I'd rather have a life of "oh wells" then a life of "what ifs" #prvasmena

#prvasmena

Ključna reč je poverenje

Šta čini razliku između uspešnih i neuspešnih kompanija?
Ključna reč, naročito u internet ekonomiji, je poverenje.

Kada ova osnovna stavka izostane u organizaciji zaposleni postaju "iritirani, kratkog fitilja, svađalački raspoloženi i verbalno grubi" ili "isključeni, povučeni, preokupirani ili ometeni". Takođe, usled srozavanja nivoa profesionalizma u jednoj grupi (bilo kojoj!), propadanja osnovnih vrednosti i erozije temelja etike, čitave profesije uspevaju da propadnu.
Znanje daje monopol nad praktičnom primenom, ali i obavezu da se ono koristi časno i pošteno.

Isto je i na webu, čak je i vidljivije šta se desi ako poverenje izostane! SEO i dovođenje saobraćaja je super! Ali čemu to služi ako nema poverenja da će ono što se plati biti i isporučeno?

Poverenje koje uspostavite ili propustite da izgradite ogleda se u nekoliko naizgled jednostavnih zahvata.

Na webu je, zbog njegove demokratske prirode, važno biti vidljiv. To znači da treba iskoristiti šansu da se bude ličan i familijaran - postaviti slike top menadžmenta, kontakt telefone i email adrese, postaviti sadržaj koji ne izaziva sumnju i ne spekuliše sa očekivanjima već jasno prosleđuje poruku o tome šta kupac može da očekuje.
(negativan primer: banke u Srbiji).

Poznato je sigurno. Nepoznato je rizik. Zato nije svejedno da li ste i koliko ste vidljivi svojim klijentima i potencijalnim klijentima - uz sve postojeće kanale komunikacije vrlo je lako učiniti da oni vide vas pre nego što vi vidite njih.

Drugo, nije svejedno da li vam se na telefon javlja uvek ista osoba ili kad god imate problem pričate sa nekim drugim jer, znate, to je zaboga velika firma, ne može vam se niko posvetiti.
Razliku u poimanju vašeg brenda potrošaču čini i to što osoba s kojom razgovara možda twituje (kao Vlastimir Čobrda, country manager Etarget Srbija), piše članke (kao ja ponekad :) ili je aktivna na društvenim mrežama (prodaja u Etarget Srbija: Sanja Herček na Facebooku).


Što se oflajn sveta i etike tiče, Den Arijeli u svojoj knjizi "(ne)logičan izbor" ide dotle da se nedostak poverenja formiran u grupama "zakrpi" i predlaže ubrzane kurseve iz etike za današnje menadžere, obavezno potpisivanje kodeksa časti uz svaki ugovor, i obavezno razlikovanje statistike od realnog stanja: razlikovanje trulih jabuka od širokorasprostranjenog trenda. Ovaj bihejvioralni ekonomista tvrdi da je Iran primer nacije pogođene nepoštenjem ilustrujući to činjenicom da ljudi "moraju da zapošljavaju članove svojih porodica gde i dalje postoji neki nivo poverenja".


Na webu sve je mnogo jednostavnije - poverenje se stvara uz:

* ažuriran sajt sa dobrim Google page rankom
* dovoljan broj pominjanja u relevatnim medijima
* predvidljivost - da znaju šta da očekuju a šta ne
* ažurno odgovaranje na emailove
* korišćenje real-time weba za komunikaciju (twitter)
* Svedočanstvo o tome da imate zadovoljne klijente (testimonials)
* pristupačnost i otvorenost - pokažite ko ste, koje probleme možete rešiti
* doslednost - ako nešto kažete da ćete uraditi, uradite to (i obrnuto)

PR i networking su neprocenjivi - to što kompanija na webu IMA LICE ume da napravi značajnu razliku. Naročito u odnosu na one sajtove gde se veoma teško ili nikako dolazi do kontakta koji vam je potreban (pisala nedavno Dragana Đermanović "Šta novinari traže, a šta im mi dajemo?" ).


Da, očigledno ima "neka kvaka" a meni se čini da je u načinu razmišljanja. I takođe mi se čini mi se da sam sve objasnila u intervjuu Slavka Ilića, IT KUTAK - "Pre nego što Facebook propadne -Miss Cybernaut" - IT je trenutno najzdraviji i najnapredniji deo domaćeg tržišta. Zato jer su svi pobrojani procesi prirodni i nisu neka nauka koja zahteva ubeđivanje.
Kome nije jasno da je WEB prvo mesto za pretragu proizvoda ili usluge, nije mu jasno verovatno ni zašto mu posao baš i ne ide kako je zamišljao.


Sasvim lično:
Kada vidim da se u novinama piše da smo ("pola nacije") "funkcionalno nepismeni" i da se "informatička revolucija forsira" , zaista mi ne bude dobro ni ugodno...Izgleda da postoji jedan komunikacijski jaz.

Sva ta gomila (besplatnog!) znanja, zar je to "forsirana revolucija"?
Biće da je ipak reč o evoluciji... a znanje će vam ionako dati samo privremeni monopol jer se njegova količina neprestano uvećava.

Ne verujete nam?
Važno je samo da budete svesni da je to VAŠA odluka.

RE-BRANDING Serbia: revival of all senses

Where Danube caresses the sky...

Htedoh reci – ma gde bwe Dunav ljubi nebo? :))
Gde hoce, jer mu se moze. Winner takes it all!

A gde su suveniri Srbije? A od sada na jednoj web lokaciji. Go get your own souvenir of Serbia! JUST DO IT!

Brend je, za razliku od svih njegovih portera spakovanih u korporativno-razvojne uzuse i strategije (sve po faznim izvestajima!) slika UTISNUTA u oko, u misao, u dusu potrosaca.
Odgovor na pitanje sta izdvojiti kao brend, davno sam to jos savetovala (pa post nikada nije izasao, ah gle cuda, na inace vrlo azurnoj i moderatorski osvescenoj online Politici) dobio bi se kada bi nam neko odradio kolektivni brainstorming! I evo ga sad, na portalu www.SuveniriSrbije.com
- lepo se vidi (tek je pocelo) sta sve lokalne suvenirdzije misle da je brend kraja u kome oni zive. Ne vredi stalno diktirati sa vrha - obicno najcudesnije stvari leze u narodu. Kreativnost je svojstvena slobodnima duhom!

So, nije Viljem Tel, dragi moji, svajcarski brend star 600 godina, ne. To je prica koja lansirana kao brend (jer je duboko utemeljena u duhovno i istorijsko nasledje Svajcarske)tek u 20. veku.

Otkud zabuna? Brend je psiholoska kategorija.

Brand is impressed image into the eye, the soul and the memory of the beholder. U-tisnuto, kao stamparskom presom!
Brend je u-tisak, impresija ne preterano prolazna i nuzno kolektivna. Ono sto ostaje kad prodje reklama, onaj MOTO koji nagoni, u nasem dobu, na kupovinu.

Mata Hari je bila brendirana kao zaverenik (a bila fina zenica!)
Jelena Anzujska kao Francuskinja na srpskom dvoru (zna li neko da je ona i Sveta Jelena).
Najbolje sise Srbije zna se koje su. A karijera takodje moze biti licni brend, raspitajte se u Privrednoj komori Srbije!

Pricanje prica, to je ono sto ljudima treba.
Jeste li spremni da pricate price :-)
Da vas vidim, koliko ima blogera, a?

Njanjanja.

the One wonder-full website 4 learning few serbian words
5 words for 5 senses

HR Knowledge Fair, trend report! :-)

Ljudski kapital i nova ekonomija

„Znanje se ponaša kao ljubav: što ga više deliš, više ga imaš”, moto je novog kursa koji zauzima Evropa

„Knowledge acts like love - more you share, more you have!”, Marc Luyckx Ghisi, Ph.D, keynote speaker

O revolucionarnoj ulozi ljudskih resursa


Jedino što je danas izvesno jeste to da se sve stalno menja. Oni koji su to shvatili na vreme sada su bogati i veliki: kao i uvek, za one koji stignu prvi ima najviše novca.

– Računa se da je u EU svaka deseta kompanija dosad shvatila da joj treba promena kursa i transformacija načina upravljanja. I njima ide – odlično! Oko 60 odsto kompanija trude se da obnove tehnologiju, one muče muku sa opasnostima i u problemima su. Istovremeno, jedna trećina svih firmi ovoga momenta ne čini baš ništa, „sve ide kao i obično”, i njima može da se desi da podele sudbinu dinosaurusa – rekao je u uvodnoj reči Mark Liuks Gisi na konferenciji Asocijacije HR profesionalaca o upravljanju procesima znanja održanoj prošle nedelje u „Hajatu”.

– Na vama je da shvatite da menadžment stare škole nije neprijatelj, i da treba da im pomognete: da prežive novu poslovnu klimu i da se adaptiraju. Očajnički su im potrebne i vaša inovacija i vaša kreativnost. Najveće su promene one koja se dese u umu, i zato imajte strpljenja, to nije jednostavno – poruka je koju je uputio doktor Gisi, dekan CBA poslovne škole i član Evropskog saveta.

Šta je sve drugačije? Prvo i osnovno, patrijarhalna strategija poslovanja nalik ratu u kome pobednika nema bez gubitnika zamenjena je manje nasilnim pristupom „takmičenja kroz kolaboraciju”. To je novi moto današnjeg biznisa zasnovan na ženskom „jin” principu i vrednostima tako prirodnim za naš, nežniji pol: sada su na sceni solidarnost, pažnja, poštovanje, javnost u radu, briga o opštem dobru i rešenost da se podeli znanje jer smo svedoci da se jedino tako i može – umnožiti. A znanje je moć, danas više nego ikada, i ne može da se lažira!

Fokus je, dakle, na onima koji upravljaju ljudskim resursima, ili kraće: HR menadžerima.
Šta je uopšte HR menadžment?

HRM je pojam koji se kod nas pojavio početkom 2000. godine – sa prvim privatizacijama i multinacionalnim kompanijama. Dotle smo govorili o kadrovskim službama, pravnim poslovima, opštim poslovima, koji su se bavili bazama podataka, prijavama, odjavama, zdravstvenim knjižicama i rešavanjem radnih sporova. Sa završetkom restrukturisanja i promenama mentalnog sklopa, administracije i dalje ima, ali sada preteže u korist znanja i upravljanja znanjem.

– HR menadžment je uopšteno – rad sa ljudima. To znači da HR menadžer mora da poznaje sve segmente poslovanja da bi mogao da razume potrebe svojih kolega i da na njih valjano odgovori, da osmisli potrebe, a za to on mora da bude spreman da prihvati nova znanja jer treba da rešava probleme i ljudi i direktora i marketinga i nabavke i proizvodnje – pojašnjava Nebojša Rako, predsednik Asocijacije HR profesionalaca i HR direktor Holcim Srbija.

Fakulteti koji bi školovali HR menadžere još ne postoje u Srbiji. Doduše, rešenje su postdiplomske studije na koje se ipak malo ko odlučuje: prvo što to nije nimalo jeftino, a drugo što retko ko može biti siguran da će uloženi novac da mu se vrati – korporativna pravila koja kažu koliko radiš toliko vrediš, i firme spremne da investiraju u zaposlene, takođe, ne rastu na svakom ćošku. Ko onda može da postane HR menadžer i kako?

– Mi u Srbiji imamo percepciju da to treba da budu psiholozi, ali dobar HR menadžer može da bude i inženjer u fabrici koji razume ceo proces proizvodnje, koji može da razgovara i koji zna šta treba da radi. Ima jedan HR menadžer u Srbiji koji je završio – medicinu, i on je jedan od boljih HR direktora! Važno je da čovek hoće da ulaže u sebe, jer ako neće, onda je ulaganje u njega trošak a ne investicija – dodaje Nebojša Rako.

Šta treba da zna onaj ko već pliva u HR vodama?

Pre svega, da je u postindustrijskom društvu nemoguće sve izraziti brojevima (ili: kvantifikovati) i da se danas sve više vrednuje holistički pristup, odnosno „nos za prave stvari”.

– Nije dobro kada je profit sam po sebi cilj, znajte: novac je uvek posledica ponašanja oličenog u viziji i misiji kompanije, i u transparentnoj i kvalitetnoj mreži unutar i okolo nje. Uloga HR menadžera je i koordinacija svih inputa i odnosa u kompaniji, i ka društvu. Ne gledajte u prošlost nego u budućnost! Sad vam treba inteligentan pristup koji vodi računa o kvalitetu a ne o kvantitetu: to je nova tranzicija a vi ste taj ključ koji menja svest – poručuje Gisi.

Jelena Jovanović


[objavljeno u Politici NM i Politici Online: 22.03.2007.]

~~~

- If profit is self-purpose goal, it is not very good: profit should be consequence from behaviour in vision and mission. Also, from network inside and around company, network that is transparent and excellent.
Role of HR manager is to coordinate all the inputs and relations inside the company, and towards society.
Dont look into the past, look into the future!
What you need is new intelligent approach which considers quality, not quantity. This is a new transition, and YOU ARE THE KEY for mind shifts – says Ghisi.