Mnogo dosadan put: SAMO PRAVO!
Morala sam da se igram.
Bio je mrak, tek pokoje vozilo promakne mokrim kolovozom. Kao munja!
Ovo je moja osnovna skola. Nosi ime jendog mnogo jakog baje, sekretara Skoja (sta to bese, zaboravila sam).
Iscasheno? :)
Idem ulicom, a svetla se mrdaju.
Hhihihihi, evo jedan lepi treskavi kadar! To ja prelazim ulicu.
Ovo je susedna skola, nosi ime....ne znam, verovatno drugog sekretara, ko ce ga znati.
Ijaaa....kakvi oblici! Lice na...rune?
Hahahaha, ma delfini su!
:)) Auuu....Beste, bwe, chajniz zmajevi!
Ovo je standardni pitomi zebrasti pesacki prelaz. Malo je mokar, kao da se tek probudio i umio pa se ogleda u semaforima.
To je poslednje sto vidim i uslikam od ulice pre nego sto sretnem prijatelje iz gimnazije u obliznjem kaficu.
~~~
U Rumi su radikali na vlasti. Tesko je. Niko se nicemu ne nada, cak niko nece ni da izadje na izbore - ne vide zasto bi, svi razocarani. Jeza da te uhvati.
Ali, kapiram - u malom mestu lepo se sve vidi. Primitivan kulturoloski koncept, grozno: noge na sto, ruke iza glave, i da se sto manje radi! Ni svoju platu ne zaradjuju, a kamoli da bi radili prekovremeno. Nepotizam tu dozivljava svoju najcrnju renesansu, kazu mi...
Otud ne prolaze incijative mojih prijatelja - niko nece jos posla. Nema veze sto bi uz malo truda bilo mnoogo vise ustede vremena, nije vazno ni to sto naporednije opstine vec tako rade odavno...
Pricaju mi iz Suda da je inicijativa da se gradjanima malo poblize objasne njihova prava i procedura vezana za sud da ne bi stalno pitali isto i da bi, kada dodju da pitaju, bolje znali st ada pitaju jer su osnovna znanja stekli - odbijena. Trebalo je da na lecima koji bi bili sareni i delili se na ulazu u casni sud, idu kratka uoputstva, koja dokumenta odakle i tako to, sta u slucaju da (pa neke ceste tipske situacije) ....bilo je obezbedjeno i osmisljeno sve, cak i BESPLATNO STAMPANJE, troskovi dakle nula! Ova mala i prva PR akcija odbijena argumentom „ne treba oni da znaju to je nas posao”. (??!)
Kazu da predsednik opstine kad ide sluzbeno u Bgd ladno u Zemunu zaustavi auto i izadje - ima on tu kuma koji kolje ovih dana :) Bukvalno! Nema covek pojma ni zasto su krenuli, kakvi projekti, kakvo Ministarstvo....
I jos kazu da ima 100 godina i vezu od dvadesetak godina. Nevencanu.
Kazu: ne da mu MAMA da se venca.
:)
Ybg, ne da mama jer „nije nasao Sremicu nego Bosanku”! Smejurija.
Taj svet NECE da razgovara. Ako nisi u stranci, ne predlazi, nece ti proci. A na sastanak ima da cekas mesec dana! Ako do njega uopste dodje, cekas jedno pola sata prvo.
Ni svakodnevne normalne stvari tipa da kafic radi malo duze nego sto je po zakonu, do 01 am (to se sve zavrsi u opstini, registruje se kao klub valjda ) nece ni da cuju - ako nisi u SRS.
Imam davnasnju ideju (od jesenas)da organizujemo okupljanje ljudi iz nase Gimnazije. Svi su na strateski vrlo vaznim pozicijama (ako i nisu bas top menadzment, to je zato sto su mladi, ne mosh stici tako brzo!). Tragedija je sto je vecina ostala u Beogradu i Novom Sadu, prirodno - zbog posla. A verujem da nikom nije svejedno i da svi vole svoj grad koji pati i propada. Zametnut negde u tranziciji, ogoljen, opustosen i bez nade.
Mislim da bi jedan takav Simposion gde bi videli sta mozemo da ucinimo mi koje nije zahvatio ocaj ili inercija mogao da ucini vidljivim makar to da OPCIJE POSTOJE, i da nije sve tako crno, da ima neko ko misli na njih...Vazno je da ne prevlada pesimizam, uzasno je vazno!
S moje strane, ja krenula vec - da vidim sta su prvi koraci u sektoru u koji se JA razumem, i ko od ljudi koje sam srela na svom poslu voljan da se umrezi. Networking je vazna stvar, podrska, narocito kad je esnafska, ekspertska, svima treba!
Zasto da ne, turizam bi mogao biti mocan generator novih radnih mesta! Usput, ako uveca svoju vidljivost, Ruma bi mogla da se nadje i na putevima investitora, narocito onih grckih sto ih zanima samo brownfield! Samo u nasem kraju vishe od 10 privatizacija je ponisteno, a sve su bili giganti.
(ps. kliktanjem na naslov ulazite u arhivu / jos jedan dragulj)
