Tai Chi paket za preživljavanje

Na jednom Tai Chi sajtu, u sred diskusije o masterima koji (ne)prosleđuju informacije kako bi što duže i što isplativije manipulisali polaznicima, pojavila se zanimljiva informacija koja me je navela na razmišljanje: kako komuniciramo, odakle dolaze sukobi, da li su neki ljudi pametniji od drugih i šta ide u prihvatljivo a šta u neprihvatljivo.

Izvesni g. David Neighbors obrazlaže kako je američka vojska krenula da se digitalizuje kasnih 80tih, Ljudi koji su diplomirali morali su da poseduju osnovne vojničke veštine plus da nauče da upravljaju složenom opremom.

Jednostavno nije bilo ostavljeno dovoljno vremena da se nauči sve tokom osnovnog treninga. Vojska je potom sprovela istraživanje sa ciljem da pospeši produktivnost treninga. Najvažniji koncept koji se izdvojio kao zaključak sprovedene studije je ovaj:

Muškarcu između 18 i 24 godine potrebno je reći nešto 7x da bi on to i čuo. To ne znači da je i razumeo, samo da je čuo informaciju.

ključne reči: mladi američki vojnici, 7x.

Govorite li vi 7x stvari, ako je odgovor potvrdan kojim povodom, kome i zašto i KAKO SE DOĐAVOLA OSEĆATE DOK GOVORITE JEDNO ISTO 7x?

Koliko slušamo i koliko smo puta spremni da ponovimo? Kome kada i pod kojim uslovima je čovek pri zdravoj pameti spreman da 7x govori istu stvar?

ps. zahvaljujem Snake Style Serbia za pomoć u nalaženju ravnoteže i katarzu izazvanu ovom informacijom o 7x.

Ljubomorna na VREME

Iznenadjenjima nikad kraja. Neko bi rekao da sam razmazena...eh!
Stvarno sam bila zapanjena dogadjajem od pre neki dan: uredno sam, zureci na trening, utrcala u prvu 65icu koja staje ispred Politike s namerom da, cim predjem most, sidjem i preshaltam se na nesto drugo (jos sam na Nbgd).
Desilo se da je taj aFtobus, umesto da krene utabanom stazom, odjednom skrenuo prvo u Francusku ulicu, pa na Gundulicev venac!
Naravno, BEZ IJEDNOG JEDINOG OBAVESTENJA, pismenog ili usmenog, o tome da toga dana ne ide na Nbgd kao sto smo svi navikli decenijama.
Provela sam u njoj 15 minuta da bih dosla, tako me izvozalo ljuCki: 2 ulice nize od mesta gde sam usla. Pushaka bi trebalo 5 minuta.

Znaci, neverovatno! Ni flajera, ma ni ceduljicu niko da zalepi na stanicu ili na vrata od autobusa! Stigla sam na trening u poslednji cas. Umesto u dva, usla sam u 3 prevoza, izgubila dobrih pola sata, i bila, logicno, besna ko ris. Mhm..kao DVA risa!

Kome je cilj da razbesnjava one od kojih, de facto, zivi?

Mozda ja gresim, mozda ne postoji NAMERA (svest, makar?) iza svakog ucinjenog dela?

Svejedno, ne videh javno izvinjenje gradjanima zbog propusta GSP.

Sta vam to govori?

~~~
A sta je sa pravima potrosaca?

Nazalost, opcije su nam: ili se vozi GSPom, ili idi peshke, ili taksijem (ko ima srece ima one linijske kombije, ja nemam).
Ne mogu da odaberem drugog provajdera usluga prevoza po gradu a da je cena SLICNA, nemam dakle izbora. I opet pitam: ko stiti potrosace tih usluga od ovakvih budalastina?
Ko je taj ko sebi daje za pravo da ti krade vreme i kvari raspolozenje, i to bez pardona? Ko? Pa vremekradice. Neefektivne firme koje svoje usluge nisu unapredile ko zna otkada.

~~~
Male stvari za pocetak

Ljude kao sto sam ja (a svi smo slicni) zanimaju upravo te "male" stvari, kvalitet zivljenja i osecaj dostojanstva.
To su sve te naizgled sitne stvari, obeavestenjca, izlazenja u suret, "dobar dan" u prodavnici, "hvala" i "molim", dostupnost onoga sto nam svakodnevno treba, i na kraju – ono sto se najvishe vidi a najmanje kosta: CISTOCA.
Cesto su nam blatnjave i zamazane i ulice, ponegde i fasade, obavezno bandere, a tek vozila...a neke gradske autobuse niko nije plaknuo ni...ma ni mutnim besplatnim Dunavom, huu...godinama :)


NAVIKA VIZIJE: Get a vision!




pOz by JJ (Joy & Job :)