Facebook Trivia: INTIMA

Ako vas već nisu mangupi ispitivali za slike i kontakte na facebooku, ne znači da i neće.
Ali baš kao što postoje pitanja koja zadiru u privatnost i na koja ne morate odgovarati čak ni onda kada je situacija mnogo ozbiljnija - poput neprimerenih pitanja na razgovoru za posao , tako ni na ova, u manje formalnim situacijama, ne treba odgovarati.

¡No Pasarán!

Isto kao što nećete reći svoju lozinku za email, tako imate pravo da, ukoliko osetite da stvari NISU u redu, ne pojašnjavate ništa što ima veze sa intimom. Iako mnogi tvrde da je facebook zapravo napravio globalnu pomamu za self-advertajzingom, to šta je intima odlučujete vi!

E sad. Logično je primetiti: ako ne želiš da te pitaju za to, ni ne postavljaj onlajn.
A pa ne bih se složila...

Facebook je mreža za povezivanje i deljenje sa prijateljima. Pitanja sa neke druge strane (poznanici, likovi koje srećete usput, šef i sl) ne moraju biti dobrošla. To što facebook još uvek nema potpunu kastomizaciju za feature "photo albums" jednostavno ne znači da morate svačiju radoznalost zadovoljiti. Biće i tog feature-a pre ili kasnije...do tada, možete se ograničiti samo na nivo privatnosti "friends only" (vrlo preporučljivo).

I sasvim je normalno da niste NAJBOLJI drugari sa SVIMA koji su vam na listi prijatelja, zar ne...
Da pojednostavim stvari. Ako je nešto onlajn, ne znači da svako po tome može da kopa i da PITA kada mu nešto nije jasno. Odnosno, da vi morate da budete "transparentni" .
Ne smetnite s uma da je svet pun primata i da čak i u onlajn svetu neokorteks je limit - to kaže Economist: Even online, the neocortex is the limit.

Šta kažu statistike?

Pored toga što ima mnogo ljudi koji imaju više od 400 prijatelja, efektivne i stabilne odnose moguće je održavati sa svega 150.
Kako navodi facebook insider , prosečan korisnik muškog pola sa 120 prijatelja ostavlja u proseku 7 komentara na slike, statuse i na zidove prijatelja, odnosno piše poruke i chatuje sa 4 prijatelja.
Ženski pol sa 120 prijatelja kada koristi FB, ostavlja u proseku 10 komentara na slike, statuse i zidove i četuje sa 6 prijatelja!
Ukoliko imaju 500 prijatelja, muški korisnici svoju usage kvotu uvećavaju za 10 komentara na slike, statuse, i zidove, dok kod pola sa tradicionalo višim SQ ta kvota se udvostručava.

I ko je onda više sklon networkingu, a ko broadcastingu sopstvenog života, hm...?

Zapamtite...

Ne diskutuj o svojim passwordima, ne odgovaraj na pitanja koja zadiru u privatnost :)
I obrnuto: ne pitaj ljude kako pamte šifre i s kim su u zagrljaju na slikama (šta te briga ;)

Dakle, susreta onlajn populacije će biti sve više, mislim pre svega na neformalne kao što je Open Coffee .

Utisci sa najsvežijeg online susreta na kome sam ja bila:
Beogradski tweetup, stvarno lep susret :).

Cheers,


PS. Open Coffee je na facebooku takođe - a od Eniaca očekujemo da ovih dana (što pre da bi ljudi stigli da se organizuju ako je zaista reč o 4. martu!) potvrdi mesto & vreme...

Ovo nije priča o Miladinu

šta sve možeš kad si državino vlasništvo :)



Pošaljite mene u US, evo obećavam da ću nekom p*** polomiti!! :D

Ako je država za njega dala $ 1 mil to znači da je on sada njeno vlasništvo i da može dalje da se s njim radi šta 'oćeš...utrapiš Rusima na ime starog duga, daš na tender, pokloniš u zamenu za Kosovo, uvališ nekom tajkunu za free upotrebu i možda razmnožavanje loze (ako ćale vredi milion, a tast težak 500, rast može biti eksponencijalan... )...
A možeš i da ga potrošiš u dnevno-političke svrhe. Npr. da drži govore na dočeku sportista, vodi neki dosadni skupi reality show, smeje se sa supa iz kesice, urgira da se smanji potrošnja struje za vreme SEKE, pregovara sa sindikatima koji štrajkuju....svašta mo'š... Zašto čovek nema svoj website pa da se prijavim na mailing listu da vidim kako ON razmišlja :ppp
Tu je zato facebook grupa: Extradite Miladin Kovacevic

Ima ih i koji su uputili javni poziv Vladi RS - blogowski - One million euros baby. Mislim da je red već poduži... :)


Ako neko možda ima (razumnu) primedbu tipa "Da bi se neko proglasio krivim mora prvo da bude osudjen, pa posle toga slede epiteti...kriminalac i sl..." evo odgovora jednog od pravnih eksperata sa moje friend liste na facebooku:

Tačno, ali da bi se neko osudio sudovi, drzavni organi, ambasade, DKP predstavnistva moraju da rade svoj posao i da ne krše vlastite zakone..
Znači da naši organi rade svoj posao, ovaj covek se do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka ne bi ni mogao naći na teritoriji Srbije (ne bi mu ambasador izdao lazni pasos)...i onda ne bi ni bilo priče, niti diskusije u ovom slučaju...

I sad sve te nestašluke mladog Miladina i ambasadorova kršenja zakona treba da plate poreski obveznici, ali zato nema para za trudnice, decu s ulice....Priča je malo šira, pitanje je političko i u ovom slučaju fakat je da nema priče o pretpostavci nevinosti, jer ovo i nije priča o Miladinu, već o tome kako funkcioniše naš sistem.


Vlada Srbije je ostala dosledna svom brendu: kao i ranije, štiti prestupnike onda kada joj to odgovara.

Snowman

DEFINICIJA BLOGA :nikada do sada nije otkriven način da se tako malo kaže tako malom broju ljudi.

Budućnost je počela: sa vama ili bez vas?

(možete slobodno odgledati ovaj video u porodičnom miljeu)


Klip je objavljen juče na facebooku i smesta spontano podeljen zato što je zaista izvanredan. Hvala kolegi Martinu Kovaču iz Etargeta na ovome :)



Integralni tekst je takođe ovde na mom blogu, objavljen aprila 2007. godine. Video remiks je napravljen nešto kasnije. U početku je sam tekst išao kao viral budući da je prvi put predstavio Carl Fisch kao uvodno predavanje na početnoj godini studija, a članovi međunarodne mreže menadžera i preduzetnika XING preneli na forume.


Ovde je link ka blogu autora ovog sjajnog video klipa The Fisch Bowl.
Blog je nastao kao razvojna podrška osobolju škole Arapahoe High School nedaleko od Denvera (Kolorado, SAD), a potom prerastao početnu ideju "trećeg mesta" gde mogu da se nastave razgovori početi licem u lice u školi. Godine 2006. ovaj blog je proglašen za najbolji u sferi obrazovanja.



Namera predavača Karla Fiša bila je da priča o budućnosti i tehnologijama, da podstakne VIZIJU među učenicima.


Sadržaj je remiks rečenica iz dela nekoliko autora: David Warlick , Thomas Friedman, Ian Jukes, Ray Kurzweil .

Preuzmi PowerPoint fajl.



Sada kada znate, šta ćete VI uraditi po tom pitanju? :-)


Cheers!

PUTOKAZ: članci o rebrendiranju Srbije

U narednih nekoliko dana iskoristiću priliku da na svom blogu prenesem mišljenja sa diskusije koja se razvila u SAM grupi na Linked In. Iz nekog razloga komentari pristigli poslednjih nekoliko dana na temu rebrendiranja Srbije nisu vidljivi. Na sreću, pošto sam postavljač teme, sve odgovore dobila sam i u inbox.


Ostanite u toku i pogledajte šta je dosada osvanulo:


O brendiranju i utiscima sa Okruglog stola izvestili su


* Saša Jovanović

* Dragana Đermanović



Tema brendiranja Srbije prisutna je i izvan ekipice koja se na okruglom stolu udostojila pojaviti i postaviti pitanja.


* Miljan Premović: članak "Brend Srbija"

* Think Serbia, članak "Gde je strategija"

* Brandophobia u tri slike "Brendiranje Srbije, čin XYZ" , Brendiranje Srbije, i u čestitki za srećnu recesivnu 2009

* Miodrag Kostić o zakonima brendinga



Da u blogosferi nije i ne može ništa ostati tajna dokaz je i Belgraded.com web vodič kroz Beograd i Srbiju na engleskom jeziku koji u nanovijem članku razmatra isto pitanje

*Rebranding Serbia - how to advertise country like product?



Ključna stvar je upravo ono na šta nije bilo razgovetnog odgovora na BrandFair-u:

Acknowledging the possibility that there is something wrong with your product and trying to remove those things is something that the Ministry of tourism and those involved in ‘re-branding Serbia’ tend to forget. Good news is that this part actually doesn’t cost all that much.
(Viktor Marković, Belgraded.com)


Cheers!

Liderstvo: 13 zapovesti Kolina Pauela

Budući da ovi saveti idu kao viral, pre svega sa Linked In a potom i po blogovima kao što je blog Trine Roach Creating Tomorrow, pogledajte i sami o čemu se radi. Tajna uspeha, po Pauelu, ne postoji: uspeh je rezultat pripreme, teškog rada i učenja iz grešaka.

Inače, ono Kolin Pauel oštro zastupa (na kraju, tako je objasnio svoju ostavku na mesto generala US vojske, pored stava da NIKAKO ne ostajete sa onima sa kojima se suštinski ne razumete) je ultimativno pravilo karijernog razvoja:
Konstantni optimizam umnožava vašu snagu.

Odnosno: perpetual optimism is a force multiplier.

VREME JE: 7 praktičnih saveta

I TO NIJE SVE!

KLIKNI ZA ETARGETOV VODIČ OVDE

pozdrav,

JJ

Managerialism: šta je to onlajn reputacija?

...Kako stvari trenutno stoje, top menadžment globalno gledano tek je krenuo u avanturu razumevanja onlajn sveta.

Održavanje veza sa uticajnim blogerima kao važnu stavku u upravljanju reputacijom preduzeća prepoznao je svaki deseti CEO, podaci su iz istraživanja “Risky Business: Reputations Online” sprovedenog prošle godine u 62 zemlje Evrope, Amerike i Azije.

Paradoksalno u vezi sa opažanjem značaja bloga kao društvenog medija i blogera kao ljudi od uticaja na javno mnjenje (tek svaki deseti je svestan), više od dve trećine ispitanika plaši se za reputaciju svoje kompanije i smatra da najveći rizik predstavljaju upravo onlajn aktivnosti.

Pod ovim se pre svega misli na informacije koje cure i sabotažu od strane zaposlenih. Pomenuto istraživanje ( Weber Shandwick i Economist Intelligence Unit (EIU) pokazalo je da mnogi još uvek podcenjuju ove opasnosti.

Izazov digitalnih komunikacija se veoma oseća i skoro 6 od deset executive-a tvrdi da je veoma striktno kada je reč o upravljanju onlajn reputacijom i planira da ove godine bude još strožije!



DA LI I VI MISLITE LI DA SU DRUŠTVENE MREŽE NEBITNE?


Uprkos cilju koji imaju pred sobom, istraživanje je pokazalo da većina lidera i dalje nije konektovana sa svojim zaposlenima onlajn, pa čak i kada znaju da je kriticizam zaposlenih i curenje poverljivih informacija predstavljaju najveći rizik za reputaciju kompanije. Ovo su ujedno i faktori koji dele prvo mesto na listi najvećih glavobolja vezanih za digitalni poslovni svet.


Svakom trećem menadžeru poznat je slučaj da je neki zaposleni ostavio negativan komentar o kompaniji negde u nekom onlajn zapećku, dok se 66 % ili pretvara da ne zna za te slučajeve ili stvarno nisu svesni da se to dešava.

Tek svaki peti je pomalo zabrinut oko toga šta se sve o kompaniji može naći onlajn, na društvenim mrežama, sajtovima za video-sharing i drugim mestima gde se lako iskali bes. To što se neko žali na svog šefa, diskutuje o platama i pušta u promet poverljive informacije još uvek je u domenu slepe mrlje korporativnih lidera.


MEĐUTIM.....


Kada su upitani o benefitima interneta kao načina da se o reputaciji nešto sazna, dve trećine top menadžera izvestilo je da je najbolja svrha interneta upravo u tome da se istraži šta radi konkurencija (64%) i partneri (60%). Sledi upotreba interneta u svrhu prikupljanja feedbacka (63%) i istraživanja mogućnosti za novo zaposlenje 60%).
Teže je da će surfovati za CSR člancima, dobrotvornim društvima i aktivistima u NVO sektoru...




Ukorak sa nedostatkom svesti top menadžera o tome da onlajn rizicima treba (ipak) upravljati, što se medija tiče na vreme su shvatili značaj bloga.

Kako u svom najsvežijem postu navodi Dragana Đermanović, novi mediji (posebno blogovi i društvene mreže) imaju uticaj na veliki broj aspekata izveštavanja, kako na ton vesti i priloga, tako i na pravac u kojem se nadalje kreće tok misli uredništva i novinara, a posebno je vidljiv uticaj novih medija u delu brzine i dostupnosti vesti.
(podaci iz istraživanja agencije BRODEUR)



Iz ovih ukrštenih podataka, vidi se da blogovi i blogeri itekako utiču na novinare i urednike, a tek svaki deseti menadžer je toga svestan.


Cheers!

FINANSIJSKA KRIZA I INTERNET

...finasijska kriza? BEZ PANIKE!




Kako da vas nađu kupci u vreme krize


Finansijska kriza već je značajno skratila budžete za tekuću godinu. Ono što se šuškalo postaje ovih dana realnost – mnoga mala i srednja preduzeća već osećaju posledice stezanja korporativnih kaiševa.
Već sada postaje jasno da se mnogo toga može uraditi da se zaustavi pad i spreči krah: ono što je nekada bilo “učinite to radi razvoja posla” sada je posledja oaza “učinite to da ne biste propali”. Zato postavljanje svog posla na internet i privlačenje potencijalnih kupaca onlajn postaje sve češći način da se amortizuje gubitak postojećih.


Onaj ko se već potrudio oko svoje prezentacije na globalnoj mreži, zna koliko su važni posetioci. Jer, šta će vam sajt za koji niko ne zna?

Etarget je mreža za ciljano oglašavanje koja štedi budžete tako što mogućava da se link ka sajtu objavi 15 miliona puta tokom dana, i to potpuno besplatno - plaća se tek kad neko klikne na link.

Kako? Tako što će se reklama plasirati tako da odgovara ključnim rečima koje opisuju proizvod (1), i ono što kupca interesuje (2) a što vlasnici sajtova sami određuju u tri jednostavna koraka - ključnim rečima koje sami odaberu. Na taj način se kontekstualna reklama to jest tekstualni oglas VEZUJE za kontekst.


Zašto čekati da finansijka kriza dođe po svoj danak?
Kliknite odmah na etarget.rs i postanite vidljivi u onlajn svetu.

Kako se uključiti na Twitter

(I read Twitter, but you should join too!)

Twitter in Plain English from leelefever on Vimeo.
Pogledajte video, prostije ne može biti :)



Protekle noći svašta se na Twitteru izdešavalo, do te mere da su se neki od nas zapitali (veoma simpatično od Blogowskog:) "A koja je danas godina".

Danas je (zamis'i) ista godina kao i juče i prekjuče, naravno, a povod za ovakvu reakciju bio je novootvoreni profil političara i to ni manje ni više nego Bogoljuba Karića.

Sledio je profil Mire Marković sa jednim jedinim tweetom o tome kako joj je hladno i mora da zastane u metrou da drmne malo ruske votke.

Danas tokom obdanice kada je vampirima zabranjeno da izlaze srpski Twitterland se opasno iznenadio - pojavio još jedan misteriozan profil iza koga ne znamo ko stoji.
Ovaj lik izrazio je za početak želju za networkingom i pijenjem kafice sa Twitter korisnicima i za sada prati samo nas pet - Gagu Djermanović, Blogowskog, Eniaca, ITkutak i mene.
Pri tom mu je profil zatvoren za javnost pa mora da se šalje specijalan zahtev! Oh, rekoh li da se zove BIAoperativac. Nazdravlje! :)


Otud je sasvim na mestu preporuka Aleksandra Ratkovića u članku Twitter i politika u Srbiji:

"Pa, političari, ako ne želite da se neko posluži vašim imenom na Twitter-u, otvarajte naloge što pre i počnite da twitujete kako bi onemogućili “lažne” u startu."


Dakle, počelo je...
Tačno 7 dana nakon članka SOCIAL MEDIA: šta bi bilo kad bi bilo citirani (ili: "prozvani") Slobodan Marković takođe se priključio Twitteru! :)))
Ćapite ga ovde @smarkovic, sharuje neke tajne o gumenim bonbonama...:)


pozzzzz.......zzzz........zzzzz.....
zje
Kako sad mirno da spavam a da ne nadgledam šta radi Biaoperativac??!

Re:brendiranje Srbije

Da li se u svojoj zemlji osecate bezbedno?
Da budem iskrena, ja i ne bas mnogo. Razloga je dosta, ali cu se na njih vratiti nesto kasnije i pobrojati glavne.

Osecaj da vas svako moze prevariti

U nekom ranijem istrazivanju (od pre neku godinu) koje sam dobila iz TOS-a ( napomena: uprkos opstem stavu, Turisticka organizacija Srbije (TOS) ima veoma kvalitetne ljude i koliko znam ko god je sa njima saradjivao bio je zadovoljan - narocito mediji - obilje podataka, novinar na prvom mestu, promotivne aktivnosti koje u su u pravom smislu engaging...TOS se pokazao kao dobar distributivni centar informacija vezanih za Srbiju, i to ne samo za Beograd sto je posebno vazno zbog buzz-a oko "beogradizacije" Srbije).


Elem, koju godinu ranije otkriveno je da je jedan od glavnih faktora zasto se strani turisti ne vracaju u Srbiju kada vec jednom dodju - OSECAJ NESIGURNOSTI.


Da, da, dobro ste culi - strani turista se ne OSECA BEZBEDNO U SRBIJI.


Dekonstrukcija osecanja nebezbednosti

Pre svega na autobuskoj i zeleznickoj stanici u Beogradu.
Vec i vrapci znaju da ako uzmete taksi bas TU, kostace vas jedna voznja minimum 10 evra. Ako uzmete samo malo dalje, npr. u Nemanjinoj. Odnosno, ako znate za caku, kostace vas koliko bi i inace kostalo bilo kog drugog - cena je nadalje "gradska", jednaka za Beogradjane i ne-Beogradjane, gradjane Srbije i drugih zemalja.


Sinoc sam prvi put imala prilike da doputujem u Beograd nocu, pravo iz Bratislave i sa ovecim koferom. Iako zivim u centru, kada dodjete sa prtljagom i kada su ulice mokre i vode uzbrdo, dzaba sto postoje tockici - prirodno je da cete se opredeliti za voznju taksijem, ma koliko "kratka" bila.

Real Life Case

Dakle, znajuci za jadac, odvozala sam kofer do prve taksi stanice, na samom pocetku Nemanjine ulice, bas tamo kod ugla sa Sarajevskom.
Sela u taksi, rekla adresu...a onda je pocelo.

"Dorcol? PODSETITE ME MOLIM VAS GDE JE TO?", rekao je taksista bez blama.


...a sad minut tishine ovde, molim vas... :(

Nadalje je pitao GDE DA SKRENE (trebalo je desno, on je predlagao levo!) i naravno uspeo da me ne doveze direktno do stana vec da napravi omanji krug uokolo zadate adrese.

Potom sam ja donela odluku da mu ipak kazem da sam ODAVDE, cisto da ne misli da sam kao ona Plejbojeva zecica koju su 2003. godine odvezli od stanice do Beogradskog sajma (ukupno 2 stanice dakle) po ceni od 1.000 dinara...Pomenuh i strance i to "slobodno formiranje cena" koje cini ljude nesigurnim i nevoljnim da se vrate.


"E PA STRANACA MI NIJE ZAO. Kod njih je sve skupo", rekao je g. taksista i nastavio da se raspituje za pravac ka, zapravo najstrozijem, centru Beograda. (???!)


Da li se meni ucinilo ili je sasvim ok PREVARITI MUSTERIJU?
Da li sam ja luda ili je VARANJE STRANIH TURISTA POZELJNO dok se na varanje ne-Beogradjana MOZE GLEDATI I OVAKO I ONAKO?

Savim je svejedno sto g. taksista zapravo gresi i sto mi u Beogradu nikada nismo (bar ne a da ja znam) videli npr. popust u Zari od 70 %. I sto je mnogo jeftinije kupovati u inostrantsvu generalno (da ne pominjem sad US, raj za shopping).

Cemu to vodi?

Zasto bi se neko u ovakvom miljeu:

1. opustio i proveo dobro
2. ostavio dosta novca
3. pozeleo da se vrati i ponovo dobro provede i ostavi dosta novca
4. preporucio prijatelju Srbiju kao dobru destinaciju / napisao nesto dobro na svom blogu recimo


Takodje jedan od starijih podataka za koji ne znam da li se nesto promenilo je da u proseku strani turista u Srbiji ostavi 5 evra.

To je bilo u vreme kada nije bilo mnogo hostela, suveniri nisu postojali, a vodic kroz Beograd koje su napravile Komshe je tek bio lansiran (do tada nismo ni imali vodice na stranom jeziku).

Dok se ove sustinske i naizgled sitne stvari ne rese, osecanje dobrog provoda, sve nase lepe destinacije, tulumi i izvrsna gurmanska hrana bice kompromitovane.

Ovde je mapa Beograda za one kojima zatreba online.

VAZNO: Ovaj post nastao je kao odgovor na clanak na blogu Dragane Djermanovic Srbija kao brend II.