In any organization, two ingredients hold everything together: trust and coffee.Dumam već neko vreme (hihihihi....) koja je razlika između muškaraca i žena, i nekim čudom, stalno nailazim na izvore koji je na različit način objašnjavaju - ne samo da žene puštaju muvu da izleti napolje (a ne ubijaju rukom!) već su i po svojoj prirodi, u stvari - energičnije.
Ta energičnost ima svoje ekstreme, od "drama queen" do "entuzijazma koji inficira sve prisutne".
U svakom slučaju,
emocije i intuicija su pretpostavke liderstva za 21. vek (da se razumemo, sve je to davno otkriveno i razrađeno, a samo na našu sreću ili nesreću, treba da prođe jedna generacija dok se implementira...).
Pored toga, jedna žena nikada, baš kao ni jedna lasta oficijelno godišnje doba koje čekamo, ne čini organizacionu klimu drugačijom, odnosno na engleskom taj cilj za organizaciju glasi - to become flatter - dehijerarhizovana, fleskibilnija, brža.
Naravno - inovativna. Ili bolje: još inovativnija.
Tek dve žene na top pozicijama mogu da naprave razliku. Reč je o psihološkoj podršci koju tada pružaju jedna drugoj (opet, naravno, ako nisu sklone ekstremima poput pravljenja klika, prebacivanja krivice na druge, ogovaranja, ako nisu sklone ljubomori i rivalstvu, ili da budem preciznija - ako umeju to da prerastu. Ne kaže se za džabe da treba da se vrate u vrtić oni koji ne umeju drugačije)
Zaključak jedne studije koju sam nedavno čitala (opet
Harvardska online biblioteka, to mi je nekako super mesto za inspiraciju) je da 6 ili 7 žena na top pozicijama čak i u sektorima koju su tipično konzervativni i "muški" poput bankarskog, za vrlo kratko vreme mogu potpuno da preokrenu organizacionu klimu i učine korporaciju prijatnijim mestom za rad.
Sa stanovišta muškaraca, ili gospode "Opravićemo to" svaku stvar je vrlo zgodno racionalizovati i umanjiti jer se tako može "opraviti" to jest "rešiti".
Toni Robins , moja najnovija "ljubav" (ovo ide pod navodnicima jer ima ih koji tvrde da nikada nisu videli zaljubljenu novinarku :-) tvrdi da muškarci po svojoj prirodi zahtevaju i traže -
MIR. Dok ženski princip uzburka, stvara dinamiku i ponekad haos, muški princip je protivteža koja hoće da dovede stvar u mirno stanje. Bez obzira na pol, svi imamo oba principa, i u skladu sa dominacijom i razvijenošću istih biramo partnere. Ali to je manje važno, mada zvuči blesavo - da u suprotnom polu tražimo svoj odraz.
Inovacije ne nastaju dok je more mirno, to jest u "zoni komfora".
Inovacije i promene su baš naša stvar :) I
coopetition (takmičenje kroz saradnju i tj.
engl. competition + colaboration - ovo je reč za koju baš čekam da vidim kako će jezički puritanci prevesti na srBski ako ne običnim prostonarodnim kalkiranjem) je ženski princip.
I na sreću, vrlo ekonomski, vrlo tržišni i vrlo održiv!
ps. Ono što je slaba strana entuzijazma & emocija & inovacija je da su žene sklonije tome, bar se meni tako čini a vi me ispravite ako grešim, da zaboravljaju (naročito kad rade ono što vole) na - profit.
Sklone smo da se predamo nečemu sto volimo na uštrb nečega što možda manje volimo ali je isplativije...i to treba "opraviti"!
