Paper-based society

Verujem da je teško naći zaposlenog čoveka koji nije povremeno ometen administrativnim procedurama: uverenja o ovome i onome, razne prigodne overe i dokumenti koje stalno treba iznova nabavljati jer ne smeju da budu stariji od šest meseci (pa nismo mi mlečni proizvodi?). Danima kolege dolaze nervozne posle rvanja sa administracijom jer vreme je odmora i upisa na fakultet, znači – krenula je trka za uverenjima, overama, potvrdama...

Moj slučaj, današnji.

Na pitanje
– A šta ako ste pogrešili i ako to nije prava adresa?

Dobila jedno uljudno
– U tom slučaju SLOBODNO se vratite ovamo!

Čekaj, čekaj....jel to mene neko z...?!!

– Aha, znaci vi predlažete da odem, pa da se vratim? A šta ćemo s tim što se VI pogrešili? Hajde proverite SADA, dok sam tu, da li je to prava adresa, i prošli put ste me slali tamo pa je bilo pogrešno?

I ona je bila uporna....

– Pa ako vas vrate, vi dođite, nema problema!

I na kraju, slag na tortu....

– Nemojte me slati tamo ako tamo neću završti posao zbog kojeg sam došla.
– To da li ćete uspeti tamo da završite posao, to vam ne garantujem.

!!!

Nije dakle htela da proveri. Nacionalna sluzba zaposljavanja je u pitanju.
A ja sam morala opet da nađem drugi način. Papirološki, indeed, a u stvari neophodan – godinama već nemam zdravstveno osiguranje. I ne idem kod lekara. Otišla jesenas zbog problema sa licem, platila pregled i sve lepo, i dobila FLAJER za Eucerin proizvode. Kozmetika dakle a ne recept za lekić, kremicu...

Čujem da sam dobro prošla, kažu mi prijateljice da se kod beogradskih dermatologa uglavnom dobija preporuka za Vischy proizvode.

Šta je ovde sa ljudskim pravima? Imamo li pravo da budemo pravovremeno i valjano OBAVEŠTENI ? Imamo li prava na ISTINITU INFORMACIJU?
Imamo li pravo da za novac koji dajemo DOBIJEMO uslugu, a ne maglu upakovanu s mašnom :-(

Kada (i vaznije je pitanje KAKO) će shvatiti da su oni (kakvi god da su, i mi kakvi god da smo!) tu ZBOG NAS. Sve te SLUŽBE postoje da bi te negde evidentirale i dale (tautološke) potvrde da si to što jesi. Lekari da bi lečili a ne reklamirali.

Stigao mi je na svu ovu muku i jedan mejl koji kaže da neki tamo klinac hoće da proda svoj bubreg za 50.000 €. Predlažu nam da pišemo o tome. Uh!
Šaljem vam svima pozdrave i molim da, ukoliko čujete da nekome treba bubreg, zaboravite klinca, moj bubreg moguće je dobiti upola jefitnije! :-)

Cheers!

ps. dodatak prepisan direktno iz mobilnog telefona (nisam bila lenja)
Kad sam isla u Fond PIO , evo sta se desilo...
Stala sam sa desne strane (ima leva i desna) gde su salteri. Ne, nikoga nisam pitala, bila sam sigurna da sam na pravom mestu.
Zasto?
Zato sto tamo lepo pise, s desne strane, OVAKO:
DESNO:
PRIJEM PRIJAVA, ODJAVA I PROMENA U TOKU OSIGURANJA (doslovce)

LEVO:
PRIJEM I ZAVODJENJE ZAHTEVA, IZDAVANJE POTVRDA, RAZNA OBAVESTENJA

Kapiram, necu nista da im dam, hocu da mi izdaju potvrdu, dakle tu sam gde pise izdavanje.

Kad ja tamo, a ono medjutim. Red, ljudi, smor. A zgrada fensi, ali dzabe i plasticno cvece i liftovi at a glance kad ja moram da cekam.

Nakon jedno 15 minuta ipak NE BUDEM LENJA nego resim da pitam da li sam na pravom mestu, kazem sta mi treba, i naravno, posalju me preko puta.
Dadadada, tamo gde pise da ja njima treba nesto da dam, a ne oni meni. (!?!)

Provela sam to vreme CUTKE, ponavljajucu mantru u sebi: necu se ni sa kim posvadjati, necu, necu....:-)
I nisam! Stvarno, nisam!
Zvonio mi je mobilni pa sam smorila nekog lika sto je u stvari samo zvao da se zahvali za konekciju sa Auto Bildom :-))