da li je Miss - vanzemaljac?

Po svim poveljama UN, UNICEF i po svim evropskim porodičnim zakonima, pa i po mnogim običajnim kodeksima na transverzali sever-jug, deca bi trebalo da se uzdržavaju od crnčenja i poniženja. Rada za novac tj. izrabljivanja naročito!
Pa zabranjeno je čak i da daš ime detetu takvo koje bi mu rušilo dostojanstvo (zato su mnogi roditelji po Srbiji ostali tužni što im se dete ne zove Roki, Rambo, Horacio i slično). A kakvo dostojanstvo ostaje onome ko raste na ulici prosjačeći?!

:-( ima li još nekoga ko misli na zaštitu dečjih prava kada vidi prosjake na našim ulicama i na nedostakak instuticionalne podrške primeni tih prava?

Ta deca bi trebalo u njihovim godinama da idu u školu (državnu, što da ne, kad već nema škole za kaluđerice podobne meni i meni sličnima... da ne tvrdim sad da su baš svi Jovanovići, al ajde :-), pa da prođu kroz sistem (kakav je takav je, bolje to nego na ulici da žive, pod mostom i u kartonskim kutijama), da se privole životu u Srbijici u kojoj si supeheroj ako, zaboga, nisi u minusu.
Oh so fensi, ha? Mnogo!

To znači da bi imali više obaveza, i više odgovornosti. I čitavu odeću. I igračke. I nekakvu perspektivu.

Ali nisu te svakodnevne stvari ovde važne, „nacionalno pitanje” ovih dana je da li je Legija ubica ili - heroj.
Otkud ta dilema? Kako se dogodilo da napravimo HEROJE od ljudi koji su prestupnici?
Ili bolje: da li je ikada u Srbiji bilo drugačije?
U tom svetlu ispadne naivan svako ko misli da stvari, za početak, mogu biti drugačije. Bolje.

Kažu: spusti bwe loptu (+ šta se ložiš).
Kad pomeneš ličnu inicijativu, misle da živiš jedan zaštićen, udoban i sit život pa ti se, eto, može da budeš OK (?!).
Kad kažem da stojim iza svake reči svojih tekstova, i da ih radim po nalogu svoje savesti (i, prirodno, po preporuci urednice), kažu - jao, znači nezavisno novinarstvo zaista postoji?

Dragi moji, samokontrola NE znači i pristajanje na ono što je loše.
Biti odrastao NE znači ukinuti osećaj za ono što je dobro i ono što je loše.

Poznajete li taj osećaj?

~~~

I, da li bi meni predsednik republike došao na kafu da se izvini za doživljenu neprijatnost u zemlji gde je on big boss, odnosno - bi li kojim slučajem da se i JA bavim tzv. „ozbiljnim novinarstvom” (kriminalom, crnom hronikom, zaverama) dve bombe baš ostale na simsu ili...?