„Isn't it a remarkable trace?”
Sve je u tome da se ostavi trag! I to onaj najteze izbrisiv, utisnut u srca i umove ljudi koji su sa nama delili casove zivota.
Sta me je navelo da mislim o tome? Ni manje ni vise nego – oh, preseljenje tokom vikenda.
To da ceo moj zivot moze da stane u kutije koje se spakuju za nekoliko sati (sic!), i to da je jedan hard disk failure dovoljan da obrise tri godine mog rada i bivstvovanja u Politici, bas kao da me nikada (mislim - nikada!!!) nije bilo....to je strasna, jeziva, stvar! (arhivu svoju i Politikinu ne racunam!)
Tek tako - PUF!
Sta je ono sto ostaje kad sve nestane?
Po cemu ce VAS pamtiti?
O cemu ce pricati oni koji naslede planetu, oni koji dolaze iza nas i za koje vec brizljivo pakujemo digitalne legate?
Nadam se (iz sve snage se nadam!) da ce to biti duugacka prica o rasi koja je rasla tako sto su se njeni clanovi takmicili medjusobno.
U vrlini, vestinama, upravljanju, i specijalnoj podesenosti za duhove Napretka.
Nagnite se: sta je to iza horizonta?
Imperativ ovoga proleca (vec mirise: od danas, tj. od Sv. Valentina racuna se da je prvi dan):
OSTAVITE TRAG.
&
Sanjajte!
Jer jedino tako mozete i ostvariti svoje snove.
~~~
Wish U all the best,
The Unique One :-)
Нема коментара:
Постави коментар