Kazu da je pisanje dnevnika super terapija! Ja to ne znam, niti cu ikada saznati - ono sto ne mogu ponovo da procitam necu ni da pisem! Ono sto drugi ne mogu da vide, takodje, cemu to ondaK svo to spisanije?
Nekada sam skrabala dnevnike. Grozota. Bavim se celu deceniju vec (!) mislju da ih negde...bacim, zapalim, unistim koliko su njanjavi (NJA!) i pateticni. I sve o nekim ljubavima i cudima...pa onda sta je decko u horoskopu, pa sta ja mislim o tome, pa onda onaj touch of eightees kiss, crveni, devojacki, nalepnica iz Bravo-a...
Nista cudno, uostalom, sto me grize savest i muce gluposti.
Skorasnje istrazivanje Univerziteta u Hamburgu je pokazalo da honorarci imaju dva velika problema: teski klijenti i - potiskivanje osecanja.
Probala sam kad zimus da ponovo škrabam nesto licno, najlicnije, ne bi li mi kao bilo malo lakse, prvo u jednu pa u drugu svesku...pa sam ih onda pomesala pa je bezveze imam dve polupune sveske istih stvari! Plus crvenim kad ih citam!
E pa sad sam nacela trecu (mnogo je lepa bila, maskirna je i pise Parental advisory a kostala je 14.40 dinara!) ali sam ovu poslednju sasvim pobednicki koncipirala - ne prema sadrzaj nego prema VREMENU radnje.
Ali, zivot ne moze da ceka da se ja odlucim u koju cu svesku (sve su lepe i brendirane!)
Dakle, upravo sam dobila potpuno ali sasvim bas sasvim neodoljivu novu „London begins with British Airways” svescicu. :)
I sta cu sad :)
Нема коментара:
Постави коментар