatstvo uvećavaju. Ne vidim da je to mnogo dobra opcija za Srbiju. Bolje je da se što pre priključite inovacijama u softveru, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, a vidim da se to i dešava. Koliko sam čuo iz razgovora sa ljudima ovde, Srbija se zaista trudi da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to što vam se sada čini kao "treba da", vrlo brzo će da se dogodi. To je normalizacija odnosa i regulative.

To je svima nama dobro poznata priča, a kakav ste vi lično utisak stekli, ko će te inovacije da pokrene i vodi kad smo i dalje malo po strani u odnosu na svetske tokove i tržišta?

- Moj osećaj je da, opet na osnovu razgovora sa ljudima, ovde imate problem sukoba generacija. S jedne strane postoje mlađe generacije, pretežno žene, koje su veoma progresivne, vrlo optimistične u pogledu razvoja, i nimalo romantične kada je reč o istoriji. S druge strane, tu su starije generacije, pretežno muškarci, koji neguju romantičan odnos prema istoriji, još maštaju o Titu i vremenu kada je sve bilo dobro, i kada su svi bili zajedno... E baš zbog toga sam siguran da će Srbija vrlo brzo postati potpuno integrisan član Evrope. Pogledajte Kinu, Indiju, Ameriku. To su velika i inovativna tržišta. Evropa će ubrzo postati mala i bogata kao Luksemburg. Moramo da budemo svi dobro konektovani i da sarađujemo ili ćemo propasti. Postaćemo beznačajni u tom novom svetu.

Obavljeno u dnevniku BIZNIS, broj 52, utorak - 18. decembar 2007.

www.biznisnovine.com


Pretplata na Biznis novine

Cheers!

Miss

Noj nije moj, ni Joja nije moj

Iskreno, htela sam da napisem jedan kratak i nadrndan post na temu Novog Sada i Novog Pazara, i tajnih sluzbi i ne-bi-se-mi-toga-nikada-sami-setili, ali ...uuuf.

Oladih najednom.

Dali mi MacBook, beli....i ja uredno chutim, zanemela od srece :-)

Kao da kuckam po tastaturi od bele chokolade, ali one belgijske rucno pravljene, sva mi je nezna i lepa :-)

Juce,kad sam se vec oprostila od Gigabajtuse a jos ne stekla noog drugara (bio prvo notebook ASUS, schmekerica sa LifeFrame-om, pa onda dosao FLYBOOK DIALOGUE crveni, sto se kaze, da ga nosis ulicom i da ti se svi sklanjaju s puta koliko opasno izleda, a onda....mmm....

Kad sam isla na Noc Muzeja (ne bi ja nikada nego me zvali i dali mi ulaznicu!) a padala kisha... a meni se pishkilo, pa kako kisha vecma pada, tako se meni vecma islo u toalet!
Bicu iskrena, postila sam muzeja ukupno - komada jedan.
I to Pedagoshki, jer je blizu, i nije bilo dugackih redova.

Videla ovaj beli Mac Book smesten kao asesoar u savremeno opremljenoj ucionici (IZLOZBA, a ne Real Life, odnosno muzej iz buducnosti :), i otishla zadovoljna kuci.

Ja - videla dosta.
Ako nam tako shkole budu izgledale.....hmmm...verujem da bi mi lakse palo da se razmnozim u Srbiji, ali ozbiljno. I to ne prostom deobom, niti uobicajenim slavenoserbskim kloniranjem po webu, nego odistinski!
:))
Ah, posle Mac-a nista vishe nije isto kao pre.
Istina je, pitajte koga hocete, da sam se ipak malo branila - vec sam prosla SKIDANJE SA MAC-A, dok sam radila u Playboy i sve, pa posle presla opet na PC...mojne, mesecma sam PATILA. Ne znam kako je kad se odvikavas od kokaina, ali msilim da je slicno - pre svega uopste nije istina da je Mac samo za profesionalce, dizajnere, etc.
U stvari, toliko je user-friendly da se i najobicniji korisnik smesta razmazi.

I mislim nista te ne zapitkuje 100 puta, ne restartuje se sam od sebe, ne ponavlja pitanja i neprijavljuje probleme....malo li je na ovu skupocu?

Ko ga ne bi vol'o...

Mmm....
Od mog prvobitno zamisljenog nadrndanog posta ispade - secerlema ;-)

Evo vam malo da balavite i vi...

So, nije moj. Noj nije moj, ni Joja nije moj. E pa da..zelja pusta.

Moram da razmotrim nacine kako doci do njega ...! Gde, na to imam odgovor, ovo sofisticirano mache je iz www.desk.co.yu


ah, fajn dej...
poslusajte malo note sa mog profila

MySpace powered by JJ

ako necete to, evo vam ga celog geek-a Erlanda, na!

Prosto prosirena jednacina ;-)

Heh...evo jedno licno pitanje (kao kad upunjavate leksikon u Osnovnoj :)

Imate li na koga da mislite pre spavanja?

Kod nas, u Vojvodini, veoma je vazno, ma sta da se desava i svet ako se rushi, i ako je ljubav nemoguca ili nesrecna, ili bezperspektivna ili sta god da figurira od razloga za neostvarenost veze i svakodnevni apdejt ceznje u sirovom stanju, presudno je upravo to: IMATI NA KOGA DA MISLIS.

Pitajte ili se pozalite kome hocete iz Novog Sada, svi ce vam isto reci :)

Daleko je iza nas (alaj smo matoreee...) vreme u kome su se skolskom kredom potajno po zidovima pisale jednacine NEKO + NEKA i vice versa. Kradom, kad se svi onako djuture vracaju iz skole, pa da ON (najcesce, doduse ponekad i ONA, nikad decaci nisu bili preterano skloni tome) vidi kad se bude, jelte, istim putem kuci vracao iz skole...
To 100 godina nisam videla, a jos nisam pocela da govorim kako "ove nove generacije nista ne valjaju"...hm...nesto nije u redu?! Ma nema veze...

Elem, moja drugarica Bojana iz Danasa (moze mi se da ga menjam po padezima, oprostite Politikini kolumnisti na temu lingvistike, ovo je ipak marketinska caka) i ja se pre neko vece prisecale detalja....zavrnutih "ushiju" na spomenarima i leksikonima u kome su lezale "tajne" poruke za vlasnika, pa svi ti otisci ruzem po papiru (meralih roze!) i tajno pisanje njegovog imena, hihihihi...A uz to oni beskonacni "slucajni" susreti kada ti je DAN DIVAN jer je prosao i JAVIO SE, i jos pogledao ONAKO :)

Bojana je, btw, sjajna. Kaze, oduvek su je voleli novosadski Shiptari i imala je uvek besplatan sladoled od njih, i to ne samo u svojoj ulici nego SVUDA.
Jednom je jedan pitao koliko ima godina (tlinaest :) na sta je prokomentarisao STETA.
Naravno da se pristojno celjade vise nikad nikad nije pojavilo o toj poslasticarnici...

Da ne ostanem duzna mnogopostovanom publikumu, ispricacu i ja svoj gaf - moj prvi decko je bio od mene mnoogo stariji ;))) Nije smesno, mogli su da ga optuze za zavodjenjemaloletnice....a u stvari, ja sam njega "zavela".
Sta cu kad je vezbao na terasi koja se videla iz drugaricinog stana, sve obnako golishav i u nekim narandzzastim biciklistickim gacama sa tregerima...dizao covek tegove.
Naravno da smo zvale telefom, pa ...chutale :) To je bilo najsladje. To, i ono kad pozvonis nekom pa pobegnes :)

Eto,
sto se problema s kojima se susrecemo u 21. veku tice, malo toga je nasledjeno iz prethodnog veka, i mnogo toga je smesno - npr. u Srbiji se tvrdi da muskarac koji maze ruke kremom pre spavanja je bez pardona gej.
I onaj koji se svaki dan kupa, takodje :)

Kako dakle izvaliti ko jeste a ko nije i da li je moguce da nama strejterima pripadaju samo oni restlovi, Balkanci koje ni Oust ne moze da dezintegrise, naspram onih koji kako-tako vode racuna o sebi?!
He..."Ali ne previse!", kako glasi pravilo...
Evo sta je diferentia speciffica: kako kaze Marko Herman, normalni muskarci mackaju ruke kremicom posle KUPANJA, a ne pre spavanja...
:)

Ovo je naravno licilo na shalu, ali izgleda da ipak prosecan ovdasnji muskarac ipak cesce spava nego sto se kupa :)


Chek, chek...stize autorizacija od Marka - NE SAMO POSLE KUPANJA NEGO I POSLE PRANJA SUDOVA.

Ajd' uzdravlje.



Aneks blogocastivi, od Super Gashe (www.pcpress.co.yu):
Ako nekog volis, 100 puta si vredniji od onoga koji nikoga ne voli. I sasvim je svejedno kojeg je pola to sto volis.


Stage is yours...

Powered by
JJ

Bez maski: kako to rade majstori

Majstori u umeću življenja prave vrlo malu razliku između svog posla i svoje zabave, između svoga rada i dokolice, uma i tela, informacije, rekreacije, ljubavi ili religije.
Oni jedva da razlučuju šta je tu šta. Jednostavno, čega god se latili, slede svoju sopstvenu viziju, prepuštajući drugima da odluče da li se to oni igraju ili – rade.

Pisanje kao terapija

Kazu da je pisanje dnevnika super terapija! Ja to ne znam, niti cu ikada saznati - ono sto ne mogu ponovo da procitam necu ni da pisem! Ono sto drugi ne mogu da vide, takodje, cemu to ondaK svo to spisanije?

Nekada sam skrabala dnevnike. Grozota. Bavim se celu deceniju vec (!) mislju da ih negde...bacim, zapalim, unistim koliko su njanjavi (NJA!) i pateticni. I sve o nekim ljubavima i cudima...pa onda sta je decko u horoskopu, pa sta ja mislim o tome, pa onda onaj touch of eightees kiss, crveni, devojacki, nalepnica iz Bravo-a...

Nista cudno, uostalom, sto me grize savest i muce gluposti.
Skorasnje istrazivanje Univerziteta u Hamburgu je pokazalo da honorarci imaju dva velika problema: teski klijenti i - potiskivanje osecanja.

Probala sam kad zimus da ponovo škrabam nesto licno, najlicnije, ne bi li mi kao bilo malo lakse, prvo u jednu pa u drugu svesku...pa sam ih onda pomesala pa je bezveze imam dve polupune sveske istih stvari! Plus crvenim kad ih citam!

E pa sad sam nacela trecu (mnogo je lepa bila, maskirna je i pise Parental advisory a kostala je 14.40 dinara!) ali sam ovu poslednju sasvim pobednicki koncipirala - ne prema sadrzaj nego prema VREMENU radnje.
Ali, zivot ne moze da ceka da se ja odlucim u koju cu svesku (sve su lepe i brendirane!)
Dakle, upravo sam dobila potpuno ali sasvim bas sasvim neodoljivu novu „London begins with British Airways” svescicu. :)

I sta cu sad :)