WEBFEST & LOVORIKE: Krojac, Infostud, Gdestinacija!

NIS Petrol Webfest se frisko zavrsio - veceras u JDP-u. I to slavno: u kategoriji POSLOVNIH sajtova , u konkurenciji od 385 sajtova, nasla su se dva Krojaceva dela: SUVENIRI SRBIJE i POSLOVI.INFOSTUD.

Infostud je nominovan dva puta i to u zestokoj kategoriji INFORMATIVNIH sajtova (257!!), zajedno sa B92 i Naslovi.net, bravoo....!!


CESTITAM!
Ana i Svetislav Jovanovic, ako uzmemo u obzir da je u grupi poslovnih pobedila norveska korporacija TELENOR, a u grupi informativnih takodje nisu bila - 2 preduzetnika, dakle Krojaci su oficijelno najkreativniji :-)

Klikni za liste pobednika po odluci zirija i publike!!

I to nije sve...:-)
ZVANICNI POBEDNIK WEBFESTA U KATEGORIJI BLOGA je Gdestinacija, uhuuu...!!

Uvek sam pazila sa kim druzim :cool:

Pevanje VS. pucanje

Seca li se neko Tota Kotunja i pesmiculjka United Europe? Bese to neka davna Evrovizija osamdesetih. Pevao je ovaj Italijan sav zanesen, a Evropa mu se smejala, sta bre ujedinjeni...kakav crni euro...final countdown i sve u paketu...huh!

U medjuvremenu je i Papa snimio hip hop album o cemu su pisali dva celava svedska doktora nauka u bestseleru Funky Business, Nenad Chanak pevao My Way na TV Pink, Boris Tadic malo pre nego ce postati shef drzave slikao se za Playboy u bazenu, sve sa kapom da mu se ne okvasi kosa, takodje su neki poceli javno da pokazuju svoje tetovaze birackom i, verovatno, i ostalim telima, a tabu teme su defintivno dozivele sunovrat otkako su na optuzenicku klupu stavljeni novinari koji su se drznuli da uznemiravaju (IJU!) Ministrove OVCE (videti: sta su ovce)

Sta u medjuvremenu radi Jevropa?

Ministri inostranih poslova Francuske i Nemacke, Bernard Kouchner i Frank-Walter Steinmeier, u ime prevazilazenja netrpeljivosti i negovanja dobrosusedskih odnosa, otpevali su pesmiculjak sa refrenom DEUTSCHLAND.
Naravno, imali su pomoc profesionalnih muzicara, i to turskog porekla - koji zive u Nemackoj.
Sve radi kulturnih integracija :-)

.... & laku noc,
odoh ja da spavam sa svojim e-ovcama :-)

Prosto prosirena jednacina ;-)

Heh...evo jedno licno pitanje (kao kad upunjavate leksikon u Osnovnoj :)

Imate li na koga da mislite pre spavanja?

Kod nas, u Vojvodini, veoma je vazno, ma sta da se desava i svet ako se rushi, i ako je ljubav nemoguca ili nesrecna, ili bezperspektivna ili sta god da figurira od razloga za neostvarenost veze i svakodnevni apdejt ceznje u sirovom stanju, presudno je upravo to: IMATI NA KOGA DA MISLIS.

Pitajte ili se pozalite kome hocete iz Novog Sada, svi ce vam isto reci :)

Daleko je iza nas (alaj smo matoreee...) vreme u kome su se skolskom kredom potajno po zidovima pisale jednacine NEKO + NEKA i vice versa. Kradom, kad se svi onako djuture vracaju iz skole, pa da ON (najcesce, doduse ponekad i ONA, nikad decaci nisu bili preterano skloni tome) vidi kad se bude, jelte, istim putem kuci vracao iz skole...
To 100 godina nisam videla, a jos nisam pocela da govorim kako "ove nove generacije nista ne valjaju"...hm...nesto nije u redu?! Ma nema veze...

Elem, moja drugarica Bojana iz Danasa (moze mi se da ga menjam po padezima, oprostite Politikini kolumnisti na temu lingvistike, ovo je ipak marketinska caka) i ja se pre neko vece prisecale detalja....zavrnutih "ushiju" na spomenarima i leksikonima u kome su lezale "tajne" poruke za vlasnika, pa svi ti otisci ruzem po papiru (meralih roze!) i tajno pisanje njegovog imena, hihihihi...A uz to oni beskonacni "slucajni" susreti kada ti je DAN DIVAN jer je prosao i JAVIO SE, i jos pogledao ONAKO :)

Bojana je, btw, sjajna. Kaze, oduvek su je voleli novosadski Shiptari i imala je uvek besplatan sladoled od njih, i to ne samo u svojoj ulici nego SVUDA.
Jednom je jedan pitao koliko ima godina (tlinaest :) na sta je prokomentarisao STETA.
Naravno da se pristojno celjade vise nikad nikad nije pojavilo o toj poslasticarnici...

Da ne ostanem duzna mnogopostovanom publikumu, ispricacu i ja svoj gaf - moj prvi decko je bio od mene mnoogo stariji ;))) Nije smesno, mogli su da ga optuze za zavodjenjemaloletnice....a u stvari, ja sam njega "zavela".
Sta cu kad je vezbao na terasi koja se videla iz drugaricinog stana, sve obnako golishav i u nekim narandzzastim biciklistickim gacama sa tregerima...dizao covek tegove.
Naravno da smo zvale telefom, pa ...chutale :) To je bilo najsladje. To, i ono kad pozvonis nekom pa pobegnes :)

Eto,
sto se problema s kojima se susrecemo u 21. veku tice, malo toga je nasledjeno iz prethodnog veka, i mnogo toga je smesno - npr. u Srbiji se tvrdi da muskarac koji maze ruke kremom pre spavanja je bez pardona gej.
I onaj koji se svaki dan kupa, takodje :)

Kako dakle izvaliti ko jeste a ko nije i da li je moguce da nama strejterima pripadaju samo oni restlovi, Balkanci koje ni Oust ne moze da dezintegrise, naspram onih koji kako-tako vode racuna o sebi?!
He..."Ali ne previse!", kako glasi pravilo...
Evo sta je diferentia speciffica: kako kaze Marko Herman, normalni muskarci mackaju ruke kremicom posle KUPANJA, a ne pre spavanja...
:)

Ovo je naravno licilo na shalu, ali izgleda da ipak prosecan ovdasnji muskarac ipak cesce spava nego sto se kupa :)


Chek, chek...stize autorizacija od Marka - NE SAMO POSLE KUPANJA NEGO I POSLE PRANJA SUDOVA.

Ajd' uzdravlje.



Aneks blogocastivi, od Super Gashe (www.pcpress.co.yu):
Ako nekog volis, 100 puta si vredniji od onoga koji nikoga ne voli. I sasvim je svejedno kojeg je pola to sto volis.


Stage is yours...

Powered by
JJ

Cybernaughtiness!

Is there any Cybernaut who knows how to deal with cybernaughtiness?

Miss Nja on YouTube

BLOGOBOJAŽLJIVOST

Nisam jednom rekla (pa porekla) da je Real Life overrated, i da FEJK atrubuti rastu srazmerno sa udaljenoscu od PC-ja...

Tastatura koju sam ostavila u Politici (gde više ne radim, ne baš svojom voljom...) bila je crna, i imala je tipke bez simbola.

Neee.....nije to ona skupa, namenski pravljena za geek-guerillu , već obična prostonarodna tastatura kojoj su se malo, jelte, obrisala slova. Za par meseci, od proletos - kao da ih nikada nije bilo :)
Ostali, doduse, F-ovi (koji ce mi ochin F-ovi sa ONAK'IM kompom), nešto brojeva, i funkcija, ali slova u UPS and DOWNS su doviđenja bila. Osim onih malo korišćenih W i Q...


Nije da mi je smetalo.
Mnogo štošta, u stvari, meni nije smetalo tamo.

Ajde doviđenja.

Doći ce mislim vreme kada ćete i ključeve od kola tražiti preko Google-a ;)
Do tada....c ya!


Miss C.

Poslednji krug u paklu :)

Koliko ste depresivni?

Obozavam testove :)) Evo desetog pitanja za testiranje u kom ste krugu pakla powered by Blic

10. Zaljubljujete se. Šta vam pada na pamet?
1. O, ne. Opet ti hormoni. Mogu da se pomirim s tim da ću u narednih nekoliko nedelja misliti samo na to i gajiti lažne nade. Posle toga četiri meseca neću moći da mislim ni na šta drugo i živeću u strahu.

2. Super! Voljen sam. Divan sam. Ona je drugačija. Ona je jedina. Ona mom životu daje smisao.

3. Sva ta romantika za mene je kič. Ima li love?

4. Super, bar ću oslabiti.

5. Šta kada ona to sazna? Kako da joj kažem. To neće uspeti.

6. Strava.

7. Bedak. Soba mi nije spremljena. Iskočila mi je ogromna bubuljica na bradi i sigurno ću dobiti herpes. A imam i stomačinu.

8. Da li ću je sutra videti? Čežnja. Patnja. Neizvesnost. Raj i pakao. Strah i zadovoljstvo.

Jesenji trouglovi lete prema nebu

Ovaj blog prvobitno je zamišljen kao mesto za dumanje, cyber-kibicfenster, prozor iz zaštićenosti sa koga se gleda u svet i u ptice. I duma.
Kad smo već kod toga, nebo je ovih dana premreženo krilatim trouglovima.
Počelo je znači...Još ne lete nešto mnogo visoko...

Na primer šta bi jedna mačka iz prozora rekla u sebi:
Sada moja Ruma miriše na zapaljenu travu, a ko ide popodne u školu pa se uveče vraća kući, kosa mu miriše na taj dim, verovatno i jakna. Pa ako je pušio cigarete roditelji neće provaliti.
Nikad nisam razumela običaj paljenja trave duž kanala, ali dobro...jednom su mi objasnili pa sam zaboravila...verovatno nije imalo puno smisla.

Tako nekako je govorila Mačka ...;-)

A taj rumski travnati čudni običajni dim kad se spusti, brate mili....oni manijaci po parkovima se uopšte ne vide. A ti, sve nešto žuriš da stigneš negde, na večeru, na seriju, pa na bilijar ili takvu neku jednostavnu soušlajzing zabavu...kakav je to divan miran život, ušuškan u jesen, ahm...

Plus nikad u Rumi ne duva neki vetar. Nema ovog beogradskog mangupskog što pokvari šiške i podigne suknju, milina.

E, ali na blogu nema zime  Tihi oblik „solitude“ zabave. Ja i moje krpice. I sve tako.
Pozdrav Rumljanima i svima kojima kosa ovih dana miriše na dim, a dom na mamine kolače.

Postoje mesta na svetu na kojima nije bitno da li ti je u genima upisana melanholija. Postoje mesta gde je sve dozvoljeno. I gde je to što si ti baš skroz OK. Ima mesto jedno gde su svi umreženi i svi slobodni. Poneki su i rozen ko futoška torta, i to je isto u redu.
Želiš li da uđeš...??

Eh, kako god da stvari stoje, blogovi su ozbiljna konkurencija kafićima: ovde te niko ne prekida, kafa će biti onda kada ti želiš i baš onakva kakvu i sam(a) kod kuće spremiš.
Što se mene tiče, vikanje na sred ulice nije privlačna strategija. Nije ni vikanje na blogu. Everybody is doing propaganda, ain't it....

Rock steady – Google strana života.

:-)

Vaša Miss.

Googlanje i njuFkanje

Pojavljuju se s vremena na vreme u domacoj stampi clanci koji podgrevaju ljudske strahove. Za razumeti, od cega bi novine inace zivele ako ne bi izvestavale o svemu sto moze da nas snadje / sto nas je snaslo.
Sudeci po tim clancima (koji, medju nama, postaju sve manje sporadicni, a sve vise klishe), ova planeta je mnogo strasno mesto. Em nestaje vode, em cemo da poskapavamo jer „izgore sve”, em Kosovo em mangupi u nasim redovima, itd itd...I na svu tu muku, jos da pazimo i sta i kako googlamo!

O cemu je rec?

To sto vi kucate u boks za pretragu kljucne reci i pojmove koji VAMA vazni, u spojevima koji su za VAS relevantni, ovoj kompaniji, takozvanom Broju Jedan sa liste Fortune 500 :-) , pomazu da vam bolje iskroji i personalizuje (tacan izraz je „customize”, ali „kastomizovati” zvuci bezveze, a „prilagoditi” je previse uopsteno) pre svega - oglasnu ponudu.
Za razliku od old school prakse da se oglasi placaju zato da bi bilo objavljeni, Google je uveo obicaj da se oglasi placaju srazmerno tome koliko puta je neko na njih kliknuo, a ne samo zato sto se kochopere na webu pored rezultata...

Kazu ti clanci da LJUDI POCINJU DA SE PITAJU cemu sve te informacije sluze! Kazu dalje da su LJUDI ZABRINUTI. Navodno, LJUDI SE OSECAJU NELAGODNO.
Zato sto, tvrdi se dalje, veruju da su njihove pretrage ANONIMNE. (link: sta sve google zna o nama ) Elem, navodno Google-ovi servisi PODSTICU ZABRINTOST korisnika.


O boze pa kakvi su to ljudi :)
Hocu reci kakvi su to korisnici kad nisu Google-friendly!

Jabba sto mi u dodatku Posao pisemo cim ste na webu niste vise privatna licnost, i svi vasi mejl nalozi za vestije su u stvari samo rukopisi prekriveni paus-papirom....

Ne. Google NARAVNO zna sve.
Ali, mojne, boli Google cosak :)

Ono sto moze da vas se tice je da, ukoliko krenete u Google- njuskanje, mozete naici na stvarcice koje nisu nesto preterano prijatne.
Npr. neko gej pismo, ili CC prepisku u kojoj se svi svadjaju...neku romanticnu izjavu vase heroine koja vam je bas bljak, ili, mozda, da se neko lazno predstavlja...Ovde su uspaniceni autori u pravu „mozete otkriti i vise nego sto ste zeleli”.

Sto se USA gradjana tice, koga nema na Google - taj kao da ni ne postoji!

E... pa sad vi vidite...

Sto se mene licno tice, ja znam vise.
Npr. da ovaj blog s vremena na vreme chekiraju u California, Mountain View :)
Isto tako i iz Uprave Za Zajednicke Poslove Republickih Organa, Serbia (pix.sr.gov.yu (195.250.105.254) )


Pa sta cemo sad :)

NjuF - njuF

Naughty bunny

He...eto to je taj moj maWi zeka.
Uplasio se, a bez razloga - mechovali su na Heatrow moje stvari, i koliko sutra-prekosutra ima da stigne ovaj maWi zeka (iz limitirane kolekcije Womans secret, jabba svi racionalni argumenti, ja ga volEm jako!!).

Najavljeno, cekam potvrdu i dostavu. A onda kad se popnem na XXX stikle i krenem da zaustavljam saobracaj, hii.... :-)))

Nije shala, NYC je isti kao na filmu, sve je lepo i grandiozno i ushmirano. Ali ne nose bas svi stikle, bar ne van Wall Street-a. Stikle su ono sto Njujorcane cini da prestanu da gledaju tamo negde u daljinu po navici pazeci da im se ni sa kim ne sretne pogled :-)
Jos jedna dobra stvar i mimo XXX stikli je sto kad hoce da ti kazu da si lepa, prosto to i urade, no big deal, kaze gledam te od coska i 'ocu da ti kazem. I eto.

A pri tom ne smaraju, nece da te muvaju, nece nista - hoce samo da kazu, onako sa pristojnih 1,5 metra udaljenosti.
Uh, bjutiful crnci. A i nedostajace mi ta mesavina rasa, arhitektonskih stilova, i mirisa tako tipicnih za US...

I onaj CNN, ali 'ajde to bar mogu jutrom da gledam – bio je pojavio na Menhetnu pipach zena na spavanju, to je bila udarna prica u jutarnjim vestima.
Slucajno ili ne, sve to bas one noci kad je jedan muski clan nase ekipe nedostajao iz hotela.
Hm.


Voli vas Miss!

About me

Yes, you are on my private WEB CORNER www.cyberpoetica.blogspot.com

Dear ALL :-)

(oops, I did it again!)

I am Cybernaut, for real. Miss Cybernaut, let's say a journalist envolved in market deeper insight, but frankly: almost very geek-girl considering wearing Hello Kitty pyjamas and Blogger t-shirts, and spending some time on web...I mean every f***ing day.

Why I am blogging? Ive started when I felt great and very urgent neeed for change!
I gave myself a support in best manner of cyberia - I've runned this cute little website.

About a blog title: "Cyber", you all know what is the meaning; "poetica" stands for skill (greek), especially for poetry skill (Greeks, according to Aristoteles, considered poems as a natural outcome of ~ gift combined with skill )

So...Instead of changing my hair colour or such short term rubbishness, I started to share my life and my dreams (at least, what has left of them) on web.
My happy corner is at www.cyberpoetica.blogspot.com.........and from time to time I write in English (Okay, I did make it a bit global :-)

This is my skyline. Enjoy.
Should you have any comments, don't hesitate to publish 'em! Or to speak up here!

~~~~

Strictly allowed:Google and the Meaning of NJA!

APPENDIX:

The truth is: I don't read online stuff where I can not post a comment: if they are not interested in me, I really dont care about what they want to tell me / sell me. (Yes, I know what this sounds like!!! )
So I stand up for all the good things globalisation and new trends can bring into our lifes (indeed, if set properly)

Untill it all comes true, pls consider me a bit of a geek girl :-)

....and consider some tail waving that makes you feel you just have to drop a comment. Nja.

Pisanje kao terapija

Kazu da je pisanje dnevnika super terapija! Ja to ne znam, niti cu ikada saznati - ono sto ne mogu ponovo da procitam necu ni da pisem! Ono sto drugi ne mogu da vide, takodje, cemu to ondaK svo to spisanije?

Nekada sam skrabala dnevnike. Grozota. Bavim se celu deceniju vec (!) mislju da ih negde...bacim, zapalim, unistim koliko su njanjavi (NJA!) i pateticni. I sve o nekim ljubavima i cudima...pa onda sta je decko u horoskopu, pa sta ja mislim o tome, pa onda onaj touch of eightees kiss, crveni, devojacki, nalepnica iz Bravo-a...

Nista cudno, uostalom, sto me grize savest i muce gluposti.
Skorasnje istrazivanje Univerziteta u Hamburgu je pokazalo da honorarci imaju dva velika problema: teski klijenti i - potiskivanje osecanja.

Probala sam kad zimus da ponovo škrabam nesto licno, najlicnije, ne bi li mi kao bilo malo lakse, prvo u jednu pa u drugu svesku...pa sam ih onda pomesala pa je bezveze imam dve polupune sveske istih stvari! Plus crvenim kad ih citam!

E pa sad sam nacela trecu (mnogo je lepa bila, maskirna je i pise Parental advisory a kostala je 14.40 dinara!) ali sam ovu poslednju sasvim pobednicki koncipirala - ne prema sadrzaj nego prema VREMENU radnje.
Ali, zivot ne moze da ceka da se ja odlucim u koju cu svesku (sve su lepe i brendirane!)
Dakle, upravo sam dobila potpuno ali sasvim bas sasvim neodoljivu novu „London begins with British Airways” svescicu. :)

I sta cu sad :)

5 things you probably don't know about me

5 stvari koje možda niste znali o meni!

1. Nema prave reči za ono što osećam prema zauzetoj telefonskoj liniji. I zavidim američkom predsedniku na crvenoj liniji – sme li neko da mu se ne javi kad nazove. Mejl i sms su odlično rešenje, exit strategy, ali šta kad ti baš treba ra-zgo-vor? Ništa.
Ili da budem predsednik, ili da mu se nađem pri ruci…

2. Noću ne razgovaram. Neće mi se. Ako me neko sretne u snu neka ne očekuje da divanim – odmah se razbudim! Jedan junak Miše Pavića svako jutro se budio tako što je pisao – zapisivao na plafon drvene tavanice svoje snove. Ne znam kako je to mogao da dohvati rukama plafon, Pavić piše tako da ti nakon čitanja ostanu - slike o pročitanom! I poneko raskalašno poređenje, naravno.

3. Čašu vode nekako volim baš da je velika tj. dovoljna! Ako je mala, pa moram iz dvaput da pijem vode....phi.

4. Hladna turska kafa. To odbijam da razumem. Bajat hleb i čaj bez šećera su sweetest dream naspram šolje pune hladne turske kafe. Ujedno, druga stvar koju ne podnosim je šolja (redakcijska, studentska, zovite je kako hoćete, šlogiruša ) do vrha puna kafom!!! Kombinacija ove dve stvari je…uh…Lepo kažem, pola šlajfne kafe – meni dosta! Neću do vrha, gadno!

5. Ja u stvari ne volim da pričam o sebi. Ovo je smešno jer više volim da pričam (i slušam!) nego ‘leba da jedem, ali…grize me savest...uglavnom.
Ovo je na primer vrlo ličan post.




5 things you probably didn’t know about me

1. There ‘s no right word for feeling I have against that „busy – sound” on phone! That is why I use home or office phones is so rarely...it is actually - useless!

Seems people really are talking to much! Specially when I need to talk with them. Also, I envy American president for having a red line – may anyone avoid his call?
So, eMail and SmS are exellent solution, kind of ad hoc exit strategy, but: what do U do when U absolutely need a con-ver-sa-tion?
Nothing at all. Except...I might be either president, or his closest friend in the future.
Just to have that ...heh, irresitible red line that no one can avoid!

2. I don't talk much at depest night. Of course, I don't talk when I sleep, also. ..so if anyone meet me in dreaming , he/she should not expect me to speak! Simple, I would wake then!

One of Milorad Pavić’s novel heros waked up every morning writting on nearest wooden wall. I don't know exactly how he did it, but it has somethig to do with Misa Pavić’s writting style: after reading some og his novels, trace what stays in my mind is – a wonderfull mesmerising serie of pictures, like some silent movie that apparently has something to do with the book!
And...of course: I would always remember naughty metaphores!

3. I like when glass of water is – big enough! When I have to drink some water in two times, it is...phi. I get nervous about it, start to run some hate against the ...I dont know, metric system, laws, people who invented not-big-enough glasses...

4. Cold coffe. Now things are getting worse: Turkish coffee. A Cold one.
I refuse to understand it! I hate that student cups, a large ones, as I have in my office ( it has nicest Big Apple and Motorola logo!) , when is full of that....well cold dark matter that supposed to be a nice drink.
I like when Jacobs or Nesskafe is – cold, with milk from fridge. And from fridge ONLY!

5. Actually, I don't like to talk about myself too often. This might seem funny because I like talking....but...
For example, this is very very personal post: I really do like bacon! This is why I am no buddhist monk. And I like it best with mayoneese. Pls, be silent about it :-)

Bloggin' 4 happines

Blogujem ja, makar i u sebi, kada nisam pri računaru, bez brige :-)

Ovih dana okupirana sam nešto drugačijim stvarima, npr. kako je Google proglašen za najpoželjnijeg poslodavca. Huh. To znači da je na listi želja radnih ljudi i građana na našoj planeti upravo Google: broj jedan!
I, dalje, to znači da su zaposleni u Mauntain Wiev-u vrlo-vrlo-vrlo-srećni.

Čujem već pitanja, a kako, a zašto, oOoOooOo....naravno, kod nas se i dalje kao dobar posao uzima onaj sa kojeg kad odeš ne poneseš stresnu knedlu ugrlu, kad te pitaju kako je ne bora ti se čelo od muke, i još ako radiš nešto što voliš....i-haj!
Moj je usud da samo tako i mogu da radim! Zvuči čudno pošto ovde malo svaštarimo.... ali - sve o čemu pišem...heh...kad nešto upoznaš, onda to VOLIŠ!
Sve: i Multivitu, i farbe i lakove, i brendove Srbije (ma i geografiju!), i seoski turizam, pa i tržište nekretnina i podzakonske akte Beograda....a da ne pričam o 7 navika, i HRM tips & tricks o kojima pišem.

Evo šta utiče na zadovoljstvo zaposlenih:

Pre svega važna je redovna isplata zarada (koje su pri tom odgovarajuće radu) i sigurnost radnog mesta (koje omogućava redovan materijalni stimulans, bez stresa i iščekivanja; tamo gde se ovo pravilo ne poštuje, međuljudski odnosi se srozavaju, što negativno utiče na produktivnost na poslu).

Pored novčane nadoknade, jednako je važna mogućnost ličnog razvoja i razvoja znanja i veština: tapkanje u mestu dovodi do frustriranosti, naročito onih koji su ambiciozni.

Valjano vrednovanje na poslu, osećaj da ostvarujemo svoje potencijale i harmonični odnosi s kolegama, na trećem su mestu po važnosti.

Sledi odgovarajuće radno vreme, opremljenost radnog mesta, odnos sa nadređenim, samostalnost, mogućnost napredovanja u hijerarhiji, bonusi, olakšice, priznanja, a na poslednjem mestu su kreativnost i odgovornost, kao i smislena pravila unutar kompanije(!).

Kada je reč o polnim razlikama u doživljaju zadovoljstva poslom, muškarci su spremniji na dodatni napor ako ih na kraju tunela čekaju, vrlo praktično, povišica i dodatne beneficije. (Učimo li od njih?!)

Ženama je važno da okruženje bude odgovarajuće, ali samo ako je ispunjen preduslov adekvatne zarade.
Takođe, u skladu sa svojom društvenom prirodom, žene mnogo češće nego muškarci vode računa o priznanjima, odnosu sa šefom i samim rezultatima sopstvenog rada, što ih čini lojalnim i poželjnim radnicima (dižu li žene noge na sto? Ako neka diže, nek se javi!)
Njima je važnije i da imaju vremena za privatni život, što svakodnevica, barem kod nas – demantuje.

Ono što poslodavci treba da imaju na umu jeste: ukoliko je posao zanimljiv i izazovan, ne preterano stresan i uz to ostavlja mesta i za privatni život, a pri tom je i odgovarajuće plaćen (što se dešava tek svakom desetom, po istraživanju Selectio Grupe), uslovi za produktivnost i lojalnost zaposlenih su ..ulalala...ispunjeni!

(preneto iz Infostudove arhive, pisala ..uuu....23. marta PROŠLE godine, objavljeno, naravno, u Politici :-)



Kako prepoznati nezadovoljnog zaposlenog:

1. manje se trudi
2. skraćuje sam sebi radno vreme
3. ulazi u konflikte sa kolegama
4. odbija nova zaduženja
5. informacije zadržava samo za sebe!
6. razmišlja o promeni posla

~~~~~~

Aaaa....nasuprot tome, zadovoljan i vrlo zadovoljan zaposleni očekuje da će postati:

1. bolji stručnjak u svom poslu
2. da će kompanija napredovati (i on/a s njom!)
3. o promeni posla razmišlja po sistemu: osnovaće sopstvenu firmu, odnosno - promeniće firmu zbog lošeg poslovanja postojeće




AHA, DA....i ovo:
Želim vam mir na planeti
(ma mislim ovo ne bi propustila da kaže nijedna poštena manekenka na izboru za Mis Univerzuma! Pa zašto bih ja...cheers!)