scope of searchlight

Citala sam negde da je na globalnom nivou trend da se sve vise novinarski posao radi iz redakcije, a sve manje in vivo. Prosto je neobicno da se cimas da ides medj ljude, do te mere da moras da objasnjavas - zasto nisi ispred kompjutera. U eri digitalizacije informacija to mu dodje sasvim prirodno, da ih skupljas sa web-a. Naravno, to ima opravdanje, brze je i jeftinije.

E, ali moraju novinari i medju ljude...


Zato je Outsource moja omiljena rec :)
To kazem kad me zovu na telefon, iz redakcije ili sa neke trece strane, a ja na kafici sa komunikacijama, konsultantima, preduzetnicima, management trainee-ima, i ostalim sagovornicima za dodatak Posao.
„Kako, nisi u redakciji?”
„Radim u outsorce-u” :)

Umori se covek objasnjavajuci da nije sve u tome da cuvamo zidove 24/7 i copy/pastujemo vesti sa web-a ili sa agencija.
Za autentican clanak racuna se iskustvo, perspektiva, principi i svest o tome da, u stvari, novinarstvo interpretira svet.

Googlanje i njuFkanje

Pojavljuju se s vremena na vreme u domacoj stampi clanci koji podgrevaju ljudske strahove. Za razumeti, od cega bi novine inace zivele ako ne bi izvestavale o svemu sto moze da nas snadje / sto nas je snaslo.
Sudeci po tim clancima (koji, medju nama, postaju sve manje sporadicni, a sve vise klishe), ova planeta je mnogo strasno mesto. Em nestaje vode, em cemo da poskapavamo jer „izgore sve”, em Kosovo em mangupi u nasim redovima, itd itd...I na svu tu muku, jos da pazimo i sta i kako googlamo!

O cemu je rec?

To sto vi kucate u boks za pretragu kljucne reci i pojmove koji VAMA vazni, u spojevima koji su za VAS relevantni, ovoj kompaniji, takozvanom Broju Jedan sa liste Fortune 500 :-) , pomazu da vam bolje iskroji i personalizuje (tacan izraz je „customize”, ali „kastomizovati” zvuci bezveze, a „prilagoditi” je previse uopsteno) pre svega - oglasnu ponudu.
Za razliku od old school prakse da se oglasi placaju zato da bi bilo objavljeni, Google je uveo obicaj da se oglasi placaju srazmerno tome koliko puta je neko na njih kliknuo, a ne samo zato sto se kochopere na webu pored rezultata...

Kazu ti clanci da LJUDI POCINJU DA SE PITAJU cemu sve te informacije sluze! Kazu dalje da su LJUDI ZABRINUTI. Navodno, LJUDI SE OSECAJU NELAGODNO.
Zato sto, tvrdi se dalje, veruju da su njihove pretrage ANONIMNE. (link: sta sve google zna o nama ) Elem, navodno Google-ovi servisi PODSTICU ZABRINTOST korisnika.


O boze pa kakvi su to ljudi :)
Hocu reci kakvi su to korisnici kad nisu Google-friendly!

Jabba sto mi u dodatku Posao pisemo cim ste na webu niste vise privatna licnost, i svi vasi mejl nalozi za vestije su u stvari samo rukopisi prekriveni paus-papirom....

Ne. Google NARAVNO zna sve.
Ali, mojne, boli Google cosak :)

Ono sto moze da vas se tice je da, ukoliko krenete u Google- njuskanje, mozete naici na stvarcice koje nisu nesto preterano prijatne.
Npr. neko gej pismo, ili CC prepisku u kojoj se svi svadjaju...neku romanticnu izjavu vase heroine koja vam je bas bljak, ili, mozda, da se neko lazno predstavlja...Ovde su uspaniceni autori u pravu „mozete otkriti i vise nego sto ste zeleli”.

Sto se USA gradjana tice, koga nema na Google - taj kao da ni ne postoji!

E... pa sad vi vidite...

Sto se mene licno tice, ja znam vise.
Npr. da ovaj blog s vremena na vreme chekiraju u California, Mountain View :)
Isto tako i iz Uprave Za Zajednicke Poslove Republickih Organa, Serbia (pix.sr.gov.yu (195.250.105.254) )


Pa sta cemo sad :)

NjuF - njuF

Sve moje predrasude

Ovo je, ali neka ostane stvarno mis'im...medju nama, bila jedna od mojih najvecih zabluda - da iza svega sto se desava/prica stoji nekakav smisao, dogovoreni, postignut konsenzusom.
Verovala sam takodje, i to ne tako davno, da ljudi koji citaju knjige vide - dalje i bolje od drugih.

Obe predrasude su me kostale dosta.
S tim sto od ove knjizevne predrasude nikad nisam potpuno odustala, samo sam je....silom prilika relativizovala: neki ljudi, neke knjige...novine, web...

A ovo prvo...o svasta.

Ma izvolte se je*sti bez mene, sto bi rekao Namcor ovdasnji, beogradski.
Ili to ili glumis loodilo.
(s tim sto moras da pazis da ne zaboravis da u stvari nisi lud, i da je to samo akt)

eXtreme climate conditions?

Kakav dan!
Juce su me kolege pogledale u cudu kada sam se, oko podneva, vratila u redakciju i rekla „Ljudi, nemate pojma kako je divan dan napolju!” :-)

Sad znam i zasto : danas su, kako su javili u jutarnjem programu b92, postavljene cisterne sa vodom na strateskim mestima u gradu. Potpuno fantasticno, jer vanrednog stanja nema - podeok na TERMOmetru (hihihihi) odoleva inekim cudom ne uspeva da predje famozni 40. stepen.
U hladu, to jest - tek u tom slucaju bi Vlada / na predlog Ministarstva rada / trebalo da reaguje.

Ako me secanje ne vara, mislim da smo se prosle godine raspitivali i nasli da je grcko iskustvo sa vanrednim stanjem takvo da se ono uvodi tek ako 7 dana bez prestanka temperature budu preterano visoke.
Ali, nemojte se prerano radovati! Drzavne instuticije, snabdevanje strujom i vodom i svi koji moraju da rade tada moraju na posao da pocnu - da dolaze uvece.
Dan je ostavljen slobodno, da se iz kuce ne izlazi.

Bez obzira sto sam protivnik klime, mislim da je OK pomalo se pricuvati ovog Sunca
:-)

Imajte na umu da prava temperatura NIJE vojna tajna - naime, to sto se u stvari meri i nama saopstava je temperatura VAZDUHA, i to na Kosutnjaku gde je merna stanica, i to na nekoliko metara iznad (travom prekrivene) zemlje i u HLADOVINI.

Temperatura na asfaltu je uvek visa ;-) Chekirajte npr. Milenijumski sat na Trgu Republike...

Srbija
„ (...) do 22. jula u celoj Srbiji očekuju se maksimalne i minimalne dnevne temperature znatno iznad prosečnih dnevnih vrednosti za ovo doba godine, sa odstupanjima od 10 do 14 stepeni, izjavila je Tanjugu klimatolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Smilja Đorđević.
Posledice velikih temperatura koje će narednih dana prema prognozi dostići i 40 stepeni Celzijusa, sem hroničnih bolesnika najviše osećaju radnici u parking servisima, vozači u gradskom prevozu, kao i policajci (saobraćajci). ”
Crna Gora
„Crnu Goru do kraja sedmice očekuje još veći toplotni udar, jer će najviše dnevne temperature preći 40 stepeni Celzijusa, koliko je u utorak izmereno u Podgorici. ” (SerbianCafe)

ACHTUNG: kako da ne dozivite toplotni udar

Odeca bi trebalo da je on laganih materijala, lana i pamuka, i da je imate sto je moguce manje na sebi.
Vise se odmarajte, pijte limunadu, uzivajte u drustvu vama dragih ljudi.

Izadjite s posla na kaficu, barem jednom tokom dana, i - ne zaboravite sladoled!

System or ...?

Cesto se ovih dana setim Vuka Stefanovica Karadzica.

Ne samo da je Becki knjizevni dogovor njega i njegovih prijatelja ruku delo, produkat dugogodisnjeg lobiranja za ideju od strateskog znacaja za celu, pokazalo se, buducu drzavnu zajednicu, nego je na tom putu imao i mnoga lazna skretanja, citav jedan lavirint umrezenih napasnika.
Od onih u alkoholisanom stanju kojima ni sopstveni posao nije bio vazan i do njega mnogo drzali nisu poput gdina, iako dobrodusnog, Avrama Mrazovica, do onih kojima se new deal nije uklapao u trenutne politicke ciljeve, ili su se pak, po prirodi svojoj, morali protiviti promenama (ah, mitropolit Stratimirovic...).
Ta cudna nesklonost promenama i drzanje za staro, osvedoceno i tradicionalno, pa makar koliko bilo neproduktivno, unazadjujuce i nerazumno, zove se PASATIZAM.
Recju, to takvo, bas tako nase i tako domace, vecito antiprotivno svemu sto mrda, krece, raste i leti, to je - pasatizam.
Ima ga gde god se ljudski duh ne moze osloboditi i osoviti na sopstveni pogon. Ima tamo gde se slepo pridrzavamo tradicije, narocito onda kada tradicija ne garantuje ni brzinu ni - komfor.
Meni je potpuno jasno da uhodan system itekako stedi vreme koje bismo inace gubili lutajuci. Ali ako taj system pocne da radi protiv sebe, to je onda patologija.

Elem, neko vrlo dovitljiv (zaboravila sam ko) opisao je Vuka Stefanovica Karadzica kao coveka koji je morao jednom rukom da gradi, a drugom da razgradjuje.
Da gradi ono sto treba da postane, i da razgradjuje predrasude i okostale sisteme da bi oslobodio prostor novome.

Downsizing takodje - dok jednom rukom razgradjujte MORATE i da gradite!
Svaki ce se HR menadzer sloziti u tome.

Jedan dan cutanja za zrtve pasatizma.
Moze?

ah.

Addiction...

Novinarstvo je, to sam toliko vec puta rekla da verujem da nije tajna, poziv koji te uzme celog! Daje puno, jedan odlican framework za sve sto hoces da radis u zivotu - citanje, pisanje, zapitkivanje...kokteli, kolaci, lepi magazini, kafica u sred dana....pa putovanja, upoznavanje novih ljudi i obicaja (oh, plus uvid njihovu stampu!), novi horizonti, saznanja i dozivljaji.

Veoma je tesko nanizati dane koji lice jedni na druge.


Nikada mi se nije dogodilo da krenem na vikend, ili na put, bez svescice, i aparata za snimanje glasa i slika. Ne mogu ni da zamislim situaciju da ne pisem i ne zapitkujem! Kako to bwe ljudi....odu kuci i ne misle na posao. Ja se svoje slobodno vreme provodim s novinama ...i novinarima :-))
I jay-cees, naravno.

E sad...gde je tu balans?!

Odavno ja govorim, novinarstvo je POROK.

Svratište: Gdestinacija.com

Putopisci i čitači, svi oni koji se osećaju kao komunisti i kojima je žao što do komunizma i potpune slobode nikada nisu stigli, imaju odskora svoje ćoše na globalnoj mreži da traže i nesebično dele informacije o putovanjima


U etru se pojavilo novo svratište za one koji surfuju: turistički blog www.gdestinacija.com, kako tvrde njegovi pokretači, u stanju je bitno da izmeni i kvalitet i smer vašeg putovanja.

„Gde god da ste se uputili, pa i na Mesec, neko je tamo bio pre Vas! Treba znati šta vredi videti, na kojoj se plaži okupati, koju taksi službu ne koristiti, o čemu nikako ne pričati, šta svakako probati, kako šarmirati prodavce, gde jesti dobro a gde piti jeftino”, piše na blogu www.gdestinacija.com,
Ovaj sajt namenjen je onima koji uživaju u putopisima, kao i onima koji su i sami skloni pisanju: podelite vaše utiske, savete i doživljaje sa puta. Čitanje je avantura, i ovde se možete prepustiti u potpunosti: sve putopise možete komentarisati, dopuniti, možete zatražiti još informacija i nesebično podeliti svoje sopstvene!

Za one koji još nisu inicirani u sajberspejsu, dovoljno je znati da su blogovi stranice na vebu određene za slobodno popunjavanje sadržajem, a koncept zavisi od pokretača. Ove stranice su veoma prijateljske i za korisnike i za čitače, što znači da ne morate biti ni programer niti pisac da bi ste pokrenuli svoju veb stranicu ili na mreži ostavili i sopstveni trag. Uz to, Gdestinacija je sasvim naš i sasvim domaći blog gde su sva uputstva savršeno razumljiva.
Ovo je polje otvoreno za sve namernike. Na blogovima već godinama vlada komunizam novoga doba, svako kaže ono što želi – tamo gde želi.
Kako navodi Marko Jevtić, pokretač bloga: „ Pasivno surfovanje na Internetu, ne samo da nije u modi, već je poprilično sebično i zašto očekivati da neko drugi doprinese sadržaju, ako i vi niste spremni da uradite tako nešto!”
Cilj sajta je da se destinacije osmotre iz više uglova, onako kako nije moguće u tradicionalnim medijima, a da sve to ima regionalni karakter (već ima putopisaca iz republika bivše Jugoslavije).

Novi tip vodiča, u kome je sve dozvoljeno (dokle god se držite teme!), za prve dve nedelje postojanja privukao je preko 150 korisnika i 38 putopisa, od Azije do Mumbaija, Njujorka i Dalmacije.
Sve na jednom mestu o šopingu, splavarenju, doručkovanju, starim i novim planinama, žurkama, čokoladi, spustu niz domaće reke, taksisitma i kafanama pored druma – pročitajte na gdestinacija.com !

(Jelena Jovanović, objavljeno u Politici, 13.06.2007)


ehm, paz' vamo...(nesto licno!)
...zelje, cestitke, pozdravi: Marku Jevticu, da mu vojnicki dani lakse prodju, zeli mu redakcija Miss Cybernaut & Co!!

Kaфа на радном месту

Kaфа се поново вратила на радне столове.
Они амерички послодавци којима није свеједно што запослени једном дневно истрчавају на кафицу у оближњи Старбакс, прионули су на стимулацију како би радници остали фокусирани на посао, и ако је могуће, ипак у оквиру зграде: обезбедили су им квалитетнију кафу од оне у кафићу, и на дохват руке.
При том, запослени су у прилици и да уштеде нешто новца.
Тренд да се уговори са старим добављачима отказују и да се уместо тога прелази на уговоре са Старбаксом (највећи ланац кафа за понети на америчком кониненту) поприма заиста озбиљне размере. Откако су компаније Мајкрософт и низ адвокатских канцеларија пробили лед и установили нове навике, широм Америке се све више инвестира у кафе–апарате са широким избором, од еспреса до топле чоколаде, бесплатно или за ситнину.
Мајкрософт је и даље у вођству: од прошлог лета Старбаксови апарати са иновираним и обогаћеним кафама (у две речи: мока са аромом наранџе, мммм...) кочопере се на сваком спрату буквално свих Мајкрософтових представништава широм континента.
Обичај да се кафица не пије у канцеларији, увели су они који нису умели да кажу „не” свакоме ко сврати и затражи кафу у радном простору. Подаци којима располаже Национална асоцијација за кафу кажу да је у односу на 2003. годину када их је било 64 одсто, сада је оних који пију кафу у канцеларији тек 52 одсто.
Ј. Ј.

(обављено у Политикином додатку Посао, 5.07.2007)

Имају ли ваши шефови слуха? Или имате, ко људи, апарате?

PAŽNJA! Mohito zona

...ili: sta sve mozes petkom u Beogradu, kad si VIP.
:)

Oduvek su me fascinirali mostovi, nadvoznjaci i petlje i ona narandzasta svetla po kojima se poznaje Beograd kad u njega stizes nocu. Pocnu od Zemuna, i idu u paru sa gustim vazduhom koji vas odjednom spopadne dok se vozite. To je taj cuveni beogradski smog, onaj koji cini da soliteri titraju od vreline dok se njihov odraz prelama kroz gasovite cestice i nestaje negde u nigdini iznad svake logike. (da me ne shvatite pogresno, ja takodje, ne verujem vazduhu koji ne vidim!)

Panoramski pogled na saobracajne tokove i zavrzlame, i to od 360 stepeni, hot belgrade air i ledeni Mohito bili su proslog petka privilegija osnivaca i prijatelja SAM, Srpske asocijacije menadzera www.sam.org.yu. Krovovi su, izgleda, u modi! Ovaj put party je hostovao Hotel In na Novom Beogradu.

Po svemu ekstra vece, aromatizovano unplugged gitarskim dvojcem, sa lakim & osvezajucim povetarcem, punim mesecom narandzaste boje koji se dizao i dizao i dizao...dok nije nestao tamo negde iza Bloka 23!
Loodo!

Shushkalo se ovome i onome, meni je, naravno, bilo super da odgovaram na pitanja o NYC, planirali se dogadaji, susreti i izlasci, sve u svemu, divan epilog polugodisnjih aktivnosti i najava letnjeg zatisja...

Vise o tome: ekapija.com o skupu SAM

~~~

Recept za ovo leto - Mohito (Mojito), omiljeni koktel Ernesta Hemnigveja (ima li neki koji mu nije bio omiljen :) koji je poznati bonvivan ispijao, prica se, u Havani.
Smatra se da je lokal Bodegita del Medio (La Bodeguita del Medio) u Havani mesto gde je nastao originalni recept za Mohito iz 1946.

Pravi se u standardnim srazmerama (po 0,3 od svega): od belog kubanskog ruma i soka limete, i soda vode.
Dodati sveže listove nane, šećer (najbolje iz šećerne trske), i sitno-sitno-sitno izlomljen led.

Uzivajte!

Bez maski: kako to rade majstori

Majstori u umeću življenja prave vrlo malu razliku između svog posla i svoje zabave, između svoga rada i dokolice, uma i tela, informacije, rekreacije, ljubavi ili religije.
Oni jedva da razlučuju šta je tu šta. Jednostavno, čega god se latili, slede svoju sopstvenu viziju, prepuštajući drugima da odluče da li se to oni igraju ili – rade.