Noj nije moj, ni Joja nije moj

Iskreno, htela sam da napisem jedan kratak i nadrndan post na temu Novog Sada i Novog Pazara, i tajnih sluzbi i ne-bi-se-mi-toga-nikada-sami-setili, ali ...uuuf.

Oladih najednom.

Dali mi MacBook, beli....i ja uredno chutim, zanemela od srece :-)

Kao da kuckam po tastaturi od bele chokolade, ali one belgijske rucno pravljene, sva mi je nezna i lepa :-)

Juce,kad sam se vec oprostila od Gigabajtuse a jos ne stekla noog drugara (bio prvo notebook ASUS, schmekerica sa LifeFrame-om, pa onda dosao FLYBOOK DIALOGUE crveni, sto se kaze, da ga nosis ulicom i da ti se svi sklanjaju s puta koliko opasno izleda, a onda....mmm....

Kad sam isla na Noc Muzeja (ne bi ja nikada nego me zvali i dali mi ulaznicu!) a padala kisha... a meni se pishkilo, pa kako kisha vecma pada, tako se meni vecma islo u toalet!
Bicu iskrena, postila sam muzeja ukupno - komada jedan.
I to Pedagoshki, jer je blizu, i nije bilo dugackih redova.

Videla ovaj beli Mac Book smesten kao asesoar u savremeno opremljenoj ucionici (IZLOZBA, a ne Real Life, odnosno muzej iz buducnosti :), i otishla zadovoljna kuci.

Ja - videla dosta.
Ako nam tako shkole budu izgledale.....hmmm...verujem da bi mi lakse palo da se razmnozim u Srbiji, ali ozbiljno. I to ne prostom deobom, niti uobicajenim slavenoserbskim kloniranjem po webu, nego odistinski!
:))
Ah, posle Mac-a nista vishe nije isto kao pre.
Istina je, pitajte koga hocete, da sam se ipak malo branila - vec sam prosla SKIDANJE SA MAC-A, dok sam radila u Playboy i sve, pa posle presla opet na PC...mojne, mesecma sam PATILA. Ne znam kako je kad se odvikavas od kokaina, ali msilim da je slicno - pre svega uopste nije istina da je Mac samo za profesionalce, dizajnere, etc.
U stvari, toliko je user-friendly da se i najobicniji korisnik smesta razmazi.

I mislim nista te ne zapitkuje 100 puta, ne restartuje se sam od sebe, ne ponavlja pitanja i neprijavljuje probleme....malo li je na ovu skupocu?

Ko ga ne bi vol'o...

Mmm....
Od mog prvobitno zamisljenog nadrndanog posta ispade - secerlema ;-)

Evo vam malo da balavite i vi...

So, nije moj. Noj nije moj, ni Joja nije moj. E pa da..zelja pusta.

Moram da razmotrim nacine kako doci do njega ...! Gde, na to imam odgovor, ovo sofisticirano mache je iz www.desk.co.yu


ah, fajn dej...
poslusajte malo note sa mog profila

MySpace powered by JJ

ako necete to, evo vam ga celog geek-a Erlanda, na!

Untold tale: mastery

The masters in the art of living make little distinction between their work and their play, their labor and their leisure, their minds and their bodies, their information, their recreation, their love and their religion. They hardly know which is which, they simply pursue their vision of excellence at whatever they do, leaving others to decide whether they are working or playing.



- James Albert Michener (1907 - 1997)


Brgd,
Miss

Chopper-tailored skyline

New York is full of vibrant locations, shopping malls, museums and indeed clubs & restaurants, and therefore whoever comes must be aware of great flow of endorfin.
That flow is mostly generated from two most popular arguments NY city owns in its stellar portfolio: so tipical and worldwide known NYC wievs that energizes all senses, and beautiful magical shopping on Manhattan!

Some of city guides are warning about something called EATING DISSORDER. This appears because of perfect NYC mix of cuisine styles, and because of XXX Large portions US citizens are, not surprisingly, used to. Not to mention mastery in stylish advertising : names of food and rest stuff you can order are tickling imagination! You actually dont know what to order, because you want to try everything. Well, nearly everything. I am pretty sure that sea crap would taste better if no one told me it is NOT a vegetable :)

Snapshot is, heh, not so surprisingly, about me: a little upside-down bunny. Nja!
Thats because I am in chopper flying over Hudson. It was nice to see where Hudson joins Atlantic...wuuh, sexy!! :)

~~~~

Њујорк је град пун вибрантних локација, шопинг молова, музеја и ресторана, и онај ко тамо оде мора да рачуна на навалу ендорфина из два најпознатија разлога: њујоршки, а у стватри светски познати призори, и феноменални шопинг на Менхетну! Неки градски водичи упозоравају да се овде, услед испреплетаних кулинарских стилова и обилних порција перфектно срочених имена, може добити и поремећај у исхрани – све вам се једе!

a...Ево ја сам овде мало наопачке :-) У хеликоптеру иѕнад реке Хадсон (лепо се видело ушће у Атлантик, уууух....ох со секси!!:)

Posadu su cinili:

Dejan Restak, www.b92.net
Aleksandra Mikata www.novosti.co.yu
Jelena Obradovic www.actionprgroup.com
Zivojin Petrovic www.zika.biz

....i naravno,Jelena Jovanovic, www.politika.co.yu !!

(this was mine chopper/media crew ;)

da li je Miss - vanzemaljac?

Po svim poveljama UN, UNICEF i po svim evropskim porodičnim zakonima, pa i po mnogim običajnim kodeksima na transverzali sever-jug, deca bi trebalo da se uzdržavaju od crnčenja i poniženja. Rada za novac tj. izrabljivanja naročito!
Pa zabranjeno je čak i da daš ime detetu takvo koje bi mu rušilo dostojanstvo (zato su mnogi roditelji po Srbiji ostali tužni što im se dete ne zove Roki, Rambo, Horacio i slično). A kakvo dostojanstvo ostaje onome ko raste na ulici prosjačeći?!

:-( ima li još nekoga ko misli na zaštitu dečjih prava kada vidi prosjake na našim ulicama i na nedostakak instuticionalne podrške primeni tih prava?

Ta deca bi trebalo u njihovim godinama da idu u školu (državnu, što da ne, kad već nema škole za kaluđerice podobne meni i meni sličnima... da ne tvrdim sad da su baš svi Jovanovići, al ajde :-), pa da prođu kroz sistem (kakav je takav je, bolje to nego na ulici da žive, pod mostom i u kartonskim kutijama), da se privole životu u Srbijici u kojoj si supeheroj ako, zaboga, nisi u minusu.
Oh so fensi, ha? Mnogo!

To znači da bi imali više obaveza, i više odgovornosti. I čitavu odeću. I igračke. I nekakvu perspektivu.

Ali nisu te svakodnevne stvari ovde važne, „nacionalno pitanje” ovih dana je da li je Legija ubica ili - heroj.
Otkud ta dilema? Kako se dogodilo da napravimo HEROJE od ljudi koji su prestupnici?
Ili bolje: da li je ikada u Srbiji bilo drugačije?
U tom svetlu ispadne naivan svako ko misli da stvari, za početak, mogu biti drugačije. Bolje.

Kažu: spusti bwe loptu (+ šta se ložiš).
Kad pomeneš ličnu inicijativu, misle da živiš jedan zaštićen, udoban i sit život pa ti se, eto, može da budeš OK (?!).
Kad kažem da stojim iza svake reči svojih tekstova, i da ih radim po nalogu svoje savesti (i, prirodno, po preporuci urednice), kažu - jao, znači nezavisno novinarstvo zaista postoji?

Dragi moji, samokontrola NE znači i pristajanje na ono što je loše.
Biti odrastao NE znači ukinuti osećaj za ono što je dobro i ono što je loše.

Poznajete li taj osećaj?

~~~

I, da li bi meni predsednik republike došao na kafu da se izvini za doživljenu neprijatnost u zemlji gde je on big boss, odnosno - bi li kojim slučajem da se i JA bavim tzv. „ozbiljnim novinarstvom” (kriminalom, crnom hronikom, zaverama) dve bombe baš ostale na simsu ili...?

ANTRFILE ILI O POETICI

ANTRFILE ILI O POETICI PAPIRNATIH KIBICFENSTERA

Uvek sam mnogo polagala na one male prozore u svet, one prozore u tekstu tako nezgrapno nazvanima ANTRFILE koje ja, silom prilika, pisem uvek na jednu-te-istu temu "a kako to rade drugi" , "a sta ima u susedstvu", "da li je preko zelenija trava", odnosno, kako najcesce ispada: "komsijama je opet duži" :)
Zašto mi to toliko znaci, to bezazleno malo ostrvce teksta uokvireno šinom?
Bicu iskrena: prvo, antrfilei su najcesce neke druge boje u odnosu na monohromatiku starih graždanskih novina za koje ja pisem. Oni su nekako mali, reciti i sazeti, slatki do besvesti i obicno su rozi, zuti, ili narandzasti - prosto uveseljavaju svaku stranu na kojoj se nadju.
Drugo, volim ih jer to prilika da se posebno istakne ono što je važno, što je po necemu posebno ili novo, što govori VIŠE od ostatka teksta.
I trece...pheh, pheh, phu.... ostacu dosledna u iskrenosti - volim ih jer su i rozi i - jer su moji!
Da mogu, pisala bih samo antrfilee. I to ne samo uz sopstveni tekst! Uz svaciji.
Samo bih ga nekako NALEPILA. Taf, kao etiketu u prodavnici, kao bar kod ili one male tupave samolepljive cene. TAF, i eto jedan novi mali roze svetski prozor. TAF, TAF, dva mala roze prozora....Kad vec neće niko da, tradicionalno, upali svetla u ovoj nasoj kafani „na sred druma”, moraju i frajlice da budu hrabre i da same prokrce SAME puteve do svetlosti, kao na slici.
Ovaj blog je zapocet iz tog razloga - da bude jedan prozor, jedan onako old-tajmerski kibicfenster u blogosferi.
Da mogu tu tako "sedim ucickana" kao macka u prozoru, da gledam sta sve ima napolju i dumam.

Svaka macka zeli da je ptica...sanak pusti!