Ženska posla: rešavanje testova u L&Z :)

Večeras se grupa žena kod mene na friend listi na Facebooku JAKO obradovala: Jasna Kamatović, Lidija Stojčić i ja PONOVO smo otkrile testove za rešavanje :)))

Reč je o testu u magazinu Lepota & Zdravlje: kako deluješ na MUŠKARCE.

Ovaj magazin je nedavno dobio novi sajt o kome je Miloje Sekulić pisao na svom blogu i definitivno uspeo da probije zidove i otvori nove kanale komukacije, čak i kod nas geeky žena koje ženske časopise obično zanemaruju dok ih ne poplaše onom čuvenom "a zar se ne plašiš da će ti izrasti brkovi i da ćeš se pretvoriti u babu, ionako si previše online".

Tako ja o Novoj Godini i o godišnjem (letnjem) odmoru ne propuštam da kupim nešto: Cosmo, Sensu, šta god... U Cosmopolitenu uvek ima slatka Cosmo agendica kojom posle skandalizujem javno mnjenje kad je izvadiim pred ozbiljnim svetom (u Bratislavi, na večerama i sastancima lol), a u Sensi ima dobrih saveta za putovanja i šta kad se vratiš (e to je mission critical, blah...).

A što se interneta tiče, jeste da za ove testove još uvek treba olovka i stikersi da se pribeleže i izračunaju rezultati (free form, Mloje, free form? da samo kliknemo?) ali ja ću od sada definitivno više pažnje obraćati na fan grupu L&Z na facebooku i njihova pisamca :-D


Na posletku, jel piše na blogu Miss ili ne piše??



Budući da sada imamo Etarget blog i da tamo idu zvanične vesti sa okupljanja naroda na susretima kao što je BlogOpen, pa.... mislim da je ok da nešto podelim sa vama onako u MISS fazonu? :)

Povremeno makar?


Mislim TREP??

Za radoznale: Jasna - emancipovana. Miss - krhka. Lidija - fatalna. To su nam rezultati :)))

Društveni mediji - u slici i reči

Suština društvenih medija su ljudi - izvor: Jeremiah Owyang - ppt Social Media Stategies for Corporations

Upravljanje rizikom (od demokratije)

Čovek koji je prvi kod nas uradio procenu rizika, dr. Zoran Đinđić, ubijen je mučki.

Upravo živimo najgori scenario...

Evo šta je procenjeno kao najgore što može da nam se desi, kako je preneo list Blic u članku objavljenom na godišnjicu atentata Lične beleške Zorana Đinđića


Najlošiji scenario, (pisano 11. februara 2003.)

„Napraviti scenario s najlošijim razvojem događaja“, piše premijer i nabraja:

- Iračka kriza traje dugo
- Svetska ekonomska recesija
- MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo
- Hag se zaoštrava (nove optužnice zbog Kosova)
- Evropska unija zamrzava pregovore
- Nacionalna bezbednost (jug Srbije) iziskuje nepredviđene troškove za budžet
- Kosovo se ne rešava, napetost traje
- Odnosi sa Crnom Gorom ulaze u blokadu


„Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija“, pita se premijer i navodi šta sve treba uraditi:

1. Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario
2. Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS-a…)
3. Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima)
4. napraviti plan komunikacije sa javnošću




...AND?



JJ :(

Ovo nije priča o Miladinu

šta sve možeš kad si državino vlasništvo :)



Pošaljite mene u US, evo obećavam da ću nekom p*** polomiti!! :D

Ako je država za njega dala $ 1 mil to znači da je on sada njeno vlasništvo i da može dalje da se s njim radi šta 'oćeš...utrapiš Rusima na ime starog duga, daš na tender, pokloniš u zamenu za Kosovo, uvališ nekom tajkunu za free upotrebu i možda razmnožavanje loze (ako ćale vredi milion, a tast težak 500, rast može biti eksponencijalan... )...
A možeš i da ga potrošiš u dnevno-političke svrhe. Npr. da drži govore na dočeku sportista, vodi neki dosadni skupi reality show, smeje se sa supa iz kesice, urgira da se smanji potrošnja struje za vreme SEKE, pregovara sa sindikatima koji štrajkuju....svašta mo'š... Zašto čovek nema svoj website pa da se prijavim na mailing listu da vidim kako ON razmišlja :ppp
Tu je zato facebook grupa: Extradite Miladin Kovacevic

Ima ih i koji su uputili javni poziv Vladi RS - blogowski - One million euros baby. Mislim da je red već poduži... :)


Ako neko možda ima (razumnu) primedbu tipa "Da bi se neko proglasio krivim mora prvo da bude osudjen, pa posle toga slede epiteti...kriminalac i sl..." evo odgovora jednog od pravnih eksperata sa moje friend liste na facebooku:

Tačno, ali da bi se neko osudio sudovi, drzavni organi, ambasade, DKP predstavnistva moraju da rade svoj posao i da ne krše vlastite zakone..
Znači da naši organi rade svoj posao, ovaj covek se do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka ne bi ni mogao naći na teritoriji Srbije (ne bi mu ambasador izdao lazni pasos)...i onda ne bi ni bilo priče, niti diskusije u ovom slučaju...

I sad sve te nestašluke mladog Miladina i ambasadorova kršenja zakona treba da plate poreski obveznici, ali zato nema para za trudnice, decu s ulice....Priča je malo šira, pitanje je političko i u ovom slučaju fakat je da nema priče o pretpostavci nevinosti, jer ovo i nije priča o Miladinu, već o tome kako funkcioniše naš sistem.


Vlada Srbije je ostala dosledna svom brendu: kao i ranije, štiti prestupnike onda kada joj to odgovara.

PUTOKAZ: članci o rebrendiranju Srbije

U narednih nekoliko dana iskoristiću priliku da na svom blogu prenesem mišljenja sa diskusije koja se razvila u SAM grupi na Linked In. Iz nekog razloga komentari pristigli poslednjih nekoliko dana na temu rebrendiranja Srbije nisu vidljivi. Na sreću, pošto sam postavljač teme, sve odgovore dobila sam i u inbox.


Ostanite u toku i pogledajte šta je dosada osvanulo:


O brendiranju i utiscima sa Okruglog stola izvestili su


* Saša Jovanović

* Dragana Đermanović



Tema brendiranja Srbije prisutna je i izvan ekipice koja se na okruglom stolu udostojila pojaviti i postaviti pitanja.


* Miljan Premović: članak "Brend Srbija"

* Think Serbia, članak "Gde je strategija"

* Brandophobia u tri slike "Brendiranje Srbije, čin XYZ" , Brendiranje Srbije, i u čestitki za srećnu recesivnu 2009

* Miodrag Kostić o zakonima brendinga



Da u blogosferi nije i ne može ništa ostati tajna dokaz je i Belgraded.com web vodič kroz Beograd i Srbiju na engleskom jeziku koji u nanovijem članku razmatra isto pitanje

*Rebranding Serbia - how to advertise country like product?



Ključna stvar je upravo ono na šta nije bilo razgovetnog odgovora na BrandFair-u:

Acknowledging the possibility that there is something wrong with your product and trying to remove those things is something that the Ministry of tourism and those involved in ‘re-branding Serbia’ tend to forget. Good news is that this part actually doesn’t cost all that much.
(Viktor Marković, Belgraded.com)


Cheers!

Kako se uključiti na Twitter

(I read Twitter, but you should join too!)

Twitter in Plain English from leelefever on Vimeo.
Pogledajte video, prostije ne može biti :)



Protekle noći svašta se na Twitteru izdešavalo, do te mere da su se neki od nas zapitali (veoma simpatično od Blogowskog:) "A koja je danas godina".

Danas je (zamis'i) ista godina kao i juče i prekjuče, naravno, a povod za ovakvu reakciju bio je novootvoreni profil političara i to ni manje ni više nego Bogoljuba Karića.

Sledio je profil Mire Marković sa jednim jedinim tweetom o tome kako joj je hladno i mora da zastane u metrou da drmne malo ruske votke.

Danas tokom obdanice kada je vampirima zabranjeno da izlaze srpski Twitterland se opasno iznenadio - pojavio još jedan misteriozan profil iza koga ne znamo ko stoji.
Ovaj lik izrazio je za početak želju za networkingom i pijenjem kafice sa Twitter korisnicima i za sada prati samo nas pet - Gagu Djermanović, Blogowskog, Eniaca, ITkutak i mene.
Pri tom mu je profil zatvoren za javnost pa mora da se šalje specijalan zahtev! Oh, rekoh li da se zove BIAoperativac. Nazdravlje! :)


Otud je sasvim na mestu preporuka Aleksandra Ratkovića u članku Twitter i politika u Srbiji:

"Pa, političari, ako ne želite da se neko posluži vašim imenom na Twitter-u, otvarajte naloge što pre i počnite da twitujete kako bi onemogućili “lažne” u startu."


Dakle, počelo je...
Tačno 7 dana nakon članka SOCIAL MEDIA: šta bi bilo kad bi bilo citirani (ili: "prozvani") Slobodan Marković takođe se priključio Twitteru! :)))
Ćapite ga ovde @smarkovic, sharuje neke tajne o gumenim bonbonama...:)


pozzzzz.......zzzz........zzzzz.....
zje
Kako sad mirno da spavam a da ne nadgledam šta radi Biaoperativac??!

Re:brendiranje Srbije

Da li se u svojoj zemlji osecate bezbedno?
Da budem iskrena, ja i ne bas mnogo. Razloga je dosta, ali cu se na njih vratiti nesto kasnije i pobrojati glavne.

Osecaj da vas svako moze prevariti

U nekom ranijem istrazivanju (od pre neku godinu) koje sam dobila iz TOS-a ( napomena: uprkos opstem stavu, Turisticka organizacija Srbije (TOS) ima veoma kvalitetne ljude i koliko znam ko god je sa njima saradjivao bio je zadovoljan - narocito mediji - obilje podataka, novinar na prvom mestu, promotivne aktivnosti koje u su u pravom smislu engaging...TOS se pokazao kao dobar distributivni centar informacija vezanih za Srbiju, i to ne samo za Beograd sto je posebno vazno zbog buzz-a oko "beogradizacije" Srbije).


Elem, koju godinu ranije otkriveno je da je jedan od glavnih faktora zasto se strani turisti ne vracaju u Srbiju kada vec jednom dodju - OSECAJ NESIGURNOSTI.


Da, da, dobro ste culi - strani turista se ne OSECA BEZBEDNO U SRBIJI.


Dekonstrukcija osecanja nebezbednosti

Pre svega na autobuskoj i zeleznickoj stanici u Beogradu.
Vec i vrapci znaju da ako uzmete taksi bas TU, kostace vas jedna voznja minimum 10 evra. Ako uzmete samo malo dalje, npr. u Nemanjinoj. Odnosno, ako znate za caku, kostace vas koliko bi i inace kostalo bilo kog drugog - cena je nadalje "gradska", jednaka za Beogradjane i ne-Beogradjane, gradjane Srbije i drugih zemalja.


Sinoc sam prvi put imala prilike da doputujem u Beograd nocu, pravo iz Bratislave i sa ovecim koferom. Iako zivim u centru, kada dodjete sa prtljagom i kada su ulice mokre i vode uzbrdo, dzaba sto postoje tockici - prirodno je da cete se opredeliti za voznju taksijem, ma koliko "kratka" bila.

Real Life Case

Dakle, znajuci za jadac, odvozala sam kofer do prve taksi stanice, na samom pocetku Nemanjine ulice, bas tamo kod ugla sa Sarajevskom.
Sela u taksi, rekla adresu...a onda je pocelo.

"Dorcol? PODSETITE ME MOLIM VAS GDE JE TO?", rekao je taksista bez blama.


...a sad minut tishine ovde, molim vas... :(

Nadalje je pitao GDE DA SKRENE (trebalo je desno, on je predlagao levo!) i naravno uspeo da me ne doveze direktno do stana vec da napravi omanji krug uokolo zadate adrese.

Potom sam ja donela odluku da mu ipak kazem da sam ODAVDE, cisto da ne misli da sam kao ona Plejbojeva zecica koju su 2003. godine odvezli od stanice do Beogradskog sajma (ukupno 2 stanice dakle) po ceni od 1.000 dinara...Pomenuh i strance i to "slobodno formiranje cena" koje cini ljude nesigurnim i nevoljnim da se vrate.


"E PA STRANACA MI NIJE ZAO. Kod njih je sve skupo", rekao je g. taksista i nastavio da se raspituje za pravac ka, zapravo najstrozijem, centru Beograda. (???!)


Da li se meni ucinilo ili je sasvim ok PREVARITI MUSTERIJU?
Da li sam ja luda ili je VARANJE STRANIH TURISTA POZELJNO dok se na varanje ne-Beogradjana MOZE GLEDATI I OVAKO I ONAKO?

Savim je svejedno sto g. taksista zapravo gresi i sto mi u Beogradu nikada nismo (bar ne a da ja znam) videli npr. popust u Zari od 70 %. I sto je mnogo jeftinije kupovati u inostrantsvu generalno (da ne pominjem sad US, raj za shopping).

Cemu to vodi?

Zasto bi se neko u ovakvom miljeu:

1. opustio i proveo dobro
2. ostavio dosta novca
3. pozeleo da se vrati i ponovo dobro provede i ostavi dosta novca
4. preporucio prijatelju Srbiju kao dobru destinaciju / napisao nesto dobro na svom blogu recimo


Takodje jedan od starijih podataka za koji ne znam da li se nesto promenilo je da u proseku strani turista u Srbiji ostavi 5 evra.

To je bilo u vreme kada nije bilo mnogo hostela, suveniri nisu postojali, a vodic kroz Beograd koje su napravile Komshe je tek bio lansiran (do tada nismo ni imali vodice na stranom jeziku).

Dok se ove sustinske i naizgled sitne stvari ne rese, osecanje dobrog provoda, sve nase lepe destinacije, tulumi i izvrsna gurmanska hrana bice kompromitovane.

Ovde je mapa Beograda za one kojima zatreba online.

VAZNO: Ovaj post nastao je kao odgovor na clanak na blogu Dragane Djermanovic Srbija kao brend II.

FLASH BACK: Dada Vujasinović

Iliti: Novinarstvo i drugi demoni (2)

U Novoj 2009. godini povodom novinarstva i drugih demona mogle bi da se odmotaju neke od najstravičnih stvari koje smo nasledili iz devedesetih. Predmet pokrenut nakon smrti novinarke Dade Vujasinović nije arhiviran, a kako piše današnja Politika, okružno tužilaštvo u Beogradu uskoro će izaći sa stavom u vezi sa smrću ove novinarke.
I ne samo to, republički javni tužilac Slobodan Radovanović najavljuje brzo razrešenje svih dilema oko Dadine smrti:

„Sigurno ćemo uraditi sve što je do nas (...). Pojavljivale su se razne priče u vezi s tim poput one da su u slučaj upletene tajne službe. Ako se utvrdi da je tako, javno ćemo to reći. Nismo imali zadrške ni da to kažemo u slučaju Slavka Ćuruvije“, kaže Radovanović.

Šta je u svemu ovome „bubble“?
Dokazi su tokom 14 godina nepipanja predmeta i nepozivanja svedoka počeli da čile, a u nekim slučajevima i fizika je odradila svoje. Barutne čestice su npr. izgubile svojstva, a otac nastradale novinarke još uvek nije saslušan....



Dada Vujasinović o poeziji ratnog lidera

Citiraću samo jedan detalj iz knjige „Svedočenja iz obeščašćene zemlje“ objavljene u Torontu 1995. godine, kada Dada Vujasinović upoznaje Radovana Karadžića.

Karadžić političar, Karadžić pesnik i Karadžić psihijatar tri su lika u osnovi potuno identična. Ali, možda o Karadžiću kao čoveku, ipak, najviše govori njegova poezija. Njegovi stihovi su često morbidni, poređenja bizarna, misao destruktivna i sputana banalnim rimama. Ilustrativan je često citiran stih iz pesme ’Vladislav i smrt’:

„Usmrćen, eto, bez metka i noža, sad leži opružen ko jagnjeća koža“.

Jedan Karadžićev kritičar je zapisao kako su njegovi stihovi razlog više za borbu protiv velike Srbije, jer bi u njoj ova literatura bila obavezna lektira.

(kraj citata)


Palačinka Dr.Dabić

Kako je pre nekog vremena procurelo na Twitteru, u nekoj palačinkarnici na Novom Beogradu pojavio se novi specijalitet: palačinka „Dr.Dabić“. Vrlo verovatno baš u komšiluku gde je Radovan Karadžić aka David Dabić pevao u lokalnom bircuzu pesme o sebi.
Sada zvuči patološki kada se povežu činjenice da je na svom sajtu ovaj 'lekar i iscelitelj' objavljivao poziv za lečenje seskualne disfunkcije parova (ali samo ako oboje dođu) i čak davao savete za lepotu i večnu mladost.
Jer, dok je bio samo pesnik koji Dadi Vujasinović u „Šumatovcu“ zabranjuje da u tekstu napiše da je proveo vreme u kazamatu (i to onda kada su, kako Dada kaže u članku, Izetbegović i Šešelj to korisitili kao reklamu), rekao je i sledeće:

„Prema Frojdu, književnost kao delatnost je sumblimacija razornih instikata, to jest drskost da se piše predstavlja na neki način intervenciju u poslove Boga“.

A da li je drskost da se pita šta je bilo sa onima koji su drsko pisali? Da li je drskost pitati zašto je država Srbija sa svojim polugama vlasti i kakvim god da je ipak nacionalnim zakonodavstvom, DO DANAS, 14 godina nakon nerazjašnjene smrti ĆUTALA o tome ko je intervenisao u poslovima Boga i ko je odgovoran za smrt Dade Vujasinović??


However, ja ću novine čitati kao i dosada, sporadično, a po TV aparatu ću i dalje slagati fascikle i papire. Očekujem da moj Twitter ispunjava svoju informativno-zabavnu funkciju kao i dosada. Ne samo zato što se ovom servisu za mikroblogovanje prethodne noći prodružio i prvi srpski političar. Čekirajte: Twitter – Čedomir Jovanović.

A novinari, i posebno mlade i odvažne novinarke, uvek će imati moju podršku. Ja nisam bezveze odstupila, ali onaj ko je ostao mora i treba da ima beneficirani radni staž!

poz

JJ

Колико је школа важна?

Да ли је, након времена ударника и опасних момака, поново дошло доба да се поново цени високо образовање

Откако је Алија Сиротановић стасао за „hard core” ударника и постао званични „херој рада” са епилогом у слици и речи на новчаници СФРЈ – рад, залагање и ентузијазам, почели су да добијају на цени. Није прошло много, а остатак социјалитичког запосленог света, такозвана поштена интелигенција и радничка класа, уступили су пред најездом врелине, што од подивљалих јуноша и њихових ментора, што од београдског асфалта под њиховим ногама. Неки су то волели вруће, ваистину, али то време је ипак иза нас.
Језикословци памтиће нестабилне године по настанку синтагме „улична школа”, и по обезвређивању здравог разума и обртању вредоносне скале: у гимназији су разреди били полупразни, а академци су, по завшетку студија, масовно одлазили у печалбу - да се никада не врате. Они који су остали бавили су се транге–франге економијом, радили на црно, препродавали бензин и масовно се уверавали у предности седатива који су тада били у слободној продаји. Печал преголема.

Та искривљена слика чини се да полако нестаје. Годинама уназад, и упркос све вишим школаринама, на универзитетима тешко да претекне који слободан индекс. Да је заинтересованих за студије и више него предвиђених места, сведочи сваког пролећа све дужи списак образовних установа којима је Министарство просвете одобрило рад, а богами, и оних су који и без благослова надлежних чврсто решили да образују високошколце.
Да ли је поново дошло време да факултетска диплома нешто значи?

Када је реч о вредновању уложеног труда у образовање, о томе би се, у нашем случају, такође дало нашироко расправљати. Али, у земљама Европе и развијеном остатку света, када је реч о новцу који прати факултетску диплому, нема дилеме да постоје значајне разлике у платама.

Подаци ОЕЦД (из 2003. године) показују да је, најисплативије студирати у Енглеској, док се факултетско образовање најмање вреднује у Италији. (

У САД високообразовани кадар зарађује чак 86 одсто више него они са средњом стручном спремом, док радници који немају ни средњошколску диплому зарађују за трећину мање од факултетлија. Што значи да је разлика између плата несвршених средњошколаца и оних са факултетском дипломом чак 166 одсто!

Француска, Канада и Немачка имају највећу уравниловку: плата виоскообразованих је свега 27 одсто већа од плате запослених средњошколаца, док је у Хрватској та разлика целих 42,5 одсто. Они са вишом школом беже средњошколцима за 14,7 одсто, колика је разлика у платама, док јер плата магистара и доктора чак 83,6 одсто виша у односу на плату оних са дипломом средње школе.

А чему студирати и чему путовати прочитајте овде

ФАКУЛТЕТ- БИТНО ИЛИ НЕБИТНО ЗА ПОСАО?

ИСПУЊАВАЊЕ ЗАХТЕВА СА КОНКУРСА- ИЛУЗИЈА ИЛИ СТВАРНОСТ

ПЛАТЕ У СРБИЈИ

ГОДИНЕ ЖИВОТА ИЛИ ИЗРАБЉИВАЊЕ МЛАДИХ

Pravo na sreću je takođe ljudsko pravo!

(EDIT: ovo je TAJ spot, uzivajte...)


" Zaraziti nekog čekanjem to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača je od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može osloboditi, ali te obmane, nikad ni doveka."
Ivo Andric



One place, one family, one Europe.

Post je napisan povodom 15. maja, medjunarodnog Dana ljudskih prava, kao podsecanje na ono sto nam svima, bez razlike, pripada, i kao deo zajednicke akcije Blogera i Amnesty International & Bloggers Unite - blogging hor hope.

Pravo na srecu trebalo bi da je ustavom garantovano, i ovo je moj doprinos prosirenju i lokalizaciji postojece agende i prioriteta. Takoreci, nasa stvar, ali ipak ljudsko pravo - na srecu, na rad, na uzivanje plodova svog rada.



Vise o aktivizmu na blogu Slavka Ilica - IT kutak.

One man, one voice, one life.
Make a difference.

U potrazi za izgubljenim knjigama

e lepo.
a sada (tanananaaaaa....!) bih volela da mi date spisak nezasticenih svedoka koji su vam KRALI knjige.
"Krali" nije naravno doslovce, nego onako, na finjaka, uzeli pa ne vratili.

Sto se mene tice, spisak ako i nije toliko dugacak, vrlo je opsezan u detaljima - secam se SVAKOG izgovora i SVAKOG naslova.
Medju ljudima koji su "zaboravili" da vrate knjigu, ima i onih koje, kad sam podsetila - vrlo drsko su mi rekli da nemaju pojma gde je moja knjiga, i da ne mogu sada time da se zamaraju.
Sledeci put knjiga je bila kod bliskog srodnika, a nakon toga...pfff....Rec je o "Autostoperskom vodicu kroz galaksiju".

Drugi su bili nesto finiji - pa su me uveravali (verujem, najiskrenije) da ce knjige vratiti ("100 godina samoce"). Neki su izgubili moju knjigicu kad su krecili stan ( LOL ) i uredno mi dali kompenzaiju za istu - u vidu druge, a kako se kasnije ispostavilo, jedne od kljucnih knjiga u mom zivotu (recnik neki, dobar). A narecenu knjigu "Mali princ" koju mi je kupio tata, i koja je izgubljena tamo neke 91-92. godine, kupila mi kasnije - mama. Logicno, zna da sam patila :)

Neke su knjige nestajale kao sto su se i pojavljivale - same od sebe. Jos se secam knjizice iz PLATO knjizare, malecne i skoro pa za DZ, koju je napisala jedna devojcica, Nevena Jankovic.
Knjiga, naravno, poetska,ide ovako jedna pesma:

"kako je danas divan dan
ja sam danas Radovan
kako se ja zovem?"

:)
Genijalshtina.

eto, i to je nestalo negde u selidbama :( A nikada ponovo objavljeno (mada verujem da je mala pesinikinja sada mozda i veca od mene buduci da ja nisam mnogo velika).
Tako je nekako i nestala Aristotelova "Poetika", sumnjam na jednu kaljevu pec u stanu gde sam zivela 90tih...mrnjagrr...sigurno je IZA.


Moja draga "Alisa zemlji cuda", dvojezicna (srpsko-engleska) hiljadu puta je nestajala i pojavljivala se - srecom, sad je u prvom pocasnom redu knjiga, lepo se plavi :)


E sad, nije da ni ja nisam ostajala duzna (trostruka negacija, citaj unazad). Mozda ce malo da lici na reklamu za Orbit zvake gde ona cica poverava panudraciji kako je u osnovnoj skoli chapila drugarici Rubikovu kocku, ali stvarno, najstvarnije, ja sam negde 1987. godine jednu knjigu zadrzala za sebe. Slucajno - "Harijeta uhoda" se zvala ta knjiga.

Par godina kasnije nikada nisam profesoru srpskog vratila knjigu sa uputstvima kako pisati. Zao mi je sto SAD ne znam gde je ta knjiga, a isla je lepo: "Kada nemate inspiraciju, i cini vam se da nemate o cemu da pisete, pisite o onome sto vidite. Npr. ako vam je dan bezveze i pada kisa, pisite o tome kako pada kisa i sta tim povodom osecate".
Tako nekako :) a nije za blogere, nego ne znam...za osnovce :)

U gimnaziji je nekim cudom ostao kod mene hrvatski knizevni (i ne samo knjizevni) magazin QUORUM. Imao je specijal o Semjuelu Beketu, a ja to radila za maturski...
S njim u paru, Dnevnik u crticama Ezena Joneskoa.
E, da, imam i jednu knjigu sa slikama gde majmuni (pravi) pushe hashish. :))

Cheers :)

Eto.

Ajd sad VI, ajde ajde...! :))

O knjigama i muzici

Da li vam se nekada desilo da nekoga diskvalifikujete jer voli knjige koje vi ne volite?
Ili da vas osvoji naprecac samo zato jer obozavate iste stvari?

Jeste, mozda zvuci malo snobovski, ali, ako su knjige nacin da se prenese iskustvo, onda nas definitivno menjaju. Znaci da je VAZNO.

Isto je, sto se mene tice, i sa muzikom: nikad nisam mogla da budem u vezi sa nekim ko ima disparantan muzicki ukus. Npr. od onih sto slucaju Zdravka Colica nikad nista dobro nije doslo :)) Isto i sa Ljiljanom Habjanovic...

S druge strane, zbog neke 2 ili 3 knjige koje bas-bas volim stekla sam 10 prijatelja! Necu vam reci koje su, pogadjajte koje od pobrojanih imaju navise sledbenika :)

Precica do razumevanja, definitivno, kada je rec o SF literaturi ne postoje granice izmedju ljubitelja SF-a. I bajkama je slicno - ovo je rizicno, ali ko prizna da u njih veruje, moze mnogo da dobije!!

Koje knjige volite? Sta vas pokrece? Sta slusate ujutro dok pada kisa? A nocu? Sta kad radite - jel vam prija muzika? Tragate li po webu za knjigama? Za esejima, objasnjenjima? Za clancima u PDF :)
Ili vas vise zanimaju istrazivanja, think-tankovi, najnovija naucna oktrica?

Ili ste skoz otisli u tri lepe pa na zurkama razmenjujete FaceBook i MySpace profile :))???

Zivot & prikljucenija : navijacki mentalitet

Srbi su narod proaktivan: cim se rode, za sebe biraju najvise ciljeve. Ko kaze da ja sutra (dobro, ne ja ali...) ne mogu da postanem selektor, ili sef drzave ili patrijarh?
Ok, ok, za ovo poslednje ne znam da li se neko bas otima...


User-generated content pokazao je nasu stranu: prosto volimo da navijamo, ja protiv vas, mi protiv njih, oni protiv svih...ako odete na YouTube ili pogledate ko vodi na Alexi, videcete o cemu pricam - trazite da vam rangiraju strane po posecenosti.
Na jednom forumu koji je kao popularan a ima toliko bedan interfejs (zaostao iz 90tih) ali mnogo poseta, sve nas koji ne glasamo za ***** zovu judeo-liberalni tajkuni.

U tom crno-belom svetu nema vise mesta.

Sve je win-lose, odnosno ako ja dobijam- ti gubis. Ako ti izgubis, ja sam na dobitku. Komsije, krave, cvece, pcele, ptice...birajte!

I mediji takodje podgrevaju tu sliku: nece da stave u novine ono sto nije provokativno, pa ako nije (a retko kome je vest da ako je kolac veci svi ce od toga imati koristi), naprave da bude, izvuku iz konteksta, izbace deo koji je balansiran i koji kaze da ima i druga strana novcica, i da mozda djavo nije tako crn...!)

Mediji kreiraju mnenje, vaistinu.

Servirajuci crno-belu sliku (mi protiv njih, vecito antiprotivni svemu, nereseni sukobi od Kosovskog boja naovamo, prevrednovanje i ponovno ispitivanje svega i svacega...) i taj win-lose sistem uparenih antagonizama idu na prodaju, na emocije...Zato su izbori postali stanje svesti (!) bas kao i Kosovo, a SRBIJA...hahaha, Srbija je dijagnoza.

Heh...Zemlja vecite tranzicije.

Oni koji znaju da ima resenja i puta (when there is a will, there is a way), i mogu da pogledaju iza te (iskrivljene) slike, znaju da se o tome da su stvari moguce ne prica mnogo u javnosti.
Promene su takodje moguce. Sta vise, moguce ih je ubrzati. Eto vam Telenor reklama, ako meni ne verujete :-)

Sto se (opet) mene tice, pre neku godinu bila je vest da postoji win-win sistem poslovanja, upravljanja, zivota. Nije bas da nam spada u mentalitet, ali da ovakva saznanja menjaju DNK i prenose se u nasledje, verujem. I na stranu sto se taj pelcer teze prima (kod nas, za razliku od sveta, te knjige jos nisu bestseleri, a ne vidim zasto...), moguce je kreirati klimu takvu da bude pogodna, i za investitore i za korisnike, i za preduzetnike i za...za sve. I to brzo. Eto vam primer grada Beca.

Ovako, verujuci onima koji od nase podeljenosti zive (sta bi bilo kada bi sve stalo na jedan dan?!) proaktivnost se lako pretvara u qqanje. Nemoguce ovo, neizvodljivo ono...izgubi se ta nasa takmicarska zica i ti visoki ciljevi.

Vecina, cak i od vas koji citate ovu cyber-kolumnu, nastavice da budu dobra deca i da pokusaju sve sto im se servira.

Ono sto ohrabruje je da se drugaciji pogled na stvari (a od toga zavisi sve) lagano pojavljuje - i u medijima.

PODRSKA. A ne obeshrabrivanje.

PRICA o tome da se moze poceti od nule i uspeti.

Dokazi, primeri, poslovne uspesne price...To je ono sto nam treba - novi idoli.

Jeste, u guzvi je uvek toplije (Kosovo, izbori, nema dobrih radnika, nema posla...) ali to prosto nije ISTINA. Ili: nije cela istina. Lako je, s takvom slikom sveta, ne raditi nista, tj. praktikovati nerad.

A Srbija je postala taaako dobar izgovor, zar ne? :-)

To je ujedno i odogovor na pitanje zasto se himni jos zvizdi - vecito neki los kontekst...
Navikli smo da se Srbija znaci nesto - lose. Nekim citaocima je cak neprijatno kad vide onaj gornji potpis - the Serbian One.
Pa zasto naglasavam...
Pa jel boli? Pa boli! Taman se covek preda samozaboravu na webu, kad ono...!!

PITANJE:
Jeste li probali nekad da uradite ono sto je BOLJE a ne ono sto je LAKSE :-)


"World we have created is product of our thinking.

It cannot be changed without changing our thinking."

ALBERT EINSTEIN

Beyond gossip VS poznavanje prirode i drustva

Hajd da probam i ja da se „uključim u život” kako ovdašnji svet zove - gledanje televizije :-)
Dala sam sebi, sve u strahu da mi preti totalni burn out, (ne)radni zadatak: svakoga dana da gledam televiziju. Po malo.
Verujem da me to obavezuje da se uključim u čaršijska nagađanja, naročito u ono najkrvoločnije - kako je Aleksandar Tijanić zločinački ubio muvu pred Radmilom Hrustanović i voditeljkom koja, da budemo pošteni, i inače stalno nešto viče i nadvikuje se.
Sad se mozda neki zabludeli bloger i internetlija pita pa kako, kako mu je pošlo za rukom da ubije letećeg gada :-)
Pa LAKO! Ubio čovek muvu,onako domaćinski, rukom.

Ono što me zaista fascinira je histerija koja se oko toga digla: te anatomija jednog zločina, te nevaspitan, te pijan, te odakle mu herTza da to čini pred damama...
Pa sve to razmazano kroz dnevnu „štampu” koju prati glas da sme da „piše o stvarima o kojima ozbiljne novine ne smeju!”.
Pa zaista, baš da se bavimo na duplerici time kako se u Srbiji ubiVa muva (al namrtvo), a pa nismo blesavi :-)
A otkud ovo?
Ma ovo je blog. Dokolica dakle, od one vrste za koju ne plaćate 15 ili više dinara (da plaćate, imali biste i po koju psovku pride).

Šta je tu tačno nevaspitano...
Što se mene lično tiče, najviše volim komediju (društvenu igru) : MIŠ JE U PROSTORIJI.
Tada nema nikoga da ga ubije u nanosekundi - miš trčkara, a žene vrište i dižu suknje preko glave...lol
Nagadjate sta bi bilo da je 'mesto muve bio - MIŠONJA.

Iskreno, JA kad imam muvu u stanu (...a tako radi i moja mama a sve druge VIP žene na svetu, počev, naravno, od moje urednice Slavice Čedić, mah mah!) ja je lepo mis'im ...pa pustim da izađe, šta drugo!!
Tolerancija. Otvoriš prozor i ona - ode! Hm, možda je i u tome ta konačna i definitivna razlika između muškaraca i žena :-)

Meni bi bilo gadno da je ubijem, s onim njenim hitinskim oklopom što krcne ko smoki (da ne kažem ko bubašvaba, kad se ona pojavi, ja zovem komšiju da je ubije!) i još pušta onu slinavu boju po zidu, ali i da hoću - uzela bih muvopič!

Hajd' u zdravlje!

(Ea, ako je neko doručkovao za tastaturom, prijatno mu bilo! )