Ruma: horror

Nekoliko dana nakon poludelog Kineza što seče noseve na šetalištu, ponovo se dogodio horor. Čitam naslov u Blicu i ne verujem, piše: „razneo bombom ženu i sebe”, i taman da prokomentarišem kako je Beograd postao Hičkokovo mesto iz snova, kad ono – RUMA.
Znači, u gradu u kome sam ja odrasla. Uh.

Jeste, Sremci su opevane ljutice i pomalo su preki, nema spora oko mentaliteta, ali ovo izlazi iz okvira dosad poznatog: čovek je uzeo kašikaru (to je ono što je blagorodoni juzer Boško Buha rado rabio protivu dušmanina kletog) i drknuo na sebe i bivšu (uz to i nevenčanu) ženu. Razlog za masakr: rastali su se tako što ga je ona, kako piše Blic, isterala iz stana koji je bio u njenom vlasništvu.

Ovde video–nadzor, kao u slučaju Kineza koji je isprva umakao policiji, ne bi pomogao. Džaba što je krava i živa i zdrava ako nismo u stanju da se jedni prema drugima ponašamo kao ljudi.
Meni su smejali godinama, ali ja i dalje tvrdim da „Danasovski raskid” nije nimalo smešna navika.
(btw. to je razlaz na finjaka, onaj u kome obe strane izlaze neoštećene i koliko je moguće, zadovoljne, bez špansko-serijskih zapleta i glupiranja)
Raskidi sami po sebi nsiu ni lepi ni prijatni, ali ko želi da ih amortizuje, može. Kako? Razgovorom, iskrenim. Uz uzajamno poštovanje i spremnost da se sasluša drugi.


Po svemu sudeći, ne da nije dosta priče o 7 navika, nego je urgentno da se ona raširi!
Lično, neće mi biti teško da je ponavljam dokle god bude trebalo: NIJE rešenje u tome da se porazi drugi, nego da svi izađemo iz konflikta na najbolji mogući način. Sukobi su normalna stvar,na šta bi ličila planeta da svi mislimo isto (!) ali nije zgoreg podsetiti na stara, večna, pravila - ne čini drugome ono što ne želiš sebi. Tražite da razumete drugoga, BRE!