ČITANKA ZA VIKEND - o "našoj stvari"

In any organization, two ingredients hold everything together: trust and coffee.


Dumam već neko vreme (hihihihi....) koja je razlika između muškaraca i žena, i nekim čudom, stalno nailazim na izvore koji je na različit način objašnjavaju - ne samo da žene puštaju muvu da izleti napolje (a ne ubijaju rukom!) već su i po svojoj prirodi, u stvari - energičnije.
Ta energičnost ima svoje ekstreme, od "drama queen" do "entuzijazma koji inficira sve prisutne".

U svakom slučaju, emocije i intuicija su pretpostavke liderstva za 21. vek (da se razumemo, sve je to davno otkriveno i razrađeno, a samo na našu sreću ili nesreću, treba da prođe jedna generacija dok se implementira...).
Pored toga, jedna žena nikada, baš kao ni jedna lasta oficijelno godišnje doba koje čekamo, ne čini organizacionu klimu drugačijom, odnosno na engleskom taj cilj za organizaciju glasi - to become flatter - dehijerarhizovana, fleskibilnija, brža.
Naravno - inovativna. Ili bolje: još inovativnija.

Tek dve žene na top pozicijama mogu da naprave razliku. Reč je o psihološkoj podršci koju tada pružaju jedna drugoj (opet, naravno, ako nisu sklone ekstremima poput pravljenja klika, prebacivanja krivice na druge, ogovaranja, ako nisu sklone ljubomori i rivalstvu, ili da budem preciznija - ako umeju to da prerastu. Ne kaže se za džabe da treba da se vrate u vrtić oni koji ne umeju drugačije)

Zaključak jedne studije koju sam nedavno čitala (opet Harvardska online biblioteka, to mi je nekako super mesto za inspiraciju) je da 6 ili 7 žena na top pozicijama čak i u sektorima koju su tipično konzervativni i "muški" poput bankarskog, za vrlo kratko vreme mogu potpuno da preokrenu organizacionu klimu i učine korporaciju prijatnijim mestom za rad.

Sa stanovišta muškaraca, ili gospode "Opravićemo to" svaku stvar je vrlo zgodno racionalizovati i umanjiti jer se tako može "opraviti" to jest "rešiti". Toni Robins , moja najnovija "ljubav" (ovo ide pod navodnicima jer ima ih koji tvrde da nikada nisu videli zaljubljenu novinarku :-) tvrdi da muškarci po svojoj prirodi zahtevaju i traže - MIR.

Dok ženski princip uzburka, stvara dinamiku i ponekad haos, muški princip je protivteža koja hoće da dovede stvar u mirno stanje. Bez obzira na pol, svi imamo oba principa, i u skladu sa dominacijom i razvijenošću istih biramo partnere. Ali to je manje važno, mada zvuči blesavo - da u suprotnom polu tražimo svoj odraz.

Inovacije ne nastaju dok je more mirno, to jest u "zoni komfora".
Inovacije i promene su baš naša stvar :)

I coopetition (takmičenje kroz saradnju i tj. engl. competition + colaboration - ovo je reč za koju baš čekam da vidim kako će jezički puritanci prevesti na srBski ako ne običnim prostonarodnim kalkiranjem) je ženski princip.
I na sreću, vrlo ekonomski, vrlo tržišni i vrlo održiv!


ps. Ono što je slaba strana entuzijazma & emocija & inovacija je da su žene sklonije tome, bar se meni tako čini a vi me ispravite ako grešim, da zaboravljaju (naročito kad rade ono što vole) na - profit.
Sklone smo da se predamo nečemu sto volimo na uštrb nečega što možda manje volimo ali je isplativije...i to treba "opraviti"!

2008 Workplace Resolutions

Heh, u Bostonu ove zime nisu bili lenji - po ovako smrznutom danu (da, da, i tamo je hell!) intervjuisali su 30 menadzera na ulici postavivsi im pitanje - da li su raspolozeni da svoju Novogodisnju korporativnu rezoluciju podele sa javnoscu. Spot je prenet na Harvard Business Online, evo ga ucelo ovde.

Hocu da pitam vas - sta cete u Novoj godini uraditi drugacije? Za cim vas posao zudi, sta pise u Vasoj Novogodisnjoj rezoluciji?

Prema odgovorima ispitanika u Bostonu, postoje 2 urgentne teme za razmisljanje / akciju.

Prva je istovetna kao u EU, to jest tema broj jedan u USA je ista kao tema broj jedan za 2007. godinu u Evropskoj konfederaciji menadzera. BALANS izmedju posla i zivota.
16 sati dnevno rada itekako umeju da pokvare odnose, i sa prijateljima i sa porodicom. Dakle, vise vremena za sebe i svoju drustvenu obnovu je prioritet.

Druga stavka bostonskih menadzera je slicna kao tema koja se pojavila u Srbiji prosle godine, bolje receno, hrupila je u Srbiju kao vrlo nova.
Rec je o upravljanju talentima u organizaciji.
NIJE SVEJEDNO kako cete privuci, odabrati, razvijati i zadrzati (!)najbolje ljude. Ukoliko neko od vas zeli da odmahne glavom i kaze pa mi ne mozemo da platimo najbolje - evo odgovora sa Harvarda - opstaju i bivaju najbolje one kompanije koje imaju ljude sa PRAVIM talentima.
Evo kako - clanak “A Players” or
“A Positions”?


A Vi? :-)
_______________________________________________________

According to Harvard Business Online, managers see talent management as a pressing need for 2008. Companies need to pay greater attention to recruitment, employee development, and retention.
A great workforce is made up of great people.
What could be more intuitively obvious?

"While conventional wisdom might argue that the firms with the most talent win, we believe that, given the financial and managerial resources needed to attract, select, develop,and retain high performers, companies simply can’t afford to have A players in all positions.
Rather, we believe that the firms with the right talent win. Businesses need to adopt a portfolio approach to workforce management, placingthe very best employees in strategic positions, good performers in support positions,and eliminating nonperforming employeesand jobs that don’t add value."

(Mark A. Huselid, Richard W. Beatty, and
Brian E. Becker - “A Players” or
“A Positions”? )

Also,Managers want to find a better work/life balance. "

ATTN:

What are your workplace resolutions for 2008? What would you like your company to do differently next year?

Republished INTW: Kjell A.Nordstrom

"Srpski biznismeni će propasti bez inovacija"

(dr Kjel Nordstrom, guru novog svetskog biznisa)

Inovativnost i bogatstvo uvek idu zajedno. U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete biti sve siromašniji

Jelena Jovanovic


Centar "Sava", u snežni beogradski petak bio je premrežen ljudima sa narandžastim pantljikama "OC Conferences" oko vrata. Sa dobrim razlogom: vreme je, činilo se svima, da nam neko dođe i pokaže kako se zapravo uživa u kapitalizmu. Autori bestselera "Fanki biznis" i "Karaoke kapitalizam", Jonas Riderstrale i Kjel Nordstrom predvode novu generaciju evropskih gurua biznisa, krčeći svoj put kroz haos u ekonomiji, stekli su istinsku globalnu naklonost. Našli su se na 21. mestu najuticajnijih ljudi u menadžmentu još 2003. godine, a dr Kjel Nordstrom je od 2005. na 15. mestu! Dr Kjel Nordstrom je počeo karijeru kao istraživač na polju fizike. Posle toga, taj švedski doktor ekonomije postaje profesor na menadžment školama i univerzitetima i konsultant velikim multinacionalnim kompanijama, kao i svetski predavač koji pruža izuzetno inspirativnu platformu i utemeljene razloge za one koji bi da rade stvari na način drugačiji od onoga kako se oduvek radilo.

Kako kapitalistička "mašina" zapravo funkcioniše, kakvo ponašanje taj mehanizam nagrađuje u svetu biznisa, i gde nas to vodi?

- Kapitalizam je po svojoj prirodi izvežban da razdvoji efikasne od neefikasnih, kompanije i pojedince podjednako, i samo ga to zanima - da li je nešto privlačno i seksi ili je prilagođeno tržištu. Nemojte da pokušavate i jedno i drugo, to neće uspeti. Pogledajte na primer "Al Italiju", ili "Dženeral motors". Teško to ide. Efikasni uspevaju, neefikasni propadaju. Efikasni možete da budete na dva načina. Prvi je da budete atraktivni i idete na emocije, kao Luj Viton, ili BMW koji ima tim ljudi koji se bavi samo time da se vrata na automobilu zatvaraju što tiše i da unutrašnjost ima prijatan miris. Naravno, svaki model je drugačiji, jer to je ono što hvata na emocije. Uđeš u auto, sedneš i kažeš aaah... i to košta 150.000 evra. Pa i nije tako mnogo za ovakav auto, pomisliš. Drugi način je da se prilagođavate, kao "Tojota" ili H&M i da stalno izbacujete nove i nove proizvode. Kvalitet se podrazumeva, ali tu je važno brzo reagovanje. Karaoke klub gde sve vrvi od kopiranja je utočište za institucionalizovane imitacije. Samo mašta i inovacije mogu društvo, pojedinca ili kompaniju da izbace u prvi plan.

Budući da 24 časa, sedam dana u nedelji živimo umreženi u informacije i da smo zasuti reklamama koje igraju na emocije, kako se snaći, a ostati normalan, i još uz to - profitabilan?

- Percepcija je bitna i ona prodaje proizvod, pa i vas ako sebe gledate kao produkt na tržištu rada. Čak iako su vam performanse slabije, uspećete ako ste seksi. I obrnuto, ako ste najbolji u tome što radite, uspećete, bez obzira na izgled, u stvari, nikad nije bilo bolje vreme da se bude ljudska vrsta! To može da bude i raj - za kupca koji ima neograničen izbor mogućnosti, al i pakao za onoga ko hoće da stupi na tržište i opstane. Na delu je ono što ja zovem "potpuna personalizacija ljudskog projekta":
Statistika je pokazala da dve trćine stanovnika planete živi u gradovima, i taj trend će se nastaviti, jer nema sile koje ga ometaju. Sve je više samaca, a sve manje klasičnih brakova. To menja tržište, smanjuje pakovanja (sad imate gotova jela za jednu osobu), menja pristup u marketingu, a uz neprekidni priliv ljudi sa svih strana sveta, menja i naše navike i stopu nataliteta. Nije potrebno da vam roditelji žive u istom gradu i čuvaju decu, nije potrebno da se odreknete karijere radi podmlatka. U svetu smo individue koje prave decu i žive po sistemu monogamije, ali u sekvencama - verni smo jednoj osobi, pa drugoj, pa trećoj... Primera radi, Švedska je prva po natalitetu u Evropi, iako u Stokholmu ima najviše samaca! Takvo krajnje individualizovano tržište nagrađuje spremnost da se bude drugačiji, inovativan, različit od drugih. To je univerzalni ekonomski zakon uspeha.

Kako onda postati i ostati inovativan i zašto menjati tim koji dobija odnosno proizvod koji danas ima kakvu-takvu prođu?

- Novac, vrednost, blagostanje mogu biti stvoreni samo i jedino kroz inovacije. Zašto postoji razlika u bogatstvu među državama? Zato što su jedne inovativnije od drugih! Inovativnost je nagrađen oblik ponašanja. Inovativnost i blagostanje uvek idu zajedno! U toku je sveopšte uvećanje blagostanja na planeti, države idu napred. Srbija ima da bira: ili da se pridruži, ili da miruje. Ako odlučite da stojite u mestu, dogodiće se da ćete postati siromašniji, a zatim još siromašniji, i sve siromašniji. Uslovi u kojima živite biće sve gori, umesto da se kapital i bogatstvo uvećavaju. Ne vidim da je to mnogo dobra opcija za Srbiju. Bolje je da se što pre priključite inovacijama u softveru, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, a vidim da se to i dešava. Koliko sam čuo iz razgovora sa ljudima ovde, Srbija se zaista trudi da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to što vam se sada čini kao "treba da", vrlo brzo će da se dogodi. To je normalizacija odnosa i regulative.

To je svima nama dobro poznata priča, a kakav ste vi lično utisak stekli, ko će te inovacije da pokrene i vodi kad smo i dalje malo po strani u odnosu na svetske tokove i tržišta?

- Moj osećaj je da, opet na osnovu razgovora sa ljudima, ovde imate problem sukoba generacija. S jedne strane postoje mlađe generacije, pretežno žene, koje su veoma progresivne, vrlo optimistične u pogledu razvoja, i nimalo romantične kada je reč o istoriji. S druge strane, tu su starije generacije, pretežno muškarci, koji neguju romantičan odnos prema istoriji, još maštaju o Titu i vremenu kada je sve bilo dobro, i kada su svi bili zajedno... E baš zbog toga sam siguran da će Srbija vrlo brzo postati potpuno integrisan član Evrope. Pogledajte Kinu, Indiju, Ameriku. To su velika i inovativna tržišta. Evropa će ubrzo postati mala i bogata kao Luksemburg. Moramo da budemo svi dobro konektovani i da sarađujemo ili ćemo propasti. Postaćemo beznačajni u tom novom svetu.

Obavljeno u dnevniku BIZNIS, broj 52, utorak - 18. decembar 2007.

www.biznisnovine.com


Pretplata na Biznis novine

Cheers!

Miss

Koja korist od vizije & misije

Kad god se Leri Pejž ili Sergej Brin maše za novčanik, ono što potroše vrati im se višestruko! I to ne samo kada investiraju u opšta i uvek isplativa mesta kao što su razvoj programa ili obrazovanje zaposlenih.
Ne.
Osnivači Google-a u stanju su da zarade i kada novac potroše na novi bazen za svoje radnike, zarozane inžinjere, hard-kor cvikeraše i ostale hibride koji su hladni kao špricer dok prave milione - jer znaju da svako od njih može istog momenta da kupi najnoviji sporstki auto. Samo ako to poželi.
Uz to, svi do jednog sebe vide kao najzanimljivije ljude na planeti. :)

Neoborivi argument u prilog tezi da ništa ne uspeva kao uspeh je i naprasno širenje Google kulture diljem planete poslednjih meseci: kompanija Google proglašena je za najpoželjnijeg poslodavca i nalazi se na prvom mestu liste prestižnog magazina Fortune.

Ako nekoga zapitate šta tačno radi, nikada nećete dobiti odgovor da „prodaje oglasni prostor”, ili „piše kod”. Nipošto, reći će vam da su na zadatku „organizovanja svetskih informacija tako da budu univerzalno dostupne i korisne”!

Eto šta biva sa vizionarima.....