Shift Happens 2.0

Drugari,

kakav je osecaj biti deo revolucije koja je u toku?

:)

čekajuci vladu: znamo šta ste radili na Fejsbuku :)

Drustvena mreža dostupna na www.facebook.com u predizbornim i postizbornim danima bila je jedno od najvrelijih (a ipak kulturnih) mesta na internetu, posluživši mnogima kao velika oglasna tabla na koju se moglo okačiti (ne)raspoloženje izazvano izbornim rezultatima, psovke, pesme, prozivanja i komentari. I to ne samo među „običnim korisnicima“.

Velimir Ilić, ministar pređašnji a potom i kandidat za šefa države, ima ubedljivo najveći vizibilitet: najviše ga spominju i kude, a samo Vesna Pešić, koja je takođe na FB, regrutovala je impresivan broj korisnika da se učlane u grupu „Ilić Velja najveći je selja“ Velimir Ilić, ako ništa drugo pokazao je zapanjujuću doslednost u oponiranju protivnicima uključivši se i sam u rad grupe „Ilić Velja najveći je selja“ gde je predstavljen kao „ministar za lokalnu zajebanciju u Vladi Srbije“, kao četrdesetogodišnjak koji se bavi atletikom i ovcama, sve usput gradeći bolnicu, i kako navode pokretači grupe, „svakog petka peva čačanskoj kafani Morava“.

Rasprava u koju se V. Ilić uključio 3. maja u pola pet izjutra potaknuta je izjavom da svaki ministar koji ne bi mogao da ponudi dokaze da su mu novinari silovali ovce kao što ih je prethodno optužio, trebalo bi da podnese ostavku, a u samo dva koraka došlo se do „Miškovićevog leba“, (opet) seksa, zaposlenja i pitanja da li baš ministar treba da ide da se svađa sa svakim koji se s njim ne slaže. Veselo, zar ne? Već 4. maja u jedan popodne g. Ilić je napustio grupu...

Mlađan Dinkić izdvaja se ubedljivo najsadržajnijim profilom: na njegovoj stranici postavljena je biografija, ne samo poslovna već i ona koja se tiče izleta u muziku sa grupom „Monetarni udar“. Bez komentara i uobičajenih aplikacija, ovaj marketinški potez je providan – profil „ne diše“, što je u stvari jednako ukusno koliko i veštačko cveće, a slično je i sa Tadićevom i Koštunicinom stranicom.
Nasuprot tome, Vesna Pešić i Čedomir Jovanović od izbora na ovamo, barem što se Fejsbuka tiče, samo „knjiže“ nove fanove i jedva da za nešto drugo preostaje vremena.

U momentu nastajanja ove male postizborne revizije, gđa Pešić danima je imala „ kontinuirani nagon na povraćanje, od Dačića na televiziji”, dok je predsednik LDP-a uspešno regrutovao članstvo za grupe “Stop rasizmu”, “Stop borbi pasa”, “Stop zloupotrebi dece”, “LGBT prava”, “Podrška Amnesti Internešnel u borbi za ljudska prava”. Poglavar SRS igrao je poker sa Željkom Ražnatovićem, i to po svemu sudeći neuspešno budući da su najbolje rangirani Arkanovi saigrači u pokeru (što se lepo vidi kad se ode na njegov profil) - Vojislav Koštunica i Osama Bin Laden.

Ne manjka ni novije parlamentarne istorije: na stranicama grupe “Nikada više” izlistani su svi otkupi sabranih dela Laze Kostića, od 2001. do danas – za one koji su propustili: kada knjige prodaje Centralna otadžbinska uprava Ministarstvu za ekonomiju i vlasničku transformaciju, onda je cena 410.000 dinara. Na nekoliko klikova odatle je Tito koji skuplja glasove koliko je “hot” i da li bi mu dale, za to vreme Nebojša Bakarec u svom profilu citira sam sebe i svoju poeziju, dok Herkul Poaro i Franjo Tuđman četuju iz sve snage. A vi?

heheh..

Pozzz...

WTF?!! Sexy politicar?! :)

...sledece pitanje je, logicno, A STA JE TO.

Americki predizbori, na kome su birani delegati prosli su proslog utorka, decembar vaistinu daleko, a okrsaj se u demokratskom bloku vodi oko toga (hihihihihi...): ko je najSeksi, dal Hilari dal Barak Obama, moj favorit jos od maja kada sam zdraknula u njegov studentski govor, ili bolje reci, performans, ljubaznoscu Jerry Weissman-a, ex CBC novinara, konsultanta i predavaca mekih vestina u Silikonskoj dolini i shire.


Ovo me jako podseca na Generalnu Skupstinu JCI u Geteborgu, hihiihi...to je trebalo videti, jedan momak (iz Belgije) i dve cice (Nemacka, Turska) nadmetali su se za glasove kandidata, i to: smanjem poreza na kondome i pivo, PODSTICAJNOM (aaaa....pokaznom al uctivom rrrr...RIGHT NOW!) politikom i tome slicno.

Parola je bila: neka pobedi najseksijastiji, i daaamn...verujte mi da je bilo smesno! Urnebesno dobro!

Na ovo me je podstakla frsiko otvorena tema na Forumu definitivno najboljeg domaceg web-navigatora Krstarice - obratite paznju na to kako se seksualnost komunicira medju nasim biracima i da li uspeva - procenite sami OVDE .

U medjuvremenu pogledajte spot I GOT CRUSH....ON OBAMA.
Ovaj spot nasao se dosad na stranama CNET, Financial Times, The LA Times, The New York Times, the Associated Press, Reuters i magazina Forbes, pa red je i kod mene na blogu ;-)
Videlo ga je preko 100 miliona ljudi u ovom trenutku, a bice zanimljivo pratititi statistike do decembra kada su izbori. THE izbori. Aaah....:)


Tim koji stoji iza ovog poduhvata (u nastavku ima i Obama Girl VS. Guilanni Girl...) je, dakako, tim kreativaca & profesionalaca BarelyPoltical.com
Jedan od njih je moj drugar sa MySpace.

pspspsps...idu lokalni izbori....:))))

BIZ PUTOKAZ: kafei za preduzetnike

Budući da su, prema nacrtu "Strategije konkurentnosti i inovativnosti MSP (malih i srednjih preduzeća) za period 2008-2012" nadležnog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja najavljeni znatni pomaci u pogledu registracije firme (tj. biće online ;-) i drugih mera podrške, kako finansijskih i tako i nefinansijskih (edukacija, subvencionisanje za uvodjenje standarda i dodatni konsalting, olakšice pri obezbedjenju garancija za kredite i davanje hipoteke...) i budući da je, što se tog formalnog dela tiče, najavljeno "sve na jednom mestu" (moj omiljeni one-stop-shop, uhu!), hm, ne bi loše bilo da, osim oko magazina, novina, pripadajućih im sajtova i foruma na webu, postoje još neka mesta gde bi preduzetnici mogli da se sretnu.

Za one koji imaju ideju i još čekaju da prelome, SADA je vreme da čekanje privedu kraju.

Evo šta je Kjel Nordstrom, sa Jonasom Riderstralom koautor knjiga Karaoke Kapitalizam i Funky Business, povodom preduzetništva rekao:

"Preduzetništvo je stav, način ponašanja.
Baš kao u sportu, to je stav koji je odlučujući za rezultat. I isto tako, slično sportu, uzori i idoli igraju važnu ulogu u oslobađanju volje, u motivaciji, u uticaju na ponašanje (igru). U mnogim zemljama preduzetnici nisu ovenčani lovorikama. Očigledno, i ovde mediji imaju centralnu ulogu.
Druga stvar oko preduzetništva je da pokažete ljudima da vi ne morate sve sami da uradite! Možete unajmiti ljude koji će vam pomoći skoro u vezi svega, računovodstva, logisitke, proizvodnje i tako dalje. Ključno je da se fokusirate na JEDNU stvar, a to je vaša ideja. Ostalo možete pazariti od drugih.
I treća, izuzetno praktična stvar, je da se preduzetnici međusobno povežu, da se kreću po mestima gde će moći da sretnu one koji bi želeli da postanu poreduzetnici. U Holandiji ima nekoliko „Preduzetničkih kafea“ gde se preduzetnici sreću sa drugima, sličnima, i zajedno provode vreme"

( preneto iz decembarskog broja magazina PREDUZEĆE br.55-56, namenjenog preduzetnicima. Ovaj magazin je iz porodice Ekonomist Media Group )

...Za sada, poneki Wi-Fi kafići u Beogradu zaista tu i tamo već funkcionišu kao kancelarije, ali...:-)


______________________________________

“To be an entrepreneur is an attitude.

Like in sports. It is the attitude that is central to the performance. Similarly to sports role-models/idols play an important role in unleashing peoples will/drive/attitude. In many countries we do not celebrate our entrepreneurs. Obviously media plays a central role here.
The second thing about entrepreneurship is to show to people that you do not have to do everything yourself!! You can hire people that help you with almost everything... accounting, logistics, manufacturing etc.

The key is to be focused on ONE thing, your idea. The rest you can buy from someone else.

A third, very practical thing, is to bring people together so entrepreneurs can meet there who would like to become an entrepreneur. In Holland there are several “Entrepreneur-cafes” where entrepreneurs met and those who would like to become entrepreneur can hang around.”

Kjell A. Nordstrom, coauthor of books "Funky Business" and "Karaoke Capitalism", by now globaly known bestsellers about daring to be different in Copycat World.

Republished INTW: Kjell A.Nordstrom

"Srpski biznismeni će propasti bez inovacija"

(dr Kjel Nordstrom, guru novog svetskog biznisa)

Inovativnost i bogatstvo uvek idu zajedno. U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete biti sve siromašniji

Jelena Jovanovic


Centar "Sava", u snežni beogradski petak bio je premrežen ljudima sa narandžastim pantljikama "OC Conferences" oko vrata. Sa dobrim razlogom: vreme je, činilo se svima, da nam neko dođe i pokaže kako se zapravo uživa u kapitalizmu. Autori bestselera "Fanki biznis" i "Karaoke kapitalizam", Jonas Riderstrale i Kjel Nordstrom predvode novu generaciju evropskih gurua biznisa, krčeći svoj put kroz haos u ekonomiji, stekli su istinsku globalnu naklonost. Našli su se na 21. mestu najuticajnijih ljudi u menadžmentu još 2003. godine, a dr Kjel Nordstrom je od 2005. na 15. mestu! Dr Kjel Nordstrom je počeo karijeru kao istraživač na polju fizike. Posle toga, taj švedski doktor ekonomije postaje profesor na menadžment školama i univerzitetima i konsultant velikim multinacionalnim kompanijama, kao i svetski predavač koji pruža izuzetno inspirativnu platformu i utemeljene razloge za one koji bi da rade stvari na način drugačiji od onoga kako se oduvek radilo.

Kako kapitalistička "mašina" zapravo funkcioniše, kakvo ponašanje taj mehanizam nagrađuje u svetu biznisa, i gde nas to vodi?

- Kapitalizam je po svojoj prirodi izvežban da razdvoji efikasne od neefikasnih, kompanije i pojedince podjednako, i samo ga to zanima - da li je nešto privlačno i seksi ili je prilagođeno tržištu. Nemojte da pokušavate i jedno i drugo, to neće uspeti. Pogledajte na primer "Al Italiju", ili "Dženeral motors". Teško to ide. Efikasni uspevaju, neefikasni propadaju. Efikasni možete da budete na dva načina. Prvi je da budete atraktivni i idete na emocije, kao Luj Viton, ili BMW koji ima tim ljudi koji se bavi samo time da se vrata na automobilu zatvaraju što tiše i da unutrašnjost ima prijatan miris. Naravno, svaki model je drugačiji, jer to je ono što hvata na emocije. Uđeš u auto, sedneš i kažeš aaah... i to košta 150.000 evra. Pa i nije tako mnogo za ovakav auto, pomisliš. Drugi način je da se prilagođavate, kao "Tojota" ili H&M i da stalno izbacujete nove i nove proizvode. Kvalitet se podrazumeva, ali tu je važno brzo reagovanje. Karaoke klub gde sve vrvi od kopiranja je utočište za institucionalizovane imitacije. Samo mašta i inovacije mogu društvo, pojedinca ili kompaniju da izbace u prvi plan.

Budući da 24 časa, sedam dana u nedelji živimo umreženi u informacije i da smo zasuti reklamama koje igraju na emocije, kako se snaći, a ostati normalan, i još uz to - profitabilan?

- Percepcija je bitna i ona prodaje proizvod, pa i vas ako sebe gledate kao produkt na tržištu rada. Čak iako su vam performanse slabije, uspećete ako ste seksi. I obrnuto, ako ste najbolji u tome što radite, uspećete, bez obzira na izgled, u stvari, nikad nije bilo bolje vreme da se bude ljudska vrsta! To može da bude i raj - za kupca koji ima neograničen izbor mogućnosti, al i pakao za onoga ko hoće da stupi na tržište i opstane. Na delu je ono što ja zovem "potpuna personalizacija ljudskog projekta":
Statistika je pokazala da dve trćine stanovnika planete živi u gradovima, i taj trend će se nastaviti, jer nema sile koje ga ometaju. Sve je više samaca, a sve manje klasičnih brakova. To menja tržište, smanjuje pakovanja (sad imate gotova jela za jednu osobu), menja pristup u marketingu, a uz neprekidni priliv ljudi sa svih strana sveta, menja i naše navike i stopu nataliteta. Nije potrebno da vam roditelji žive u istom gradu i čuvaju decu, nije potrebno da se odreknete karijere radi podmlatka. U svetu smo individue koje prave decu i žive po sistemu monogamije, ali u sekvencama - verni smo jednoj osobi, pa drugoj, pa trećoj... Primera radi, Švedska je prva po natalitetu u Evropi, iako u Stokholmu ima najviše samaca! Takvo krajnje individualizovano tržište nagrađuje spremnost da se bude drugačiji, inovativan, različit od drugih. To je univerzalni ekonomski zakon uspeha.

Kako onda postati i ostati inovativan i zašto menjati tim koji dobija odnosno proizvod koji danas ima kakvu-takvu prođu?

- Novac, vrednost, blagostanje mogu biti stvoreni samo i jedino kroz inovacije. Zašto postoji razlika u bogatstvu među državama? Zato što su jedne inovativnije od drugih! Inovativnost je nagrađen oblik ponašanja. Inovativnost i blagostanje uvek idu zajedno! U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete postati siromašniji, a zatim još siromašniji, i sve siromašniji. Uslovi u kojima živite biće sve gori, umesto da se kapital i bogatstvo uvećavaju. Ne vidim da je to mnogo dobra opcija za Srbiju. Bolje je da se što pre priključite inovacijama u softveru, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, a vidim da se to i dešava. Koliko sam čuo iz razgovora sa ljudima ovde, Srbija se zaista trudi da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to što vam se sada čini kao "treba da", vrlo brzo će da se dogodi. To je normalizacija odnosa i regulative.

To je svima nama dobro poznata priča, a kakav ste vi lično utisak stekli, ko će te inovacije da pokrene i vodi kad smo i dalje malo po strani u odnosu na svetske tokove i tržišta?

- Moj osećaj je da, opet na osnovu razgovora sa ljudima, ovde imate problem sukoba generacija. S jedne strane postoje mlađe generacije, pretežno žene, koje su veoma progresivne, vrlo optimistične u pogledu razvoja, i nimalo romantične kada je reč o istoriji. S druge strane, tu su starije generacije, pretežno muškarci, koji neguju romantičan odnos prema istoriji, još maštaju o Titu i vremenu kada je sve bilo dobro, i kada su svi bili zajedno... E baš zbog toga sam siguran da će Srbija vrlo brzo postati potpuno integrisan član Evrope. Pogledajte Kinu, Indiju, Ameriku. To su velika i inovativna tržišta. Evropa će ubrzo postati mala i bogata kao Luksemburg. Moramo da budemo svi dobro konektovani i da sarađujemo ili ćemo propasti. Postaćemo beznačajni u tom novom svetu.

Obavljeno u dnevniku BIZNIS, broj 52, utorak - 18. decembar 2007.

www.biznisnovine.com


Pretplata na Biznis novine

Cheers!

Miss

VREME JE: 7 navika srećnih ljudi

Sedam navika srećnih ljudi

Oni imaju pozitivan stav prema zivotu - stav "ja to mogu". Bez težnji i ambicija nikada nećete osetiti ukus uspeha.

Oni se pozicioniraju tako da su sreći na dohvat ruke. Ne plaše se da se pridruže kreativnom mnoštvu. Setite se kako homoseksualci i boemi utiču na privredni razvoj: oni putuju svetom povezujući probleme na jednom kraju sa rešenjima na drugom.

Ovi pojedinci na drugačiji način sagledavaju stvarnost. Otvorenog su uma, ali dobro znaju ko su i šta su. Naći sebe podrazumeva da ste spremni na potragu. Pri tom je to put koji traje čitav život, a ne vikend semnar o osećanjima.

Srećni ljudi su proaktivni. Kao i uspešne kompanije, oni se menjaju pre nego što su na to prisiljeni. Oni znaju da prošlost ne mogu da promene, ali zato budućnost mogu.

Poslednja tri principa? Ovi pojedinci vežbaju, vežbaju i vežbaju. Promena ponašanja iziskuje da reprogramirate svoj mozak na uspeh i bogatstvo. Dakle, jedini način da obezbedite promenu jeste vežba.

Da bismo uspeli moram o prestati da se ugledamo na druge. Takmičimo se sa sobom; imitacija ne vodi nikuda. Zavirite unutra. Koliko znamo, put u budućnost možda i završi u Silikonskoj dolini, ali u ovo možete biti sigurni - on mora proći kroz vašu dušu i vaše vrednosti.

Uspeh znači ostvaiti imitatore karaoke kapitalizma daleko iza sebe. Prestanite da pevate pesme iz prošlosti i počnite da pišete stihove sutrašnjice: inovirajte ili propadajte. Moramo da odlučimo da li ćemo pisati istoriju budućnosti ili bit puki posmatrači buduće istorije?

******
Braćo i sestre,

Ne podešavajte vaš aparat na ovu frekvenciju. Isključite ga ili vas neće biti. Ne prihvatajte imitiacije niti ograničenja. Postojite s razlogom. Imate moć i prava. Uzmite konce u svoje ruke, vi to možete. Uspešni regioni, korporacije i ljudi znaju da je uvek bolje biti prvoklasna verzija sebe nego drugorazredna verzija nekog drugog. Oslobodite um, a ostalo će doći samo po sebi.

Da li ste razumeli?

powered by Jonas Riderstrale & Kjell Nordstrom - KARAOKE KAPITALIZAM, by PLATO

!!
Kjel u Srbiji: www.kjellusrbiji.com


Voli vas

Miss

;-)

Age of Flatism

My learning point (VS. some Serbian girls never grow up :-)

„The way to avoid being caught in the storm is to identify the confluence of factors and to change course – even though right now the sky is blue, the winds are gentle, and the water seems calm.
Don’t be fooled by the calm.
That’s always the time to change course – not when you are just about to get hit by typhoon.”

(Thomas L. Friedmann)

SPOTLIGHT
NASA Earth Observatory : SUNSET on FLAT world

Some of the most breathtaking views of Earth taken from space are those that capture our planet’s limb.
hen viewed from the side, the Earth looks like a flat circle, and the atmosphere appears like a halo around it. This glowing halo is known as the limb. Viewed from satellites, space shuttles, and even the moon, the image of this luminous envelope of gases shielding the life on our planet from the dark, cold space beyond rarely fails to fascinate us.

The two images above show the Earth’s limb captured by astronauts on the International Space Station.
The first is a view of the limb at sunset. The surface of the Earth appears as a dark disk at the bottom with the blackness of outer space draped over the top.
Below that image is a glimpse of the barren moon through the Earth’s limb. With no atmosphere, and therefore no limb of its own, the edge of the moon arcs crisply against the backdrop of space.

Views of the Earth’s limb are as functional as they are beautiful. The Shuttle Columbia (STS 107) carried the Shuttle Ozone Limb Sounding Experiment-2 (SOLSE-2) as a demonstration of new limb-viewing technology that will be used on the next generation of meteorological satellites to monitor ozone change. )

Vrlo lično: naš zaravnjen svet

Evropa je tesno mesto, a biti dobar komšija je vrlo IN. Moja blesava i diskonektovana familija, kakva god da je, ne ponosi se ni poreklom (a mogli bi im se ište), ni imovinom, ni genima (i Jonas Riderstrale tvrdi da su mešanci –HIT), već jednom sasvim srednjeevropskom osobinom.
Naime, moja draga tetka koja je ušla u devetu deceniju vrlo je ponosna što se „naša familija nikada nije svađala sa komšijama”. (Ovo je, kako letos saznah od Veronike Seitz, menadžment trainee-ja WAZ–a kojoj sam imala prilike da budem „domaćin” par dana u Oglasnom sektoru Politike, „vrlo nemački” običaj, takođe.)

O džizs.
Naravno, moja familija ..tja. I nije mnogo u Srbiji.
Bar ovaj ženski deo familije koji volim da citiram. Nisu ovde rasli, i nisu imali komšije (phuu...neću ni da im pomenem političku orjentaciju, imate da pogađate jedared...) koji puste kuče da pišne baš na tvoj prag (sic!) a ne napolju kao što je (valjda) red (neću sad da pominjem da su u NY city parkovi za kučiće i decu razdvojeni – iz higijenskih razloga). Nisu u win/lose sistemu, osim kad gledaju serije i navijaju, i ne socijalizujuju se ogovaranjem Drugoga koji je „uvek loš”.
U stvari, ogovaraju se samo međusobno, ali to onako rođački, da je bilo sreće neki od tih igrokaza i imitiranja mogli su završiti na kontestu za najkreativniji home–video.
Ima drugih tema za priču.

Nažalost, ovde još rastu (obrazuju se, zapošljavaju, s njima izlazimo na izbore...) ljudi koji su pred svetom jedno, a iza zatvorenih vrata zaverenici protivu komšija. I sebe samih. I svojih prijatelja, ili „prijatelja”.
Prepoznaju se tako što, hahahaha, obično idu u trojkama ...

Ah, šala
(:za detalje pogledati sabrana dela Ilije Čvorovića).

Ali stvarno, nekako smo navikli da živimo u stešnjenoj i zgusnutoj Evropi i da, ako smo proaktivni, maksimalno iskoristimo tu šansu (Isnt it so posh to take full advantage of being Europian?).

Moć navike je čudo: u gusto naseljenom prostoru, to čak i u teoretskim onlajn crash–kursevima OESCE–a imate kao default statement, imate dva izbora: da budete adaptibilni i prijateljski raspoloženi (jbg, mi došli u miru, kad ono....:) ili da ratujete.
Građanski, decenijama, paramilitarno.
To je jedna od teorja zašto do ratova uopšte dolazi: gustina naseljenosti i obični prostonarodni (neolitski) nagoni za teritorijom i bla blah...a, čemu sve to...

Ja bih se najradije cela eskportovala u neki tank na web–u samo da ne moram da se cimam.
Čak je i gostima iz Ciriha proteklog vikenda bilo namah jasno kad su došli u Beograd da ovde vlada teskoba, nije kao u Vojvodini, a u Vojvodini je, po rečima Martina Dvoržaka, LP JCI Zurich – kao kod kuće.

E pa zašto onda taj duh globalizacije tako lako staje pod vojvođansku šnalu?
Upravo zato što je PRIRODNO adaptirati se. Vekovi su to stešnjenosti, virenja preko plota, opraštanja što ti je komšijski mačak smazao friško razvijeno testo (zašto mačke vole sveže testo, nikad neću saznati) i... ko zna kojih sve nepodopština.

Biće da je „biti dobar komšija” vrlo slično kao sa receptom za „domaću supu” – svako misli da je njegova najbolja, i svako ima svoj recept, ali se pri tom niko ne svađa oko toga čija je bolja.

A gde smo tu mi?

Lično, protivu krava, ni komšijskih ni onih ljubičastih austrijskih, nemam ništa. Neka su žive i zdrave, ali ja sam gradsko spadalo i prelazim samo na crveno.

Tip za ovu mirišljavu jesen: izađite iz svojih okvira i pogledajte – preko brda ili kroz prozor, konektujte se laganica....već kako je ko navikao.

Svet je ravan.
Sve se vidi.

Da ne bismo istupali u ime svoje zajednice / familije / autonomne pokrajine / whatever (!) lakše je prigrliti taj weltanschauung koji kaže da svi ljudi jesu jednaki, i da je ono što nas izdvaja: znanje (što specifičnije to bolje, ako je moguće onakvo da ne može biti outsource–ovano), veštine (koje stalno treba da se usavršavaju), performanse (rezultati, izvanredni ako je moguće).

hm...Čak i ako vam globalizacija iz bilo kog razloga „zvuči” neprijateljski...evo reminder:
Učtivo je biti Evropljanin. I people–centered.

Prijatan vikend!

scope of searchlight

Citala sam negde da je na globalnom nivou trend da se sve vise novinarski posao radi iz redakcije, a sve manje in vivo. Prosto je neobicno da se cimas da ides medj ljude, do te mere da moras da objasnjavas - zasto nisi ispred kompjutera. U eri digitalizacije informacija to mu dodje sasvim prirodno, da ih skupljas sa web-a. Naravno, to ima opravdanje, brze je i jeftinije.

E, ali moraju novinari i medju ljude...


Zato je Outsource moja omiljena rec :)
To kazem kad me zovu na telefon, iz redakcije ili sa neke trece strane, a ja na kafici sa komunikacijama, konsultantima, preduzetnicima, management trainee-ima, i ostalim sagovornicima za dodatak Posao.
„Kako, nisi u redakciji?”
„Radim u outsorce-u” :)

Umori se covek objasnjavajuci da nije sve u tome da cuvamo zidove 24/7 i copy/pastujemo vesti sa web-a ili sa agencija.
Za autentican clanak racuna se iskustvo, perspektiva, principi i svest o tome da, u stvari, novinarstvo interpretira svet.

User friendly

Globalizacija... mene to podseca na fini osecaj koji nosimo mi ravnicari u srcu - popnes se na dulek, i vidis sve do Beča - tebi nekako sve ravno, ceo svet je TVOJ, a samo za takav slobodan svet i znamo.

To je jedan uuu...fenomenalan wiev...i eto zasto mi je sve globalno blisko! Pa to je upravo TAJ osecaj nesputanosti, postovanja i slobode izbora, slobode da budemo ono sto zelimo da budemo, bez obzira na sve.

U tom kristalnom danu, dokle god seze pogled nekako je - sve moje, sve dostupno...
S druge strane Save i Dunava, kada pocnu planine, cesci je onaj puno puta opevani manjak neba, pomalo skucen prostor, tu su dakle ti neoni od kojih se zvezde tesko vide. Ali: bez toga takodje ne bi bilo bajki!

Vojvodjani, kaze se u kraju gde sam ja odrasla, u nasledje prenose duhovnu sirinu, i taj laki i lepi pogled odozgo sa duda Marije Terezije...
...ali, budimo iskreni do kraja: ceo svet na dlanu, to je mentalni koncept!

:)
Svi valjda znamo da ono sto upoznamo mozemo da volimo vise nego ono o cemu nagadjamo.

Isto mi je sa webom. Siroko polje, playground love.
Frankly, ja bih logo Googlea nosila na donjem vesu, potpuno podržavam taj globalni i user friendly koncept, sveden a efektan, pouzdan i dostupan. To je sto cini da se svuda osecam kao kod kuce!

A inace sam veciti turista, pa i u sopstvenom životu – gde ima kafe i neta tu mi je kuća! Da ne kazem, gde spustim svoju cenjenu pozadinu...:))

Ovo je pravo vreme za generacije iz skaski Darija Kserksa Kame - oni kojima je dosad zamerano sto nigde posebno ne pripadaju onako iskljucivo kao sto nacionalizmi nalažu - konacno mogu da gaje (i pokažu i primene i sire dalje!!!) to jedinstveno osecanje slobode.
Slobode od onih koji se, jer cene stabilnost, jako plase prolaznosti, neizvesnosti, promena.
Od onih koji su podigli mocni sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidrustvene sile, i od onih zbog kojih se ja i meni slicni izvinjavamo sto smo to advanced!


Ovo je svet mogucnosti za NAS.

The world is geting smaller & smaller
so we can get closer & closer!

Tek u susretu spoznajemo razlike!