среда, мај 30, 2007

da li je Miss - vanzemaljac?

Po svim poveljama UN, UNICEF i po svim evropskim porodičnim zakonima, pa i po mnogim običajnim kodeksima na transverzali sever-jug, deca bi trebalo da se uzdržavaju od crnčenja i poniženja. Rada za novac tj. izrabljivanja naročito!
Pa zabranjeno je čak i da daš ime detetu takvo koje bi mu rušilo dostojanstvo (zato su mnogi roditelji po Srbiji ostali tužni što im se dete ne zove Roki, Rambo, Horacio i slično). A kakvo dostojanstvo ostaje onome ko raste na ulici prosjačeći?!

:-( ima li još nekoga ko misli na zaštitu dečjih prava kada vidi prosjake na našim ulicama i na nedostakak instuticionalne podrške primeni tih prava?

Ta deca bi trebalo u njihovim godinama da idu u školu (državnu, što da ne, kad već nema škole za kaluđerice podobne meni i meni sličnima... da ne tvrdim sad da su baš svi Jovanovići, al ajde :-), pa da prođu kroz sistem (kakav je takav je, bolje to nego na ulici da žive, pod mostom i u kartonskim kutijama), da se privole životu u Srbijici u kojoj si supeheroj ako, zaboga, nisi u minusu.
Oh so fensi, ha? Mnogo!

To znači da bi imali više obaveza, i više odgovornosti. I čitavu odeću. I igračke. I nekakvu perspektivu.

Ali nisu te svakodnevne stvari ovde važne, „nacionalno pitanje” ovih dana je da li je Legija ubica ili - heroj.
Otkud ta dilema? Kako se dogodilo da napravimo HEROJE od ljudi koji su prestupnici?
Ili bolje: da li je ikada u Srbiji bilo drugačije?
U tom svetlu ispadne naivan svako ko misli da stvari, za početak, mogu biti drugačije. Bolje.

Kažu: spusti bwe loptu (+ šta se ložiš).
Kad pomeneš ličnu inicijativu, misle da živiš jedan zaštićen, udoban i sit život pa ti se, eto, može da budeš OK (?!).
Kad kažem da stojim iza svake reči svojih tekstova, i da ih radim po nalogu svoje savesti (i, prirodno, po preporuci urednice), kažu - jao, znači nezavisno novinarstvo zaista postoji?

Dragi moji, samokontrola NE znači i pristajanje na ono što je loše.
Biti odrastao NE znači ukinuti osećaj za ono što je dobro i ono što je loše.

Poznajete li taj osećaj?

~~~

I, da li bi meni predsednik republike došao na kafu da se izvini za doživljenu neprijatnost u zemlji gde je on big boss, odnosno - bi li kojim slučajem da se i JA bavim tzv. „ozbiljnim novinarstvom” (kriminalom, crnom hronikom, zaverama) dve bombe baš ostale na simsu ili...?

2 коментара:

NaraYan је рекао...

Ooo, Miss Cybernaut je definitivno alien :)

Srbija...
shta reci o jednoj takvoj zemlji, a da ne probudi odredjeni bunt i razocharenje.
Ja sam se jedva povadio iz kandzi ove, drage mi, zemljice, jadne, namuchene...
A mogao sam sada lepo da gledam kroz prozor, svirkam i igram razne igre sa kolegama iz Toponice ili Laze Lazarevica :D
Ponekad je chovek jachi sam od sebe...

E, ostaje samo da se zapitam, da li sam ja vanzemalljac 2...?

Unknown је рекао...

Ma nisam alien...samo sam malo obeshrabrena. Ponekad.
Ja u Boga verujem i vrlo cenim pravila, to je ono sto cini da se osecam sigurno i zasticeno od kojecega sto donosi njihovo nepostojanje.

Zaista bih volela da je Srbija malo uredjenija zemlja. Bila bih srecniji covek. Ovako sam luzer, ko me j...kad se ne snalazim, jel da.