VREME JE: 7 navika srećnih ljudi

Sedam navika srećnih ljudi

Oni imaju pozitivan stav prema zivotu - stav "ja to mogu". Bez težnji i ambicija nikada nećete osetiti ukus uspeha.

Oni se pozicioniraju tako da su sreći na dohvat ruke. Ne plaše se da se pridruže kreativnom mnoštvu. Setite se kako homoseksualci i boemi utiču na privredni razvoj: oni putuju svetom povezujući probleme na jednom kraju sa rešenjima na drugom.

Ovi pojedinci na drugačiji način sagledavaju stvarnost. Otvorenog su uma, ali dobro znaju ko su i šta su. Naći sebe podrazumeva da ste spremni na potragu. Pri tom je to put koji traje čitav život, a ne vikend semnar o osećanjima.

Srećni ljudi su proaktivni. Kao i uspešne kompanije, oni se menjaju pre nego što su na to prisiljeni. Oni znaju da prošlost ne mogu da promene, ali zato budućnost mogu.

Poslednja tri principa? Ovi pojedinci vežbaju, vežbaju i vežbaju. Promena ponašanja iziskuje da reprogramirate svoj mozak na uspeh i bogatstvo. Dakle, jedini način da obezbedite promenu jeste vežba.

Da bismo uspeli moram o prestati da se ugledamo na druge. Takmičimo se sa sobom; imitacija ne vodi nikuda. Zavirite unutra. Koliko znamo, put u budućnost možda i završi u Silikonskoj dolini, ali u ovo možete biti sigurni - on mora proći kroz vašu dušu i vaše vrednosti.

Uspeh znači ostvaiti imitatore karaoke kapitalizma daleko iza sebe. Prestanite da pevate pesme iz prošlosti i počnite da pišete stihove sutrašnjice: inovirajte ili propadajte. Moramo da odlučimo da li ćemo pisati istoriju budućnosti ili bit puki posmatrači buduće istorije?

******
Braćo i sestre,

Ne podešavajte vaš aparat na ovu frekvenciju. Isključite ga ili vas neće biti. Ne prihvatajte imitiacije niti ograničenja. Postojite s razlogom. Imate moć i prava. Uzmite konce u svoje ruke, vi to možete. Uspešni regioni, korporacije i ljudi znaju da je uvek bolje biti prvoklasna verzija sebe nego drugorazredna verzija nekog drugog. Oslobodite um, a ostalo će doći samo po sebi.

Da li ste razumeli?

powered by Jonas Riderstrale & Kjell Nordstrom - KARAOKE KAPITALIZAM, by PLATO

!!
Kjel u Srbiji: www.kjellusrbiji.com


Voli vas

Miss

;-)

scope of searchlight

Citala sam negde da je na globalnom nivou trend da se sve vise novinarski posao radi iz redakcije, a sve manje in vivo. Prosto je neobicno da se cimas da ides medj ljude, do te mere da moras da objasnjavas - zasto nisi ispred kompjutera. U eri digitalizacije informacija to mu dodje sasvim prirodno, da ih skupljas sa web-a. Naravno, to ima opravdanje, brze je i jeftinije.

E, ali moraju novinari i medju ljude...


Zato je Outsource moja omiljena rec :)
To kazem kad me zovu na telefon, iz redakcije ili sa neke trece strane, a ja na kafici sa komunikacijama, konsultantima, preduzetnicima, management trainee-ima, i ostalim sagovornicima za dodatak Posao.
„Kako, nisi u redakciji?”
„Radim u outsorce-u” :)

Umori se covek objasnjavajuci da nije sve u tome da cuvamo zidove 24/7 i copy/pastujemo vesti sa web-a ili sa agencija.
Za autentican clanak racuna se iskustvo, perspektiva, principi i svest o tome da, u stvari, novinarstvo interpretira svet.

System or ...?

Cesto se ovih dana setim Vuka Stefanovica Karadzica.

Ne samo da je Becki knjizevni dogovor njega i njegovih prijatelja ruku delo, produkat dugogodisnjeg lobiranja za ideju od strateskog znacaja za celu, pokazalo se, buducu drzavnu zajednicu, nego je na tom putu imao i mnoga lazna skretanja, citav jedan lavirint umrezenih napasnika.
Od onih u alkoholisanom stanju kojima ni sopstveni posao nije bio vazan i do njega mnogo drzali nisu poput gdina, iako dobrodusnog, Avrama Mrazovica, do onih kojima se new deal nije uklapao u trenutne politicke ciljeve, ili su se pak, po prirodi svojoj, morali protiviti promenama (ah, mitropolit Stratimirovic...).
Ta cudna nesklonost promenama i drzanje za staro, osvedoceno i tradicionalno, pa makar koliko bilo neproduktivno, unazadjujuce i nerazumno, zove se PASATIZAM.
Recju, to takvo, bas tako nase i tako domace, vecito antiprotivno svemu sto mrda, krece, raste i leti, to je - pasatizam.
Ima ga gde god se ljudski duh ne moze osloboditi i osoviti na sopstveni pogon. Ima tamo gde se slepo pridrzavamo tradicije, narocito onda kada tradicija ne garantuje ni brzinu ni - komfor.
Meni je potpuno jasno da uhodan system itekako stedi vreme koje bismo inace gubili lutajuci. Ali ako taj system pocne da radi protiv sebe, to je onda patologija.

Elem, neko vrlo dovitljiv (zaboravila sam ko) opisao je Vuka Stefanovica Karadzica kao coveka koji je morao jednom rukom da gradi, a drugom da razgradjuje.
Da gradi ono sto treba da postane, i da razgradjuje predrasude i okostale sisteme da bi oslobodio prostor novome.

Downsizing takodje - dok jednom rukom razgradjujte MORATE i da gradite!
Svaki ce se HR menadzer sloziti u tome.

Jedan dan cutanja za zrtve pasatizma.
Moze?

ah.

Addiction...

Novinarstvo je, to sam toliko vec puta rekla da verujem da nije tajna, poziv koji te uzme celog! Daje puno, jedan odlican framework za sve sto hoces da radis u zivotu - citanje, pisanje, zapitkivanje...kokteli, kolaci, lepi magazini, kafica u sred dana....pa putovanja, upoznavanje novih ljudi i obicaja (oh, plus uvid njihovu stampu!), novi horizonti, saznanja i dozivljaji.

Veoma je tesko nanizati dane koji lice jedni na druge.


Nikada mi se nije dogodilo da krenem na vikend, ili na put, bez svescice, i aparata za snimanje glasa i slika. Ne mogu ni da zamislim situaciju da ne pisem i ne zapitkujem! Kako to bwe ljudi....odu kuci i ne misle na posao. Ja se svoje slobodno vreme provodim s novinama ...i novinarima :-))
I jay-cees, naravno.

E sad...gde je tu balans?!

Odavno ja govorim, novinarstvo je POROK.