SNG, SNG, SNG - xxx !!!

Umesto čestitke:
PCpress.info - OSVRTI - Googlate li s kim se ljubite :)

U poslednjih 21 dan novi sajt PC press.info posetili ste 85.000 puta i pročitali 10.000 vesti. Čestitam!



Želimo vam srećno novogodišnje i prednovogodišnje surfovanje, dobar i kvalitetan RL, kontakte koji će sa Twittera i Facebooka oživeti do mere da može da im se stisne ruka i sa njima pojedu kolači, i mnogo mnogo sreće u svim vašim online i offline poduhvatima!


Dodala bih ono što vam želi moja prijateljica Marija Dukić, novinarka Biznis & Finansija (na facebooku): da svi imate struje u narednoj godini, stabilan Internet, i zgrade kojima se ne obrušava fasada :D
Eh, i da vam majstori za kotlove dolaze pravovremeno, i da vas ljudi ne gledaju u čudu kada idete ulicom i smešite se srećni!


Izazivam vas:
da u 2009. godini kada imate nešto da kažete, kažete to GLASNO i pustite kontekstualnu Pay-Per-Click kampanju! Sezonski popusti, novosti na vašem sajtu, novi projekti - šta vredi ako za vaš sajt niko ne zna? Mi dovodimo posetioce na vaš sajt: Etarget.co.rs.



Uživajte,
ja odoh da proverim gospodžu Džirafu sa šmajserom, budući da svima zainteresovanima organizatori šalju preteće poruke već nedelju dana ako nastave da smaraju :) NEMA KARATA BWE!


Naravno, ako još niste, možda je vreme da okitite svoju virtuelnu jelku na www.okitijelku.com!

FLASH BACK: Dada Vujasinović

Iliti: Novinarstvo i drugi demoni (2)

U Novoj 2009. godini povodom novinarstva i drugih demona mogle bi da se odmotaju neke od najstravičnih stvari koje smo nasledili iz devedesetih. Predmet pokrenut nakon smrti novinarke Dade Vujasinović nije arhiviran, a kako piše današnja Politika, okružno tužilaštvo u Beogradu uskoro će izaći sa stavom u vezi sa smrću ove novinarke.
I ne samo to, republički javni tužilac Slobodan Radovanović najavljuje brzo razrešenje svih dilema oko Dadine smrti:

„Sigurno ćemo uraditi sve što je do nas (...). Pojavljivale su se razne priče u vezi s tim poput one da su u slučaj upletene tajne službe. Ako se utvrdi da je tako, javno ćemo to reći. Nismo imali zadrške ni da to kažemo u slučaju Slavka Ćuruvije“, kaže Radovanović.

Šta je u svemu ovome „bubble“?
Dokazi su tokom 14 godina nepipanja predmeta i nepozivanja svedoka počeli da čile, a u nekim slučajevima i fizika je odradila svoje. Barutne čestice su npr. izgubile svojstva, a otac nastradale novinarke još uvek nije saslušan....



Dada Vujasinović o poeziji ratnog lidera

Citiraću samo jedan detalj iz knjige „Svedočenja iz obeščašćene zemlje“ objavljene u Torontu 1995. godine, kada Dada Vujasinović upoznaje Radovana Karadžića.

Karadžić političar, Karadžić pesnik i Karadžić psihijatar tri su lika u osnovi potuno identična. Ali, možda o Karadžiću kao čoveku, ipak, najviše govori njegova poezija. Njegovi stihovi su često morbidni, poređenja bizarna, misao destruktivna i sputana banalnim rimama. Ilustrativan je često citiran stih iz pesme ’Vladislav i smrt’:

„Usmrćen, eto, bez metka i noža, sad leži opružen ko jagnjeća koža“.

Jedan Karadžićev kritičar je zapisao kako su njegovi stihovi razlog više za borbu protiv velike Srbije, jer bi u njoj ova literatura bila obavezna lektira.

(kraj citata)


Palačinka Dr.Dabić

Kako je pre nekog vremena procurelo na Twitteru, u nekoj palačinkarnici na Novom Beogradu pojavio se novi specijalitet: palačinka „Dr.Dabić“. Vrlo verovatno baš u komšiluku gde je Radovan Karadžić aka David Dabić pevao u lokalnom bircuzu pesme o sebi.
Sada zvuči patološki kada se povežu činjenice da je na svom sajtu ovaj 'lekar i iscelitelj' objavljivao poziv za lečenje seskualne disfunkcije parova (ali samo ako oboje dođu) i čak davao savete za lepotu i večnu mladost.
Jer, dok je bio samo pesnik koji Dadi Vujasinović u „Šumatovcu“ zabranjuje da u tekstu napiše da je proveo vreme u kazamatu (i to onda kada su, kako Dada kaže u članku, Izetbegović i Šešelj to korisitili kao reklamu), rekao je i sledeće:

„Prema Frojdu, književnost kao delatnost je sumblimacija razornih instikata, to jest drskost da se piše predstavlja na neki način intervenciju u poslove Boga“.

A da li je drskost da se pita šta je bilo sa onima koji su drsko pisali? Da li je drskost pitati zašto je država Srbija sa svojim polugama vlasti i kakvim god da je ipak nacionalnim zakonodavstvom, DO DANAS, 14 godina nakon nerazjašnjene smrti ĆUTALA o tome ko je intervenisao u poslovima Boga i ko je odgovoran za smrt Dade Vujasinović??


However, ja ću novine čitati kao i dosada, sporadično, a po TV aparatu ću i dalje slagati fascikle i papire. Očekujem da moj Twitter ispunjava svoju informativno-zabavnu funkciju kao i dosada. Ne samo zato što se ovom servisu za mikroblogovanje prethodne noći prodružio i prvi srpski političar. Čekirajte: Twitter – Čedomir Jovanović.

A novinari, i posebno mlade i odvažne novinarke, uvek će imati moju podršku. Ja nisam bezveze odstupila, ali onaj ko je ostao mora i treba da ima beneficirani radni staž!

poz

JJ

Creative Commons slobodne licence

Jedna lepa geek priča i mali intermezzo pred Novu Godinu i Novogodišnje 1/2divanje za koje ste, verujemo, bukirali najskuplji separe i pripremili sporne čvarke :)

Creative Commons licence proslavile su ovog meseca šesti rođendan. Širom planete organizovane su žurke i prezentacije na temu ovog internacionalnog načina zaštite autorskih prava, u Njujorku i Seulu podjednako kao i u Berlinu, Manili i Brizbejnu.

U našoj zemlji CC licence ovaj 15. decembar posvetile su širenju znanja i iskustava u vezi sa licencama na Beogradskom Univerzitetu uz podršku Vikimedije Srbije, Mreže za slobodni softver, i kolektiva Slobodna kultura.


Da podsetimo:

Ono što možete da uradite u kulturi gde se sve deli putem interneta je da predvidite načine na koji će nešto biti preneseno, u kom obliku i sa koliko izmena. Ono što možda zbunjuje ljude kod CC licenci je to što je ovde podrazumevana vrednost davanje znanja unapred, a ne potpuna zaštita svih prava.
Digitalni sistemi pulsiraju, i pravo takođe mora da diše sa tom zajednicom user-generated sadržaja – CC licence su rešenje, odnosno oblik tipskih ugovora ugrađen u postojeće zakone i lokalizovan u 50 nacionalnih pravnih sistema.

"Creative Commons je sistem koji ti dozvoljava da deliš tvoja autorska dela sa drugima i koristiš sve sadržaje koje pronađeš na internetu, muziku, knjige, slike, filmove ili tekstove sa CC znakom. Ove licence definišu ceo spektar prava zaštite, od tradicionalnog gde su sva prava zadržana do javnog vlasništva gde nijedno pravo nije zadržano", kaže Nevenka Antić, advokat iz Creative Commons Srbija.

Kako zaštiti svoja prava?

Vrlo jednostavno i poptuno besplatno, čak i bez ustajanja od kompjutera. Na sajtu www.creativecommons.org/licences izabereš naš jezik i licencu koju želiš, i slediš uputstva. Licence su potpuno pravno važeće i u našoj zemlji, mada kako kažu aktivisti CC Srbija – sporova još nije bilo.

Šesti rođendan slobodnih licenci razrešio je još jednu dilemu: nijedan autor se ne odriče autorskih prava kada ih zaštiti CC licencom, već samo daje unapred dozvolu za korišćenje i definiše oblike unapred, praktično „evo, na ove načine vam dozvoljavam da koristite moj rad“!

Posetioci predavanja i debate održane na Prirodno-matematičkom fakultetu dobili su na dar CD Creative Commons Lounge sa elektronskom muzikom licenciranom slobodnim licencama među kojima su Mistake Mistake! Pravi mali srećan rođendanko...


Više o CC licencama: http://creativecommons.org/international/, uključujući i srpski na
http://creativecommons.org/international/rs/

A gde za Novu Godinu? Uzmite pa poludite!

Dosta sa ozbiljnim temama! Evo nešto divlje i nešto drugačije,
gledaj pažljivo: DRAMA NA BANERU

U online teatru sudeluju:


* Jedna jelka od prošle godine
* Jedna džirafa (namerno sa DŽ)
* Nekoliko banana, takođe od prošle godine
* Jedan ukras




Cilj okupljanja, ukratko: hedonizam & boemija!

Parametri za žurku su ovde, na rasklimanom sajtu: uzelipapoludeli.org

Detaljna uputstva za, kako je navedeno u pozivu, za ležanje, sedenje i stajanje takođe je moguće pronaći na sajtu uz progodan opis čemu šta od inventara služi. Pa ako niste znali "one kuke" su garderoba, kutija što se dere je zvučnik a organizatori obećavaju da "neće biti ništa nepoznato i što do sada niste videli, a pretpostavljamo da ste do sada svašta videli".

Najvažnije: muzika je za FINE ljude :)

Pogledajte i fotke i komentare od prošle godine, bilo je strava (bez užasa).

URGENCIJA: dole čekanje na šalterima

O projektu Formular.rs verovatno već znate budući da je pored članka na ovom blogu E-UPRAVA: kome nije muka od papirologije? tokom poslednje nedelje internet poludeo za temom dostupnosti informacija.
O tome kako ljudi vide e-upravu i koji im posao radi svi su izveštavali na svoj način, što je odlično jer pokazuje da svi znaju o čemu se radi i svi se češu po istom mestu!

Magazin za poslovnu primenu računara PC Press na svom novom sajtu PC press.info objavio je članak www.formular.rs – skratite vreme pred šalterima.
Iz minuta u minut broj čitalaca se (with a little help from a friends on Facebook :) uvećava: wiki projekat je trenutno rangiran na treće mesto po čitanosti tema na ovom sajtu!

Na srpskom ptretraživaču Pogodak.rs na upit Formular rs dobija se 38008 pogodaka, dok na Google ima 521,000 rezultata. A krenulo pre neki dan!

Što se domaćeg weba tiče, pored foruma ElliteSecurity i DevProTalk gde je objavljena priča o konkursu za one koji daju najviše unosa (nagrade: viski + čokolada + kafa :) Priključio se i PC press sa poklon paketićima ), a u blogosferi je takođe krenula akcija.

Vesti.rs prenele su pomalo trapavo i bez linka ka izvornom članku nekoliko vesti sa ITdogadjaji, Internodium.
U akciju pozivanja građanstva u uključivanje podrške državi Srbiji da efikasnije uvede nasušnu nam (!) elektronsku upravu pružio je i sajt Moj Fond, zatim Eniac na svom blogu gde je iz perpektive studenta objasnio trošak propuštene prilike čekajući po kojekakvim redovima Urgencija: Eniac's Ground a tu je i sve kvalitetniji portal Dragana Ugljevičanina Poslovna Žena.


O čemu je reč?

Za one koji su na Facebooku, fan grupa je ovde: FACEBOOK GRUPA.

Još jednom, nagrade za one koji provedu najviše vremena pred šalterima i unesu podatke na sajt su:


1. mesto: flaša viskija (0.75l) + čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
2. mesto: čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
3. mesto: kafa (200gr)



Ukratko: ništa se neće desiti bez VAS. Ko ima posla sa papirologijom ne treba da bude lenj, neka svoje korake opiše i postavi na Formular.rs pa se vidimo 23. januara na dodeli nagrada u galeriji O3one!


Sačuvajte planetu - obebedite raniji dolazak paperless društva!

SVI NAŠI MITOVI: COMMUNITY

Postoji jedan mit, a to je da su talentovani (nadareni) usamljenici. Ima čak i cela jedna paradigma sa poprilično VIP zagovornika koji kažu da ne možeš imati "i jare i pare", šta god to bilo: posao i privatan život, briljantni um i dobru ekipu, sladoled i šlag...blah. Večiti win-lose.
Šta više, niko im nije rekao da to nije istina, ili: da nije cela istina, te se po mnogoljudnim konferencijama i dalje mogu čuti "preporuke" kako se nečega treba odreći, u korist nečega drugog. Kao da nije reč o prostom upravljanju vremenom.


Postoji i drugi mit a to je da nove stvari kreiraju pojedinci a ne grupe.

Najnovija studija kreativnosti čiji delić prenosi Herald Tribune pokazala je da inovacije nisu bljesak u tami, već logičan i prirodan nastavak kontinuiranog procesa stalnog & pomalog inoviranja.
Uspešne kompanije poznaju ovaj model stalnog unapređivanja bez kratkih rezova i sticanja poena preko noći nekakvim "reformama".
Primenljivo na sve strukture.


S druge strane kolektivna kreativnost nije mnogo nova strvar, princip je širom korporativne Amerike isproklamovao i Pixar i Disney studio: inovacije nastaju tako što se ljudi potekli iz različitih sfera skupe oko jednog zadatka. Svi znamo šta su ostvarili...


Da mišljenje u grupi može biti vrlo profitan posao dokaz je Mastermind Gruop.
Na principima kooperacije, saranje, povezivanja i ujedinjavanja u snagama a ne u slabostima ima ih koji su zaradili milione. Slično stvari stoje i sa Mensa Process ali i GBW na XING-u. Istu stvar, možda manje institucionalizovano, možete pronaći na društvenim mrežama, pre svega forumima i twitteru.
Ako vam je do inovacija, nemajte iluzije nakon ovoga - pronađite svoj trust mozgova i krenite ;)



Za preduzimljive koji ne čekaju da se oformi neka grupa njima podobna i nemaju strpljenja da se stvari dešavaju bez njih, evo jedan članak o tome kako kreirati svoju mastermind grupu Passion for business.

Specijalnost je što ovo važi ne samo za grupe na internetu, naprotiv: bilo koja grupa u realnom životu (: što je u stvari još jedan parametar virtuelnog :) može ovako da profunkcioniše. Ranije sam vec pisala o opstim pravilima za vodjenje online zajednica
10 KORAKA DO USPEHA


Šta je važno da se zna unapred:

Benefiti

* Iskustvo, veštine, i poverenje
* Pravi progres u poslovnom i privatnom životu
* Trenutna i dragocena mreža koja će vas podržati
* Osećaj da ste podelili trud - iliti: ima inteligentnog života u Univerzumu :)
* Mogućnost da dizajnirate stvari prema sopstvenim konceptima a ne onako kako je neko drugi rekao da "treba da budu"


Koje ljude uključiti


* koji imaju sličan interes (preduzetnike, biznis mislioce, menadžere)
* koji su na istoj ili sličnoj stranici knjige glede nivoa uspeha i ličnog razvoja
* koji imaju želju i inspirisani su da recimo narednu 2009. godine naprave izvanrednom
* kojima treba podrška vaših partnera
* koji imaju i žele da dosegnu svoje ciljeve da bi postavili NOVE
* Ljude koji su spremni da dopuste da u poslu i životu dominira strast i koji su sposobni da prevaziđu strah od promena


Ukoliko se bilo koja ekipa okupljena oko istog cilja ne drži principa da je:

1. svaki član važan i dragocen
2. da komunikacija mora biti konstruktivna, kao i kritika (umestnost feedbacka)
3. da ustanovljena pravila važe za sve i da niko nije iznad zakona
4. da je iskrenost u komunikaciji kao i životu neprocenjivo važna

...rečju, imaćete totalno fejk konstrukcije. Koje po prirodi stvari mogu da opstanu samo u politici, ne i biznisu.


Što se kvaliteta i razvoja bilo koje grupe tiče - dobri ste onoliko koliko vam je kvalitetan najslabiji član. Otud priče o podizanju kapaciteta, kvalitetnoj komunikaciji i ispravnim prinicipima nisu bezveze. Koliko ćete biti inkluzivni ne zavisi dakle od vaše lične vizije već od toga da li ste svesni na kojim principima rade izuzetni. A i proseka je valjda svima dosta...


Ima još jedna dobra stvar, možda suštinska: sistem NE UME da izađe na kraj sa grupom. Nije predviđeno mesto (za citat videti: Seth Godin).
To znači da ako je vaša grupa dovoljno jaka i smela, može da ga menja. INOVIRA. Dobro organizovane grupe su entropija za okoštale sisteme.


Svedoci smo da se poslednjih godina u Srbiji osnovao značajan broj grupa i asocijacija, klubova oko IT ali i drugih važnih stvari. Čekam da vidim u kom pravcu sve to ide...E-Srbija je npr. veoma lepa inicijativa :) Pozdravljam koncept ovog IT community-ja :)




Puno uspeha od Miss Enthropist ;p

COPYLEFT SVET: hakovanje demokratije

Slučaj Jedan:

MySociety.org
Počelo je kao sajt na kome je moguće informisati se (dvosmerno) o lokalnoj zajednici, prijaviti kvarove na ulicama, diskutovati o grafitima ili uličnom osvetljenju.
Dosada je samo u okviru ovog modula prijavljeno 25.000 kvarova diljem UK.
Takođe, na sajtu se nalazi opcija optimizacije troškova putovanja, postavljanja pitanja lokalnim vlastima (jednostavno ostavite poštanski broj i pitanje), pisanja peticija (za ovo je prošle godine sajt mySociety ušao u finale za nagradu Modernizacija uprave - new media award u UK.

Slučaj Dva:

TheyWorkForYou.com
Ovo je website na kome je moguće "špijunirati" šta rade poslanici u Parlamentu. I ne samo to: oni koji su izabrani da prestavljaju interese zajednice (a oni se biraju demokratski i na izborima, ne imenuje ih Vlada - shvatićemo kad uđemo u EU jednog dana...) imaju obavezu da odgovore na pitanja onih koji su ih birali.


Naš slučaj

Formular.rs
Za sada, jedino se ovaj sajt ozbiljno kandiduje za podizanje nivoa elektronske javne uprave do nivoa 4 što znači primanje i obrada dokumenata u elektronskoj formi (bez kastomizacije).
Inače, nivo broj jedan (dostupnost informacija) još uvek nije svuda ispoštovan a zvanično obećanje Ministarstva za IT da će u naredne 4 godine sistem biti na nivou četiri (meni barem!) zvuči kao bajka, najpre zato što nema podataka koliko javna uprava uopšte ima računara i pod kojim operativnim sistemima rade. Kako ih dakle uvezati? Ko će to da odluči? (namerno ne pominjem edukaciju zaposlenih sada, trivijalno je koliko ljudi se još uvek plaši računara)

Obećanje sa konferencije u organizaciji Danas-a: e-Government u Srbiji, Boris Barjaktarović, državni sekretar Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo PREZENTACIJA

Banka zajedničkog znanja

Ko nije lenj i želi nešto korisno da uradi može ovakve i slične inicijatve pronaći u okviru Bank of Common Knowledge.

BCK je pilot projekat i praktično web 3.0 laboratorija namenjena istraživanju mehanizama po kojim funkcioniše društvo. Motor ovog projekta je P2P transfer znanja, kreiranje sadržaja, širenje znanja i njegova ponovna evaluacija i to svega, od medicine do zanatstva.

Cilj ove P2Pedagogije je da se "grudvice" znanja razbiju i prošire po sistemu koji koriste novi mediji - peer2peer prenos kroz mreže volontera (copyleft only) i da se mu se oduzme status privatnog i (ili) privatizovanog.

Reč je o zaista najrazličitijim inicijativama na jednom mestu: pogledajte i sami kako recimo opensource može da posluži u poljoprivredi (!) i koja filozofija stoji iza pisanja koda u C++ - Bank of Common Knowledge. Ovde je suosnivač OpenFrameworks programerske biblioteke za kreativno pisanje koda lepo objasnio...pa valjda sve što treba početniku u pisanju koda :)

Zabavno i slobodno za copy-paste! Čak: poželjno :)) Provršljajte

Web putokaz: BESPLATAN ONLAJN ŠTEK

Ko želi da svoje podatke bekapuje negde na mrežu (za ne daj bože!), sada više ne mora da se dovija i koristi različite servise za pdf, za jpg, za mp3.

Sve to (stane u ovo :) sada može da stane na jedno mesto, i to sasvim besplatno - DODAJ.RS.

Servis Dodaj.rs predviđen je za lične i nekomercijalne potrebe građana RS.

Pogodnost za one koji se registruju (takođe besplatno, mada može i bez registracije) je čuvanje 2x većih fajlova (10 MB), opcija slanja linkova do fajlova email-om, lista sačuvanih fajlova i linkova do njih.

Servis Dodaj.rs omogućilo je na srpskom jeziku i za korisnike koji dolaze za IP adresa u Srbiji Pogodak doo, preduzeće za internet usluge. Predviđena je opcija i za vlasnike foruma phpBB softveru koji žele da omoguće upload fajlova svojim korisnicima, pa izvol'te...


FAQ - sve o besplatnom online šteku .

PCpress.info o Dodaj.rs - Online prostor za podatke

Novinarstvo i drugi demoni

Jedno od pitanja koje sam dobila nakon puta iz Sarajeva ticalo se poređenja BiH sa Turskom. Za mene i iz mog nomadskog iskustva, ovo je neuporedivo. Turska, užasno bogata zemlja kojoj se neće u EU jer su sve teške tekstilne industrije oursourceovane u nju odavno, i jer se zbog problema sa Kiprom to pitanje ni ne stavlja na dnevni red, i BiH, područje sa 300.000 invalida rata, 100.000 mrtvih i 3 entiteta koji izbore i sada u 21. veku dobijaju na osnovi "nama je duži", nikako nisu za poređenje. Ostaci gelera na kućama u Baš Čaršiji i high-tech Bodrum nipošto ne idu u isti koš. A čovek koji nije video ni Bosnu ni Tursku bio bi, možda, sklon da pretpostavi da je to isto.

Da nije bilo poverenja u ovu pretpostavku, do pitanja ne bi došlo.
Hajde da vidimo kakva su ta jaka uverenja koja su u korenu naših pitanja.

O ovome sam već pisala, ali nije naodmet: PARADIGME su skupovi opštih stavova koji upravljaju našim ponašanjem (pa otud i pisanjem) i koji utiču na NAČIN na koji vidimo svet. Ove skupine svesnih i podsvesnih stavova uticaće i na selekciju podataka, selekciju tema o kojima pišu novinari (ako imaju mogućnost da biraju), i na selekciju onoga što čuju odnosno - prečuju. Ovo su užasno jaki i ne previše brojni (nema ih mnogo, osnovni su) sudovi, verovanja, stavovi i uverenja koja se retko preispituju. Otud su opasni ako se na njima ne radi. A govore mnogo - kroz svaku aktivnost koju preduzmemo.

Što se novinarstva tiče, čak i kada nije decidno izrečen stav o nečemu, često je sam odabir činjenjica i u izveštavanju neobojenom autorskim stavom i bez dodatka interpretacije, sam po sebi indikativan i govori o tome kakva osoba stoji iza toga, kog je nivoa profesionalizma, a ponekad, nažalost, i koliko je plaćena i kakav je urednik.

Ti opšti stavovi o kojima se ne razgovara ponekad su duboko intimni i nesvesni. Ali provejavaju iz teksta. Kao i iz pitanja koja su postavljena.
Ukoliko novinar krene sa predrasudama na put, vrlo je logično da po povratku sa puta izbaci putopis u kome priča kako ga u Hrvatskoj niko nije zaklao a ni dirao. Gde su tada urednici, pojma nemam. Ali je teško za varenje, žasu skroz.

Neću sad da kažem da onaj ko nema širinu i potrebno znanje da se bavi novinarstvom ruši ugled i profesije i medija. I da je poštenije je da se bavi nečim drugim.
Neću, jer sam pre svega ubeđena da imamo medije (i lidere) kakve zalužujemo.
Koliko su naši mediji dobri ili loši zavisiće od toga u kojoj meri se i koliko često osećate kao vanzemaljac.
(Otkriću vam: ovo će naša ekipa predstavnika srpskih medija sa putešestvija u Sarajevu razumeti - jedan aerodromski razgovor otkrio je da smo svi u čudu zbog toga što "ispadamo" naivni i osećamo se kao bića s druge planete usled masovne podrške onome za šta mi smatramo da su gluposti i nečovještva).

Vratimo se na pisanje: budući da interpretacija onoga što smo videli i čuli manje-više ne podleže racionalnom, veoma je važno kakvi su nam filteri kroz koje primamo svet i kroz koje ih kao novinari dalje u taj isti svet puštamo. Na čemu počiva naše razumevanje sveta i onoga o čemu pišemo.
To znači da je veoma važno kakvi smo ljudi i da li ćemo u nastavcima u putopisu opovrgavati svoje rođene predrasude ili ćemo zaista dodati vrednost time što smo videli i pisali o nečemu NOVOM. Šta god da je to.

Ono pitanje o BiH i Turskoj sa početka...pretpostavite sami otkud to.

A koliko putujemo....
Lično, poznajem ljude koje putovanja nisu obogatila i koji su vraćali nepromenjeni. Pitanje je dakle ne samo koliko znamo, već i koliko smo spremni da se menjamo, da učimo i koliko smo opušteni ili homofobični. Koliko pretpostavljamo a koliko istražujemo.
Sasvim privatno: outcome mojih putešestvija bio je taj da sam izgubila kompleks Srbije. To jest, uvidela sam da nismo ni najbolji ni najgori, već smo jednostavno narod sa manje istorijske sreće (koliko ratova je bilo u prošlom veku?).
Ljudi su svuda isti, a psihološki mehanizmi učenja putem pokušaja i pogreške negde su osnaženi zakonima, a negde nisu. I to je to, zato je negde lakše biti tajkun. Zato je negde poželjno biti u stanju da prevariš ili proneveriš. Generacije su potrebne da se ova matrica (filteri) promene - da se jedna greška ponovi, i postupak kazne da je sledi takođe. Ne govorim sada o filterima koje nosimo iz porodičnog miljea, ali mehanizam je isti - ono što je nagrađivano biće društveno poželjan model ponašanja.

Bez obzira čime se bavite, zapitajte se u čemu vas ohrabruju. Kao pojedinca i kao deo neke zajednice (esnaf, grad, region, bilo šta čega se osećate delom).

Nedostatkom sankcije ohrabruje se greška. ALI: drugačiji model će biti na snazi ne onda kada greške prestanu, već kad sistematski počnu da se ohraruju DOBRE stvari. Ne da se preko uspeha pređe ćutke, a da se na greške galami - ovo dvoje mora da ide u sprezi, inače se može dogoditi da više niko ništa ni ne pokušava da učini iz straha od greške i nejasnoće oko toga šta je dobar put. Skoro je na jednom nedavnom skupu bilo reči o tome zašto je okej biti dobar. Imam osećaj da je to sledeća velika tema.

Otud pisanje success stories nije nimalo bezveze, i ako mediji uopšte imaju ambiciju da menjaju svest naroda (tj. ako to nije preambiciozno) onda moraju da se ponašaju kao lučonoše i da traže nove puteve i osvetljavaju ih. Prenošenje informacija neće izgubiti na ceni time što će se u spektar tema uvrstiti i pozitivni primeri, bilo da je to šta imaju članice EU od učešća u ovom ekskluzivnom klubu, bilo da je reč o bilo kojoj drugoj, nepolitičkoj, vrsti uspeha.

Know-how i WIIFY su neprocenjivi. Isto važi i za one koji pišu blogove - ako pretenduju da imaju obavezu istinitosti i objektivosti i izveštavaju kao novinari.

E-UPRAVA: kome nije muka od papirologije?

Da li vam je dosadilo da čekate po redovima?

Blam vas je da se svađate sa ljudima iza šaltera a ipak to činite?

Smorili ste se od toga da vam dokumenti zastarevaju svakih 6 meseci?

Nije vam jasno zašto nisu lepo na jednom sajtu opisani koraci kako do potrebnih uverenja...?

OMG.... Vaša dijagnoza je "Srbija"??

Imamo rešenje.



Niste u pravu. Nešto drugo vas muči.
Stara srpska reč za neopisiv umor od Srbije je PAPIROLOGIJA.

Na pomolu je rešenje :)
Pokrenut je wiki-projekat na WWW.FORMULAR.RS : jedinstveno mesto na webu gde možete naći informacije o uslugama državnih organa i
organa lokalne samouprave, od vadjenja lične karte do osnivanja firme.


Ima još nešto:
BUDUĆNOST SE NEĆE DESITI BEZ VAS.


AKCIJA:
Svako ko ima posla sa dokumentima i papirologijom, pozvan je da se priključi i dopuni sajt SVOJIM informacijama.

Rubrike su FIZIČKA i PRAVNA lica.

Sajt je zasnovan na MediaWiki softveru, koji se koristi za čuvenu Vikipediju, tako da ako ste već uredjivali članke na toj enciklopediji snaći ćete se bez ikakvih problema.

Ukoliko niste uredjivali Wikipediju do sada - ne brinite. Postupci su veoma jednostavni.
FORMULAR.RS - UPUTSTVA


:)

Hooray!

Akcija!

WTF: Šta je Twitter i ko su Twitternauti

Novi mediji dobili su novo ubrzanje u vidu ciljane reklame od strane kompanija i pojedinaca: ne samo da se targetiraju blogeri i blogovi kao što je friško o tome pisala na svom blogu Dragana Đermanović, već se i pokret mikroblogovanja uključio u akciju.

Stara je stvar da se preporuci prijatelja veruje. Možda zvuči čudno, ali nisu svi spremni da ovo priznaju, barem ne u Srbiji: na prvom srpskom e-PR seminaru bilo je jako malo podignutih ruku na pitanje "verujete li preporuci prijatelja kada treba nešto da kupite".


Vesti na 140 karaktera

U USA su to uvideli i napravili posao: Twitter servis omogućava komunikaciju u prvom licu a i razgovor Mikroblogovanje, kako su popularno nazvani ovi status apdejti od (svega!) 140 karaktera, ponekad se pretvaraju u besmisleni chat ali ponekad su i veoma korisni!

U zavisnosti od toga koga pratite možete doći do informacija o klabingu u Beogradu (Miloje Sekulić, e-PR direktor McCan PR), dobrih članaka o našem gradu na engleskom jeziku (Belgraded.com) , podataka iz novijih istraživanja (Dragan Varagić) a ja volim da pratim i šta rade oni koje sam ove godine intervjusala kao što je Maria Šipka, online community manager, suosnivač XING.com i osoba kojoj se ja zaista divim.


Sve u svemu, Twitter sa tolikim brojem korisnika teško da je prepušten sam sebi i običnom prostonarodnom zachatavanju: twitteroholici dobili ovih dana su vetar u jedra od strane urednika TechCrunch-a Michael Arrington-a koji je pokrenuo firmu Be-a-Magpie. Sada oni koji hoće da pomešaju oglase sa svojim privatim status apdejtima to mogu legalno da urade i da imaju od toga nešto.
To konkretno znači da ako neko ostavlja statuse o kulinarstvu može da bude odličan target za prehrmbenu industriju koja želi da pusti glas o novom proizvodu. Ili, ako se neko bavi fotografijom, o novim servisima i aplikacijama.
Geek populacija sa svojim stalno novim igračkama tweetuje ionako sasvim besplatno o svemu što im padne šaka :)


Twitter-kalambur i propast firme

I tu nije kraj...ValleyWag, ultimativni trač-magazin iz Silikonske doline, prenosi priču o Omu Maliku vlasniku GigaOm i još ponekih blogova koji tvrdi da je sledeći trend upravo konverzacioni marketing odnosno angažovanje ljudi preko novih medija.
Slogan "author-driven" poslužio je odlično kao najava njegove knjige.
Međutim nije nevažno da je Om Malik zastranio i postao vrlo providan u plaćenoj reklami pa se promocija opšteg plaćanja za vesti na novim medijima završila sramotno - i po blogere i po one koji su darežljivo plaćali objave. Takođe, zbog njegovih kampanja vođenih od strane "social media marketera" bez ikakvog kredibiliteta i sa mizernim novinarskim darom, padala su izvinjenja a partner ga je napustio i osnovao svoju firmu.

Oprez dakle za one koji biraju twitter i facebook chat-animatore - reputacija je i dalje važna. Online i još važnije: off line.
Da je Twtiter važan i popularan i s druge strane koliko ga je lako pogrešno upotrebiti izaći loš glas dokazuje i lista 50 najgorih na Twitteru: Twittering-under-the-influence.


PREPORUKA:

Ko želi da krene da zvižduće (tweetuje!:) a nije siguran šta i kako, na Đukijevom blogu nalazi se par saveta na srpskom, a što se engleskog dela mreže tiče tu je TwitterSweet i nezaobilazni Twitip.


PS. e, da... pa pridružite mi se na TWITTERU - Miss_Cybernaut in Twitterland

Pozdrav od Miss Twitternaut :-)

SUDAR SVETOVA: off-line i on-line industrije

U ovom veku dogodile su se neporecive globalne promene. Svega, počev od načina pristupa informacijama , do načina distribucije i pakovanja proizvoda i usluga.
To znači da su se i sami proizvodi promenili (100101010101010001010 format). Način dostave sada ide putem neta. Pakovanje takođe - firma koja nema svoju web stranu je kao čovek koji nema email na vizitkarti. Ili još gore: telefon.

Zašto je to važno?
Ovaj moćni zamajac digitalizacije promenio je svest ljudi a potom i uslove u kojima rade, način na koji se pristupa poslu i način rukovođenja takođe. Tu je još i ono što se golim okom vidi a to je dramatična promena dres koda, i ono što se ređe vidi ali ostavlja još jači utisak - dehijerarhizacija organizacije.


USLOVI ZA RAD

Danas je više nego ranije važno s kim radite i kakvi su vam odnosi. Budući da su informacije preuzele primat, način na koji se one saopštavaju i primaju promenio je smer odnosa u kolektivu. Sada, možda više nego ikada ranije, važno je imati visokokvalitetne odnose, interne i eksterne. Jedan od top 5 razloga za zadovoljstvo poslom su upravo odnosi u timu.


NAČIN RADA

Ranije je uslov svih uslova bio pojaviti se na vreme u kancelariji i biti tu od 9 do 5. Danas ta praksa nije nestala, ali barem podjednako ima onih kompanija (naravno, mahom su IT) kojima radno vreme počinje oko ili iza 11 pre podne. Za novinare ovo nije novost jer redakcije uglavnom tako i funkcionišu...Ne meri se vreme, mere se rezultati!
Takođe, mogućnost saradnje putem interneta (Google aplikacije, email, chat, ActiveCollab, Basecamp učinile su da su slobodni dani češći i ponegde regularni tokom radne nedelje, i da je posao od kuće veoma moguć i poželjan. TIM je osnovna operativna jedinica a geografija sve manje igra ulogu; sa video-konferencijama naročito počinje nova sezona.
Uz to, globalni trend je briga o planeti i smanjena emisija CO2...

MENADŽMENT NOVOG DOBA

Informacije se šeruju više nego ikad. Sada nije dovoljno jednostavno narediti, potrebno je svojim obrazovanim i kreativnim zaposlenima objasniti i ZAŠTO je neko pravilo na snazi. Inače ništa od motivacije. Slepo slediti je out, ljudi traže da razumeju ciljeve kompanije, smer u kome se kreće, tržište oko sebe. I ne samo to - hoće i da aktivno učestvuju! Šrafići ne postoje. Uprkos automatizaciji posla više nego ikada potrebne su IDEJE.
Greške - šta reći...otkako je Sid Vicious proslavio anarhiju, pesme u slavu onih koji se ne uklapaju lako prelile su se u studije slučaja o Apple Inc, u harvardske eseje o liderstvu, u knjige i gigove oko Funky Business poslovanja. Kreativnost je takva da ne trpi oštre norme. Naprotiv - ko hoće da ima radnike znanja (knowledge workers) mora da ih pazi kao hirovitu cvećku i da im stalno izlazi u susret. Jer, oni idu čim im nešto smeta svesni da je talenat koji imaju neprocenjiv i da se skupo plaća.


LIDERSTVO

Zaravnjene kompanije (čitaj: world is flat - all the world is office) preuzimaju primat. Google kultura poslovanja takođe - visokostručni, veoma kreativni štreberi i genijalci opremaju svoje kancelarije i kompjutere igrama i igricama. To nipošto ne znači da su manje produktivni - ono što je nekada bilo blejanje na pauzi sada je ugriz dobre igrice u sred radnog vremena čisto da se pospeši volumen novih i novijih pristupa problemima.
Šta oni traže od lidera? INSPIRACIJU.


STRUKTURA

Umesto stroge i vertikalne (kad već dijagonalna zvanično ne postoji ;-) pojavile su se ogranizacije koje imaju horizontalnu hijerarhiju. Viši menadžment nije više na posebnom spratu, naprotiv - sedi ne samo na istom spratu nego ponekad i u istoj prostoriji sa drugim menadžerima, sa ili bez malog pregradnog PROVIDNOG zidića. Vrata se sada farbaju u crveno zbog feng-šui principa novca, u aplikacijama za posao zahteva se da navedete svoje ciljeve kratkoročne i dugoročne (ponegde i poziciju Meseca u horoskopu ali to je devijacija, doduše primećena na našim prostorima...), a ako vas direktor poveze kući niko neće ništa pogrešno shvatiti.


KODEKS OBLAČENJA

Ako je nekada sekretarici bilo u opisu posla da nosi mini suknjičice, danas je to blamčina. SVAKO je zastupnik brenda kompanije i svi koji dolaze u susret sa klijentima i dobavljačima moraju da prenesu istu poruku - o profesionalizmu, učtivosti, poštovanju. Svega, od rokova do dogovora. Tako je mini suknja ostala kao dekor u kancelariji onima koji po državnim i poluprivatnim firmama još uvek drže noge na stolu.
Strogi kodeks oblačenja i ponašanja zadržao se još u finasijskim institucijama i dobio popularan naziv "bankarski": bez papuča, dekoltea, minića. Poneke kompanije imaju kao interni dres kod upravo tzv. casual, to jest opušteni stil.
Naravno, ovo ne važi za prodaju...kada ste sales rep, i dalje morate da umete da klijentima priđete na način koji NJIMA odgovara. Ako je korporativno, onda je sve sa odelom i kravatom!
Inovacija - sada i nežniji pol nosi kravate :)


TRŽIŠTE RADA

Kompetentni i talentovani pobeđuju. Talenat je lider. Dobra komunikacija takođe je promenila predznak - okej je opustiti se. I ne samo to, smatra se neljudskim nikada ne pokazati poneku svoju slabu stranu na poslu. S takvima više niko neće da radi jer se uzimaju kao sračunati i hladnokrvni koji bi preko svega prešli zarad uspeha.
Posao se sada oglašava i traži preko interneta (baš kao što su se milioni tako pronašli lično - cybermuvanje je opšte mesto), i niko ne može da spreči zaposlenog da to ne uradi sa posla. Šta više, verovatno i njegov menadžer pretražuje oglase za posao na istom portalu...

SVET OKO NAS

Ono što je vidljivo svima je poplava japija i wi-fi kafića. To ne znači da se neko ucickao i doneo laptop u kafić da bi muvao cice, već da je verovatno pravo s posla došao na afterhour kafu sa kolegom iz druge firme ili agencije i da je sasvim moguće da dok ga čeka konačno stiže da proveri privatnu poštu i uloguje se na facebook. Prenosni računari su sve manji i sve tanji (900 grama i nekoliko cm za Mac Book Air), a mogu se kupiti u bojama kao što su roze, zeleni, plavi...hrana se naručuje onlajn, odeljenja se outsourcuju, krize takođe počinju na forumima, a baneri i PPC reklame su vidljiviji od bilborda.

Štreberi caruju.
I ovaj trend će se nastaviti. Svet se ukraja prema potrebama talentovanih. Heroji su oni koji krenu i ostanu na putevima kojima se dosada ređe išlo. Ne biti deo sistema već stvarati sistem je potpuni hit. Odvažni preduzetnici konačno se slave, a počinjanje u garaži pa potom osvajanje pola sveta je KULT za preduzetnike.
Vaš posao vredi onoliko koliko vam vrede zaposleni. Dokaz: lovci na top talente ne žive od metafizike :)

Odnosno, kako je nekada rekao čika Bil Gejts pre 20 godina: budite dobri prema štreberima. Može se desiti da završite radeći za nekog od njih.

WTF: uspešna prezentacija

Sigurno ste svi imali prilike da čitate prepametne novinarske tekstove i znate osećaj koji stoji iza svakog redka: bla, bla, bla WTF. A onda ako to WTF primenite dobićete WTF od WTF. O posle toga, ostaje samo da kliknete na WTF...

Isto je sa prezentacijom, Seth Godin, vodeći internet marketing stručnjak na svom blogu daje sjajan primer retorskog šuma:

"Prvo, dozvolite mi da se izvinim za osvetljenje. Jako smo se trudili da ekran bude svetliji ali nismo uspeli. Pre nego što počnem želeo bih da zahvalim 17orici ljudi po imenu za njihov angažman...E sada na trećem slajdu vidimo dinamičke efekte ove marketing strategije...Još nekoliko minuta zadržaćemo se na tom slajdu.. Žao mi je, stvarno ne znam šta je sa internet konekcijom, ne radi kako treba... Za one koji se sećaju šta sam pričao ovde pre 2 godine...."

Retorski šum (ili samo: šum) može se definisati kao - sve ono što kada biste izbacili iz prezentacije ne bi uticalo na ukupan smisao.

Isto važi i za pisanje. Naravno, ukoliko nije reč o svesnom postupku autora pisanja o pisanju da bi se u svesti čitaoca prizvalo osećanje razlike tj. da ono što je napisano NIJE isto što i realnost.


1. Kada čujete sebe kako govorite bezveze tj. šumite tokom prezentacije, probajte da vežbate malo: ako uklonite sve bla-bla trenutke, izostavite sva izvinjenja i zahvaljivanja, izostavite SVE osim onoga što je INTERESANTNO, ostaće ono što zaista vredi i što će publika slušati pažljivo.



2. Nemojte se dosledno držati pravila 20/ 80 koje kaže da treba reći samo delić onoga što zaista imate da kažete. Lično, nema ništa gore nego kada prezentacija nije ciljana, a publika skenirana kako valja. Onda se dogodi da umesto prezentacije dobijemo teaser za prezentaciju i to je pravo izgubljeno vreme.



3.Skenirajte publiku. Dođite ranije. Upoznajte prostor. Pogledajte ko su ljudi kojima ćete pričati, kog su obrazovnog profila, čime se bave, šta ih zanima... oslušnite. Nemojte da promašite publiku - ako u njoj ima i studenata i profesionalaca dajte i jednima i drugima po nešto!


Isto važi i za pisanje.


I najvažnije pitanje: Kako ćete znati da ste uspeli? GLEDAJTE u publiku, pronađite prijateljsko lice i pratite reakcije. I ne brinite zbog dužine prezentacije - niko se nije još požalio da je prezentacija trajala prekratko!

Amazon & OLPC - Give one, get one!

Od jutros Amazon.com otvorio je vrata svoje prodavnice za sve koji žele da spoje donaciju sa kupovinom računara iz projekta One Laptop Per Child.

Za svega 399 $ od jutros je moguće kupiti dva računara, jedan kao donaciju a drugi za sebe ili na poklon (pod Linuxom).

OLPC projekat u završnoj fazi uspeo je da plasira više od 185.000 laptopa u zemlje u razvoju i da proknjiži 2 miliona dolara dnevnog prometa. U OLPC kažu da je više od says 35 miliona dolara uliveno u fond za isporuku računara u 31 zemlju.

Dakle, 7. 5 inča, 433 MHz procesor, 256 MB DRAM, 1 GB flash memory, 802.11b/g/s, SD slot, uz ugrađenu web-kameru i mikrofon...

Mala ala sa velikom misijom!

Da li vam je stalo do takmičenja?

Svetski ekonomski forum objavio je još početkom protekle nedelje novi dvogodišnji izveštaj o Indeksu konkurentnosti 2008-2009, globalno gledano.
Ova praksa postoji već 30 godina i zasniva se na dugoročnim ciljevima za koje se pretpostavlja da ih svaka država poseduje i da na njima ne radi nehotice.

Na prvom mestu su USA, a slede je Danska, Švedska i Singapur. Evropske ekonomije preovlađuju u prvih deset, tu su još Finska, Nemačka i Holandija. Ovaj izveštaj je rađen u saradnji sa partnerskim institucijama širom sveta a podatke za Srbiju dostavio im je Centar za visoke ekonomske studije CEVES.

Po tom izveštaju, Srbija je na dobrom putu - sa 91. mesta popela se na 85. od ukupno 134 rangirane zemlje.

Dobra vest - Srbija je sasvim na nivou zemalja zapadnog Balkana.
Opšte mesto - tri prvorangirana problematična faktora su politička nestabilnost, korupcija i javna uprava. Ceo izveštaj na srpskom.

Loša vest - o ovome nema vesti niti nekih rasprava a da sam ih ja videla, čak ni u medijima, ni jedna jedina kolumna ili osvrt, projekcija, preporuka. Google.rs nije ni skopčao šta mu tražim. Naslovi.net - ukupno pronađeno: 0. Ekapija.com donela vest: "Cilj Srbije je da do 2011. godine uđe među prvih 70 najkonkurentnijih zemalja", rekao je Đelić pred sastanak Nacionalnog saveta za konkurentnost Srbije u kojem je predsednik.

Istovremeno, na webu jamajčanskog arhipelaga pišu se javna i otvorena pisma ministru, opoziciji i ostalim liderima i to od strane čelnika obrazovnih institucija kao što je severnokaribski univerzitet - pismo nedelje sa namerom da se poruči "We can do much better. Yes, we can!”.

Jamajka je na jednom mestu iza nas: prošle godine na 76. a sada rangirana kao 86. zemlja na svetskoj listi konkuretnosti. Jedno mesto iza naše zemlje.

Ekonomski pejzaž se definitvno menja. Viša cena hrane i energenata (opet opšta mesta) idu ruku pod ruku sa finansijskom krizom.

Tvorci ovog dokumenta se nadaju da će prikazane cifre biti razlog za diskusiju među onima koji prave zakone (policymakers) i strategije.


Šta je smešno u svemu ovome?

Kako se računa indeks globalne konkurentnosti (uz celu mrežu eksperata sa Harvarda, ekipe iz Davosa, i ostalih relevantnih ekonomsko-obaveštajnih faktora)
WIKI ANSWER

2. HR konferencija: U SUSRET PROMENAMA

Zanima vas koji su dolazeći globalni trendovi? Kako HR da postane strateški partner? Koje su strategije za podsticanje talenata u organizaciji? Koje su prednosti organizacija koje uče?

Budite 2. decembra u Hyatt-u na Drugoj godišnjoj HR Konferenciji "U susret promenama".


HR Konferencija ’08 je prestižna godišnja HR manifestacija, koja okuplja veliki broj vodećih HR profesionalaca iz Srbije i regiona i ima za cilj postavljanje temelja razvoja ljudskih resursa u narednom periodu. AGENDA .

HR Konferencija ’08 Vas vodi u susret promenama, budućim globalnim trendovima razvoja, transformaciji HR u strateškog partnera, strategijama za podsticanje talenata, organizacijama koje uče, efektivnom partnerstvu sa sindikatom i efektivnosti istraživanja sistema nagrađivanja. Omogućiće nam da saznamo sve ono što nas očekuje u narednom periodu, pomoći će nam da se upoznamo sa nekim dobrim primerima iz prakse, da razmenimo mišljenja i iskustva i da se družimo.


Za više informacija posetite HR PORTAL

9. ArtTech - festival kreativne & digitalne Srbije

Imate dobru ideju?

Mladi ste i kreativni?

Želite da pomerite granice digitalne umetnosti?

Ne morate u ilegali. Tu je ArtTech!




Deveti put u ovom milenijumu u Pančevu će se, odnedavno i pod pokroviteljstvom Grada a u organizaciji internet provajdera MADNET i agencije Mali Nemo održati festival digitalne umetnosti ArtTech.

Cilj festivala je da promoviše upravo mlade kreativne autore, kreativnu primenu novih tehnologija i Srbiju kao informatički razvijenu zemlju.

Zahvaljujući prethodnim uspesima i dobroj podršci medija, na konkursu prošlogodišnjeg festivala ArtTech prijavilo se više od 200 autora iz zemlje i inostranstva, a i ove godine otvoren je konkurs na koji se mogu prijaviti autori sa radovima iz 2008.godine.


Rok je 25.NOVEMBAR.2008.tako da onaj ko želi treba brzo-brzo-brzo da pošalje email veličine do 1 MB, pismo sa CD li HDD, a mogu se postaviti i na serveru festivala preko za to predviđene forme na sajtu www.arttech.rs.


Zvuči opakoo, ali nije - potrebna vam je dobra ideja i ambicija da POMERITE GRANICE u oblasti digitalnih umetnosti , što je i osnovni lajtmotiv ArtTech festivala.





I šta još?

Tokom godina svog postojanja, ArtTech je preživeo mnogo izazove i izrastao u internacionalni festival. Pored učesnika iz naše zemlje, na prošlom ArtTech festivalu učestvovali su i autori iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Rusije.

U periodu dok traju pripremne i postfestivalske aktivnosti, kao i u toku samog festivala, zvaničan sajt www.arttech.rs poseti više od 30.000 ljudi.

Medijsku podršku festivalu pružaju sva štampana izdanja posvećena kompjuterima i novim tehnologijama, većina dnevnih novina i tv i radio stanica, mnogi sajtovi, među kojima i neki od najposećenijih na ovim prostorima, a ne zaostaje ni blogosfera - Dragan Varagic Weblog.


Od ove godine tu je i konkurs na Facebook-u i grupa na Facebooku, tako da .... SAMO NAPRED, get your own sneak peak :)

UPDATE: I CELA REDAKCIJA PC PRES-a VAM DRŽI PALČEVE!.



xxx

JJ :-)

SAM: čvršća konekcija obrazovanja & tržišta

To da je obrazovni sistem anahron, zastareo i u mimiohodu sa onime što tržište traži od kadra uskoro bi moglo da postane fraza koje ćemo se prisećati u pričama o Srbiji iz perioda tranzicije.

Srpska Asocijacija Menadžera (SAM) i 6 univerziteta iz Srbije i Republike Srpske danas su potpisali sporazum o saradnji. To znači da će ubuduće suštinski važan detalj koji na kraju i odlučuje o korisnosti studija, studentska praksa, biti moguća u kompanijama koje su članice ove grupe.

U okviru projekta Na praksi SAM studentima završnih godina i apsolventima se pruža mogućnost da obavljaju praksu u trajanju od 3 meseca sa mogućnošću zaposlenja nakon obavljene prakse.

Sporazum o saradnji na projektu „Na praksi SAM“ su potpisali predstavnici

* Univeziteta u Beogradu
* Univerziteta u Kragujevcu
* BK Univerziteta,
* Univerziteta Megatrend
* Univerziteta Sinergija iz Republike Srpske i
* Privredne Akademije iz Novog Sada.


Potpisivanju sporazuma prisustvovali su zvanicnici ministarstva prosvete, nauke i kulture koji su pokazali spremnost da pruze podrsku Asocijaciji i Univerzitetima na ovom znacajnom projektu.



„Projekat „Na praksi SAM“ predstavlja povezivanje Srpske asocijacije menadzera SAM i Univerziteta u Srbiji i Republici Srpskoj, sa ciljem da se studentima otvore vrata velikog broja domacih i regionalnih kompanija u kojima ce moci da realizuju praksu i strucno usavrsavanje.

Za projekat „Na praksi SAM“ clanovi Asocijacije sa ponosom isticu da je jedna od najznacajnijih aktivnosti ove organizacije“ izjavila izvrsna potpredsednica SAM-a Ana Bovan u svom uvodnom obracanju.

Vecita jadikovka o znanju koje ne moze da se aplicira otpocela ovime je novu epizodu - uskladjivanja sa zakonima trzista i nacinima na koje ce transfer znanja u novom sistemu u kome se obrazovanje placa, i to ne malo, imati svoj efektivan rezultat.

Predsednik Srpske asocijacije menadzera Slobodan Vucicevic je istakao da je saradnja izmedju privrede i Univerziteta od velikog znacaja za nasu zemlju.
„SAM ima za cilj stvaranje zdravog poslovnog okruzenja u Srbiji nalik onima kojima tezimo, a to su svakako stabilna, prosperitentna i zdrava trzista. Veliki broj aktivnosti u protekle dve godine, povezivanje sa slicnim nacionalnim udruzenjima u drugim zemljama, kao i projekat „Na praksi SAM“ pokazuju da mi zaista aktivno ucestvujemo u stvaranju zdrave privrede“ rekao je Vucicevic.


Pozdravljajuci ovu inicijativu Srpske asocijacije menadzera rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovacevic je kazao da su mnogi strucnjaci napustili nasu i otisli u neke druge zemlje cime je nacinjen ogroman gubitak za Srbiju. „Ovo je vazna aktivnost jer nam je neophodna komunikacija izmedju privrede i Univerziteta. Mi sa Univerziteta treba da skolujemo studente koji odgovaraju privredi. Studenti na fakultetima sticu teoretska znanja, a privreda im sada daje mogucnost da steknu i prakticna znanja“, naglasio je Kovacevic.

biZbuZZ 08 - post festum, krajnje neformalno

UPDATE: objavljen je clanak pod nazivom Rekapitulacija na sajtu IT dogadjaji gde je zaista sve kompletirano.

A kako sam se ja provela, neformalni raport je ovde :)


Nakon 4 dana niške IT konferencije (za mene je ranije počela) i jednog dana e-PR seminara, evo ukratko kako ja vidim moj prvi i nadam se ne i poslednji biZbuZZ događaj.

Prvo najvažnije - ministarka Jasna Matić rešila je čvrsto da, kako sama kaže, "širimo jevanđelje". Sajt PC PRESS.info je doneo članak biZbuZZ: širenje IT jevanđelja.

Drugo, užasan je stres kad nema interneta. Stalno mi blinka onaj slajd sa bloga Ilije Studena koji kaže underpromise - overdeliver: Par saveta za držanje prezentacija. Takođe, rano ustajanje je zahtevalo psihofizičke pripreme (tako to kod nas sa flexi radnim vremenom), ali to na kraju nije bio problem. Problem je bio što je moj telefon zvonio pre nego alarm (manijak koji zove ranom zorom), a neki ljudi nešto su hteli od mene pre nego što sam se psihofizički pojavila na doručku - NE MOŽE. Neću da otvorim vrata.

I ne umem da dođem pešaka :))) Ali stvarno. Hvala Nenadu Orliću što nas je poslao u šumu
(ovaj poremećaj polako razvijamo dok ne postane ozbiljan - radi se o mestu koje ne postoji ili s njim nešto nije u redu, npr. ne nalazi se tamo gde treba i gde je rečeno....ah, da, sindrom se zove "Štampin kiosk". To je kad pojma nemate gde da dođete)
Nisam mnogo išla ni peške ("ne znam da ti objasnim jer ne znam gde si se izgubila, ostani tu gde jesi, dolazim po tebe").
I tako...na doručku sam se pojavljivala fizički, a psihički nešto kasnije tj. posle kafe (ispadoh hejter :).

A sve ostalo je već ispričano u blogosferi i uopšte na webu, evo nekih koje sam ja pohvatala po status updateima na facebooku:

1. Vesti.rs o Biz Buzz

2. IT kutak BizBuZz 2008 - Oktobar, Niška Banja

3. Ilija Studen:šta smo naučili razvijajući i prodajući activecollab

4. Miloš Mileusnić Izveštaj iz Niške Banje - BizBuzz 2008

5. Marko Jevtić, blog b92 Niška banja kao centar Interneta u Srbiji

6. Dragan Varagić Konferencija Bizz Buzz 2008, Niš: Web sadržaji - značaj i upravljanje

7. i na kraju, step by step - zvaničan blog organizatora biZbuZZ 2008 : biZbuZZ



Izveštaji postoje ovde, čini mi se da je sve na jednom mestu: IT događaji .

Prezentacije, za radoznale i one koji bi da se podsete: bizbuzz-2008/slideshows



A evo i kako se zakuvavalo: Bizz Buzz 2008 - idemo veselo! :) i kako je to nekada izgledalo BizBuzz 2006, scena.

I ja ne mogu više. :) Ako sam nekoga preskočila neka dojavi.

Detaljan izveštaj od mene u decembarskom broju PCpress-a... na šta bi ličilo da sad sve reči ovde da potrošim i izneverim redakciju a nije niko bio sem mene (mada nisam ni ja išla kao novinar :)
To mi se već jednom desilo, sa Ars Electronica, da se iscedim. Mada mi u tom slučaju nije ništa ostalo za blog, e zato on sad ide prvi :p

Ko hoće, eno još svašta ima off topic na facebooku :) Ukratko: bilo je lepo, ludo i pametno. Sve odjednom. I doći ću ponovo.

A evo kako se Aleksandar Ilić oseća.

IT BAROMETAR: Bizz Buzzovanje

Odbrojavanje je počeloo...!

Događaj kojem se ja pošteno radujem (iz više razloga koje ću kasnije pobrojati) zakazan je za kraj meseca u Niškoj Banji. Sudeći po onome što čujem izgleda da je oktobar svima bio hype mesec i da će odlazak u banju, makar i poslovan, svima biti u agendi.



KADA: 29 - 31. oktobar 2008. (sreda - petak)

ŠTA: biZbuZZ - treća konferencija o Internet poslovanju.

TEMA: Web sadržaj: značaj i upravljanje

GDE: Niška Banja, hotel "Radon"


A šta se tačno tamo dešava? ;O)

Bizz Buzz konferencija uspešno spaja poslovanje i internet, i sve one ljude koji s tim imaju (ili bi voleli da imaju) veze. Fokus je na elektronskom poslovanju, korporativnom prisustvu na Internetu, Internet marketingu a misija je promocija uspešnih poslovnih priča, naročito kada se one dešvaju ovde, među nama.

Postoji jedan popriličan jaz između 2 velike IT ekipe. Delimo se na B2B i B2C i retko se dešava da se iskustva razmene - ove 2 struje obitavaju kao dva posebna i odeljena eniteta. S jedne strane digitalni (ili: web) preduzetnici, a sa druge sve platforme i rešenja koja svoj interes nalaze ne u krajnjim korisnicima već u takođe velikim sistemima.
Što se mene lično tiče, kao novinaru zanimljive su obe opcije. A kao nekome ko sada već može da tvrdi da poznaje ljude koji su sa dvadeset i nešto napravili milione (a da im to nisu mama i tata ostavili) i značajan tehnološki prodor, i kao nekome kome je IT zajednica zbog zakona po kojima funkcioniše draža od većine korporativnih miljea, ja zaista mogu da kažem da jedva čekam da vidim ovogodišnji nastavak BizzBuzz-a ;)

Evo koje su
TEME BIZZ BUZZ SEMINARA.

Blog organizatora redovno se ažurira i detalje učesnicima, akcijama i sponzorima konferencije moguće je čitati ovde - http://blog.itseminar.org/


FACEBOOK GRUPA JE OVDE!

A 51, firma za koju ja sada radim, prisutna je na BizzBuzz od početka, a ove godine kao zlatni sponzor BizzBuzz seminara. Očekujem da se usmeno obećanje dato pre mesec dana ispuni i da se Ilija Studen i Goran Radulović zaista pojave u - zlatnim odelima :) Živi bili pa videli.

Inače, A 51 doo iz Novog Sada je tvorac softvera za timsku kolaboraciju namenjen organizacijama i timovima activeCollab. Ovo je jedna prava preduzetnička priča a oni koji dođu imaće prilike da uživo čuju kako je sve počelo.

Dakle, vidimo se od 29 do 31.oktobra na BizzBuzz konferenciji!


8-)

Miss

WEB PUTOKAZ - BLOGOSFERA

Šta treba da zna onaj ko želi da počne da bloguje? O čemu treba da vodi računa pre nego što klikne PUBLISH na svoj prvi post?

Blogosfera je otvoren sistem. Iako otvoren, on ima svoje uzuse i svoja pravila. Na sreću, i ona su stalno-u-nastajanju & revidiranju (filolozi znaju za termin "otvoreno delo").
Ipak, evo nekih.



Stara dobra "opšta mesta":


1. Blog je sjajna alatka da uvećate svoju vidljivost i svoje kompanije
2. Putem bloga možete sresti i upoznati mnoge sjajne ljude
3. Sharovanje podataka uvek je dvosmerna ulica, i što više dajete više ćete dobiti
4. Blogosfera vrvi od pisaca i čitača. Vrlo je verovatno da ćete u mnogo slučajeva imati blagonaklone reakcije. Ali od onih koje budu negativne, najviše ćete naučiti.
5. Prvi rezultati skoro nikada se ne pojave odmah. Ako ste skriboman ili STVARNO imate nešto da kažete svetu, ovo vam neće smetati ;)




You GOT to know how :)

1. Budite RELEVANTNI. Efemerna proza, recepti, gedžeti, politika, putovanja, umetnost...sve dolazi u obzir.
2. Targetirajte svoje pleme istomišljenika. Ili ga pronađite - time što ćete biti ultimativno relevantni.
3. Ne plašite se da kažete to što imate, da citirate i linkujete. Ipak, ostanite pozitivni koliko god je to moguće - jedino tako se stvari mogu promeniti na bolje, a ne na gore.
4. Ne plašite se da koristite alatke koje pružaju blog platforme; kačenje slika, blogrole, vidžeta ili ankete (poll-ovi) učiniće vaš blog atraktivnijim a vas pametnijim ;)
5. Pratite statistike poseta blogu - u proseku oko 10 puta više čita blogove nego što ostavlja komentare.


i ne manje važno....


Klopke u blogosferi

1. Blogeri nisu novinari i neće uvek biti objektivni.
2. To što sada svako može da "komunicira poruku" ili "izveštava" ne znači da to radi dobro; uvek će postojati potreba za profesionalnim PR-ovima i novinarima.
3. I kod nas i u svetu još uvek su retke kompanije koje blagonaklono gledaju na blogovanje. Izuzetak je IT industrija i bliske joj (Sun, Microsoft, A51, Veza.biz..) ali se još nisu stekli uslovi da se blogovanje proglasi masovnim pokretom. Odnosno: oni koji rano rane dugo će čekati da (svima) svane.
4. "Uzgajanje ljubičastih krava", pamet, humanost i genijalnost u blogosferi neće umanjiti količinu gluposti na svetu. Dobar blog izaziva zavist - računajte na to pre nego što ga podelite sa kolegama.
5. VAŽNO: Blogeri mrze spin isto kao i da budu spinovani.
Po svojoj prirodi blogovanje je demokratsko i promoviše slobodu javne reči.



SPECIJALNI DODATAK: preuzmi besplatno knjigu "Blog osnove"(na srpskom)

NOVI KODEKS: ponašajte se kao gejmeri

Pet ključnih karakternih crta pokazale su se u 21. veku korisnim u poslu isto kao i u onlajn igrama.


Menadžeri bi trebalo da podstiču svoje zaposlene da usvoje mentalitet gejmera. Konkretno to znači:

1. Gejmeri idu na rezultat i obožavaju da budu evaluirani, čak i da se porede međusobno, i to kroz sistem poena, rejting, titule, ili neku eksternu metriku. Svet igara je svet meritokratije.

2. Razumeju snagu koju nosi različitost i to da jedna osoba ne može sve sama da uradi; svaki igrač je po definiciji nekompletan i treba mu dopuna. Pitanje "koliko sam dobar" i "koliko sam pomogao grupi" - ključna stvar je tim, ne individua.

3. Oni cvetaju usled promena - u igri nema ničega konstantnog. Oni su kadri da doslovno transformišu svet koji su nasledili. Oni ne upravljaju promenama, oni ih kreiraju.

4. Na učenje gledaju kao na zabavu. Cela zabava tokom igre je u tome da se nauči kako prevazići prepreke.Sadašnji uspeh je alatka za uspešno rešavanje problema u budućnosti.

5. Oni izazivaju konvencije — gejmeri često istražuju radikalne alternative i inovativne strategije, čak i kada su uobičajena rešenja prisutna i poznata.



IZVOR: Conversation Starter > The Gamer Disposition

Just sex, no attachments?

Treba li mešati posao i emocije?

Ne, ako će to da vas odvrati. Da, ako će to da vam pomogne.
Novinari bi vam rekli da se ne treba nervirati (a i dalje bi sami nastavili to da rade).
NLPejci bi rekli da je svakako važno napraviti dobar raport i ukloniti prepreke.
Infostudovci bi vam ponudili opcije za traženje novog posla.
U PC presu bi vas pitali a kako može da se išta radi bez emocija.
Dragana Đermanović bi možda rekla...he, ne znam šta bi Dragana rekla :-)
Ali znam da ima ljudi koji tvrde da emocije i znanje zapravo ne da nisu suprotnosti, već su sami po sebi jedno te isto. Misao = osećanja. Ne može jedno bez drugog.

Ja sam već ranije nekog ranog i kišnog proleća blogovala o svezi emocija, prirode i evolucije. I dalje tvrdim da emocije uvek idu kao atačment uz znanje. I način su na koji se ono prenosi i arhivira.

Evolucija, osim što je nije briga za jedinku, funkcioniše na vrlo jednostavne i ponekad brutalne načine. Kada čovek napravi grešku, ona će se potruditi da on tu grešku dobro upamti- fiziološkim (adrenalin i ostali hormoni stresa) i psihološkim mehanizmima (patnja, bes i sl). Ono što će se prvo pojaviti pri susretu sa situacijom koja nalikuje onoj koja je na ovaj način zapamćena je upravo psihološko-fiziološki alarm koji kaže NEMOJ NAPRAVITI GREŠKU.

To znači da kada vam je od nečega muka, ili se smorite kada čujete neku vest, teza da „posao ne treba mešati sa emocijama“ pada u vodu. Emocije su samo trackback nekog iskustva i važan element za procenu odluke ili situacije.
Ukratko, onaj osećaj koji imate pri dodiru sa lošim ljudima ne bi trebalo zanemarivati ni u poslu. Zašto? Zato što on nije tu bez razloga....

Da li je pravilno računati da ćete biti na dobitku od posla sa onim ko neetički posluje? Možda bi se benefitu od prevaranta mogao nadati – samo još veći prevarant.
Zato ako vam je muka – razmislite zašto vam je muka i šta vam to iskustvo pohranjeno u intuiciju, tu tacitnu i enkriptovanu knowledge base, zapravo govori. Ako je nekome drugome muka, pogledajte šta se nalazi u njegovoj bazi....
Život je zaista prekratak da bismo učili samo na greškama koje sami napravimo.


PS. Ovaj post inspirisan je razgovorom sa Flylordom. A počelo je sasvim naivno, pričom o tome kako treba imati vozačku ....;-)

Facebook Trivia: "it's complicated"

Prica se da je ranije Facebook bio nesto poput virtuelnog studentskog doma.
Onoga dana kada je Mark Zuckerberg resio da postavi Friend Feed aplikaciju, i kada su svi shvatili da umesto da stalno "ulaze u sobe" svojih prijatelja, odnosno posecuju licne stranice na ovoj mrezi, imaju NA TACNI sve te lepe trivije poput ko se napio i gde je zavrsio (usput dokumentovane raspad fotografijama), pojavio se talas protesta. Glasnog, u pocetku.
Cak su se neki i iskljucili sa Facebook-a jer nisu hteli da imaju "novog Velikog Brata".

A onda su shvatili, cak i oni koji su bili ubedjeni da im ovakve informacije nisu potrebne, navukli su se na citanje vrlo cesto i besmislenih stvari (spava mi se, gladan, piski mi se...). Vecima onih koji ovo me mogu da shvate i ne vide potrebu da citaju i postuju sta im se desava iz minuta u minut, prema clanku u NY TIMES-u, odavno je presla tridesetu. Brave New World of Digital Intimacy
(ovaj tekst mi je poslao prijatelj ciji je prijateljev prijatelj ovo zapravo napisao i mozete se pouzdati u njega, covek je stvarno aktivan u onlajn drustvenim medijima i zna o cemu prica. Prijatelj koji je poslao je moje prijateljice prijatelj a nju sam imala srece da upoznam preko devojke drugog jednog prijatelja...complicated? Zapravo ne, osim gramaticki mozda ;-)

U moru mikroblogerskih recenica, nadje se i ponesto korisno "Sta ce ti zanosni kukovi ako ne umes da pleses". Ili cela biografija Sare Palin. Ili zasto McCain radi ovo ili ono, ko je smesten u Hiltonu u Bugarskoj, ko je krenuo da vezba, ko ne moze da dobije vizu, koga su angazovali za AIESEC treninge...Sve u svemu, korisna stvar ako su ljudi oko vas aktivni i rolaju projekte. A posle kad se sretnete, imate i teme za razgovor iz rukava jer znate na cemu rade. Vrlo cool!

Sto se "relationship status update" feature-a tice, veza koja se okarakterishe kao "Facebook official" ima itekakav long tail i tu treba biti pazljiv. Sociolozi to zovu "ambient awareness" i tumace kao onlajn nacin za "citanje govora tela". Istu svrhu ima i Twitter - sve te male "mikroblogerske" recenice koje pustamo u etar govore nesto o nama. A Facebook se mozda najozbiljnije shvata. I cini se da je gori od Velikog Brata :))

Bilo skoro u BC biltenu simpa upozorenje: poslodavci ponekada regrutuju svet upravo preko Facebook-a. Odnosno, u nameri da saznaju vise o kandidatu nije im tesko da odu na Facebook profil.
Pitanje je koliko bi sve to bilo zanimljivo kada bismo zaista pisali samo one stvari za koje ni nase mame ne bi marile kada bi procitale.

Sve u svemu, moja skorasnja epizoda je bila ponesto cudna. Dugo sam razmisljala o svom emotivnom statusu i zakljucila da je, sa koje god strane da se pogleda, sve nekako - komplikovano. I stavila sam u relationship status update "its complicated". Prosto zato sto je to istina, i da ne duzim previse, nije bas normalno - cak ni sa stanovista moje mame.

Istog dana dobila sam PP (private post) sa pitanjem "ko je taj srecnik?" :)
(da li to znaci da je kad si single ipak sve jednostavnije...:)

Vratila sam status na "single" cisto da bih ustedela vreme objasnjavajuci da je "komplikovano" blize istini nego bilo koja "1 - 0" opcija. A onda je pocelo...Vrlo brzo su ljudi sa moje friend liste povezali prethodne statuse (u kojima je pisalo da trazim nekoga po MySpace) i predlozili da ga biju. Drugi su me pitali da li ja to "obaram Ginisov rekord" u trajanju veze (1 dan), treci su se prisetili svojih starih blog postova na kojima su imali slicnu drustvenu dramu...

Inace, smatra se jos da Facebook ima udela u opstecovecanskoj kvoti postenja i casti. Onaj ko izbegava da u svoj status na FB stavi da je u vezi sa nekim definitivno ima razloge poput "hocu da budem slobodan / slobodna da jurim i druge". Americki (a koji bi drugi...) psiholozi savetuju da ljude koji odbiju da svoju vezu ozvanice na Facebooku treba smatrati nezrelima i ostaviti.
Drugo to zovu kulturom navlacenja ("hookup culture") koja je proizvod novog morala na webu.


Zar nije sve to "complicated"?

Evo liste premisa koje funkcionisu medju geek-ovima:

1. Ako te nema na Google-u kao da ni ne postojis (brzo kreirajte profile! Plaxo Pulse je OK igracka za prve korake)
2. Ako tvoja veza nije izlistana na Facebooku onda kao da i nisi u vezi (menjaj partnera ;))
3. Ako ne blogujes, onda si nevidljiv??!
4. Ako te ne zanima internet onda si Bushman :lol:
5. Ako ne znas engleski...(idi na Havaje :)
6. "Ambient updates" su bolje jer zahtevaju manje paznje od email-a



Nastavite listu....;p

PRIRUČNIK ZA FACEBOOK

Evo ga...konačni i definitivni vodič - šta je Facebook, kako mu i zašto prići, šta se sve može i čemu uopšte služi....
Videla sam da je dosad najpominjanija fraza za pretragu na Google upravo to - kako se učlaniti na Facebok, pa evo.



Upotrebna vrednost Facebook-a

Kome je problem da svojim dragim a možda ne preterano fokusiranim na posao prijateljima, kolegama i poslovnim partnerima objasni da mu omiljeni kancelarijski sport koji se sastoji od prosleđivanja manje i više zabavne pošte (ukusi su različiti i rizik je velik) u stvari zatrpava inboks, i da mnogo toga ne stiže čak ni da pogleda (pristojnost nalaže da se automatsko brisanje zabavnih mejlova prećuti), postoji rešenje. Besplatno i bezbolno.
Neka ih pozove na omiljeno sastajalište za traćenje vremena – FaceBook.

Kako se učlaniti?

Učlanjenje je besplatno, kao i 99, 9 odsto stvarčica koje se tamo nude, naravno - izuzimajuči ciljano reklamiranje.
Zanimljivo kod FaceBook-a je da od početka nije pretendovao da se predstavi kao poslovan sajt sa uobičajenim „skrivenim vremenskim troškovima“. Naprotiv – jedan od poziva koji možete da pošaljete automatski (klikom miša) je „hajde da zajedno gubimo vreme“.
Neko osnovno znanje engleskog i snalaženje u uobičajenim programima je u principu dovoljno za dobru zabavu. I više od toga: pošto se svi vaši šefovi, kolege, direktori i partneri jednom priključe FaceBook-u, drugačije ćete gledati na stvari: ne bi trebalo da je mnogo teško zatražiti slobodan dan od nekoga ko je pre pola sata razmenjivao pande, poljupce i virtuelne tekile, zar ne?

Šta dalje...?

Ukratko, ko se priključi ne bi trebalo da očekuje smesta neke velike događaje.
Nakon što popunite polja u profilu, očekuje se da postavite svoju sliku koja će biti stavljena na uvid i onma koji nisu na FaceBooku.
Svi ostali podaci za ne-članove ove društvene mreže biće nedostupni.

Kod slike treba izbegavati one sa mobilnih telefona ako su u lošoj rezoluciji; takođe, izbegavajte kliše – naočare za sunce, „samoslikanje“ i slikanje u grupi – postoji mogućnost da sve vaše ludorije podelite u posebnom foto-albumu na FB, i to je poželjno, ali neka na slici u profilu budete baš vi.
Ovo je višestruko korisno, kako prilikom pretrage od strane ljudi koje poznajete, tako i onih koje ne poznajete: FB nije dejting platforma, ali jeste neformalna mreža, i može da se desi da prilikom glasanja za najpoželjniju osobu zbog loše slike dobijete malo glasova. A to nije prijatno.

Čemu sve to :)

Nakon što ste se registrovali i ostavili podatke, pristupite rešavanju testova. Jeste da se Tickle ovoga prvi setio, ali na FB testovi (i rezultati ) prevazilaze očekivanja – šta biste bili kada biste bili manga lik iz crtanog, ko je vaš VIP dečko, kakve likove privlačite, koju pesmu bi trebalo da pevate kad se napijete, koja zemlja i koji grad su u stvari za vas, pa do toga koji ste lik u Milnovom „Vini Pu“, u seriji „Seks i grad“, da li u vama čuči unutrašnji kriminalac kao što je Kum, ili pak – Gavrilo Princip?
Pored zabave na FB ima još samo – zabave! I sve pametnijeg oglašavanja: umesto klasičnih banera ovde se formiraju grupe istomišljenika nezavisno od pola, rase, i meridijana koje su idealne za marketing i istraživanja kasnije primenljiva u realnom životu. Uz to, kao jedan vid druženja moguće je poslati sve najpoznatije svetske brendove. Ukratko, svako ko drži do sebe pojavio se na FB, ili u vidu plemena istomišljenika, ili u vidu proizvoda (naravno: virtualnog, ne pravog) kojim je moguće obradovati prijatelja, šefa, saradnika ranom zorom u ponedeljak. Zašto da ne, reč je o Starbaks kafi, kartama za letove Britiš Ervejza, kineskim kolačićima sreće, Tifani nakitu, Manolo cipelama...

Budućnost Facebooka

U svakom slučaju, dublje poznavanje ljudi i njihovih potreba, naročito kada su vam ti ljudi blizu, nikada nije nikome nanelo štetu. Efekti – za sada još u formi projekcija. U SAD se trenutno eksperimentiše sa FaceBook-om kao intranetom, mrežom koja će povezati sve zaposlene unutar jedne kompanije. Na globalnoj mreži BNET za sada postoji dosta glasova protiv, ali i za. Treba sačekati pa videti i zvanične rezultate. Do tada – miša u ruke i pravac po svoju dozu Starbaks kafe. Treba li reći, virtuelne...


Napomena: Facebook, ukoliko neki psiholog ili psihijatar ovo čita, nije ništa nastrano i nije zamena za realan život.
Upozorenje: ne nasedajte na priče o tzv. internet-ovisnosti i ne dajte se navući na samonikle ordinacije koje "leče od ove opake bolesti". To ne postoji, to su ostaci varvarizma.
Detalj: ne zaboravite da jedete i spavate. U prva dva do tri meseca Facebook ima tendenciju da potpuno okupira. A onda to prođe. Pa se opet nešto novo desi, na primer, otkrićete ekipu iz vaše gimnazije tamo na jednom mestu, pa se ponovo zainteresujete.

Ali do tada ćete naučiti da upravljate vremenom i izvalićete sve FB fore ... ;)


Poz,

JJ