Walking fingers - October's reminder video thing

Ura,
DO THE GREEN THING

New Edition: BIZNIS - whats in it for you?

Ako ne čitate regionalni poslovni dnevnik BIZNIS (Press Publishing Group), vreme je da počnete. Ne samo zbog mojih tekstova ;)
Zašto?
Evo nekih današnjih događaja iz drugog loga da vam zagolicaju maštu:

Swarovski lansirao posebnu damsku kutijicu za prezervative "In Case"
Koji bgd restoran ima najromantičniju baštu
Računari made in Serbia
Zveri u Novom Sadu
Pripejd paketi i telefoni za dinar
Od šefa se najbolje uči
Koliko je Madona inkasirala promenivši izdavača
Dušan Kovačević dobitnik nagrade "Radoje Domanović"
Da li posle Titivog kuvara sledi i Hitlerov, Staljinov...

BIZNIS je pouzdan informator poslovnog sveta, dnevne novine koje čita top menadžment, stručna javnost i preduzetnici. Isporuka direktno do vaših vrata u Beogradu, a za mesec dana i u Nišu i Novom Sadu. Godišnja pretplata - 150 evra.

psst....u toku je serijal o Human Resources u British American Tobacco-u, mali case study kako to rade globalne kompanije ;)

Koja korist od vizije & misije

Kad god se Leri Pejž ili Sergej Brin maše za novčanik, ono što potroše vrati im se višestruko! I to ne samo kada investiraju u opšta i uvek isplativa mesta kao što su razvoj programa ili obrazovanje zaposlenih.
Ne.
Osnivači Google-a u stanju su da zarade i kada novac potroše na novi bazen za svoje radnike, zarozane inžinjere, hard-kor cvikeraše i ostale hibride koji su hladni kao špricer dok prave milione - jer znaju da svako od njih može istog momenta da kupi najnoviji sporstki auto. Samo ako to poželi.
Uz to, svi do jednog sebe vide kao najzanimljivije ljude na planeti. :)

Neoborivi argument u prilog tezi da ništa ne uspeva kao uspeh je i naprasno širenje Google kulture diljem planete poslednjih meseci: kompanija Google proglašena je za najpoželjnijeg poslodavca i nalazi se na prvom mestu liste prestižnog magazina Fortune.

Ako nekoga zapitate šta tačno radi, nikada nećete dobiti odgovor da „prodaje oglasni prostor”, ili „piše kod”. Nipošto, reći će vam da su na zadatku „organizovanja svetskih informacija tako da budu univerzalno dostupne i korisne”!

Eto šta biva sa vizionarima.....

Čitanka za vikend: WTF je dobar lider?!

Kako se vaša karijera razvija, trebalo bi dse penjete korporativnom lestvicom od zaposlenog, do supervizora i menadžera, i konačno, do lidera. Na toj poziciji imate prilike da vršite ponešto drugačiji uticaj na ljude i kompaniju, da galvanizujete stvari u (treba li reći, u jedinom dugoročno isplativom) win-win protokolu.
Već sada menadžeri, i neki lideri, ietkako imaju veze sa onim što se popularno zove transformaciono liderstvo, odnosno razvijanje i upravljanje ljudima i sredstvima da bi se dobio drugačiji rezultat. Ako stvari radite uvek na isti način dobijaćete uvek isti rezultat.
A novo vreme traži nove profile ljudi i nove - pristupe! Koja su osnovna pravila i šta je to što možete da učinite smesta?

* Probudite emocije u drugima
Bilo kako bilo, na najvećem stupnju leadership skale dolazimo do onofa što se zove Transformaciono liderstvo, definisano kao liderstvo koje pobuđuje emocije, ulazi u svet osećanja i spiritualnih apsekata organizacije, osposobljavajući ljude da uveliko prevazilaze svoja prethodna postignuća.

* Učinite da se osećaju sjajno!
Osposobljavanje je ključna stvar. Transformacioni lideri su oni koji izazivaju i omogućavaju izuzetne rezultate među običnim muškarcima i ženama.
Lider je nešto kao katalizator u hemijskom procesu koji uzrokuje da svi sastojci deluju ujedinjenim snagama i na višem nivou.

* Ključna funkcija liderstva
Osposobljavanje je ključna stvar i postaje sve važnije kako Generacija X ulazi u svet rada. Ovi muškarci i žene sa izuzetno razvijenom individualnošćusve više traže viši smisao i svrhu u svojoj karijeri. Oni nisu fascinirani autoritetom ili hijerarhijom, i ukoliko ne dobiju zadovoljstvo koje očekuju od samog posla, otići će na neko drugo mesto. I što bolji postaju u onome što rade, biće spremniji da napuste svoje radno mesto radi nekog drugog.

* Dajte im emotivni lepak
Transformaciono liderstvo je suštinsko za završetak posla, ali ono takođe obezbeđuje i onu vrstu emotivne lepljivosti koja čini da organizacije i ljudi u njoj ističu.

Evo dve stvari koje možete smesta učiniti da biste dosegli transformacioni stepen liderstva i osposobili svoje ljude.

+Prvo, začinite uzbuđenjem posao dodajte koji radite. Oni koji su uzbuđeni time čime se bave, više su posvećeni poslu, i takođe - očekujte da takvi budu blizu vas. Lider uvek podešava intonaciju organizaciji.

+ Drugo,neprestano ohrabrujte i pohvaljujte ljude koji rade za vas. Što ih više učinite srećnima i zadovoljnima svojim poslom i sobom, oni će biti sposobniji i posvećeniji kompaniji.

Noj nije moj, ni Joja nije moj

Iskreno, htela sam da napisem jedan kratak i nadrndan post na temu Novog Sada i Novog Pazara, i tajnih sluzbi i ne-bi-se-mi-toga-nikada-sami-setili, ali ...uuuf.

Oladih najednom.

Dali mi MacBook, beli....i ja uredno chutim, zanemela od srece :-)

Kao da kuckam po tastaturi od bele chokolade, ali one belgijske rucno pravljene, sva mi je nezna i lepa :-)

Juce,kad sam se vec oprostila od Gigabajtuse a jos ne stekla noog drugara (bio prvo notebook ASUS, schmekerica sa LifeFrame-om, pa onda dosao FLYBOOK DIALOGUE crveni, sto se kaze, da ga nosis ulicom i da ti se svi sklanjaju s puta koliko opasno izleda, a onda....mmm....

Kad sam isla na Noc Muzeja (ne bi ja nikada nego me zvali i dali mi ulaznicu!) a padala kisha... a meni se pishkilo, pa kako kisha vecma pada, tako se meni vecma islo u toalet!
Bicu iskrena, postila sam muzeja ukupno - komada jedan.
I to Pedagoshki, jer je blizu, i nije bilo dugackih redova.

Videla ovaj beli Mac Book smesten kao asesoar u savremeno opremljenoj ucionici (IZLOZBA, a ne Real Life, odnosno muzej iz buducnosti :), i otishla zadovoljna kuci.

Ja - videla dosta.
Ako nam tako shkole budu izgledale.....hmmm...verujem da bi mi lakse palo da se razmnozim u Srbiji, ali ozbiljno. I to ne prostom deobom, niti uobicajenim slavenoserbskim kloniranjem po webu, nego odistinski!
:))
Ah, posle Mac-a nista vishe nije isto kao pre.
Istina je, pitajte koga hocete, da sam se ipak malo branila - vec sam prosla SKIDANJE SA MAC-A, dok sam radila u Playboy i sve, pa posle presla opet na PC...mojne, mesecma sam PATILA. Ne znam kako je kad se odvikavas od kokaina, ali msilim da je slicno - pre svega uopste nije istina da je Mac samo za profesionalce, dizajnere, etc.
U stvari, toliko je user-friendly da se i najobicniji korisnik smesta razmazi.

I mislim nista te ne zapitkuje 100 puta, ne restartuje se sam od sebe, ne ponavlja pitanja i neprijavljuje probleme....malo li je na ovu skupocu?

Ko ga ne bi vol'o...

Mmm....
Od mog prvobitno zamisljenog nadrndanog posta ispade - secerlema ;-)

Evo vam malo da balavite i vi...

So, nije moj. Noj nije moj, ni Joja nije moj. E pa da..zelja pusta.

Moram da razmotrim nacine kako doci do njega ...! Gde, na to imam odgovor, ovo sofisticirano mache je iz www.desk.co.yu


ah, fajn dej...
poslusajte malo note sa mog profila

MySpace powered by JJ

ako necete to, evo vam ga celog geek-a Erlanda, na!

BIZNIS: deal with it

Nove dnevne poslovne novine, od danas, nije shala.

Cestitam na prvom broju!

Atraktivno, provokativno, profesionalno.

ps. „regionalne” ne znaci parohijalne, srezke, vec - od Grcke do Slovenije ;)

Mutni balkanski kaleidoskop

Slusam jutros moj omiljeni radio i ne verujem svojim usima....od onoga sto je nekada bila hrabrost (da se kaze sta se misli, ni manje ali ni vishe (!), ma 2 Svetlane sam obozavala!) ostadose - bugarshtice.
Jer, kako drugacije nazvati tu kuknjavu sprocu DS-a nego bugarenje, u 16-ercu, i to bez cezure, ta nadpevanja i popjevke i prigovaranja?

I kao shlag na tortu (ali onu gadnu, sa korama pecenim!), pusta (gistro: efektivna) retorika Biljane Srbljanovic koju sam TAKODJE nekada vrlo cenila i sa zarom prtaila prepisku u Vremenu - trazi spisateljica da joj damo SVE sto imamo o Zoranu
Djindjicu, da ona to - procita.

Alo, bre, mozes samo da kopiras / narezes, kao pisac trebalo bi da znas da NIKO end NIKADA ne ustupa svoju arhivu osim ako nije digitalna (!) pa se sharuje na web-u...

Pucanj u prazno, za dobro jutro, mislim ...alal' vam chufte.

Volim ja radio B92, ali nesto mi u poslednje vreme kad god ukljucim zatandrce neka gitarska muzika koju nikad nisam slusala (moze mislim gently riffs by Smiths, hii...uvek!), pa i od muzike polagaCke odustajem...

Pa dobro bre na sta to lici proaktivan narod od ranoga jutra smarati „ajmekanjem" -
sta nas snadje, sta je bilo, sta ce biti, bla bla bla....pa to je cist ekstremizam.

Lepo rece neki muski glas u emisiji - sve je potpalo pod uticaj Kosova i raspodele po UO, a gde je obican zivot?

To i mene zanima.

Glasacu za onoga ko moze da mi kako-tako garantuje da cu u Lilly–ju ostavljati sve vise novca i da ce mi krediti biti sve dostupniji, i za onoga ko (damn it!!) ne veruje u "medjudrzavna i medjunarodna prijateljstva" (aman, trkom u Osnovnu skolu na casove istorije!!),
A to nece biti ekstremisti koji bugare u etar i gledaju u retrovizor. Sve to previse podseca na ono staro narodno busanje JA BI PRVI NA KOSOVO, samo da se nesto desi...a kad pukne prvi metak, svi se razbeze.

...E pun mi kufer vishe tlapnji i pseudo–istorije i pseudo–politike. I pseudo–rasprava. I pseudo–medija koji hvataju na galamu. Po čemu ste onda VI drugačiji? Pa to može svako...ali je ispod časti reći da nešto ne valja a ne predložiti šta bi - šljakalo.


hm...politika je u staroj Grckoj bila plemenita vestina drzavnika, a ne ovo ...trange-frangisanje, bez vizije i misije, nejasno i nedoreceno, kontradiktorno i tupo.
Srecom, ja s tim nemam veze, ni konzument nisam, vise...phu, nevini auditor.

Sto se Vojvodine tice....uh. Samo namignite na vreme ako ce da opet bude sranya, odmah se selim IZ SRBIJE. Cele, bez pardona.

Hocu reci: izvol'te se jeBsti bez mene.

Moj dragi pokojni otac govorio je da ce u Vojvodini biti najgusce sranye :(

Svima onima kojima je svejedno sto razni Obrazasi i Nazzi frontovi jacaju: zapitajte se CEMU SVE TO ako je scenario razlaza TAKAV?

Zasto radite, zasto ustajete svaki dan, zasto pobogu pravite porodice, zasto...

Sta bi bilo kad bi sve stalo na jedan dan?


Ajde, marsh vise s tim vasim ratnim igrackama i tenkovima okichenim cvecem i post-traumatskom retorikom i natpevanja ko je veci baya i kome je vise zao sto stvari nisu kakve bi trebale da budu. Vaistinu nisu, ali ovakav pristup?!

So...
Ako ne mozete da NE gledate u retroizor i pljuckate, necete NAS videti...ni mene ni moju generaciju.
GLEDAJ NAPRED SRBIJO, da ne rknes u besu nekog ko se drzi i pravila i etike i od toga, zbog vas takvih zakucanih u vremensku kapsulu, nema nista.
Sta ce posten proaktivan svet sto ide na posao i pokusava da promeni ono sto je u krugu uticaja s vama? A ne, ne treba mene animirati psovkama od ranoga jutra, nije to moj jezik, hvala ali ne hvala.

Ajde zdravo.

Kakav vic, strasan vic :)

Majka imala tri kcerke i zahtevala je da joj svaka posle vencanja piše o svom bracnom životu.

Prva je pisala vec sledeceg dana. U pismu je bila samo poruka:

"Maxwell House Coffee".

Majku je to zbunilo, ali kada je videla reklamu za tu kafu, u dnu je

pisalo:

"Zadovoljstvo do kraja", i tako je znala da joj je kcerka srecna.

Posle nedelju dana pisala je druga kcerka. Njena poruka je glasila:

"Rothmans".

Mati je uzela kutiju "Rothmans" cigareta i videla da piše:

"King size", pa je znala da joj je kcerka srecna.

Posle mesec dana pisala je i treca kcerka. Njena poruka glasila je:

"British Airways".

Majka se zabrinula. Danima je tražila reklamu te firme da bi protumacila kcerkinu poruku. Laknulo joj je kad je procitala:

"Dva puta na dan, sedam dana u nedelji, u oba smera".



Mmmmm....kad se samo setim Orange Flavoured Mocca iz Starbucks-a.....;)

Prosto prosirena jednacina ;-)

Heh...evo jedno licno pitanje (kao kad upunjavate leksikon u Osnovnoj :)

Imate li na koga da mislite pre spavanja?

Kod nas, u Vojvodini, veoma je vazno, ma sta da se desava i svet ako se rushi, i ako je ljubav nemoguca ili nesrecna, ili bezperspektivna ili sta god da figurira od razloga za neostvarenost veze i svakodnevni apdejt ceznje u sirovom stanju, presudno je upravo to: IMATI NA KOGA DA MISLIS.

Pitajte ili se pozalite kome hocete iz Novog Sada, svi ce vam isto reci :)

Daleko je iza nas (alaj smo matoreee...) vreme u kome su se skolskom kredom potajno po zidovima pisale jednacine NEKO + NEKA i vice versa. Kradom, kad se svi onako djuture vracaju iz skole, pa da ON (najcesce, doduse ponekad i ONA, nikad decaci nisu bili preterano skloni tome) vidi kad se bude, jelte, istim putem kuci vracao iz skole...
To 100 godina nisam videla, a jos nisam pocela da govorim kako "ove nove generacije nista ne valjaju"...hm...nesto nije u redu?! Ma nema veze...

Elem, moja drugarica Bojana iz Danasa (moze mi se da ga menjam po padezima, oprostite Politikini kolumnisti na temu lingvistike, ovo je ipak marketinska caka) i ja se pre neko vece prisecale detalja....zavrnutih "ushiju" na spomenarima i leksikonima u kome su lezale "tajne" poruke za vlasnika, pa svi ti otisci ruzem po papiru (meralih roze!) i tajno pisanje njegovog imena, hihihihi...A uz to oni beskonacni "slucajni" susreti kada ti je DAN DIVAN jer je prosao i JAVIO SE, i jos pogledao ONAKO :)

Bojana je, btw, sjajna. Kaze, oduvek su je voleli novosadski Shiptari i imala je uvek besplatan sladoled od njih, i to ne samo u svojoj ulici nego SVUDA.
Jednom je jedan pitao koliko ima godina (tlinaest :) na sta je prokomentarisao STETA.
Naravno da se pristojno celjade vise nikad nikad nije pojavilo o toj poslasticarnici...

Da ne ostanem duzna mnogopostovanom publikumu, ispricacu i ja svoj gaf - moj prvi decko je bio od mene mnoogo stariji ;))) Nije smesno, mogli su da ga optuze za zavodjenjemaloletnice....a u stvari, ja sam njega "zavela".
Sta cu kad je vezbao na terasi koja se videla iz drugaricinog stana, sve obnako golishav i u nekim narandzzastim biciklistickim gacama sa tregerima...dizao covek tegove.
Naravno da smo zvale telefom, pa ...chutale :) To je bilo najsladje. To, i ono kad pozvonis nekom pa pobegnes :)

Eto,
sto se problema s kojima se susrecemo u 21. veku tice, malo toga je nasledjeno iz prethodnog veka, i mnogo toga je smesno - npr. u Srbiji se tvrdi da muskarac koji maze ruke kremom pre spavanja je bez pardona gej.
I onaj koji se svaki dan kupa, takodje :)

Kako dakle izvaliti ko jeste a ko nije i da li je moguce da nama strejterima pripadaju samo oni restlovi, Balkanci koje ni Oust ne moze da dezintegrise, naspram onih koji kako-tako vode racuna o sebi?!
He..."Ali ne previse!", kako glasi pravilo...
Evo sta je diferentia speciffica: kako kaze Marko Herman, normalni muskarci mackaju ruke kremicom posle KUPANJA, a ne pre spavanja...
:)

Ovo je naravno licilo na shalu, ali izgleda da ipak prosecan ovdasnji muskarac ipak cesce spava nego sto se kupa :)


Chek, chek...stize autorizacija od Marka - NE SAMO POSLE KUPANJA NEGO I POSLE PRANJA SUDOVA.

Ajd' uzdravlje.



Aneks blogocastivi, od Super Gashe (www.pcpress.co.yu):
Ako nekog volis, 100 puta si vredniji od onoga koji nikoga ne voli. I sasvim je svejedno kojeg je pola to sto volis.


Stage is yours...

Powered by
JJ