Mislim da mnogi od nas nisu spoznali suštinu Bolonjske deklaracije.
Čemu to služi, a uz to još i ne radi, jel tako :-)
Naročito je aktuelno SADA pred EDUfair™ 2007. Biće tu mnogo zašto-zato, klinci će tražiti odgovore na razna pitanja, a, verujem, i roditelji koji to treba i da finansiraju!
Bolonjski standardi su samo bottom line, onaj minimalni okvir (ram, a ne rešetke!) za jedan koliko toliko unisono-popakovan sistem znanja u kome, poželjno bi bilo, ona čuvena NOSTRIFIKACIJA diplome neće igrati onako veliku i važnu ulogu kao dosad.
Zašto? Da bi mogli da budemo mobilni, pokretljivi! Ko je taj kome se ne sviđaju putovanja i razmena ideja...a da istovremeno, recimo, voli da čeka i ...ma obigrava oko administarcije ispunjavajući im želje!
Ono što Bolonjska deklaracija nosi je, pored uštede vremena je i niz standarda kompatibilnih sa evropskim. Zašto je to važno?
Ideja objedinjenog evropskog prostora nalaže mobilnost stručnjaka, a sa njima i kompatibilnost znanja koje oni sa sobom nose. Bolonjski okvir propisuje samo osnovne standarde koji bi omogućili vrednovanje i upoređivanje znanja.
Oni koji se plaše da bi nešto time izgubili, mogu (i treba!) svoje kompetitivne prednosti,tj. ono što Evropa nema a mi imamo, da prenesu na postdiplomske studije, kao dodatnu vrednost.
Ko se odluči za više od onoga što Evropa predviđa, mogao bi to na pomoćnim, paralelnim ili pratećim institutima da usvoji, i da, ne gubeći ništa, stekne viši stepen obrazovanja!
To je win-win, rešenje na dobrobit SVIH zainteresovanih
Ko neće, neka ne mora, neka završi onoliko koliko Jevropa nalaže...zar ne?
PITANJE:
Zašto bismo se odricali onih paketa znanja s kojima smo u prednosti nad drugima? Samo ih treba preformatirati i – ostaviti studentima da odluče gde i kako će svom znanju i veštinama da dodaju vrednost.
Studije, kako sam ih ja doživela, trebalo bi da daju osnovne alatke za dalji razvoj i učenje. Znači, na fakultetima: usvojiš stručni rečnik, teoriju, koncepte, praksu ako je ima, pokapiraš ko je ko u mreži ljudi iz struke... i to je to! Oruđe!
A dalje radiš sam, ili te firma šalje na dodatne obuke, ili upišeš MBA, ili sve to zajedno...najbolje sve, frikombinovano :-)
Poenta je ne samo ući u trku za znanjem (i diplomirati, staviti tačku na formalno), nego i OSTATI U TRCI.
I čemu onda kočenje te "bolonje"....kad diploma NIJE kraj nego početak? Kraj fakulteta je first day of the rest of your life, znanje stečeno na fakultetu je PLATFORMA za dalje.
~~~
Profesorima: ne budite, molim vas, bolećivi prema svom predmetu! Ne ustežite se da uštinete tamo gde treba uštinuti!
Sad ću ja, kao naša JCI nacionalna predsednica onomad, da predložim: prođite kroz NAŠ sistem da vidite kako 'e to lepo!
Nema sad veze da li je reč o tome da treba osetiti kako je u cipelama onoga ko traži vizu za EU, ili...npr. u koži novinara Politike.
Recimo mene. Ko to ne bi vol'o ;-)
Da vidiš kako ODMAH skratiš sam svoj prešs članak - da ti ga ne bi kratili neki tamo, možda bezdušni!
Što se kaže u našim krugovima kad neko "nasvira" teksta preko mere, pa ga lektorka i urednica mole da sam "to uradi nežnije" -
Džoni voli,
Džoni pati,
Džoni će da skrati :-)
Нема коментара:
Постави коментар