WTF: javna uprava?!

(e-government ili cekanje limuna?)

Vodila sam juce majku kod lekara. I bila zaprepascena kolicinom zute hartije iza stakla na salteru u ordinarnom domu zdravlja. Nista kompkjuKteri! Dakle, zuti, ubledeli kartoni, sa gomilama papira uguranim izmedju korica bukvalno se prelivaju sa polica. Naravno da niko tu nije jer mu je dosadno kod kuce... Cetiri sestre i jedna "hodalica" - osoba bez belog mantila koja je zaduzena da NOSI kartone tamo-vamo. Na telefon se javljaju samo ako moraju, i to na ne vise od 2 minuta jer sledi opomena "ajde da RADIS".
Da radi - sta? Popunjava, upisuje, pecatira.
Do yaya, mislim. Guzva naravno nesnosna, red se ne postuje, ja naravno uvek vadim jedan te isti dzoker: "pa to nije LEPO" ...mislim - njanj :( Cudo jedno kako i dalje pominjanje estetike tj. manjka iste deluje na korekciju ponasanja.


Uvece, sjajna vest na TV-u (ne bih ja to, nego kad sam vec u gostima ...:)
Zitelji opstine Indjija mogu od sada da putem mobilnih telefona naruce izvod iz maticne knjige rodjenih, i da palte samo koliko kosta sms plus PDV i dostava postom.
Impresivno!
Poredjenja radi, kada sam pre neku godinu sva obradovana resila da na sajtu (sajt, HA!) opstine Savski Venac gde sam rodjena lepo narucim svoj izvod , platila sam ni manje ni vise nego 850 dinara. Kad se ceka (fizicki) plati se nesto oko 100 dinara. Chek, mislim ko je ovde lud?
Na stranu sad sto nisam sir / mlecni proizvod, pa da zastarevam svakih 6 meseci...mislim, IME, JMBG, RODITELJ i MESTO RODJENJA se ne menjaju NIKADA (zar ne, zar ne? :) Pa mislim ne mozemo svi da budemo Ratko Mladic i imamo 8 licnih karti :) , neko mi je suflirao pitanje (nisam sama bila pametna, priznajem, ovo je za mene bila THE zagonetka) - od cega bi inace zivela ionako prekobrojna javna uprava?

E, sad.
Nadamo se da ce e-government resiti stvar, zar ne?
A STA CE BITI SA NJIMA ONDA?

Po nekim procenama u Srbiji je 6 do 7 % stanovnistva zaposleno u javnoj upravi, dok se u BIH taj postotak krece oko 11 % sa tendencijom rasta.
To znaci da je u JAVNOJ upravi ladno barem pola miliona glasacki vrlo sposobnih.
A u ostalim "upravama" i "administracijama"...? Skole, zdravstvo, ostalo? Koga ne mrzi, nek izvadi predizbornu racunaljku...

Opet podsecanja radi, Gorica Mojovic predprosle nedelje u Beogradskoj hronici, kada je pricala o kreditima za 1000 stanova, kao svoj najveci sok navela je da su skoro dve trecine potvrda FALSIFIKOVANE. Dve trecine potvrda iz javne uprave, radi konkursa za stan:
„Razumem da ljudi imaju potrebu da probaju da se na svaki način nađu na toj listi, ali ne razumem institucije, direktore domova zdravlja, medicinskih centara, službi, koji izdaju lažne potvrde."

Ciji su oni problem? Onoga za koga glasaju ili onoga za koga nikada nece glasati??
Onoga sto nema internet ili ima jednog provajdera u regionu koji NE NUDI uz kablovsku televiziju NIKAKAV internet?
Ili, onoga sto hoce da otpocne posao, pa kad zaobidje sve prepreke po sopstvenom sherifatu krene da ceka po redovima?
Za njih je pridruzivanje EU ogroman rizik - da ostanu bez posla i prihoda. Tehnicki gledano, sto se e-government sistema tice, moguce je uvesti i sprovesti ga BRZO. Grad Bec je pravi primer - za 5 godina od uvodjenja postao je prvi u Evropi.


U BLIC-u ima takodje lepa vest: dve trecine studenata spremno da nakon diplome ZAUVEK napusti zemlju. Problemi ocenjeni kao najveci tokom studija: ADMINISTRACIJA, korupcija, neprilagodjeno gradivo...svaki treci zna za neki oblik korupcije na svom faksu. Isto toliko u stanju da izdeklamuje zasto su privatni fakulteti bolji od drzavnih (lakse i brze do diplome, onlajn prijave...)

Ja nemam dalje nista da kazem.
Bez teksta sam.
Ko ce da im objasni da njihovo radno mesto i posao koji obavljaju uskoro vise nece biti potreban?

Vrlo lično: naš zaravnjen svet

Evropa je tesno mesto, a biti dobar komšija je vrlo IN. Moja blesava i diskonektovana familija, kakva god da je, ne ponosi se ni poreklom (a mogli bi im se ište), ni imovinom, ni genima (i Jonas Riderstrale tvrdi da su mešanci –HIT), već jednom sasvim srednjeevropskom osobinom.
Naime, moja draga tetka koja je ušla u devetu deceniju vrlo je ponosna što se „naša familija nikada nije svađala sa komšijama”. (Ovo je, kako letos saznah od Veronike Seitz, menadžment trainee-ja WAZ–a kojoj sam imala prilike da budem „domaćin” par dana u Oglasnom sektoru Politike, „vrlo nemački” običaj, takođe.)

O džizs.
Naravno, moja familija ..tja. I nije mnogo u Srbiji.
Bar ovaj ženski deo familije koji volim da citiram. Nisu ovde rasli, i nisu imali komšije (phuu...neću ni da im pomenem političku orjentaciju, imate da pogađate jedared...) koji puste kuče da pišne baš na tvoj prag (sic!) a ne napolju kao što je (valjda) red (neću sad da pominjem da su u NY city parkovi za kučiće i decu razdvojeni – iz higijenskih razloga). Nisu u win/lose sistemu, osim kad gledaju serije i navijaju, i ne socijalizujuju se ogovaranjem Drugoga koji je „uvek loš”.
U stvari, ogovaraju se samo međusobno, ali to onako rođački, da je bilo sreće neki od tih igrokaza i imitiranja mogli su završiti na kontestu za najkreativniji home–video.
Ima drugih tema za priču.

Nažalost, ovde još rastu (obrazuju se, zapošljavaju, s njima izlazimo na izbore...) ljudi koji su pred svetom jedno, a iza zatvorenih vrata zaverenici protivu komšija. I sebe samih. I svojih prijatelja, ili „prijatelja”.
Prepoznaju se tako što, hahahaha, obično idu u trojkama ...

Ah, šala
(:za detalje pogledati sabrana dela Ilije Čvorovića).

Ali stvarno, nekako smo navikli da živimo u stešnjenoj i zgusnutoj Evropi i da, ako smo proaktivni, maksimalno iskoristimo tu šansu (Isnt it so posh to take full advantage of being Europian?).

Moć navike je čudo: u gusto naseljenom prostoru, to čak i u teoretskim onlajn crash–kursevima OESCE–a imate kao default statement, imate dva izbora: da budete adaptibilni i prijateljski raspoloženi (jbg, mi došli u miru, kad ono....:) ili da ratujete.
Građanski, decenijama, paramilitarno.
To je jedna od teorja zašto do ratova uopšte dolazi: gustina naseljenosti i obični prostonarodni (neolitski) nagoni za teritorijom i bla blah...a, čemu sve to...

Ja bih se najradije cela eskportovala u neki tank na web–u samo da ne moram da se cimam.
Čak je i gostima iz Ciriha proteklog vikenda bilo namah jasno kad su došli u Beograd da ovde vlada teskoba, nije kao u Vojvodini, a u Vojvodini je, po rečima Martina Dvoržaka, LP JCI Zurich – kao kod kuće.

E pa zašto onda taj duh globalizacije tako lako staje pod vojvođansku šnalu?
Upravo zato što je PRIRODNO adaptirati se. Vekovi su to stešnjenosti, virenja preko plota, opraštanja što ti je komšijski mačak smazao friško razvijeno testo (zašto mačke vole sveže testo, nikad neću saznati) i... ko zna kojih sve nepodopština.

Biće da je „biti dobar komšija” vrlo slično kao sa receptom za „domaću supu” – svako misli da je njegova najbolja, i svako ima svoj recept, ali se pri tom niko ne svađa oko toga čija je bolja.

A gde smo tu mi?

Lično, protivu krava, ni komšijskih ni onih ljubičastih austrijskih, nemam ništa. Neka su žive i zdrave, ali ja sam gradsko spadalo i prelazim samo na crveno.

Tip za ovu mirišljavu jesen: izađite iz svojih okvira i pogledajte – preko brda ili kroz prozor, konektujte se laganica....već kako je ko navikao.

Svet je ravan.
Sve se vidi.

Da ne bismo istupali u ime svoje zajednice / familije / autonomne pokrajine / whatever (!) lakše je prigrliti taj weltanschauung koji kaže da svi ljudi jesu jednaki, i da je ono što nas izdvaja: znanje (što specifičnije to bolje, ako je moguće onakvo da ne može biti outsource–ovano), veštine (koje stalno treba da se usavršavaju), performanse (rezultati, izvanredni ako je moguće).

hm...Čak i ako vam globalizacija iz bilo kog razloga „zvuči” neprijateljski...evo reminder:
Učtivo je biti Evropljanin. I people–centered.

Prijatan vikend!

User friendly

Globalizacija... mene to podseca na fini osecaj koji nosimo mi ravnicari u srcu - popnes se na dulek, i vidis sve do Beča - tebi nekako sve ravno, ceo svet je TVOJ, a samo za takav slobodan svet i znamo.

To je jedan uuu...fenomenalan wiev...i eto zasto mi je sve globalno blisko! Pa to je upravo TAJ osecaj nesputanosti, postovanja i slobode izbora, slobode da budemo ono sto zelimo da budemo, bez obzira na sve.

U tom kristalnom danu, dokle god seze pogled nekako je - sve moje, sve dostupno...
S druge strane Save i Dunava, kada pocnu planine, cesci je onaj puno puta opevani manjak neba, pomalo skucen prostor, tu su dakle ti neoni od kojih se zvezde tesko vide. Ali: bez toga takodje ne bi bilo bajki!

Vojvodjani, kaze se u kraju gde sam ja odrasla, u nasledje prenose duhovnu sirinu, i taj laki i lepi pogled odozgo sa duda Marije Terezije...
...ali, budimo iskreni do kraja: ceo svet na dlanu, to je mentalni koncept!

:)
Svi valjda znamo da ono sto upoznamo mozemo da volimo vise nego ono o cemu nagadjamo.

Isto mi je sa webom. Siroko polje, playground love.
Frankly, ja bih logo Googlea nosila na donjem vesu, potpuno podržavam taj globalni i user friendly koncept, sveden a efektan, pouzdan i dostupan. To je sto cini da se svuda osecam kao kod kuce!

A inace sam veciti turista, pa i u sopstvenom životu – gde ima kafe i neta tu mi je kuća! Da ne kazem, gde spustim svoju cenjenu pozadinu...:))

Ovo je pravo vreme za generacije iz skaski Darija Kserksa Kame - oni kojima je dosad zamerano sto nigde posebno ne pripadaju onako iskljucivo kao sto nacionalizmi nalažu - konacno mogu da gaje (i pokažu i primene i sire dalje!!!) to jedinstveno osecanje slobode.
Slobode od onih koji se, jer cene stabilnost, jako plase prolaznosti, neizvesnosti, promena.
Od onih koji su podigli mocni sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidrustvene sile, i od onih zbog kojih se ja i meni slicni izvinjavamo sto smo to advanced!


Ovo je svet mogucnosti za NAS.

The world is geting smaller & smaller
so we can get closer & closer!

Tek u susretu spoznajemo razlike!

Slide show: playground Love

Huh, sudar svetova - prezivljen. I jos vise od toga - isla sam danas u nesto shoppinga!
Pitala sam moju danasnju ljubaznu prodavacicu cipela gde rastu ljudi kao ona. Postidela se i rekla „Svakako ne u Beogradu”.
E, moja Vojvodino...
Jao, imala sam negde slide show! Sa c' ga caskom pronadjem...koliko se secam treba da ukucam HTML kod 4 web sites, jel da, i onda ce da se zavrti ovde :)



Au, nije... majkumu.


Nema veze, evo linka za onaj prvi, onaj drugi ne znam gde je, negde sam ga zaturila.
EVO:
googling all night long




btw. a ovo je prvi slajd show by me ever & ever :)