четвртак, април 05, 2007
Genius, born or raised?
'Marketers who want to recharge their left and right brains can do no better than read Marketing Genius. It's all there: concepts, tools, companies and stories of inspired marketers.'
Professor Philip Kotler, Kellogg Graduate School of Management
~~~
Da li se genije rodi ili može i da se stvori?!
Piter Fisk, jedan sjajni i potpuno inspirativni baya koji je tokom februara održao full day gig u Sava Centru u organizaciji Asocijacije HR profesionalaca, kaže da se danas genije STVARA. Piše o tome više u neodoljivoj crnoj knjizi "Marketing Genius"
Da, baš kao u novoj reklami za Snikers čokoladice, onoj što izgleda kao da je crtao neko na času matematike hemijskom po svesci u kockice :-)
Evo o čemu se radi, a što nije stalo u moj članak objavljen danas u Politikinom dodatku Posao (hitro klik na naslov, tu je link, a desno je link ka Fiskovom sajtu).
Dosad je pronađeno da genijalnost podrazumeva 10 stvari.
Prvo, potrebna je originalnost, a to je otvoren, nesputan um, u stanju da dekonstruiše problem i ponovo ga sastavi na bolji način.
Mnoge velike ideje u prošlosti bivale su odbačene jer se nisu uklapale u konvencionalno razmišljanje, i bivale su denuncirane kao nepratkične ili „ispred svog vremena”.
Kreativno razmišljanje: genije je uvek otvoren za nove mogućnosti, polazi od hipoteza a onda ih proverava. Ajnštajnova matematička izvođenja počivala su na hipotezama koje je dokazivao ili opovrgavao! Logičko izvođenje uvek vas vodi kroz izvesne avenije u mišljenju, zato je važno odakle ste krenuli.
Analitičko razmišljanje znači da genije rešava problem na bazi čistog razuma kao i matematičke logike i principa koji mogu lako biti zasnovani i na nekoj pogrešnoj pretpostavci. Derivacijom konvencija retko se kada napravio pomak, pomak zahteva dokazivanje novog a ne starog koncepta.
Moć zapažanja kod genija je na vrlo visokom stepenu, izuzetno je svestan šta se oko njega zbiva i u tome traži obrazce, kao kakav detektiv ili antropolog. Neki od najboljih uvida stižu putem posmatranja, a ne putem ispitivanja i istraživanja, naročito tamo gde se ne fenomeni ili ponašanje ne mogu objasniti ni jezikom niti logikom!
Dualno razmišljanje znači da genijalnost krasi osobina da misli paralelno o stvarima koje su po sebi suprotne ili se isključuju, to je moć da povezuje nepovezane stvari.
Nova rešenja su često kontradiktorna, ili naspram vladajućih konvencija ili unutar sebe samih.
Holistički pristup podrazumeva širu perspektivu, on problem vidi iz mnošta delića u kontekstu koji ih okružuje. Ajnštajn je tako doveo u vezu masu, energiju i brzinu svetlosti, a Pikasove apstrakcije su zbog konteksta, osećanja, vizije i ličnosti koju je unosio u kreaciju mnogo više od puke slike, provociraju mnogo dublji pristup od običnog - repliciranja viđenog.
Razmišljanje na veliko (volume thinking): u potrazi za savršenim rešenjem, genije uvek gleda da iznađe više (međusobno supostavljenih ili umreženih) rešenja, pre nego samo jedno jedino!
Njegov um je plodan i stalno aktivan, a to ume da zaplaši. Pikasova najplodnija faza bila je i najkreativnija, iako su je savremenici pripisivali senilnosti i želji da iza sebe ostavi što više.
Pragmatičnost znači da je genije svestan da ideje vrede vrlo malo ukoliko se ne ostvare u praksi. On konstantno misli, istražuje, izmišlja i otkriva, ali sve to ukolikone donosi vrednost, nije bogznašta.
Edison koji je izmislio 1093 patenata, više nego iko do danas, zahtevao je od sebe jedno malo otkriće svakih 10 dana, i jedno veliko svakih 6 meseci. Slično, mnogi preduzetnici i inovatori razviju mnogo ideja pre nego što vide i komercijalni uspeh!
Vizualno razmišljanje: genije je sposoban da izrazi svoje ideje jasnije nego drugi, i to tipično vizulenim sredstvima - kroz dijagrame i analogije. Ume da stvori osećaj kompleksnosti na načine koji su lako razumljivi.
Ovako ulovljena imaginacija, u slike, mnogo je važnija od reči ili brojeva. Slike omogućavaju da se veze uspostave brže, koncepti lakše demonstriraju i bolje objasni kompleksnost.
Moć vere i uverenja: genije mora da poseduje unutrašnju snagu, veru i sampouzdanje da bi ostao čvrst u svom opredeljenju, uprkos konvencijama ili kolegama koje se protive.
Od Galilea i Leonarda do Ajnštajna i Pikasa, snaga ubeđivanja stoji rame uz rame sa radikalnim idejama i akcijama koje prkose statusu kvo i običnosti, sa kojima bi neka druga osoba slabije volje odmah napravila kompromis! Veoma se retko dešava da značajne promene u verovanjima, običajima ili okruženju ljudi smesta i bez pogovora prihvate: više volimo sigurnost i izvesnost onoga što poznajemo od nesigurnog i nepoznatog.
Ali postepeno uvidimo mogućnosti, logiku, i benefit u razmišljanju koje je drugačije, prihvatimo to i uključimo se. Genije neretko mora da dosegne iza onoga što je danas, a spori ljudi će već slediti i prigrliti ono što je novo, drugačije i bolje.
Baš je UH, jel da? :) Naročito ovo poslednje, ohrabruje....slow people WILL FOLLOW and embrace what is new, different and better!
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар