Kreativna sila u nasim zivotima – kako se budi?
Citam po forumima ovih dana price ljudi koji se ne osecaju vise dobro u svojoj kozi – ispunili su sve zadatke u zivotu, imaju diplomu, posao, decu, i misle da su na kraju puta, da ono sto ih ceka ne vodi povecanju uzivanja u zivotu nego sve vecem gomilanju obaveza i odgovornosti, posao koji rade pocinje da im biva opterecenje iako su ga nekada voleli jako. Deca ko deca, ja ih nemam ali skoro da ne poznajem nikoga ko je njima zadovoljan!
Nije neka novost – svi misle da poseduju ono cega na svetu u stvari ima najmanje, ili sto kaze Stiven Kovi (ipak je struja koja tvrdi da je Kovi a ne Kavi preovladala, povinujem se, sluzbenica vjecnaja)
– what is common sense is not always common practice.
Ovih dana napravila sam malecku reviziju – sta je sve drugacije otkako sam se susrela sa 7 navika. Idemo redom.
1. Odustala sam od puta kome se vec nazirao kraj i reafirmisala svoju zelju za avanturom i iznenadjenjima :-) I to pod stare dane!
2. Odmah postigla osecaj fantasticne svrhovitosti. Nije svejedno kad sahranis sve svoje snove jer mislis da se od tebe to ocekuje: cuti, radi i idi utabanom stazom, ko onaj „Dolap” Stevana Raickovica. To su tudji programi, a ne sopstvene zelje. Sam svoj programer, to je super stvar!
3. Postala otvorenija i osetljivija za price ljudi koji su donosili nekonvencionalne odluke, za success stories.
Cini mi se da smo, usled poslednje dve stresne decenije, navikli da se uz kafu razgovaramo o tome kako je SVE TESKO i kako NEMA PRAVDE . A te svakodnevne navike su mocna stvar, one su ono sto nas definise i odmerava kolicinu srece u zivotu. Dokle god se solidarisemo oko pesimizma...huh. Probajte da okrenete smer! I da svakodnevno sebe proaktivno zakocite kad krenete da se zalite! I da, umesto toga, probate da UCINITE nesto da se stanje popravi!
4. Angazovala se na resavanju problema drugih. Ovo je melem, dugorocno – ako smo svesni sta sve mozemo da ucinimo i koliko mozemo, i ako to i krenemo da radimo – ili, krace receno, ako svoj Krug uticaja prosirimo na one stvari koje mo ranije smatrali nepromenljivim ili van domasaja, raste nam samopostovanje. Pocinjemo da uspevamo!
U nasem narodu ima poslovica da „nista ne uspeva tako kao uspeh”, sto znaci da je i uspeh jedna navika.
Jedan od Njutnovih zakona kaze da svako telo tezi da zadrzi stanje u kome se vec nalazi. Ako je to mirovanje, da miruje. Ako je to kretanje, onda hoce da se krece (sve sto leti htelo bi da leti! ).
Jednostavno. Ko jednom krene da dozivljava osecanje licne pobede tesko ce mu biti da ga se odrekne i da ga eliminise iz svojih svakodnevnih dozivljaja. Navike su mocna stvar!
I na kraju: shvatila koliku moc imam da menjam – sebe, svoju okolinu, zajednicu, pa i da uticem globalno. Zvuci cudno, ali je ostvarljivo. Cak – prirodno!
Нема коментара:
Постави коментар