Intervencije, osim ako nisu takve da obe strane budu zadovoljne, i nisu neko resenje.
Sjajni teatrolog i poeta Jovan Hristic rekao bi mozda: „i nisu NIKAKVO resenje”.
Paradoks, dakle, sta je?
To je termin preuzet iz anticke retorik - oznacava takvo stanje stvari koje ne odgovara osecaju prava i pravde. Nekada se u sudnicama Starih Grka predmet koji protivreci, kako kazu u Recniku knjizevnih termina, „pravnom osecanju”.
S druge strane, predmet o kome nema sumnje, jasna stvar, stoji na suprotnom stanovistu i zove se eidos. Ali to je manje vazno.
Primeriparadoksa je, recimo, velicanje ljudi koji slave nisu dostojni.
Paradoks je toliko integrisan u zivot da, iako unutrasnje–protivrecan, bez sumnje postoji; paradoksalno je npr. da milion ljudi trazi posao, a poslodavci se zale da ne mogu da nadju radnika.
Paradoksalno je, sto kaze kolega Ozren, sto lepe zene nece da radjaju. Ovim trendom cemo da nestanemo do 2050. godine, kaze.
Paradoksalna je situacija Jozefa K. ni luk jeo, ni luk mirisao, a nastradao.
Ili, e a ovo je super,sto suvozemne zemlje imaju mornaricu (!). Kao Madjari, sto svoje brodove drze na Sredozemnom moru.
Otud nije svejedno da li je nesto paradoksalno ili – neverovatno.
Prva rec oznacava stanje koje se protivi nasem osecanju prava, dok druga oznacava shock (to je eXtremno iznenadjenje) onoga koji govori – izraz „neverovatno” je emotivan, a ne normativan.
Da li je neverovatno to sto se nadvikivanje svih prisutnih u tv studiju prodaje kao vid zabave, ili je – paradoksalno?
~~~
ps. Ilustracije radi i radi veze sa zivotom izvan slova (ima i toga!): Putin je danas rekao za Politiku da, doslovce, resenja za Kosovo nema ukoliko nisu obe strane zadovoljne.
Win-lose je opcija.
Win-win je resenje.
Нема коментара:
Постави коментар