(za one koji su propustili da procitaju majski broj Biznis & Finansije)
Ne živimo u eri informacija, živimo u vremenu zabave. Način na koji komuniciramo sa drugima i sa samim sobom je ono što određuje kvalitet življenja. Kultivisane veze u koje se ulaže nisu više privilegija samo onih sa visokim EQ. Onlajn alatke donele su brz, pragmatičan i provokativan pristup vezama koje ljudi prave sa drugim ljudima – bez instant mesindžera, gedžeta i vidžeta ljudska vrsta teško da bi preživela dan.
Kako u moru informacija, pretrpanom inboksu, gomili poziva i preporuka za učlanjenje u različite onlajn grupe, seminare, blogove, potpisivanje peticija, prosleđivanja poziva za dobrovoljno davanje krvi ili potragu za nestalim osobama, sačuvati mir i ostati efektivan i produktivan?Jedan odgovor su
društvene mreže (“social networks”). One omogućuju da pronađete, identifikujete i zadržite baš ono što vama treba, po strani od web sitničarenja. Biznis & Finansije donose šta o društvenim mrežama misli poslovan svet u Srbiji i inostranstvu, direktori, univerzitetksi profesori, advokati, blogeri, HR menadžeri i IT eksperti.
Linked In je pokrenuta iz neposrednog komšiluka kompanije Google u martu 2003 i uvezuje preko 20 miliona menadžera i profesionalaca globalno. Linked In uvećava vidljivost na mreži – jednom registrovan profil pojaviće se u Google pretrazi na prvoj stranici, što je odlično za neeksponirane na mreži. Ne traži puno vremenskog ulaganja – nema foruma, a diskusije se obavljaju unutar zatvorenih grupa. Pravi efekat povezivanja na Linked In oseti se tek kada broj kontakata dostigne cifru od 30.
Zlatku Šćepanoviću, generalnom direktoru kompanije “Frutera” trebalo je svega 20 dana od prijavljivanja na Linked In da se ponovo poveže sa dvadesetak prijatelja koji su se davno iselili iz Srbije u Dablin, Njujork, Pariz...
“Uz pomoć Linked In-a lako se pronalaze ljudi koji vam mogu pomoći u okviru postojećeg posla, bilo da uspostavljate direktan poslovni kontakt, bilo da tražite savet, priručnik, knjigu, ili bilo koju drugu pomoć. Moja firma koja se bavi distribucijom uvoznih proizvoda na taj način je stupila u kontakt sa zainteresovanim firmama iz Grčke, Italije i Španije. Pored toga, baza kontakata koju sam stvorio daje priliku svim mojim kontaktima da preko mene dođu do osoba koje njima mogu biti od pomoći: neki od mojih prijatelja su dobili preko mene poslovne ponude, jer su se ljudi prepoznali kao potencijalni poslovni partneri. Odlično je što sve ostaje trajno zabeleženo na internetu, kontakti se ne gube i kako članovi sami ažuriraju svoje podatke, uvek ste u toku sa najnovijim inforamacijama o prijateljima, ko je gde otišao, šta radi, nove adrese i slično”, kaže Zlatko Šćepanović.
Suština umrežavanja, naročito kada su zajednice virtuelne i transparentne za članove, menja percepciju sveta:
“Najednom postanete svesni postojanja jednog mnogo šireg sveta nego što je onaj u kome radite i živite. Takođe i krug poznanika vam se mnogo proširi van granica dnevnog života. Svakog dana sam na Linked In, u nekoliko navrata na 15 minuta. Priznajem da me je prethodno izuzetno pozitivno iskustvo članstva i networking-a u Rotary club-u takođe usmerilo na virtuelni networking. Dobro je biti u dobrom društvu, ali ja još nisam stigao da upotrebim Linked In da detaljnije pretražim tržišta koja me zanimaju. Pravim planove da jednom odvojim 7 dana da je celu pročešljam i pogledam detaljno.
U međuvremenu, i sam sam osnovao jednu grupu na Linked in,
grupu SAM - Srpske Asocijacije Menadžera. Kako sam jedan od osnivača poželeo sam da SAM približim i onima koji nisu članovi, i već nakon desetak dana života grupa Linked In SAM imala 65 članova iz celog sveta. Potreban je napor i vreme – mreža će pružiti tačno onoliko koliko uložite u nju”, dodaje Šćepanović.
Angažman je ključna reč kada je u pitanju najveća evropska poslovno orjentisana mreža
XING sa sedištem u Hamburgu, Barseloni, Pekingu i Istanbulu. Budući da su među osnivačima i pokretačima žene, Xing je mnogo više od registra poslovnih kontakata - on doslovce čini profesionalne kontakte delom aktivnog života.
Temelj na kome se insistira i zahvaljujući čemu XING uprkos tome što tokom dana ima po 20.000 korisnika onlajn u svakom momentu, su poverenje i profesionalizam. Nema lažnih profila. Ovo je uslov da vas dobijete pozivnicu, kao i da sami pozivate.
Wim Stube, belgijski advokat zaposlen u ERDF (European Regional Development Funds), prstupio je XING-u u potrazi za temama kao što su obnovljiva energija, e-Zdravlje, logistika, inovacije.
“Brzina i sadržaj informacija su presudni. Ovakve mreže nude opcije koje povezivanje u realnom vremenu nema - štede vreme i resurse, jer jedini način da ljude koje sam preko Xinga upoznao bio bi da svaki dan putujem oko sveta (!). Pomoću XING-a sam stvorio šansu da pronađem partnere za međunarodnu saradnju na polju logistike i e-Zdravlja, i evo sad već pola godine tražim avion za transport ribe i jastoga iz Kanade i Islanda do Belgije…”, kaže Stube.
Treba ipak biti na oprezu: onlajn dogovori imaju manju težinu nego kad pregovarate licem u lice. Nema kontakta pogledom, nema provere govora tela koji bi dao uvid u to koje strategije za saradnju ili pregovaranje da koristite. “Pristupanje onlajn mrežama ima prednosti, ali ne treba precenjivati rezultate. Čist networking daje veoma čiste rezultate, ponekad bez ikakve veze sa stvarnim životom. Rukovanje sa živim čovekom i dalje ne može zameniti nijedna usluga virtuelnih mreža”.
Što se tiče
FaceBook-a situacija je jasna - niko nije ravnodušan prema neformalnoj i neskriveno zabavnoj mreži.
“Za ovih 15 godina koliko intenzivno radim stekao sam strašno mnogo kontakata, poznanstava, prijateljstava. Neki su u mejlu, neki su na papirima ovde-onde, a Fejsbuk mi pruža mogućnost da ih okupim na jednom mestu. Iako je neformalni kanal Fejsbuk je odličan za follow-up i podsećanje da se nešto u Beogradu dešava“ , kaže
Miloje Sekulić, e-PR direkor McCann Ericsson.„Sve mreže su dobre, u zavisnosti koja je vaša ciljna grupa i šta hoćete da komunicirate - konstantno imaš pristup ciljnim grupama. Na ovaj način firme se vežbaju da osluškuju tržište i da reauguju na adekvatan način“, kaže
Dragan Varagić, iz novosadske poslovne škole za inženjerstvo i menadžment.
Nikola Jovanović, HR menadžer, ovisnik je o virtuelnim zajednicama – koristi i Linked In, i Xing, i Facebook, a pored toga i
AIESEC.net jer nude mogućnost timskog povezivanja i kolaboracije na projektima
„Takav tip mreža je zarazan. Nije retkost da u noćnim klubovima čujete kako se umesto starih dobrih brojeva telefona razmenuju profili na Myspace i Facebook. Siguran sa, da će svi ovi sistemi nastaviti da se razvijaju tako da neprekidno budemo povezani na njih i da bez njih jednostavno nećemo moći da živimo. Očekujem u narednih par godina pristup bukvalno svemu preko mobilnog, računajući tu i e-upravu i pozive za vojsku...“, kaže Jovanović.
Tu je još pregršt sajtova za građenje reputacije (kao što je Naymz), povezivanje IT stručnjaka na celom svetu (Blue Chip) ili isključivo mladih IT entuzijasta iz Indije (Yaari). Tu je još i Connects (popularan među frankofonima), Rhyze i mnogi drugi e-Svetovi koje kreiraju posebne grupe ljudi, od naučnika i akademika, do NVO entuzijasta…A kuda to vodi?
Za sada se kvantnim koracima grabi napred:
Mozzila Weave izbacila je pretraživač (još je u beta verziji) koji omogućuje pristup netu bez tragova u vidu “kolačića”. Google je lansirao set uobičajenih aplikacija za graditelje mreža pod nazivom sa namerom da olakšaju posao građenja i vođenja olajn zajednice, i svakog meseca saynajemo za još ponešto novo.
“Domet našeg
Open Social se stalno uvećava, te aplikacije trenutno koristi više od 200 miliona ljudi.
Suština svega je – ako želite da idete brzo, idite sami. Ako hoćete da stignete daleko – idite u društvu”, kaže Džo Kraus iz
Google-a.
