Kako nas vide mediji: žene sa mudima

Čitam večeras intervju sa Magdom Janjić , i zapnem. Krenem, pa stanem. Pa se vratim da pročitam ponovo. Naime, u uvodniku za intervju Magda je, po rečima autora, ustvrdila da “žena sa mudima” može biti samo snažna žena, koja leči svoje rane, sama donosi odluke, a pri tome je i majka, umetnica, ljubavnica.  Dakle: žena sa mudima. 

Engleski jezik poznaje ovu frazu u dve varijante:  "chicks with dicks" što je oznaka rodne/seksualne prirode, i "she's got balls" što je u engleskom jeziku značenje najpribližnije onom koje je upotrebljeno u Wannabe magazinu. 

Nakon kraće i kreativne brainstorming sesije u Facebook grupi Jezičke nedoumice (update: celu diskusiju, valjda najveću dosad i najzabavniju,  su obrisali moderatori grupe) problematika izraza "žena sa mudima" sa Milošem Krnetom iz Mreže Crnjanski  postala mi je donekle jasnija. Značenja su u 21. veku izmenjena. 

Potrebno je biti veoma oprezan sa ona ima muda, ili u drugoj varijanti: žena sa mudima.

Ako ovo čujete, uobičajeno je da se to razume kao pozitivan znak i značenje koje je preneseno a ne doslovno. Ono što je opasna implikacija, i što je u drugom planu, nalazi se u tome da biti zaista dobar u nečemu jeste nešto što je odlika muškaraca.

U 21. veku ovo značenje je veoma nefer i veoma izvrnuto. Sada kada postoje medicinski dokazi da su žene jače od muškaraca, pitanje je dana ili sata kada će muškarcima početi da se dodeljuju ženski atributi da bi se pohvalila njihova snaga.  

Budući da je fraza „žena sa mudima“ ovoliko nakrcana značenjem, ja lično je ne bih koristila!  Srećna sam da lično poznajem impozantan broj žena koje su jake/prelepe/pametne i čast mi je da ih imam za prijatelje. 
Zaista bi mnogim muškarcima atribut da su „kao žene“ trebalo dati kao kompliment, nipošto kao uvredu.

Nažalost  biće potrebno da Dunavom prođe još mnogo vode dok se ovo ne dogodi u Srbiji. Da budem iskrena, mislim da je potrebno češće ustati u odbranu žena.  I ceo ovaj gendered leksikon koji implicira probleme prethodnih generacija trebalo bi da bude redefinisan.  „Ona ima muda“, ma stvarno, o čemu se tu radi? Testisi su znak snage, hrabrosti,  integriteta, istrajnosti? Šta je sledeće? Šminkaćemo se barutom?!

Jednom sam imala prilike da se smejem opasci koju je neko napravio za koleginicu:  ona je neko veliko jaje.  Mislilo se na korporativno jaje, dabome. Lično ne verujem da je imati nešto među nogama a veličine grejpfruta  posebno dobro i ugodno.  Biti jaje na korporatvnoj lestvici ovde je upotrebljeno u značenju moći: ona ima moć. Kada smo kod oznaka muških spolovila, ni mediji nisu izuzetak. Aleksandar Tijanić je ne tako davno imao kolumnu sa tag-linijom kurčevito. 

Nisam feminista niti sam ostrašćena. Samo mi čini da nam treba više pozitivnih, ženskih reči.  Da treba senzibilizovati govor tako da bude više u skladu sa percepcijom koja je smenila nekadašnju dominantnu patrijahalnu. 

Naročito u medijima. U medijima nam treba više sluha za žene.  Jer žene ne zaslužuju da ih se tretira kao (fejk) transseksualce.

Feminizam u stvari nema ništa sa životnim stilom ili načinom na koji zarađujete za život. Ima veze sa onim tananim stvarima vezanim za način na koji vidite svet.  Jezik to samo prati.

Novinarstvo i drugi demoni: izazovi novih medija

Upravo je u toku Internacionalna nedelja studenata u Beogradu koja će trajati do 16. avgusta.
Ove godine dobili su i podršku Saveta Evrope a moto ovog letnjeg skupa koji se po treći put održava u Beogradu je IZAZOV PROMENA.


Izazivamo dakle - konvencije. Tako sam barem ja shvatila temu okruglog stola na kome sam danas, ljubaznošću Marka Andrejića, medijskog koordinatora ISWIB i Bovan consulting, bila pozvana.

Ukratko, skupu u spartanskih 10 am prisustvovalo je iznenađujuće mnogo mladih ljudi, studenata i NGO aktivista specijalizovanih ili sa željom da se jednoga dana bave novinarstvom i komunikacijama. UPDATE:
TANJUG izvestaj http://bit.ly/36v3ky



Izazovi pred novinarima u informacionoj eri

Da podsetim, govorim iz perspektive nekoga ko je proveo značajan period u novinarstvu (dec, 2002 - jul 2008) i ko je i dalje proizvođač sadržaja, od ovog bloga, i Etarget bloga, i spisa na Bašti Balkana, do klasičnih i manje klasičnih PR saopštenja i najava, prezentacija i predavanja (e-trgovina, iswib, i u najavi BlogOpen 2009).

Ne verujte nikome ko vam kaže kako nove tehnologije i novi načini komunikacije donose neke neznamkakve promene :) Ono što je zaista novo je mogućnost instant feedbacka i direktnije veze sa vašim čitaocima i kupcima. A sve ostalo je isto od kad postoji sveta i veka - komunikacija i networking postojali su i za vreme pećinskih ljudi (kada je trebalo objasniti gde se nalazi recimo sveža srnetina), i za vreme Robinzona Krusoa (kada je trebalo naći zajednički jezik sa Petkom) i za vreme Mate Hari (dobro, ona nije baš dobro komunicirala to što radi, znamo kako je završila).

Ovo je kultura deljenja. Dobrodošli u zajednicu ZANIMLJIVOG ZNANJA. Na sceni su generacije koje ne mogu da čitaju novine a da ne twitnu link ili da ne podele zanimljivost sa prijateljima na Facebooku. Kako se čulo iz publike, tu su i oni koji i dalje vole da rakomadaju nedeljne novine pa ih čitaju porodično i za doručkom (ograničavajući se na deljenje sadržaja samo sa fizički pristunima). Takođe, ne malo njih kupuje print jer LEPO MIRIŠE. i sve se slažem! Ali dominantno na globalnom nivou je stravično ubrzanje protoka informacija koje se dogodilo tako što su geek-ovi počeli nesebično da dele znanje jer znaju da ono što danas jeste, sutra nije, i ako se ne podeli i ne zabeleži nećemo moći da napredujemo, a sutra dolazi već nešto novo... (ovo je moja slobodna interpretacija kako je došlo do toga da znanje postane s jedne strane besplatno, a s druge preskupo kada je na renomiranim fakultetima i kada se može kasnije naplatiti i isplatiti).

Dakle, dobrodošli u kuluturu deljenja sadržaja koji su zanimljivi, viralnih kampanja za koje se posle ne sećamo šta su ono kao reklamirale (big deal ako je smešno :), zaštite prava na internetu sa Creative Commons modelima licenci, i poznatih i nepotznatih autora koji web pune svojim sadržajima - tek tako, za DŽ (počev od Wikipedie, najveće svetske enciklopedije sa 10.000 članaka na 260 jezika).

Uvek se setim kad pričamo o novinarstvu i "recikliranju tekstova" odnosno obradi i preradi postojećih sadržaja (koji ponekad mogu da izazovu i pravi hejt koji zbog ugleda ovog bloga neću citirati i linkovati, ili pak diskusiju o web biznisu u Srbiji ) one čuvene rečenice iz 90tih "In world full of copycats try to be original" koja je išla na čestikami-suveniru a na kojoj je bio prikazan red šarenih mačaka i jedan pas.

Šta se dešava kada uđete u društvene mreže?

Može da vam se dogodi da iskusite šta konkretno znači steći i korisiti svoj network . Ivanu Bevcu je recimo baš večeras pošlo za rukom da dobije na Twitteru odgvore na prilično komplikovano pitanje o procentima i odnosima kod korisnika interneta u nekoliko evropskih zemalja. Možete takođe, ako ste dobro povezani, plasirati ideje i gledati kako rastu i realizuju se kao što imamo prilike da vidimo sa GEEK PARADOM koja se iz kineskog restorana gde smo Kalkulus i ja klopali putem mobilnog telefona sa Twittera, tokom nekoliko meseci, proširila na Facebook i stekla širu podršku (a da pri tom niko od nas dvoje koji smo frazu skovali nije mrdnuo prstom realno, osim što smo je ponekad twitovali u raznim kontekstima. Ja verujem da će do ove parade i doći i radujem se tome danu :)
To je inače plastično objašnjen pojam think-tanka koji stoji i u prezentaciji (slajd sa nacrtanim mačkicama)


Novi tip novinara otprilike izgleda umotan u kablove i gedžete, sa serumom istine (marite li, novinari??) i antigravitacijskim čizmama. Meni se slika veoma dopada i našla sam je proletos na blogu Dragane Đermanović. Evo je opet, obratite pažnju na detalje :)

Neki kažu da ne postoji bolji način da se kaže manje i to za manji broj ljudi od bloga i blogovanja. Ne bih se složila, razlika je suštinska - blog je probrani sadržaj za birani auditorijum. Nije svaki za svakoga i ne treba svi da vode blog (npr. oni koji nisu spremni na feedback).

Moć Twittera i bloga prikazana je na jednom od slajdova: u pitanju je pozivnica za underground žurku o kojoj NE SME da se bloguje, twituje i sa koje ne smeju da se postavljaju fotografije, mnogo smešno :)

To što se uprkos novim tehnologijama, pojačanoj demokratizaciji, i viralnim slikicama koje oslikavaju stanje stvari viđeno iz nečijeg kreativnog ugla (parodija na Sin City sa kontroverznim biznismenom M. Miškovićem - ako downloadujete ppt videćete je u punoj veličini, u jednom je od slajdova na početku) ne menja mnogo toga, ima itekako veze sa medijima. Onima koji su se odrekli svog uticaja.
Onima koji su rešili da ne budu prusutni online i onima koji čekaju da vide da li će Rupertu Mardoku poći za rukom da naplaćuje online sadržaje i da izneveri stara a stvori neka nova očekivanja kod publike koja je navikla da to godinama ima besplatno - više o tome u Wave magazinu.

Šta nam je činiti?

Nadam se da današnjom diskusijom nismo naveli ove mlade da se umesto novinarstvu posvete online komunikacijama ili ne daj bože marketingu :) Ono što je zajedničko već sada i što treba da rade i novinari je da dele svoje sadržaje, prikupljaju informacije na mestima gde se dele sadržaji (dosadna sam sa Twitterom, znam) i reaguju na informacije koje im se dopadnu ili ih zaintrigiraju nekom akcijom!

Sve je manje istraživačkog novinarstva, sve je više ISTIH vesti u MORU medija - kako je to moguće ako je protok informacija brži i gušći nego ranije?


Mislite o tome ;)


Ps. Moderator okruglog stola danas bio je Zoran Stanojević sa RTS-a, a učesnici su Vedran Ivanković - TV produkcija Downtown Films, Jelena Jovanović - Etarget, Andrea Sušić - eKapija i Ivan Rečević - Hugemedia.

FLASH BACK: Dada Vujasinović

Iliti: Novinarstvo i drugi demoni (2)

U Novoj 2009. godini povodom novinarstva i drugih demona mogle bi da se odmotaju neke od najstravičnih stvari koje smo nasledili iz devedesetih. Predmet pokrenut nakon smrti novinarke Dade Vujasinović nije arhiviran, a kako piše današnja Politika, okružno tužilaštvo u Beogradu uskoro će izaći sa stavom u vezi sa smrću ove novinarke.
I ne samo to, republički javni tužilac Slobodan Radovanović najavljuje brzo razrešenje svih dilema oko Dadine smrti:

„Sigurno ćemo uraditi sve što je do nas (...). Pojavljivale su se razne priče u vezi s tim poput one da su u slučaj upletene tajne službe. Ako se utvrdi da je tako, javno ćemo to reći. Nismo imali zadrške ni da to kažemo u slučaju Slavka Ćuruvije“, kaže Radovanović.

Šta je u svemu ovome „bubble“?
Dokazi su tokom 14 godina nepipanja predmeta i nepozivanja svedoka počeli da čile, a u nekim slučajevima i fizika je odradila svoje. Barutne čestice su npr. izgubile svojstva, a otac nastradale novinarke još uvek nije saslušan....



Dada Vujasinović o poeziji ratnog lidera

Citiraću samo jedan detalj iz knjige „Svedočenja iz obeščašćene zemlje“ objavljene u Torontu 1995. godine, kada Dada Vujasinović upoznaje Radovana Karadžića.

Karadžić političar, Karadžić pesnik i Karadžić psihijatar tri su lika u osnovi potuno identična. Ali, možda o Karadžiću kao čoveku, ipak, najviše govori njegova poezija. Njegovi stihovi su često morbidni, poređenja bizarna, misao destruktivna i sputana banalnim rimama. Ilustrativan je često citiran stih iz pesme ’Vladislav i smrt’:

„Usmrćen, eto, bez metka i noža, sad leži opružen ko jagnjeća koža“.

Jedan Karadžićev kritičar je zapisao kako su njegovi stihovi razlog više za borbu protiv velike Srbije, jer bi u njoj ova literatura bila obavezna lektira.

(kraj citata)


Palačinka Dr.Dabić

Kako je pre nekog vremena procurelo na Twitteru, u nekoj palačinkarnici na Novom Beogradu pojavio se novi specijalitet: palačinka „Dr.Dabić“. Vrlo verovatno baš u komšiluku gde je Radovan Karadžić aka David Dabić pevao u lokalnom bircuzu pesme o sebi.
Sada zvuči patološki kada se povežu činjenice da je na svom sajtu ovaj 'lekar i iscelitelj' objavljivao poziv za lečenje seskualne disfunkcije parova (ali samo ako oboje dođu) i čak davao savete za lepotu i večnu mladost.
Jer, dok je bio samo pesnik koji Dadi Vujasinović u „Šumatovcu“ zabranjuje da u tekstu napiše da je proveo vreme u kazamatu (i to onda kada su, kako Dada kaže u članku, Izetbegović i Šešelj to korisitili kao reklamu), rekao je i sledeće:

„Prema Frojdu, književnost kao delatnost je sumblimacija razornih instikata, to jest drskost da se piše predstavlja na neki način intervenciju u poslove Boga“.

A da li je drskost da se pita šta je bilo sa onima koji su drsko pisali? Da li je drskost pitati zašto je država Srbija sa svojim polugama vlasti i kakvim god da je ipak nacionalnim zakonodavstvom, DO DANAS, 14 godina nakon nerazjašnjene smrti ĆUTALA o tome ko je intervenisao u poslovima Boga i ko je odgovoran za smrt Dade Vujasinović??


However, ja ću novine čitati kao i dosada, sporadično, a po TV aparatu ću i dalje slagati fascikle i papire. Očekujem da moj Twitter ispunjava svoju informativno-zabavnu funkciju kao i dosada. Ne samo zato što se ovom servisu za mikroblogovanje prethodne noći prodružio i prvi srpski političar. Čekirajte: Twitter – Čedomir Jovanović.

A novinari, i posebno mlade i odvažne novinarke, uvek će imati moju podršku. Ja nisam bezveze odstupila, ali onaj ko je ostao mora i treba da ima beneficirani radni staž!

poz

JJ

Novinarstvo i drugi demoni

Jedno od pitanja koje sam dobila nakon puta iz Sarajeva ticalo se poređenja BiH sa Turskom. Za mene i iz mog nomadskog iskustva, ovo je neuporedivo. Turska, užasno bogata zemlja kojoj se neće u EU jer su sve teške tekstilne industrije oursourceovane u nju odavno, i jer se zbog problema sa Kiprom to pitanje ni ne stavlja na dnevni red, i BiH, područje sa 300.000 invalida rata, 100.000 mrtvih i 3 entiteta koji izbore i sada u 21. veku dobijaju na osnovi "nama je duži", nikako nisu za poređenje. Ostaci gelera na kućama u Baš Čaršiji i high-tech Bodrum nipošto ne idu u isti koš. A čovek koji nije video ni Bosnu ni Tursku bio bi, možda, sklon da pretpostavi da je to isto.

Da nije bilo poverenja u ovu pretpostavku, do pitanja ne bi došlo.
Hajde da vidimo kakva su ta jaka uverenja koja su u korenu naših pitanja.

O ovome sam već pisala, ali nije naodmet: PARADIGME su skupovi opštih stavova koji upravljaju našim ponašanjem (pa otud i pisanjem) i koji utiču na NAČIN na koji vidimo svet. Ove skupine svesnih i podsvesnih stavova uticaće i na selekciju podataka, selekciju tema o kojima pišu novinari (ako imaju mogućnost da biraju), i na selekciju onoga što čuju odnosno - prečuju. Ovo su užasno jaki i ne previše brojni (nema ih mnogo, osnovni su) sudovi, verovanja, stavovi i uverenja koja se retko preispituju. Otud su opasni ako se na njima ne radi. A govore mnogo - kroz svaku aktivnost koju preduzmemo.

Što se novinarstva tiče, čak i kada nije decidno izrečen stav o nečemu, često je sam odabir činjenjica i u izveštavanju neobojenom autorskim stavom i bez dodatka interpretacije, sam po sebi indikativan i govori o tome kakva osoba stoji iza toga, kog je nivoa profesionalizma, a ponekad, nažalost, i koliko je plaćena i kakav je urednik.

Ti opšti stavovi o kojima se ne razgovara ponekad su duboko intimni i nesvesni. Ali provejavaju iz teksta. Kao i iz pitanja koja su postavljena.
Ukoliko novinar krene sa predrasudama na put, vrlo je logično da po povratku sa puta izbaci putopis u kome priča kako ga u Hrvatskoj niko nije zaklao a ni dirao. Gde su tada urednici, pojma nemam. Ali je teško za varenje, žasu skroz.

Neću sad da kažem da onaj ko nema širinu i potrebno znanje da se bavi novinarstvom ruši ugled i profesije i medija. I da je poštenije je da se bavi nečim drugim.
Neću, jer sam pre svega ubeđena da imamo medije (i lidere) kakve zalužujemo.
Koliko su naši mediji dobri ili loši zavisiće od toga u kojoj meri se i koliko često osećate kao vanzemaljac.
(Otkriću vam: ovo će naša ekipa predstavnika srpskih medija sa putešestvija u Sarajevu razumeti - jedan aerodromski razgovor otkrio je da smo svi u čudu zbog toga što "ispadamo" naivni i osećamo se kao bića s druge planete usled masovne podrške onome za šta mi smatramo da su gluposti i nečovještva).

Vratimo se na pisanje: budući da interpretacija onoga što smo videli i čuli manje-više ne podleže racionalnom, veoma je važno kakvi su nam filteri kroz koje primamo svet i kroz koje ih kao novinari dalje u taj isti svet puštamo. Na čemu počiva naše razumevanje sveta i onoga o čemu pišemo.
To znači da je veoma važno kakvi smo ljudi i da li ćemo u nastavcima u putopisu opovrgavati svoje rođene predrasude ili ćemo zaista dodati vrednost time što smo videli i pisali o nečemu NOVOM. Šta god da je to.

Ono pitanje o BiH i Turskoj sa početka...pretpostavite sami otkud to.

A koliko putujemo....
Lično, poznajem ljude koje putovanja nisu obogatila i koji su vraćali nepromenjeni. Pitanje je dakle ne samo koliko znamo, već i koliko smo spremni da se menjamo, da učimo i koliko smo opušteni ili homofobični. Koliko pretpostavljamo a koliko istražujemo.
Sasvim privatno: outcome mojih putešestvija bio je taj da sam izgubila kompleks Srbije. To jest, uvidela sam da nismo ni najbolji ni najgori, već smo jednostavno narod sa manje istorijske sreće (koliko ratova je bilo u prošlom veku?).
Ljudi su svuda isti, a psihološki mehanizmi učenja putem pokušaja i pogreške negde su osnaženi zakonima, a negde nisu. I to je to, zato je negde lakše biti tajkun. Zato je negde poželjno biti u stanju da prevariš ili proneveriš. Generacije su potrebne da se ova matrica (filteri) promene - da se jedna greška ponovi, i postupak kazne da je sledi takođe. Ne govorim sada o filterima koje nosimo iz porodičnog miljea, ali mehanizam je isti - ono što je nagrađivano biće društveno poželjan model ponašanja.

Bez obzira čime se bavite, zapitajte se u čemu vas ohrabruju. Kao pojedinca i kao deo neke zajednice (esnaf, grad, region, bilo šta čega se osećate delom).

Nedostatkom sankcije ohrabruje se greška. ALI: drugačiji model će biti na snazi ne onda kada greške prestanu, već kad sistematski počnu da se ohraruju DOBRE stvari. Ne da se preko uspeha pređe ćutke, a da se na greške galami - ovo dvoje mora da ide u sprezi, inače se može dogoditi da više niko ništa ni ne pokušava da učini iz straha od greške i nejasnoće oko toga šta je dobar put. Skoro je na jednom nedavnom skupu bilo reči o tome zašto je okej biti dobar. Imam osećaj da je to sledeća velika tema.

Otud pisanje success stories nije nimalo bezveze, i ako mediji uopšte imaju ambiciju da menjaju svest naroda (tj. ako to nije preambiciozno) onda moraju da se ponašaju kao lučonoše i da traže nove puteve i osvetljavaju ih. Prenošenje informacija neće izgubiti na ceni time što će se u spektar tema uvrstiti i pozitivni primeri, bilo da je to šta imaju članice EU od učešća u ovom ekskluzivnom klubu, bilo da je reč o bilo kojoj drugoj, nepolitičkoj, vrsti uspeha.

Know-how i WIIFY su neprocenjivi. Isto važi i za one koji pišu blogove - ako pretenduju da imaju obavezu istinitosti i objektivosti i izveštavaju kao novinari.

WEB PUTOKAZ - BLOGOSFERA

Šta treba da zna onaj ko želi da počne da bloguje? O čemu treba da vodi računa pre nego što klikne PUBLISH na svoj prvi post?

Blogosfera je otvoren sistem. Iako otvoren, on ima svoje uzuse i svoja pravila. Na sreću, i ona su stalno-u-nastajanju & revidiranju (filolozi znaju za termin "otvoreno delo").
Ipak, evo nekih.



Stara dobra "opšta mesta":


1. Blog je sjajna alatka da uvećate svoju vidljivost i svoje kompanije
2. Putem bloga možete sresti i upoznati mnoge sjajne ljude
3. Sharovanje podataka uvek je dvosmerna ulica, i što više dajete više ćete dobiti
4. Blogosfera vrvi od pisaca i čitača. Vrlo je verovatno da ćete u mnogo slučajeva imati blagonaklone reakcije. Ali od onih koje budu negativne, najviše ćete naučiti.
5. Prvi rezultati skoro nikada se ne pojave odmah. Ako ste skriboman ili STVARNO imate nešto da kažete svetu, ovo vam neće smetati ;)




You GOT to know how :)

1. Budite RELEVANTNI. Efemerna proza, recepti, gedžeti, politika, putovanja, umetnost...sve dolazi u obzir.
2. Targetirajte svoje pleme istomišljenika. Ili ga pronađite - time što ćete biti ultimativno relevantni.
3. Ne plašite se da kažete to što imate, da citirate i linkujete. Ipak, ostanite pozitivni koliko god je to moguće - jedino tako se stvari mogu promeniti na bolje, a ne na gore.
4. Ne plašite se da koristite alatke koje pružaju blog platforme; kačenje slika, blogrole, vidžeta ili ankete (poll-ovi) učiniće vaš blog atraktivnijim a vas pametnijim ;)
5. Pratite statistike poseta blogu - u proseku oko 10 puta više čita blogove nego što ostavlja komentare.


i ne manje važno....


Klopke u blogosferi

1. Blogeri nisu novinari i neće uvek biti objektivni.
2. To što sada svako može da "komunicira poruku" ili "izveštava" ne znači da to radi dobro; uvek će postojati potreba za profesionalnim PR-ovima i novinarima.
3. I kod nas i u svetu još uvek su retke kompanije koje blagonaklono gledaju na blogovanje. Izuzetak je IT industrija i bliske joj (Sun, Microsoft, A51, Veza.biz..) ali se još nisu stekli uslovi da se blogovanje proglasi masovnim pokretom. Odnosno: oni koji rano rane dugo će čekati da (svima) svane.
4. "Uzgajanje ljubičastih krava", pamet, humanost i genijalnost u blogosferi neće umanjiti količinu gluposti na svetu. Dobar blog izaziva zavist - računajte na to pre nego što ga podelite sa kolegama.
5. VAŽNO: Blogeri mrze spin isto kao i da budu spinovani.
Po svojoj prirodi blogovanje je demokratsko i promoviše slobodu javne reči.



SPECIJALNI DODATAK: preuzmi besplatno knjigu "Blog osnove"(na srpskom)

Republished INTW: Kjell A.Nordstrom

"Srpski biznismeni će propasti bez inovacija"

(dr Kjel Nordstrom, guru novog svetskog biznisa)

Inovativnost i bogatstvo uvek idu zajedno. U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete biti sve siromašniji

Jelena Jovanovic


Centar "Sava", u snežni beogradski petak bio je premrežen ljudima sa narandžastim pantljikama "OC Conferences" oko vrata. Sa dobrim razlogom: vreme je, činilo se svima, da nam neko dođe i pokaže kako se zapravo uživa u kapitalizmu. Autori bestselera "Fanki biznis" i "Karaoke kapitalizam", Jonas Riderstrale i Kjel Nordstrom predvode novu generaciju evropskih gurua biznisa, krčeći svoj put kroz haos u ekonomiji, stekli su istinsku globalnu naklonost. Našli su se na 21. mestu najuticajnijih ljudi u menadžmentu još 2003. godine, a dr Kjel Nordstrom je od 2005. na 15. mestu! Dr Kjel Nordstrom je počeo karijeru kao istraživač na polju fizike. Posle toga, taj švedski doktor ekonomije postaje profesor na menadžment školama i univerzitetima i konsultant velikim multinacionalnim kompanijama, kao i svetski predavač koji pruža izuzetno inspirativnu platformu i utemeljene razloge za one koji bi da rade stvari na način drugačiji od onoga kako se oduvek radilo.

Kako kapitalistička "mašina" zapravo funkcioniše, kakvo ponašanje taj mehanizam nagrađuje u svetu biznisa, i gde nas to vodi?

- Kapitalizam je po svojoj prirodi izvežban da razdvoji efikasne od neefikasnih, kompanije i pojedince podjednako, i samo ga to zanima - da li je nešto privlačno i seksi ili je prilagođeno tržištu. Nemojte da pokušavate i jedno i drugo, to neće uspeti. Pogledajte na primer "Al Italiju", ili "Dženeral motors". Teško to ide. Efikasni uspevaju, neefikasni propadaju. Efikasni možete da budete na dva načina. Prvi je da budete atraktivni i idete na emocije, kao Luj Viton, ili BMW koji ima tim ljudi koji se bavi samo time da se vrata na automobilu zatvaraju što tiše i da unutrašnjost ima prijatan miris. Naravno, svaki model je drugačiji, jer to je ono što hvata na emocije. Uđeš u auto, sedneš i kažeš aaah... i to košta 150.000 evra. Pa i nije tako mnogo za ovakav auto, pomisliš. Drugi način je da se prilagođavate, kao "Tojota" ili H&M i da stalno izbacujete nove i nove proizvode. Kvalitet se podrazumeva, ali tu je važno brzo reagovanje. Karaoke klub gde sve vrvi od kopiranja je utočište za institucionalizovane imitacije. Samo mašta i inovacije mogu društvo, pojedinca ili kompaniju da izbace u prvi plan.

Budući da 24 časa, sedam dana u nedelji živimo umreženi u informacije i da smo zasuti reklamama koje igraju na emocije, kako se snaći, a ostati normalan, i još uz to - profitabilan?

- Percepcija je bitna i ona prodaje proizvod, pa i vas ako sebe gledate kao produkt na tržištu rada. Čak iako su vam performanse slabije, uspećete ako ste seksi. I obrnuto, ako ste najbolji u tome što radite, uspećete, bez obzira na izgled, u stvari, nikad nije bilo bolje vreme da se bude ljudska vrsta! To može da bude i raj - za kupca koji ima neograničen izbor mogućnosti, al i pakao za onoga ko hoće da stupi na tržište i opstane. Na delu je ono što ja zovem "potpuna personalizacija ljudskog projekta":
Statistika je pokazala da dve trćine stanovnika planete živi u gradovima, i taj trend će se nastaviti, jer nema sile koje ga ometaju. Sve je više samaca, a sve manje klasičnih brakova. To menja tržište, smanjuje pakovanja (sad imate gotova jela za jednu osobu), menja pristup u marketingu, a uz neprekidni priliv ljudi sa svih strana sveta, menja i naše navike i stopu nataliteta. Nije potrebno da vam roditelji žive u istom gradu i čuvaju decu, nije potrebno da se odreknete karijere radi podmlatka. U svetu smo individue koje prave decu i žive po sistemu monogamije, ali u sekvencama - verni smo jednoj osobi, pa drugoj, pa trećoj... Primera radi, Švedska je prva po natalitetu u Evropi, iako u Stokholmu ima najviše samaca! Takvo krajnje individualizovano tržište nagrađuje spremnost da se bude drugačiji, inovativan, različit od drugih. To je univerzalni ekonomski zakon uspeha.

Kako onda postati i ostati inovativan i zašto menjati tim koji dobija odnosno proizvod koji danas ima kakvu-takvu prođu?

- Novac, vrednost, blagostanje mogu biti stvoreni samo i jedino kroz inovacije. Zašto postoji razlika u bogatstvu među državama? Zato što su jedne inovativnije od drugih! Inovativnost je nagrađen oblik ponašanja. Inovativnost i blagostanje uvek idu zajedno! U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete postati siromašniji, a zatim još siromašniji, i sve siromašniji. Uslovi u kojima živite biće sve gori, umesto da se kapital i bogatstvo uvećavaju. Ne vidim da je to mnogo dobra opcija za Srbiju. Bolje je da se što pre priključite inovacijama u softveru, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, a vidim da se to i dešava. Koliko sam čuo iz razgovora sa ljudima ovde, Srbija se zaista trudi da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to što vam se sada čini kao "treba da", vrlo brzo će da se dogodi. To je normalizacija odnosa i regulative.

To je svima nama dobro poznata priča, a kakav ste vi lično utisak stekli, ko će te inovacije da pokrene i vodi kad smo i dalje malo po strani u odnosu na svetske tokove i tržišta?

- Moj osećaj je da, opet na osnovu razgovora sa ljudima, ovde imate problem sukoba generacija. S jedne strane postoje mlađe generacije, pretežno žene, koje su veoma progresivne, vrlo optimistične u pogledu razvoja, i nimalo romantične kada je reč o istoriji. S druge strane, tu su starije generacije, pretežno muškarci, koji neguju romantičan odnos prema istoriji, još maštaju o Titu i vremenu kada je sve bilo dobro, i kada su svi bili zajedno... E baš zbog toga sam siguran da će Srbija vrlo brzo postati potpuno integrisan član Evrope. Pogledajte Kinu, Indiju, Ameriku. To su velika i inovativna tržišta. Evropa će ubrzo postati mala i bogata kao Luksemburg. Moramo da budemo svi dobro konektovani i da sarađujemo ili ćemo propasti. Postaćemo beznačajni u tom novom svetu.

Obavljeno u dnevniku BIZNIS, broj 52, utorak - 18. decembar 2007.

www.biznisnovine.com


Pretplata na Biznis novine

Cheers!

Miss

scope of searchlight

Citala sam negde da je na globalnom nivou trend da se sve vise novinarski posao radi iz redakcije, a sve manje in vivo. Prosto je neobicno da se cimas da ides medj ljude, do te mere da moras da objasnjavas - zasto nisi ispred kompjutera. U eri digitalizacije informacija to mu dodje sasvim prirodno, da ih skupljas sa web-a. Naravno, to ima opravdanje, brze je i jeftinije.

E, ali moraju novinari i medju ljude...


Zato je Outsource moja omiljena rec :)
To kazem kad me zovu na telefon, iz redakcije ili sa neke trece strane, a ja na kafici sa komunikacijama, konsultantima, preduzetnicima, management trainee-ima, i ostalim sagovornicima za dodatak Posao.
„Kako, nisi u redakciji?”
„Radim u outsorce-u” :)

Umori se covek objasnjavajuci da nije sve u tome da cuvamo zidove 24/7 i copy/pastujemo vesti sa web-a ili sa agencija.
Za autentican clanak racuna se iskustvo, perspektiva, principi i svest o tome da, u stvari, novinarstvo interpretira svet.

Addiction...

Novinarstvo je, to sam toliko vec puta rekla da verujem da nije tajna, poziv koji te uzme celog! Daje puno, jedan odlican framework za sve sto hoces da radis u zivotu - citanje, pisanje, zapitkivanje...kokteli, kolaci, lepi magazini, kafica u sred dana....pa putovanja, upoznavanje novih ljudi i obicaja (oh, plus uvid njihovu stampu!), novi horizonti, saznanja i dozivljaji.

Veoma je tesko nanizati dane koji lice jedni na druge.


Nikada mi se nije dogodilo da krenem na vikend, ili na put, bez svescice, i aparata za snimanje glasa i slika. Ne mogu ni da zamislim situaciju da ne pisem i ne zapitkujem! Kako to bwe ljudi....odu kuci i ne misle na posao. Ja se svoje slobodno vreme provodim s novinama ...i novinarima :-))
I jay-cees, naravno.

E sad...gde je tu balans?!

Odavno ja govorim, novinarstvo je POROK.

vest: GROM spalio ljubavnike!

BEOGRAD, 31.oktobar 2006 - Bojan Z. (33) i Mirjana M. (36) iz Beograda povredjeni su kada ih je udario grom dok su vodili ljubav na makishkoj strani Ade Ciganlije!

Ljubavnici su stradali ispod zalosne vrbe u nedelju uvece kada je veliko nevreme zahvatilo Beograd. Kako Press saznaje, ekipa Hitne pomoci odvezla ih je sa opekotinama potpuno gole u Urgentni centar, odakle su prebaceni u Centar za opekotine u Zvechanskoj ulici!
Posle ukazane pomoci, Bojan je pusten kuci, dok je Mirjana zadrzana na lecenju.
Dezurni lekar potvrdio je da je Mirjana smestena na Odeljenje intenzivne nege, ali da joj život nije ugrožen.
- Pacijentkinja je svesna, može da jede i komunicira sa osobljem. Povrede koje je zadobila su teske, ali ocekujemo da ce se brzo oporaviti. Posete zasad nisu dozvoljene, ali za nekoliko dana rodbina i prijatelji moci ce slobodno da je obilaze - potvrdio je dezurni lekar bolnice u Zvecanskoj ulici.

Kako saznajemo od izvora bliskih istrazi, neposredno posle prijema povredjenih ljubavnika u bolnici se dogodio skandal!
- Mladji gospodin je došao u bolnicu i raspitivao se za zdravstveno stanje povredjene Mirjane M. Osoblje bolnice mu je saopstilo na kom je odeljenju i potom ga zamolilo da preuzme njenu garderobu. Medjutim, medju zenskim stvarima koje je preuzeo bili su i muski odevni predmeti. Kada su mu objasnili da stvari pripadaju njenom muzu, on je zaprepasceno rekao: "Pa, ja sam njen muz!"

Tada su morali da mu saopste da je Mirjana povredjena u trenutku dok je u prirodi vodila ljubav sa kolegom sa posla - navodi nas sagovornik.
Prema tvrdnjama dobro obavestenog izvora, muskarac je zadobio lakse povrede jer je bio u ulozi "provodnika" . Zena je obnazena lezala na travi, dok je muskarac u trenutku udara groma bio na kolenima. Ispostavilo se da je elektricitet samo prosao kroz njegovo telo, a potom udario u njegovu nagu koleginicu. Muskarac je imao vise srece i zadobio je samo lake povrede, dok je njegova partnerka izvukla deblji kraj - navodi naš sagovornik.


~~~
Damn Love!

Belgrade, SEE Europe, Oct 31st, 2006 -
Man and woman, Bojan (33) and Mirjana (36) from Belgrade, were hurt two days ago when thunder striked them while they were having sex by the riverside in Ada Ciganlija, part of Belgrade known as the biggest and most visited picnic area. They were under the willow three during the storm.

According to newspapers, they were transported to Emergency Hospital, in totaly naked and pretty roasted condition. Soon, Bojan was let to go home, and Mirjana was kept in Hospital for treatment. The Doctor alleged Mirjana's life is out of danger and she is resting in intensive care: „She is concious, she can eat and communicate by now. Mirjana have got really bad hurts form the thunder, but we expect her to get well soon! For the moment, she is not allowed to have visitors, but her family and friends will soon have the opportunity to visit her”, said doctor in charge.
But..The ourageous scandal happened shortly after lovers got to the hospital.
Some young gentleman entered and asked about Mrijana's health condition, saying he was her husband. Nurses told him where Mirjana is allocated, and then asked if he can take care about her clothes. Among her female items, he found some items belonging to the oppostite sex! He asked and was told the items are possesion of Mirjana's husband. Then he cried in shock: BUT I AM HER HUSBAND! It was obvious they had to tell him the truth: Mirjana was hurt during the sex she had with her co-worker.
According to well-informed source, man was less hurt because he had a role of a conductor. Woman lied down on the grass, and man was on his knees when thunder striked. It seems the electricity passed through his body only to hit in his naked co-worker. Man was more fortunate to have just few simple wounds, but his mistres had, apparently, really bad luck.

~~~