Generation X tips: Motivate your staff

or: if its not fun, why should we do it?! :)
Current mood: creative
Category:
Jobs, Work, Careers
Tune included: Usher ft. Dj Kujja

People learn in a variety of ways, but regardless of the method, the first condition of learning is that the person must be motivated to learn. The learner must feel the need to learn what is being taught.
Most staff is not motivated to do a good job and want to be able to perform their tasks correctly. Their motivation is being able to perform their job to standards in return for money, other benefits, challenges and job satisfaction.
Why not include some fun into it?!

Here is why you should embrace new techologies into everyday practice....
Speaking of job and hard work, correct me if I am wrong, but I dont get it / why should anyone do something which is not amusing even from time to time?

Geek guerilla I was run into (spekaing of PC press magazine redaction) is perhaps one of theh best thing happen recently in my RL (Real Life).
This is part of a mouse-session....of course, mouses are important for the neXt shopping fever maraton that is about to come... I am just a background, a lovely wallpaper-like item, and I am happy :)


Huh...looks better then in Playboy, hm? lol

Lets go geeky!


legend: SAITEK mouses & Miss Cybernaut. Gal deals with them, and wins. Lives happily ever after, hooray!
Does a descent gal need more?? Its a pink, its cheerful, its nice. All over me - mouses - massive action! More info available in PC press magazine for November 2007 ;)

Walking fingers - October's reminder video thing

Ura,
DO THE GREEN THING

Svratište: Gdestinacija.com

Putopisci i čitači, svi oni koji se osećaju kao komunisti i kojima je žao što do komunizma i potpune slobode nikada nisu stigli, imaju odskora svoje ćoše na globalnoj mreži da traže i nesebično dele informacije o putovanjima


U etru se pojavilo novo svratište za one koji surfuju: turistički blog www.gdestinacija.com, kako tvrde njegovi pokretači, u stanju je bitno da izmeni i kvalitet i smer vašeg putovanja.

„Gde god da ste se uputili, pa i na Mesec, neko je tamo bio pre Vas! Treba znati šta vredi videti, na kojoj se plaži okupati, koju taksi službu ne koristiti, o čemu nikako ne pričati, šta svakako probati, kako šarmirati prodavce, gde jesti dobro a gde piti jeftino”, piše na blogu www.gdestinacija.com,
Ovaj sajt namenjen je onima koji uživaju u putopisima, kao i onima koji su i sami skloni pisanju: podelite vaše utiske, savete i doživljaje sa puta. Čitanje je avantura, i ovde se možete prepustiti u potpunosti: sve putopise možete komentarisati, dopuniti, možete zatražiti još informacija i nesebično podeliti svoje sopstvene!

Za one koji još nisu inicirani u sajberspejsu, dovoljno je znati da su blogovi stranice na vebu određene za slobodno popunjavanje sadržajem, a koncept zavisi od pokretača. Ove stranice su veoma prijateljske i za korisnike i za čitače, što znači da ne morate biti ni programer niti pisac da bi ste pokrenuli svoju veb stranicu ili na mreži ostavili i sopstveni trag. Uz to, Gdestinacija je sasvim naš i sasvim domaći blog gde su sva uputstva savršeno razumljiva.
Ovo je polje otvoreno za sve namernike. Na blogovima već godinama vlada komunizam novoga doba, svako kaže ono što želi – tamo gde želi.
Kako navodi Marko Jevtić, pokretač bloga: „ Pasivno surfovanje na Internetu, ne samo da nije u modi, već je poprilično sebično i zašto očekivati da neko drugi doprinese sadržaju, ako i vi niste spremni da uradite tako nešto!”
Cilj sajta je da se destinacije osmotre iz više uglova, onako kako nije moguće u tradicionalnim medijima, a da sve to ima regionalni karakter (već ima putopisaca iz republika bivše Jugoslavije).

Novi tip vodiča, u kome je sve dozvoljeno (dokle god se držite teme!), za prve dve nedelje postojanja privukao je preko 150 korisnika i 38 putopisa, od Azije do Mumbaija, Njujorka i Dalmacije.
Sve na jednom mestu o šopingu, splavarenju, doručkovanju, starim i novim planinama, žurkama, čokoladi, spustu niz domaće reke, taksisitma i kafanama pored druma – pročitajte na gdestinacija.com !

(Jelena Jovanović, objavljeno u Politici, 13.06.2007)


ehm, paz' vamo...(nesto licno!)
...zelje, cestitke, pozdravi: Marku Jevticu, da mu vojnicki dani lakse prodju, zeli mu redakcija Miss Cybernaut & Co!!

Chopper-tailored skyline

New York is full of vibrant locations, shopping malls, museums and indeed clubs & restaurants, and therefore whoever comes must be aware of great flow of endorfin.
That flow is mostly generated from two most popular arguments NY city owns in its stellar portfolio: so tipical and worldwide known NYC wievs that energizes all senses, and beautiful magical shopping on Manhattan!

Some of city guides are warning about something called EATING DISSORDER. This appears because of perfect NYC mix of cuisine styles, and because of XXX Large portions US citizens are, not surprisingly, used to. Not to mention mastery in stylish advertising : names of food and rest stuff you can order are tickling imagination! You actually dont know what to order, because you want to try everything. Well, nearly everything. I am pretty sure that sea crap would taste better if no one told me it is NOT a vegetable :)

Snapshot is, heh, not so surprisingly, about me: a little upside-down bunny. Nja!
Thats because I am in chopper flying over Hudson. It was nice to see where Hudson joins Atlantic...wuuh, sexy!! :)

~~~~

Њујорк је град пун вибрантних локација, шопинг молова, музеја и ресторана, и онај ко тамо оде мора да рачуна на навалу ендорфина из два најпознатија разлога: њујоршки, а у стватри светски познати призори, и феноменални шопинг на Менхетну! Неки градски водичи упозоравају да се овде, услед испреплетаних кулинарских стилова и обилних порција перфектно срочених имена, може добити и поремећај у исхрани – све вам се једе!

a...Ево ја сам овде мало наопачке :-) У хеликоптеру иѕнад реке Хадсон (лепо се видело ушће у Атлантик, уууух....ох со секси!!:)

Posadu su cinili:

Dejan Restak, www.b92.net
Aleksandra Mikata www.novosti.co.yu
Jelena Obradovic www.actionprgroup.com
Zivojin Petrovic www.zika.biz

....i naravno,Jelena Jovanovic, www.politika.co.yu !!

(this was mine chopper/media crew ;)

da li je Miss - vanzemaljac?

Po svim poveljama UN, UNICEF i po svim evropskim porodičnim zakonima, pa i po mnogim običajnim kodeksima na transverzali sever-jug, deca bi trebalo da se uzdržavaju od crnčenja i poniženja. Rada za novac tj. izrabljivanja naročito!
Pa zabranjeno je čak i da daš ime detetu takvo koje bi mu rušilo dostojanstvo (zato su mnogi roditelji po Srbiji ostali tužni što im se dete ne zove Roki, Rambo, Horacio i slično). A kakvo dostojanstvo ostaje onome ko raste na ulici prosjačeći?!

:-( ima li još nekoga ko misli na zaštitu dečjih prava kada vidi prosjake na našim ulicama i na nedostakak instuticionalne podrške primeni tih prava?

Ta deca bi trebalo u njihovim godinama da idu u školu (državnu, što da ne, kad već nema škole za kaluđerice podobne meni i meni sličnima... da ne tvrdim sad da su baš svi Jovanovići, al ajde :-), pa da prođu kroz sistem (kakav je takav je, bolje to nego na ulici da žive, pod mostom i u kartonskim kutijama), da se privole životu u Srbijici u kojoj si supeheroj ako, zaboga, nisi u minusu.
Oh so fensi, ha? Mnogo!

To znači da bi imali više obaveza, i više odgovornosti. I čitavu odeću. I igračke. I nekakvu perspektivu.

Ali nisu te svakodnevne stvari ovde važne, „nacionalno pitanje” ovih dana je da li je Legija ubica ili - heroj.
Otkud ta dilema? Kako se dogodilo da napravimo HEROJE od ljudi koji su prestupnici?
Ili bolje: da li je ikada u Srbiji bilo drugačije?
U tom svetlu ispadne naivan svako ko misli da stvari, za početak, mogu biti drugačije. Bolje.

Kažu: spusti bwe loptu (+ šta se ložiš).
Kad pomeneš ličnu inicijativu, misle da živiš jedan zaštićen, udoban i sit život pa ti se, eto, može da budeš OK (?!).
Kad kažem da stojim iza svake reči svojih tekstova, i da ih radim po nalogu svoje savesti (i, prirodno, po preporuci urednice), kažu - jao, znači nezavisno novinarstvo zaista postoji?

Dragi moji, samokontrola NE znači i pristajanje na ono što je loše.
Biti odrastao NE znači ukinuti osećaj za ono što je dobro i ono što je loše.

Poznajete li taj osećaj?

~~~

I, da li bi meni predsednik republike došao na kafu da se izvini za doživljenu neprijatnost u zemlji gde je on big boss, odnosno - bi li kojim slučajem da se i JA bavim tzv. „ozbiljnim novinarstvom” (kriminalom, crnom hronikom, zaverama) dve bombe baš ostale na simsu ili...?

Does it burn right under the starlight

„Isn't it a remarkable trace?”


Sve je u tome da se ostavi trag! I to onaj najteze izbrisiv, utisnut u srca i umove ljudi koji su sa nama delili casove zivota.

Sta me je navelo da mislim o tome? Ni manje ni vise nego – oh, preseljenje tokom vikenda.

To da ceo moj zivot moze da stane u kutije koje se spakuju za nekoliko sati (sic!), i to da je jedan hard disk failure dovoljan da obrise tri godine mog rada i bivstvovanja u Politici, bas kao da me nikada (mislim - nikada!!!) nije bilo....to je strasna, jeziva, stvar! (arhivu svoju i Politikinu ne racunam!)

Tek tako - PUF!

Sta je ono sto ostaje kad sve nestane?

Po cemu ce VAS pamtiti?


O cemu ce pricati oni koji naslede planetu, oni koji dolaze iza nas i za koje vec brizljivo pakujemo digitalne legate?

Nadam se (iz sve snage se nadam!) da ce to biti duugacka prica o rasi koja je rasla tako sto su se njeni clanovi takmicili medjusobno.
U vrlini, vestinama, upravljanju, i specijalnoj podesenosti za duhove Napretka.

Nagnite se: sta je to iza horizonta?


Imperativ ovoga proleca (vec mirise: od danas, tj. od Sv. Valentina racuna se da je prvi dan):



OSTAVITE TRAG.

&

Sanjajte!

Jer jedino tako mozete i ostvariti svoje snove.


~~~
Wish U all the best,

The Unique One :-)

LIfe Less Ordinary

„Ljudi...samo jedan život imamo!”,
Zoran Djindjic



Srela sam danas drugara, mladoga fotoreportera, koji je odskora na novom radnom mestu - kaze pobegao je glavom bez obzira od propasti lista za koji je radio.
A list je bio mocan!

Prva moja reakcija (unutrasnja, dok sam tik-takala stiklama po osuncanoj strani Cetinjske ulice) bila je - BES: „Da su radili kako treba svoj posao, to se ne bi desilo! Eto sta se desava kad nece da se suoce sa problemom, zasto nisu malo ulozili u zaposlene, zasto nisu napravili cestitu selekciju kadrova, zasto ih nisu OBUCILI za tu poziciju...
Ne...po defaultu, cim se rodis u Srbiji odmah si bogom dam za predsednika drzave, selekora ili makar patrijarha! ”
Itd.
Svi sve znaju i baš zato se ništa ni ne menja.

Dobro bi ovde dosla pomoc obicne prostonarodne psihologije: negiranjem i odlaganjem resenja problem se uvecava.
Mozda baš u tom grmu leži odgovor na pitanje zasto je obicaj tzv. OŠLJARIVANJA posla toliko široko rasprostranjen.
Verovatno su zaposleni na slican nacin, sistematski, obeshrabrivani duuugo, decenijama mozda?

To je onda logican psihološki OUTCOME odlaganja suocavanja & rešenja; zaposleni su jednostavno – savladali lekciju, nauceni su da ošljare, jer je to – energy sawy.
Sigurno je tako i emotion-sawy jer se ne može ostati nem i tvrda srca kad vidiš da propada nešto u šta si ulagao svoje veštine, talenat, vreme, ljubav!


Sama cinjenica da je bilo dana kada je taj list bio tiražan i u vrhu citanosti, znaci da je zaista mnogo šansi propuštano...slucajno ili namerno? Nemar ili nehat? Orman ili ormar? Irak ili Iran? :)

Nedostatak PROMENA vodi obeshrabrivanju zaposlenih.
A promene su prirodne.
Sada bi trebalo savladati TU lekciju.

~~~

Ko poslednji napusta brod - kapetan, zna se. A prvo krenu misevi.
Moj licni problem je sto sam nekako ontoloski u onoj ekipi koja bi pokusala da spase brod i izbaci vodu! I jos iz sve snahe verujem da cu USPETI u svojoj nameri!
Jeste, to moj i samo moj licni problem. Ko me placa da - verujem u to sto radim? Niko. Ja malo malo pa se osecam ko ozeblo sunce.
I....jel to lepo?
Ja sam incident. Omaska. Funkcionalni bag. Wonderfull greška u sistemu.


...I šta ja sad hocu?


Samo dosluh s realnošcu (!). Za to je ponekad potrebno samo malo dobre volje i spremnosti na akciju!









:)
Znam, znam, mlada sam i zelena.....ali stvarno ne bih volela da se jednog dana zatupim!