Tai Chi paket za preživljavanje

Na jednom Tai Chi sajtu, u sred diskusije o masterima koji (ne)prosleđuju informacije kako bi što duže i što isplativije manipulisali polaznicima, pojavila se zanimljiva informacija koja me je navela na razmišljanje: kako komuniciramo, odakle dolaze sukobi, da li su neki ljudi pametniji od drugih i šta ide u prihvatljivo a šta u neprihvatljivo.

Izvesni g. David Neighbors obrazlaže kako je američka vojska krenula da se digitalizuje kasnih 80tih, Ljudi koji su diplomirali morali su da poseduju osnovne vojničke veštine plus da nauče da upravljaju složenom opremom.

Jednostavno nije bilo ostavljeno dovoljno vremena da se nauči sve tokom osnovnog treninga. Vojska je potom sprovela istraživanje sa ciljem da pospeši produktivnost treninga. Najvažniji koncept koji se izdvojio kao zaključak sprovedene studije je ovaj:

Muškarcu između 18 i 24 godine potrebno je reći nešto 7x da bi on to i čuo. To ne znači da je i razumeo, samo da je čuo informaciju.

ključne reči: mladi američki vojnici, 7x.

Govorite li vi 7x stvari, ako je odgovor potvrdan kojim povodom, kome i zašto i KAKO SE DOĐAVOLA OSEĆATE DOK GOVORITE JEDNO ISTO 7x?

Koliko slušamo i koliko smo puta spremni da ponovimo? Kome kada i pod kojim uslovima je čovek pri zdravoj pameti spreman da 7x govori istu stvar?

ps. zahvaljujem Snake Style Serbia za pomoć u nalaženju ravnoteže i katarzu izazvanu ovom informacijom o 7x.

Shift Happens 2.0

Drugari,

kakav je osecaj biti deo revolucije koja je u toku?

:)

Ključna reč je poverenje

Šta čini razliku između uspešnih i neuspešnih kompanija?
Ključna reč, naročito u internet ekonomiji, je poverenje.

Kada ova osnovna stavka izostane u organizaciji zaposleni postaju "iritirani, kratkog fitilja, svađalački raspoloženi i verbalno grubi" ili "isključeni, povučeni, preokupirani ili ometeni". Takođe, usled srozavanja nivoa profesionalizma u jednoj grupi (bilo kojoj!), propadanja osnovnih vrednosti i erozije temelja etike, čitave profesije uspevaju da propadnu.
Znanje daje monopol nad praktičnom primenom, ali i obavezu da se ono koristi časno i pošteno.

Isto je i na webu, čak je i vidljivije šta se desi ako poverenje izostane! SEO i dovođenje saobraćaja je super! Ali čemu to služi ako nema poverenja da će ono što se plati biti i isporučeno?

Poverenje koje uspostavite ili propustite da izgradite ogleda se u nekoliko naizgled jednostavnih zahvata.

Na webu je, zbog njegove demokratske prirode, važno biti vidljiv. To znači da treba iskoristiti šansu da se bude ličan i familijaran - postaviti slike top menadžmenta, kontakt telefone i email adrese, postaviti sadržaj koji ne izaziva sumnju i ne spekuliše sa očekivanjima već jasno prosleđuje poruku o tome šta kupac može da očekuje.
(negativan primer: banke u Srbiji).

Poznato je sigurno. Nepoznato je rizik. Zato nije svejedno da li ste i koliko ste vidljivi svojim klijentima i potencijalnim klijentima - uz sve postojeće kanale komunikacije vrlo je lako učiniti da oni vide vas pre nego što vi vidite njih.

Drugo, nije svejedno da li vam se na telefon javlja uvek ista osoba ili kad god imate problem pričate sa nekim drugim jer, znate, to je zaboga velika firma, ne može vam se niko posvetiti.
Razliku u poimanju vašeg brenda potrošaču čini i to što osoba s kojom razgovara možda twituje (kao Vlastimir Čobrda, country manager Etarget Srbija), piše članke (kao ja ponekad :) ili je aktivna na društvenim mrežama (prodaja u Etarget Srbija: Sanja Herček na Facebooku).


Što se oflajn sveta i etike tiče, Den Arijeli u svojoj knjizi "(ne)logičan izbor" ide dotle da se nedostak poverenja formiran u grupama "zakrpi" i predlaže ubrzane kurseve iz etike za današnje menadžere, obavezno potpisivanje kodeksa časti uz svaki ugovor, i obavezno razlikovanje statistike od realnog stanja: razlikovanje trulih jabuka od širokorasprostranjenog trenda. Ovaj bihejvioralni ekonomista tvrdi da je Iran primer nacije pogođene nepoštenjem ilustrujući to činjenicom da ljudi "moraju da zapošljavaju članove svojih porodica gde i dalje postoji neki nivo poverenja".


Na webu sve je mnogo jednostavnije - poverenje se stvara uz:

* ažuriran sajt sa dobrim Google page rankom
* dovoljan broj pominjanja u relevatnim medijima
* predvidljivost - da znaju šta da očekuju a šta ne
* ažurno odgovaranje na emailove
* korišćenje real-time weba za komunikaciju (twitter)
* Svedočanstvo o tome da imate zadovoljne klijente (testimonials)
* pristupačnost i otvorenost - pokažite ko ste, koje probleme možete rešiti
* doslednost - ako nešto kažete da ćete uraditi, uradite to (i obrnuto)

PR i networking su neprocenjivi - to što kompanija na webu IMA LICE ume da napravi značajnu razliku. Naročito u odnosu na one sajtove gde se veoma teško ili nikako dolazi do kontakta koji vam je potreban (pisala nedavno Dragana Đermanović "Šta novinari traže, a šta im mi dajemo?" ).


Da, očigledno ima "neka kvaka" a meni se čini da je u načinu razmišljanja. I takođe mi se čini mi se da sam sve objasnila u intervjuu Slavka Ilića, IT KUTAK - "Pre nego što Facebook propadne -Miss Cybernaut" - IT je trenutno najzdraviji i najnapredniji deo domaćeg tržišta. Zato jer su svi pobrojani procesi prirodni i nisu neka nauka koja zahteva ubeđivanje.
Kome nije jasno da je WEB prvo mesto za pretragu proizvoda ili usluge, nije mu jasno verovatno ni zašto mu posao baš i ne ide kako je zamišljao.


Sasvim lično:
Kada vidim da se u novinama piše da smo ("pola nacije") "funkcionalno nepismeni" i da se "informatička revolucija forsira" , zaista mi ne bude dobro ni ugodno...Izgleda da postoji jedan komunikacijski jaz.

Sva ta gomila (besplatnog!) znanja, zar je to "forsirana revolucija"?
Biće da je ipak reč o evoluciji... a znanje će vam ionako dati samo privremeni monopol jer se njegova količina neprestano uvećava.

Ne verujete nam?
Važno je samo da budete svesni da je to VAŠA odluka.

Facebook: i prijatelji, i marketing i zabava

Ovih dana se dosta priča po webu da li je Facebook naš drug ili ljuti dušmanin.

Kada se odbace teorije zavere (višak lekara u .rs pa otud zavera psihologa praćena masovnim otvaranjem ordinacija za lečenje ovisnosti od Facebooka i interneta uopšte), kada se odbaci tradicionalna balkanska polupismenost koja za posledicu ima neovarvarski strah od računara (sic!), i kada se izuzmu studenti koji, u to nema sumnje, gube dosta vremena na ovoj društvenoj mreži, šta ostaje?

Skorašnji redizajn i promena pravila korišćenja ovog servisa idu sve više ka poslovnoj i marketinškoj upotrebi Facebooka. Konekcija sa vašim kupcima / klijentima gde god da su i pod uslovima koji njima odgovaraju je - prajsles :)
I još dalje smo otišli odatle - kompanije koje umeju da koriste društvene medije, kreiraju sadržaj i pokažu incijativu i da prepoznaju kapacitet za izgradnju odnosa,kako je Crosby Noricks naveo u svom članku distribuiranom kroz Marketing Profs newsletter, znaju da postoje 4 ključna pravila za rad kroz društvene mreže.
I šeruju (dele ih) dalje.

Reč je o pravilu 4R:

* Real
* Relevant
* Receptive
* Responsive


1. Budite realni:
Gledajte da vaš korporativni imidž na Facebooku ima čvrstu vezu sa realnošću. Ali nemojte da se plašite da pokažete i ljudsku stranu - ljudi i dalje vole da kupuju od ljudi koji im se dopadaju. Malo spontanosti može vas odvesti daleko...

2. Budite relevantni
Sadržaj je kralj (ovo može sa otpeva kao himnica inbound marketinga kao što su neki nakon etrgovine stavljali u statuse na facebooku "Content is the king, o yeah" ;). Vaše prodajne ponude i apdejti treba da budu oni što ljudi žele, i što im treba.

3. Budite receptivni
U osnovi, budite spremni da prihvatite povratne informacije i uključite se u dijalog. Ako na ovo niste spremni, Facebook i Twitter zapravo i nisu za vas...Slušajte ISTO koliko i govorite, ne manje i ne više.


4. Budite "responsive" (odgovarajte na upite)
Jednom kada dobijete feedback uradite nešto po tom pitanju! Odgovorite na upite, zahvalite se na sugestijama, vaši ljudi to očekuju. Čak i kada imate negativan odgovor za njih, pokažite da ste ih saslušali i razumeli. Ključna reč: hvala.

Ako ste zabrinuti za to da li strimovanje sa vašeg ličnog profila nekome smeta, otvorite fan page i razdvojte posao i privatno.

I još nešto: ne dozvolite nekonstruktivnu raspravu na svom wallu.

Ukoliko vam se dogodi da vas neko javno kritikuje preduzmite sledeće korake:

1. Zahvalite što prate vaš rad
2. Pomerite komunikaciju oflajn ili u privatni inbox
3. Dogovorite naredne korake - stariji ljudi ponekad nisu svesni u kom okruženju govore to što govore na Facebooku.
Pomozite im da shvate da to što kreirate buzz oko onoga što (volite da...!) radite je takođe profesionalizam i da i oni treba da se drže istih standarda.

Na posletku nema stida oko toga: da nije zabavno i inovativno da li bi vredelo raditi taj posao... ? xD

PS. Ukoliko do nekonstruktivne rasprave ipak dođe, zovite mene da amortizujem :)

WTF: Šta je Twitter i ko su Twitternauti

Novi mediji dobili su novo ubrzanje u vidu ciljane reklame od strane kompanija i pojedinaca: ne samo da se targetiraju blogeri i blogovi kao što je friško o tome pisala na svom blogu Dragana Đermanović, već se i pokret mikroblogovanja uključio u akciju.

Stara je stvar da se preporuci prijatelja veruje. Možda zvuči čudno, ali nisu svi spremni da ovo priznaju, barem ne u Srbiji: na prvom srpskom e-PR seminaru bilo je jako malo podignutih ruku na pitanje "verujete li preporuci prijatelja kada treba nešto da kupite".


Vesti na 140 karaktera

U USA su to uvideli i napravili posao: Twitter servis omogućava komunikaciju u prvom licu a i razgovor Mikroblogovanje, kako su popularno nazvani ovi status apdejti od (svega!) 140 karaktera, ponekad se pretvaraju u besmisleni chat ali ponekad su i veoma korisni!

U zavisnosti od toga koga pratite možete doći do informacija o klabingu u Beogradu (Miloje Sekulić, e-PR direktor McCan PR), dobrih članaka o našem gradu na engleskom jeziku (Belgraded.com) , podataka iz novijih istraživanja (Dragan Varagić) a ja volim da pratim i šta rade oni koje sam ove godine intervjusala kao što je Maria Šipka, online community manager, suosnivač XING.com i osoba kojoj se ja zaista divim.


Sve u svemu, Twitter sa tolikim brojem korisnika teško da je prepušten sam sebi i običnom prostonarodnom zachatavanju: twitteroholici dobili ovih dana su vetar u jedra od strane urednika TechCrunch-a Michael Arrington-a koji je pokrenuo firmu Be-a-Magpie. Sada oni koji hoće da pomešaju oglase sa svojim privatim status apdejtima to mogu legalno da urade i da imaju od toga nešto.
To konkretno znači da ako neko ostavlja statuse o kulinarstvu može da bude odličan target za prehrmbenu industriju koja želi da pusti glas o novom proizvodu. Ili, ako se neko bavi fotografijom, o novim servisima i aplikacijama.
Geek populacija sa svojim stalno novim igračkama tweetuje ionako sasvim besplatno o svemu što im padne šaka :)


Twitter-kalambur i propast firme

I tu nije kraj...ValleyWag, ultimativni trač-magazin iz Silikonske doline, prenosi priču o Omu Maliku vlasniku GigaOm i još ponekih blogova koji tvrdi da je sledeći trend upravo konverzacioni marketing odnosno angažovanje ljudi preko novih medija.
Slogan "author-driven" poslužio je odlično kao najava njegove knjige.
Međutim nije nevažno da je Om Malik zastranio i postao vrlo providan u plaćenoj reklami pa se promocija opšteg plaćanja za vesti na novim medijima završila sramotno - i po blogere i po one koji su darežljivo plaćali objave. Takođe, zbog njegovih kampanja vođenih od strane "social media marketera" bez ikakvog kredibiliteta i sa mizernim novinarskim darom, padala su izvinjenja a partner ga je napustio i osnovao svoju firmu.

Oprez dakle za one koji biraju twitter i facebook chat-animatore - reputacija je i dalje važna. Online i još važnije: off line.
Da je Twtiter važan i popularan i s druge strane koliko ga je lako pogrešno upotrebiti izaći loš glas dokazuje i lista 50 najgorih na Twitteru: Twittering-under-the-influence.


PREPORUKA:

Ko želi da krene da zvižduće (tweetuje!:) a nije siguran šta i kako, na Đukijevom blogu nalazi se par saveta na srpskom, a što se engleskog dela mreže tiče tu je TwitterSweet i nezaobilazni Twitip.


PS. e, da... pa pridružite mi se na TWITTERU - Miss_Cybernaut in Twitterland

Pozdrav od Miss Twitternaut :-)

TRENDWACHING: HR on Crossroads

Heh...Necu da ponavljam ono sto vec ima na webu (izvestaj na Infostudu, takodje i na Naslovi.net, samo da kazem da sam se tek danas pomalo odmorila. I jos nisam sve privatne a obecane poruke odaslala...tek poneki intervjuic i saradnjicu i kaficu potvrdila, a za ostalo cekam na parce slobodnog vremena (sutra opet na seminar).

Izdvojicu samo zakljucke HR konferencije, onako kako je islo u press release-u.

HIghLight: ZASTO HR NIJE ISTO STO I KADROVSKA SLUZBA.

HR odeljenja, zakljucak je konferencije “HR na raskrscu”, iako su nasledili nekadasnju kadrovsku sluzbu, predstavljaju znacajnu i sistemsku promenu u nacina rukovodjenja, upravljanja ljudima i ciljevima kompanije, sto zahteva promenu pre svega nacina razmisljanja i pristupa zaposlenima.

HR odeljenja, pored selekcije kadrova i administartivnog dela, imaju ulogu nosilaca promena, treba da komuniciraju te promene interno i budu agenti promene u kompaniji.

Isto tako, oni koji se bave ljudskim reusrima imaju zadatak da pripreme zaposlene na to da su promene USLOV opstanka i pomognu im da se na njih adaptiraju.
HR odeljenja imaju ulogu razvijanja odgovornosti i povecanja produktivnosti i efikasnositi svakog posebnog sektora, oni su tu da povezu timove i ljude, olaksaju i ubrzaju procese.

Zaposleni u ljudskim resurisma imaju zadatak promovisanja koncepta STALNOG usavrsavanja (popularni “lifelong learning”) i tu su da koncept i konkretno podrze odabirom i organizacijom eudkacije i treninga za zaposlene.

Zakljucak sa panel diksusije drugog dana konferencije na kome su ucestvovali Snezana Bogdanovic iz Ministarstva rada, Milos Miric iz Foruma stranih investitora n i Dusko Vukovic iz Samostalnog sindikata gradjevinske industrije (iz Unije poslodavaca nisu se odazvali pozivu za ucesce) rasveteljeno je da HR ima ulogu i interne komunikacije i amortizera i medijatora medju sindikatima, poslodavcima i zaposlenima.

Konacno, uloga HR je kljucna kad je rec o STRATEGIJI kompanije, dugorocno.
Zato to nije isto sto i nekadasanja kadrovska sluzba, mada je njen prirodni nastavak.
HR je tu da vam omoguci da date svoj puni potencijal i da pravi covek bude na pravom mestu.
To je, slozicete se, savim drugaciji nacin razmisljanja - ne servis kompanije, vec menadzment i liderstvo koje podstice i inspirise, i deluje kao katalizator u procesima i odnosima u kompaniji.
LJUDI su srz svakog posla.

Ono sto se meni posebno dopalo, a o cemu dosad nije bilo reci (bar ne javne) je ono sto je istakla Snezana Samardzic Markovic koja je otvorila HR Konferenciju 07: HR na raskrscu:

Preduzetnistvo je presudno za podizanje kapaciteta za inovacije i preuzimanje odogovrnosti I aktivno ucesce u drustvu. Medju million mladih (racunajuci doba od 15 do 30 godina koje je obuhvatilo istrazivanje ministarstva) od kojih je 700 000 zaposleno, 80 odsto radi za drugoga”, rekla je Samardzic Markovic.

Detaljne rezultate istrazivanja Ministarstva, kako je najavljeno, ocekujemo na prolece..

Cheers! :-)

Miss C.


HR konferencija 07, Hyatt


stage is yours :)


networking vecera

Lingvisticki putokaz: o komunikativnom cilju

Dugo vec hocu ovo da napisem, vidim da interesuje sve kojima to pomenem.

Ako je neko slusao predavanja ili citao knjige iz lingvistike, zna da je jedan chika, Roman Jakobson, svaku KOMUNIKACIONI proces definisao, izmedju ostalog, i parametrom postojanja SVRHE.

Komunikativni CILJ, predlaze on, treba UVEK imati na umu: moras da znas ko ucestvuje u komunikaciji, koje je sredstvo komunikacije, koja je poruka, i koji je CILJ.

Nikome ne zelim iskustvo koje sam ja imala: razgovor koji UBIJA vreme. Doslovce. Pletenija sloves, tandara-mandara...energetski vampirizam.
Kao pravi humanista (volim ljude, sta cu!) ispocetka sam slusala vrlo pazljivo, imajuci na umu INTENCIJU, nameru, svrhovitost, svest o govoru, sve imajuci u vidu obrazovanje onoga ko prica - gajila sam predrasudu da zna zasto prica.

Moj misaoni tok (mnogo sam naivna ponekad!) bio je ovaj: „Ako se meni i cini sada da je ovo besmisleno, sigurno nije, i sigurno ce na kraju da se raspletu i sjedine svi ovi diskursi, jer covek je obrazovan, zna valjda sta prica i zasto hoce da ja znam sve te pojedinosti o kojima govori. Inace valjda ne bi trosio vreme da je zaista beznacajno. Sacekacu KRAJ, bicu strpljiva i ucitiva. ”


Kad ljudi hoce da se naprave pametni (ali zasto bwe MENI, sa mnom barem svako moze da bude bas to sto jeste!)...huh...to je bio komunikacioni zlocin, pravo silovanje slusaoca. Otisla sam potpuno totalno besprizorno iscedjena sa tog sastanka :(


Trebao mi je da se povratim od shoka jedan duugacak telefonski razgovor (hehehe!), ali SMISLEN, sa drugaricom koja razume izneverena ocekivanja - izostanak POENTE u tom izlaganju (bilo bi laskanje nazvati ga razgovorom, iako je pokusavalo da se prerushi) bio je ravan izostanku katarze.
Zamislite da izostane, recimo, rasplet filma ili pozorisne predstave, i da se scene peripetija produzavaju, i produzavaju bez kraja...i odjednom: FINE, KONEC, ENDE, THE END - pocinje odjavna spica a da se kraj (i, posledicno, resavanje tenzije koja je biflana dogadjajima; katarza) zapravo nije dogodio!
Pustinja i prasuma nesvesti o tome sta je DOBRA komunikacija. E sve vam to nalegne na stomak nakon 1h takvog kursa praznoslovlja.

:)
Nije los nacin, meni su to savetovali svojevremeno kad sam pricala viceve do polovine a onda nekako naprasno shvatala da sam zaboravila kraj (LOL) „Vezbaj malo pred ogledalom”!

Komunikativni cilj, da me ne shvatite pogresno, nije izvan komunikacije! Znaci, na stranu sve sto moze da vam padne na pamet: izlazak, dil, seks...to, ako je i cilj, nije KOMUNIKACIONI, i ne ulazi u Jakobsonovu definiciju procesa.

Primer: kad pricate sa shefom, bilo bi vrlo pozeljno da znate zasto to radite :)
Znaci, imati na umu:
1. Otkud vi uopste u njegovoj / njenoj kancelariji :)
2. Sta hocete da postignete razgovorom: feedback, povisica, dogovor oko zadataka, bolji uslovi, inicijativa, da se pozalite mozda, da zatrazite pomoc, ili da mozda pozajmite olovku ili USB. Sta god da je, treba da ste toga svesni! (i sta god da radite treba da posedujete svest o tome, naravno!)
3. Treba da znate kako do cilja da stignete, a to cete proceniti u odnosu na spoljne okolnosti: da li je pravi momenat, sta kaze govor tela...birajte!
4. Budite kratki goddamn! I ako ste u situaciji da sefujete i ako ste u situaciji da ste podredjeni postujte tudje vreme.
5. Budite ubedljivi: odrzavajte kontakt pogledom, ne vrpoljite se, govorite odmerenim tempom i normalnim tonom (mali hint: osobe viseg glasa treba da govore za nijansicu brze, a altovi i baritoni slobodno nek razvuku vokale; obrnute situacije mogu da iritiraju sluh ).
6. SLUSAJTE to sto ima on/a da vam kaze. Ovo je strasno, neizrecivo, neopisivo vazno, jer vam moze reci mnogo: ako hocete da vas razumeju, prvo VI treba da razumete (kako kaze Stephen Covey: Seek First to Understand, Then to be Understood! Ali: budite asertivni i ne dozvolite da vam pozderu vreme ko meni! Empatija moze biti i rizicna)

Komunikacija je proces, akcija, delo, cinjenje! A jezik (govorni i pisani, a bogami i tela, i svaki drugi!) je samo - sistem znakova za sporazumevanje.

Zato treba slusati pazljivo: jesmo li dobro shvatili, jesmo li do kraja shvatili.

Eea.

Idem sad da govorim a ne da kuckam. Moram malo da vezbam moj RL.

ps. prvi link s desne strane vodi PRAVO KA AUKCIJI NAKITA :)