Inner City Life & Inner City Pressure

Where am I theese days..my name is what?

:)

In past few days I spent lot of my spare time contemplating...even I had totaly eXlusive serie of conversation with Franklin Covey Srbija founder, and with representative line-up of Covey-s believers (7 articles, interwievs with greatest business leaders in Serbia, were published in Serbian daily newspapers Politika, during January and February )...I think that I there is one more thing to do before I move one.

And this is where life begins to be ...heh...let's say - oracled enough!
15 years ago I met some strange fellow with long blond hair, flowers and all those hippy stuff wandering around the center of that tiny town near the
Fruska Gora where I grew up.

Strange fellow was smiling and acted friendly. From time to time I saw him speaking with citizens. Seemed like random action. Seemed like he fell from sky, or from Holland, or...wherever people are blond and funny looking!

But, those were the days everything was possible - whole country suffered from economic embargo from EU and the rest of world. Like some Cuban people today, we were cheery and tended to be happy, even we had less money than ever!
Never the less, fellow suddnenly came up in front of me and gave me kind of script.
It was ordinary peace of paper, but with neat handwritting, like girls, not boys do!

An ancient zen-rule was written down:
Mankind often act like a classter of bees. Stand still, and they won't bite you.

Fellow actually came from Novi Sad, it was obvious when he spoke.
He just asked for my name, and in the next moment he was gone with the wind!

I was 14 then. And now I realise full meaning of stand-still-rule.
It is more or less a habit we practice here, in journalism: while adrenalin rush is on, and while everyone tends to lose their minds, the best attidude is to find peace inside ourself, inside your unique being.
We all have that quiet place of piece and grattitude within. Keeping inner circle of faith and stillnes that never goes by is the most important habit for me!
Because this is a tough times, transition happens in all spheres of humans spirit, in economy, aims, minds, ethics, polithics, arts, society, media...metamorphosis.

So I practice this new vogue: stillnes in time. Stillnes comes from satisfaction within ourselves, stillnes which is involved with strong beliefs, and the sweetest one - stillnes wired around every-day-web-time...well, web is my sanctuary; although I dont have a silicon soul or anything integrated with my brain processes physically)

So, I am standing still.


Just like in hymn of ours previous state named Socialistic Federal Republic of Yugoslavia (SFRJ) - we are standing still like a (guess what?) - grand canyons :)

(See how it goes in Serbian: mi stoji-mo po-stoja-no ka-no kliiii-suuu-riiii-ne! Senseless, but in English ...LOL )

Re:frame Path of Knowledge

PUTEVI ZNANJA


Jedan put kojim znanje (ponekad kao attachment uz iskustvo) dolazi do nas je kroz knjige i spise. Drugi put je kroz licno iskustvo. Treci je kroz skolu, skolicu i improvizovane & simulirane situacije. A uz sve to ide i razgovor, prica!
Jedan od nacina i je, naravno, i web (hehehe, mada sve to to spada pod spisanija).
Takodje, ona najtajnija znanja tek su u grafikama A. Direra i na slikama po Oktobarskim salonima....a li to su pre svega sofisticirane i komplikovane EMOCIJE, predstave nekog uvida.

Cemu sluze emocije?

Da nas sacuvaju, da nas pripreme, da nas zastite, da nam ukazu na resenje.

Emocije su, po Evoluciji, putokaz kako da se ostvarimo na najbolji nacin.

To je ono cemu sluze emocije – da otkrijemo kosmos-stasmos.
I kuda idemo. I sta sad s tim.

Emocija je, dosla sam, do zakljucka, takodje put prenosa znanja. Put svile, onaj tajni wealth-path, ona skrivena staza na koji nasrcu gusari i razbojnici.
Izmedju ostalog, zato normalan covek ima tajne!


Emocija je, gledano sa stanovista psihologije, uvek ODGOVOR na nesto. Reakcija na neku akciju.

Life trening obicno sadrzi i znanja o tome da nedostatak kontrole i, cini se, izbora onoga sto osecamo, je najcesci problem s kojim se ljudi susrecu! Uglavnom je tu rec o konfrontaciji i osecanjima koje iz toga proizilaze tokom nekog duzeg perioda, stresogeene, to ljudima najcesce izmice, retko ko gura pod tepih pozitivne emocije i pravi se da se nista ne desava (!). IZBOR emocija zahteva ...hm...fleksibilnost.

Emocije su super jer su mocna SILA, generator kojecega u zivotu!
Jos je potrebno samo da nose PRAVE, provereno dobre attachmente :-)

re:fresh - 7 habits

Ekskluzivnom serijalu je kraj.
Onaj ko je čitao Politiku i dodatak Posao četvrtkom, onaj ko je prilježno šuškao i pratio šta se na našim stranicama dešavalo od četvrtka do četvrtka, imao je prilike da se upozna sa ekipom ljudi koji – žive svoje snove.

Kada bi se svako od nas zaista zapitao po čijim programima funkcioniše, prema čijem planu, sugestiji, očekivanju (kazanom ili prećutanom), došao bi, možda, do zaključka do kojeg sam i ja došla: da živimo pod sistemom stega!
Ne mislim pri tom na onog Rusoovog divljaka što je sit civilizacije i zakona. Govorimo ovde o nametnutim impliciitnim pravlima življenja. Ako uzmemo da naš mozak ima sličnosti sa softverom, onda je moguće i reprogramirati ga!

Proces mišljenja se i odvija na bazi trasiranja novih puteva između hemisfera, putem asocijativnog niza, analize i sinteze, a ono što nam se dešava u životu ima veze sa našim najdubljim uverenjima.
Recimo da je to silogizam gde zaključak direktno zavisi od utemeljensoti pretpostavki!
Namerno kažem utemeljenosti a ne istinitosti jer je ovo multignostički svet u kome živimo – a to u kome smo, zavisi od naših premisa.
Živimo onako kako mislimo da treba, naši unutarnji zakoni su sistem, a očekivanja nam zaista određuju budućnost.
Ukoliko ovde postoji neki bag, i rezultat će biti manjkav.

Kako dakle ispraviti rezultate?
Tako što ćemo zaći dublje u sistem, i ispraviti ono što dovodi do rezultata kojima nismo zadovoljni. To znači baviti se uzrokom, a ne posledicom, i to je proces koji svako lično na sebi mora uradi.
Ako rešimo da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke, možemo te programe (imanentne pretpostavke na kojima se bazira ceo sistem mišljenja, odlučivanja, upravljanja, življenja, lične sreće i nesreće!) ponovo da napišemo. Da budemo sami svoj programer.

Jedno je sigurno: posle ove priče u 7 nastavaka mnogo toga više nije isto kao pre :)




1. navika, budite proaktivni!

2. navika - počnite od kraja u mišljenju

3. navika - prioriteti

4. navika - treće rešenje, obostrana dobrobit

5. navika - prvo traži da razumeš pa tek potom traži razumevanje

6. navika - sinergizujte svoja rešenja!

7. navika samoobnove - naoštri bwe tu testeru!

User friendly

Globalizacija... mene to podseca na fini osecaj koji nosimo mi ravnicari u srcu - popnes se na dulek, i vidis sve do Beča - tebi nekako sve ravno, ceo svet je TVOJ, a samo za takav slobodan svet i znamo.

To je jedan uuu...fenomenalan wiev...i eto zasto mi je sve globalno blisko! Pa to je upravo TAJ osecaj nesputanosti, postovanja i slobode izbora, slobode da budemo ono sto zelimo da budemo, bez obzira na sve.

U tom kristalnom danu, dokle god seze pogled nekako je - sve moje, sve dostupno...
S druge strane Save i Dunava, kada pocnu planine, cesci je onaj puno puta opevani manjak neba, pomalo skucen prostor, tu su dakle ti neoni od kojih se zvezde tesko vide. Ali: bez toga takodje ne bi bilo bajki!

Vojvodjani, kaze se u kraju gde sam ja odrasla, u nasledje prenose duhovnu sirinu, i taj laki i lepi pogled odozgo sa duda Marije Terezije...
...ali, budimo iskreni do kraja: ceo svet na dlanu, to je mentalni koncept!

:)
Svi valjda znamo da ono sto upoznamo mozemo da volimo vise nego ono o cemu nagadjamo.

Isto mi je sa webom. Siroko polje, playground love.
Frankly, ja bih logo Googlea nosila na donjem vesu, potpuno podržavam taj globalni i user friendly koncept, sveden a efektan, pouzdan i dostupan. To je sto cini da se svuda osecam kao kod kuce!

A inace sam veciti turista, pa i u sopstvenom životu – gde ima kafe i neta tu mi je kuća! Da ne kazem, gde spustim svoju cenjenu pozadinu...:))

Ovo je pravo vreme za generacije iz skaski Darija Kserksa Kame - oni kojima je dosad zamerano sto nigde posebno ne pripadaju onako iskljucivo kao sto nacionalizmi nalažu - konacno mogu da gaje (i pokažu i primene i sire dalje!!!) to jedinstveno osecanje slobode.
Slobode od onih koji se, jer cene stabilnost, jako plase prolaznosti, neizvesnosti, promena.
Od onih koji su podigli mocni sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidrustvene sile, i od onih zbog kojih se ja i meni slicni izvinjavamo sto smo to advanced!


Ovo je svet mogucnosti za NAS.

The world is geting smaller & smaller
so we can get closer & closer!

Tek u susretu spoznajemo razlike!

Making history...LOADING...

„7 navika sadrže duboku istinu o ljudskoj prirodi kakva se nalazi samo još u književnosti. Do kraja, ne samo da osecate da dobro poznajete Stiva Kavija, vec i da on poznaje vas!”
Orson Skott Card, američki pisac i laureat Hugo & Nebula nagrade za omiljeni roman pisca ovih redova:„Enderova igra”.


„Enderova igra” je prvi deo SF sage koja je osamdesetih godina objavljena u Hrvatskoj.
Drugi deo je „Ender osvetnik” a treci, valjda, nikada ga nisam citala jer su poceli ratovi, a dok ga je taj decko nabavio na engleskom jeziku, vec je bio postao BIVSI :-) Te tako nikad ne procitah kraj sage o Enderu, sjajnom decaku koji je igrajuci se ucinio remarkable things! Mislim da se u trecem delu valjda ozenio bicem sa nove planete, da li one vrste sto lici na prasicu ili...Fascinantna stvar, on je sve vreme dok je osvajao galaksije mislio da se IGRA. Sjajan nacin za velike i vazne stvar, ain't it? :-)


Orson Skott Card (the Great!) je drugar Stivena Kavija. A prica se da Stiv vrslja po regionu....malo je tu, malo je tamo, bio je u Bukurestu cak - kaze Boris Vujicic, moj sjajni sagovornik proteklog vikenda za poslednju, sedmu naviku efektivnih ljudi.
Boris je Ender koji zavrsava pricu o 7N. Putnik, lider i poslovan covek.

Svim ucesnicima u serijalu zajednicko je pomeranje granica :-)

Kada bi svako ucinio koliko moze u okviru svog sopstvenog Kruga uticaja, ovo bi bio bolji svet!

Odnosno, sto kaze Boris Vujicic, kada bi svi praktikovali 7. naviku samoobnove, bili bismo kao covecanstvo 100 puta bolji!

So...samo shuskanje Srbina spasava - u cetvrtak, 22. februara, u dodatku Posao citacete poslednji nastavak ekskluzivnog serijala o 7 navika - kompanija FranklinCovey Srbija je deo sistema Oivivio Consulting Services LLC: management training & consulting.

Razglasite ovo...napravili smo parce istorije u Srbiji :-)

Komadic koji je nedostajao!

~~~
Bajadera, za putnike avionima:

Mali recept za one koji se ukoce dok gledaju kroz prozor aviona (a moraju da gledaju!): treba probati Fly Emirates, tamo imaju strateski postavljene kamere na krovu i kljunu i krilu aviona, i sve oblake lepo ko covek vidis na ekranu koji se nalazi ispred tebe, i sam podesavas oko kamere.

It's been a long, long journey

Zna se ko prvi napusta brod, jel tako, uvek prednost imaju zene i deca? Jeste, to je za ocekivati, ali nije uvek tako.

Ovo je ovde Balkan: svaka cetvrta zena u Srbiji je zrtva nekog oblika nasilja u porodici, i to 70 odsto fizickog u najekstremnijem obliku – prelom, povrede glave, izbijenih zuba.
Takodje, svakih 15 sekundi negde u USA neku zenicu tuku, a svakih 90 sekundi siluju (!).

U Kini, do skora Egiptu, u Indiji takodje, ako primete da je plod zenskog pola, bez obzira na starost – vrsi se abortus. Tajno, nocu, po privatnim klinikama. Nigde nikada ne ostane ni traga o intervenciji!
Jer je protivzakonito - na papiru. Obicaji i prosta racunica nalazu ovo zlocudno ekonomisanje .

U Indiji su poznati slucajevi ubistava zena radi nasledstva. Tako neki Indijci imaju ogromno bogatstvo zgrnuto na zlocinu!
Kakav je to udes – ako se uopste rodi, i ako ne izgine u detinjstvu i mladosti, zar da je ubije muz?

Ukoliko nije dobra (sta god to znacilo) muz ima prava od familije zenine da trazi JOS kamila, dzakova novca, whatever...tako da i sa te strane postoji pritisak na nju da ...sagne glavu. Zato im se i ne isplati da radjaju devojcice!

I kako onda zvuci recenice prof. Zorice Tomic koju cesto i rado citiram „A svi smo mi nekada sisli sa Tibeta predvodjeni ZENAMA”.
Otkud zenama? Jesu li bile hrabrije? Jesu li su bile lideri pa povele druzinu na putesestvije (preko reke pa u sumu)?

Ili su, prosto, pustene kao izvidnica (da ne kazem avant-guardia, prethodnica) pre nego sto nastupi prava seoba naroda?
Kako god, za taj korak su bile potrebne i ogromna hrabrost, solidarnost, istrajnost, izdrzljivost i dobar plan.

Do 8. marta traje takozvani DAN V. Medjunarodni dan zastite zena i devojcica.
Ove godine posvecen je zenama u konfliktnim zonama, pre svega u Kongu, Iraku i Sudanu: u ratnim uslovima nasilje prema njima je jos cesce i nemilosrdnije, kako prenosi Politika (na dan 15.2).


Ja bih se prva popela na brod. Vasionski, prijateljski.
Mnogo smo primitivan svet!

SINERGIJA, a je to?

Postoji li razlika izmedju strucnjaka i profesionalca? Naravno da postoji!

O strucnjaku znamo da je dubinski usao u srz onoga sto radi, posla, materije, ideje, promocije, sta god.
Profesionalca, pored kvantuma znanja, karakterise i: odnos prema poslu.
To je ono sto kazu drugarice sa Global Business Women Foruma: nije problem ako klijent nazove i vikendom, i uvece, ukoliko zeli da se van radnog vremena konsultuje, upita za savet povodom neceg urgentnog ili bitnog...NIJE PROBLEM, as simple as it sounds. Narocito ko je orjentisan na rezultat i na ljude isotvremeno - sinergizovana resenja su optimalna resenja.

Mozda zvuci malo cudno kada ste satima zauzeti razgovorom o marketingu ili HR managementu ili paradigmama necem tako stranom onom ko vas mozda slusa (prijatelji umeju da cene tu geek-strast, ali umeju i da se smore ako ne razumeju), ali ukoliko smo orjentisani na rezultat, logicno je da nema cvrste i ogradjene bodljikavom zicom granice izmedju posla i privatnog.
Life is life.

Odnos prema poslu koji znate i volite (uslov) uvek je lezeran u onom najboljem smislu: imate prioritet, imate plan, spremni ste da saslusate druge, da se iskazete u potpunosti takodje, i imate iskrenu zelju da pronadjete resenje. Umete da budete kreativni pri nalazenju resenja, ne ukopavate se jos dublje u svoj rov, ne gledate preko nisana onoga ko ne misli kao vi...ukratko, OK ste.

Deo moje licne misije je afirmisanje fer pravila, onoga sto je ispravno.

Zato: jer je tako LAKSE po sve ucesnike u procesu.

Zato, jer se stedi VREME ako svi imamo usvojene principe.

I, naravno, zato jer smo tako brzi, bolji, produktivniji i zadovoljniji!


~~~

Time sto se drzimo principa imamo garanciju da nista lose ne moze nastati.

Sinergija je dakle navika, dobar obicaj saradnje koja iznalazi dobra resenja.

Klikom na naslov dolazite do 6. nastavka serijala o 7N - Miss Cybernaut featuring Danilo Goliani!
Nije lose zapamtiti da vas sva dobra volja i zelja za najboljim rezultatom nista ne vredi ukoliko druga strana nema istu takvu zelju za saradnjom, ili ukoliko neguje koncept pobede i poraza a - ne resenja na obostranu dobrobit („I za tango je potrebno dvoje”, Danilo G.)

Nije rec o tehnici pregovaranja nego o mentalnom konceptu.




Jedan detalj iz razgovora na osnovu kojeg je napravljen tekst:

– Ja verujem da se sve stvari, uz podsticaj, mogu razviti, i liderstvo i kreativnost, kao i jos gomila vestina. Tu vaznu ulogu imaju porodica i skola, oni su najpre pozvani da stimulisu ono sto je dobro. Koliko će pojedinac razviti svoje potencijale direktno zavisi od toga koliko je ohrabren i podstaknut - kaže Danilo Goliani.
Popraviti se, dakle, moze sve: komunikacija, kapacitet za produktivnost, motivacija, moze se dinamizovati svaka struktura, pa cak i: graditi i uvecavati, osim produktivnosti i kapacitet za produktivnost, liderstvo, kreaciju...SVE!
Ako postoji iskrena zelja za saradnjom i dobrim rezultatom.

Yes, that is what is it about!

Hozenfefer : Home Alone vol.1

„Moja kucica, moja slobodica” sto bi rekao mali Jerry iz Vrtirep serijala ranih osamdesetih :-)

Novi stan je vaistinu inspirativan na ovaj nas lepi neradni Dan drzavnosti!

Domacice defitnitivno imaju svoj zargon i svoje rodjene kulinarske dileme: da li se pire od krompira UGNJECA ili se UCMEKA, ili se mozda ISPREPUCA i UGNJAVI.
Ili se prosto krompiri u nekom momentu - „naprave u pire”.

„Ravna kasika”, to mislim da svi znaju sta znaci; e sad , „prstohvat soli”, to mu dodje bas onako ....hehehe, strucno – to je ona kolicina soli koja vam stan izmedju palca i kaziprsta :-)
„Vode da ogrezne“ znaju samo jezivo iskusne u dinstanju - to je taman toliko da pokrije tvorevinu za koju smo cvrsto naumili da je jedemo prodinstanu, a „gusto kao za palacinke” , uuuu.... to je opis gustine testa podobne shlafroku u koji ce se smestiti ploshka od jabuke, i koji ce zavrsiti u vrelom ulju u kome ce se „peci na brzo” :-) ...E pa za palacinke je isto tako samo malo gusce! :-)))

„Kao za palacinke” je , u stvari, cist licni utisak nastao usled razlicitih vrsta uvida u mesavinu raznih vestina, radnih ucinaka, fidbeka onih koji jedu, i, naravno, vaseg licnog zapazanja o tome sta je za vas PRAVA debljina palacinke!
E pa TOLIKO i treba da bude gusto testo!
Indijanske vestine, jeste, i tu treba malo spetnosti: kojom brzinom se ugreje ringla i da li je slaba ili jaka - kad je full ugrejana.
Koja je najjaca? A koja najbrza?
Ako je stavimo na „pola dva”, hoce li se ugasiti taj vecni plamen ili ce moj delikates, kao sto bi trebalo, zaista se krckati na takovanoj laganoj (ili: tihoj! Kao da postoji neka koja vice!) - vatri.

He...to sve mora da se zna da ne bi posle bilo tragikomicnih situacija da morate da objasnjavate zasto je pile tako minijaturno kao da je doletelo iz Liliputanije (i zasto, daaamn, nije kao kad mama pravi?! Kako njoj uspe a meni ne?).
Zato ga je najbolje kupiti ga u marketu vec pecenog, i naravno, precutati tu cinjenicu.
A ...i ne morate da krijete, vec je poslovica postala da kad se otvori kutija keksa ili grisina, kazemo da smo ih, mo’s mis’iti – same mesile, ha!

U krajnjem slucaju ostaje vam standardno „Ne, dragi, nisam ispekla kolibrija za veceru nego PILE.”

~~~

Kahm...upoznajte svoju kuhinju da biste je vise voleli :-)
Kao i sve drugo na svetu, uostalom.

Srecan vam Dan Drzavnosti! I jucerasnji dan, takodje :)

Does it burn right under the starlight

„Isn't it a remarkable trace?”


Sve je u tome da se ostavi trag! I to onaj najteze izbrisiv, utisnut u srca i umove ljudi koji su sa nama delili casove zivota.

Sta me je navelo da mislim o tome? Ni manje ni vise nego – oh, preseljenje tokom vikenda.

To da ceo moj zivot moze da stane u kutije koje se spakuju za nekoliko sati (sic!), i to da je jedan hard disk failure dovoljan da obrise tri godine mog rada i bivstvovanja u Politici, bas kao da me nikada (mislim - nikada!!!) nije bilo....to je strasna, jeziva, stvar! (arhivu svoju i Politikinu ne racunam!)

Tek tako - PUF!

Sta je ono sto ostaje kad sve nestane?

Po cemu ce VAS pamtiti?


O cemu ce pricati oni koji naslede planetu, oni koji dolaze iza nas i za koje vec brizljivo pakujemo digitalne legate?

Nadam se (iz sve snage se nadam!) da ce to biti duugacka prica o rasi koja je rasla tako sto su se njeni clanovi takmicili medjusobno.
U vrlini, vestinama, upravljanju, i specijalnoj podesenosti za duhove Napretka.

Nagnite se: sta je to iza horizonta?


Imperativ ovoga proleca (vec mirise: od danas, tj. od Sv. Valentina racuna se da je prvi dan):



OSTAVITE TRAG.

&

Sanjajte!

Jer jedino tako mozete i ostvariti svoje snove.


~~~
Wish U all the best,

The Unique One :-)

Semanticki putokaz: emocija ili sud?

Intervencije, osim ako nisu takve da obe strane budu zadovoljne, i nisu neko resenje.

Sjajni teatrolog i poeta Jovan Hristic rekao bi mozda: „i nisu NIKAKVO resenje”.



Paradoks, dakle, sta je?

To je termin preuzet iz anticke retorik - oznacava takvo stanje stvari koje ne odgovara osecaju prava i pravde. Nekada se u sudnicama Starih Grka predmet koji protivreci, kako kazu u Recniku knjizevnih termina, „pravnom osecanju”.
S druge strane, predmet o kome nema sumnje, jasna stvar, stoji na suprotnom stanovistu i zove se eidos. Ali to je manje vazno.

Primeriparadoksa je, recimo, velicanje ljudi koji slave nisu dostojni.

Paradoks je toliko integrisan u zivot da, iako unutrasnje–protivrecan, bez sumnje postoji; paradoksalno je npr. da milion ljudi trazi posao, a poslodavci se zale da ne mogu da nadju radnika.

Paradoksalno je, sto kaze kolega Ozren, sto lepe zene nece da radjaju. Ovim trendom cemo da nestanemo do 2050. godine, kaze.
Paradoksalna je situacija Jozefa K. ni luk jeo, ni luk mirisao, a nastradao.
Ili, e a ovo je super,sto suvozemne zemlje imaju mornaricu (!). Kao Madjari, sto svoje brodove drze na Sredozemnom moru.

Otud nije svejedno da li je nesto paradoksalno ili – neverovatno.
Prva rec oznacava stanje koje se protivi nasem osecanju prava, dok druga oznacava shock (to je eXtremno iznenadjenje) onoga koji govori – izraz „neverovatno” je emotivan, a ne normativan.

Da li je neverovatno to sto se nadvikivanje svih prisutnih u tv studiju prodaje kao vid zabave, ili je – paradoksalno?

~~~

ps. Ilustracije radi i radi veze sa zivotom izvan slova (ima i toga!): Putin je danas rekao za Politiku da, doslovce, resenja za Kosovo nema ukoliko nisu obe strane zadovoljne.


Win-lose je opcija.

Win-win je resenje.

Ortografski Zlocin Medju Prijateljima

Prosle nedelje slusala sam, opcinjena, predavanje profesora Sime Avramovica. Udobno zavaljena u prvi red sa clanovima Srpske Asocijacije Menadzera, pamtila sam sta je sve vazno kad nastupamo javno. Govor pre svega, iliti: cezura, cezura, cezura!


Bilo je mnogo simpaticno kada smo dosli do savremenih akcentoloskih trendova: cinjenica je da se tempo govora ubrzava, da se akcenti skracuju a postakcenatske duzine ukidaju, kao i da se to najpre oseti u najmodernijim medijima. Pauze su sve krace i nepostojanije. I jos svako svoj idiom nosi sa sobom ko znacku!

U pravu je prof. Danilo Golijanin (FranklinCovey Srbija) - Postali smo nestrplivi da slusamo, ali nismo nestrpljivi da govorimo. Govorimo kratko. Slusajmo malo duze!


A sa stanovista akcentologije, oni sto govore znaju to i ocekuju nestrpljivost, spremaju se unapred, pa skracuju svoj govor - i gde treba i gde ne treba!

Mnogo je smesno bilo, pricao prof. Avramovic kako je jedan od njegovih studenata na Pravnom, Zemunac, na ispitu umesto standardne postapalice ZNACHI, govorio samo CHI. Skratio covek uzrecicu, da se ne mu-CHI! „CHI ono, CHI ovo”....

Hhihihihi, tako na Nbgd, ne kaze se „Ima da se nacekam dok stigne taksi”, nego umesto toga stoji „Hocu d'umrem dok dodje KSI”.

Ksi-civilizacija!
:-)


Pitanjce: da li je Vuk, taj hromi Daba nase jezicke kulture, bio u pravu kada ja aplicirao pravilo Johana Kristofa Adelunga?


Pi–SHI kao sto govoris, citaj kako je napisano - upravo zato je srpski jezik tako lep i jezgrovit, pravopis savrsen - fonetski. Jednom glasu odgovara jedno slovo, makar - cirilicom. Latinicom ima jos i malkice digrama i nesto dijaktrickih znakova, tek da se razveseli papir (ili: sheet)!
Vaistiny, SVE je napravljeno tako da pisanje bude zabavno, zar ne?
Svi ti fontovi, pa boje, pa box of crayons...Ko je video - video je, one lepe srebrne Microsoft podnaslove na rubrici kultura lista Politika. Uh, ma ko ne bi drhturio od srece!


E pa ja stvarno-najstvarnije pisem kao sto govorim ;-)
If everything is grammar, where is the craft?


Pismenost je uvek bila trendy stvar! I cyber-pismenost, naravno, sa dozom samosvesti i namernog insinuiranog nicim izazvanog – malog ortografskog zlocina medju prijateljima.

Cista je nevaljalstina namerno pogresiti :-))) Aaaah....nista sladje za onoga ko druge poroke ne gaji.
Emotikoni, s druge strane, sluze da bi se prenele emocije. EQ je sve vazniji, cemu cudjenje...


PiSHI kao sto govoriSH. Sa osmehom!
Citaj kako je napisano, indeed :-)


Ea, sto kazu novinari Politike:
Dji-djenja!