Putokaz: promocija događaja

U oglašavanju u ovom veku često se može sresti izraz „ciljna grupa“ ili „ciljna javnost“. PR menadžeri to dobro znaju – kada se neka poruka plasira ka javnosti potrebno je znati i od čega se ta „javnost“ sastoji i ko su ljudi koji će poruku pročitati (o tome više na Etarget blogu: ciljne grupe). I važno je KAKO DO NJIH DOĆI.

Na taj način se najčešće plasiraju oglasi u printu: odaberete grupe ljudi kojima želite da se obratite, ptoom saznate šta čitaju, i oglasite se u onim novinama i magazinima koji dopiru do vaše ciljne grupe. Na primer, ukoliko želite da privučete ljude na edukativni seminar inostranog predavača, zakupićete stranicu u medijima koje čitaju menadžeri, direktori i vlasnici kompanija.

Sa outdoor oglašavanjem stvari stoje nešto drugačije, pa kada biste hteli da za vaš seminar saznaju svi srpski direktori, trebalo bi da znate kuda se oni kreću po gradovima Srbije i da na ključna mesta ostavite poruku koju treba da primete.
Bilbord na Brankovom mostu, odmah preko puta TC Ušće? Nimalo loša ideja!
Tako smo na primer mi saznali da tvorac teorije da se genijalnost može naučiti i da ne moraš biti rođen genijalan, g. Piter Fisk, ponovo dolazi u Srbiju te smo ponudili partnerstvo oko online reklame za događaj zakazan za 20. oktobar u Vršcu u centru Milenijum.
Isto tako je sasvim sigurno da je pomenuti bilbord na tako prometnom mestu videlo veoma mnogo Beograđana, i za pretpostaviti je da je deo njih, pošto je došao kući, seo za računar i otišao na sajt koji je prikazan na bilbordu: www.fisk.rs .

Sa onlajn oglašavanjem domet vaše poruke je veći, a oglašavanje efikasnije.

Jednostavno: od oglasa koji je postavljen online deli vas samo jedan klik miša. Za razliku od offline oglasa vaš potencijalni kupac ne mora da pamti sajt i da ga negde zapiše pa da kada bude pri računaru proveri o čemu je reč (koliko vas zapravo zapisuje sajtove u notes?). Nakon prikazanog Etarget oglasa akcija je trenutna – ukoliko online korisnika zainteresuje to što piše u PPC oglasu, on jednim klikom miša dolazi direktno na sajt koji se reklamira.

Šta je važno da biste efikasno prodavali seminare:

* krenite na vreme sa PPC oglašavanjem (optimmum je mesec dana ranije). Ovo će vam dovesti posetioce na sajt.
* koristite i druge forme promocije događaja, upotrebite PR tehnike, obavestite javnost i uključite ključne ljude i medije
* pozovite novinare na događaj (ovo vam je važno i za najavu i za follow-up jer će vam raditi posao za druge događaje koje budete organizovali, bićete prepoznati kao ljudi koji rade dobre event-e i o vašim aktivnostima će se moći naći informacije online)
* pratite statistike poseta sajtu. Koliko njih se prijavilo? Da li ste napravili landing page tako da posetiocu sajta bude LAKO da se registruje? Testirajte različite varijante. Isto važi i za oglase - testirajte tekst, testirajte sliku.
* neka vaša ponuda bude privlačna i pravovremena, ovim povećavate šanse za odziv
* pokrenite newsletter pred događaj i ne zaboravite reminder za učesnike
* tokom promocije događaja potrudite se da održite pažnju javnosti saopštenjima o aktuelnim dešavanjima, novim gostima, sponzorima, ili o podršci Vlade ako ste je dobili. Fantastičan primer je današnji dokument DSOJ dokument koji je danas plasiran na Fejsbuk.
* objavljujte intervjue sa VIP predavačima unapred. Birajte pažljivo ko će od medija dobiti priliku da uradi najavu (obično je to generalni medijski sponzor i niko više)


Što se web sajta tiče, poverenje se pridobija na više načina ( o tome u članku Ključna reč je poverenje)


* ažuriran sajt sa dobrim page rankom
* dovoljan broj pominjanja u relevatnim medijima
* predvidljivost - da znaju šta da očekuju a šta ne
* ažurno odgovaranje na emailove
* korišćenje real-time weba za komunikaciju (twitter, facebook)
* Svedočanstvo o tome da imate zadovoljne klijente (testimonials)
* pristupačnost i otvorenost - pokažite ko ste, koje probleme možete rešiti
* doslednost - ako nešto kažete da ćete uraditi, uradite to


I najvažnije - POSTAVLJAJTE PITANJA. Kreirajte sutuaciju u kojoj vi nudite ODGOVORE.
P.S. ovo su preporuke od mene, a vi budite kreativni, dajte svoje preporuke za bolji reach!

Ko traži - naći će. Ko se prepusti, neka se ne buni što je umesto njega odluku doneo neko drugi (ceo tekst - zašto online oglasi (ne) bivaju primećeni)

Zašto online oglasi (ne) bivaju primećeni

U čemu je stvar kod onlajn oglašavanja?


Tradicionalni načini oglašavanja deceniju unazad su sve manje efikasni. I želim da upoznam lično onoga ko se s ovim trendom ne slaže. Vodiću ga na kolače :-)

Šta ljudima u Srbiji prvo padne na pamet kada se pomene onlajn oglas? Pre svega baner. Onaj na koje možete da kliknete (negde vas vodi) i onaj na koje ne možete (branding, unclickable). Oni koji su reprezentativni (smisleno dizanirani i pozicionirani) i oni koji su dizajnirani u flashu (mrda, svetli, luduje). Klikanost se među ovim dvema (uslovno) vrstama takođe razlikuje.

Svejedno, tu postoji jedan veliki problem.
Teza Miše Lukića (LeoBurnett) je da je GLAVNA PREPREKA što su onlajn mediji poneli na internet iskustva iz oflajn medija : "Kao što znaju za bilborde, tako su prekopirali na web svoja oflajn iskustva i postavili - plakate sa objavama poruke".

Da li to radi? Neka kažu provajderi banera.
Viđali smo dosad banere i to na veoma-veoma posećenim sajtovima koji reklamiraju događaje iz septembra 2007 (izvor: DevProTalk). Može se izvesti zaključak da pozicija nije prodata (nema dakle potražnje).

Miša Lukić tvrdi, a ja se apsolutno slažem, da je PRIČA ono što je bitna. Da li možete da svojom pričom zainteresujete kupca.
I upravo to na koji način ćete se uklopiti svojom porukom (zanimljivom pričom) u ono što KORISNIKA zanima, odlučiće o uspehu vaše internet reklame.


Zašto ne biste probali marketing putem sadržaja?

U slučaju da prodajete kosilice za travu, možete slobodno da spustite tablu ispred kuće i postavite website na kome ćete davati uputstva za - negovanje bašte.
Da li će to uspeti?
Probajte!


Znači umesto jednostavnog PRODAJEM KOSILICE (ciljana pretraga) moći ćete da dodate i SAVETI ZA PROLEĆNU SADNJU, KAKO NEGOVATI TRAVNJAK, BILJKE KOJE SE SADE U MARTU, itd.


Ovo je na neki način i kontekstualno razmišljanje - u duhu onog čuvenog da treba da pričate o onome što zanima Vašeg kupca, o njemu a ne o vama.

Odnosno, kako je rekla davno Nadežda Milenković:"Recite mi da sam lepa, pametna, dobra, duhovita i ja ću misliti da ste vrlo pronicljivi. Recite mi da ste vi lepi, pametni, duhoviti i ja ću misliti da ste dosadni" (za magazin Biznis & Finansije )



Sadržaj je kralj.
Ali šta vam vredi dobar sadržaj ili proizvod ako za njega niko ne zna?

Onlajn oglašavanje košta manje.
Internet je na drugom mestu po penetraciji (odmah iza TV, prema istraživanju Nielsen)
Kontekstualno oglašavanje dolazi do VAŠE CILJNE GRUPE, ma kako uska (ili široka) bila. VI birate.


Budućnost oglašavanja je dakle već tu.
Prema Dejvidu Fridmanu ona leži u pametnom oglašavanju. Pametni oglasi (smart ads) su oni koji ciljaju specifične potrošače, promovišu proizvod onima koji su već zainteresovani za njega i već traže i čitaju. Zbog toga što pametni oglasi dopuštaju da se oglašivači okrenu SVOJIM a ne tuđim ciljnim grupama i što pružaju šansu da se umesto prikazivanja oglasa masovnom tržištu prikađu samo onima koje to zanima, ovi oglasi su jeftiniji.

Oglasne PPC kampanje mogu biti pokrenute po ceni od jednog delića one sume koju biste ulili u tradicionalno oglašavanje.


Najlakši način da to uradite je da pored kvalitetnog sadržaja na websajtu i PR-a koji plasirate i na web, u širenje vesti uključite ETARGET PPC reklamu - www.etarget.rs.


Kako?


Tako što će se VAŠA poruka (sponzorisani link elegantno umetnut pored sadržaja na sajtu) vezati za ključne reči koje vašeg kupca zanimaju.




I još neke zablude oko interneta

Mnogi na pomen interneta odmahnu glavom.
Najlešći stereotipi su da je "to je za freakove" , da oni koji su onlajn "nemaju sopstveni život" i da su informacije koje se na ovaj način mogu dobiti "nepouzdane".

Ok, hajdemo redom.


1. Freak - po definiciji je zaluđenik. Onaj koji neguje strast prema nečemu. Kontrapitanje: šta je loše u tome gajiti strast prema onlajn svetu koji se sve više širi i diversfikuje, i u kome je sloboda reči svakome zagarantovana?
2. Život - onlajn svet je još samo jedno okruženje "realnog". Internet ne trpi šizofreniju. Ne možeš biti malo OK pa onda malo loš. To se vidi. Život teče bez obzira na tehnologije.
3. Nepouzdane su informacije koje nisu proverene. I takvih ima jednako na TV, u novinama i na internetu. Ako isključite recimo google.rs i pretražujete isključivo na stranim jezicima, pre će se desiti da sve važne info iz sveta imate pre nego što tradicionalni mediji objave.

Dakle, ko traži - naći će. Ko se prepusti, neka se ne buni što je umesto njega odluku doneo neko drugi.

GOLE ČINJENICE:
Na Facebooku ima trenutno oko 800.000 registrovanih naloga iz Srbije. Da li ćete svakog desetog građanina Srbije posmatrati kao "freaka"? Da li je moguće da ti ljudi ne žive život? Da li su glupi i da li ih neko manipuliše informacijama na netu? Teško.


I šta sada?


Od proleća pa nadalje, kako predviđaju istraživanja vodećih svetskih agencija, još više će se surfovati u potrazi za idealnim odnosom cene i proizvoda, više će se koristiti internet da se cene uporede pre kupovine, a finansijska kriza na poneke će uticati i tako što će hteti da uštede na vremenu i novcu koji odvajaju za gorivo tako što će kupovati i upoređivati cene preko interneta.

Prijavite se na facebook stranicu Etargeta ili na fan page koji se redovno (ali ne i spamerski :) puni člancima i aktuelnim informacijama.

U svakom slučju možete ODMAH besplatno da se registrujete na sajtu www.etarget.rs i probate svojeručno da postavite kampanju za vaš proizvod ili uslugu.





ZA DOWNLOAD:
KAKO DO KUPACA U VREME FINANSIJSKE KRIZE
(PDF fajl)

NAŠI PODACI: Google sve pamti

Većina onlajn populacije nimalo se ne sekira zbog podataka koji postoje o njihovom identitetu na mreži.

* 60% internet korisnika kažu da su zabrinuti oko toga koliko je informacija o njima dostupno onlajn
* 38% internet korisnika kaže da je preduzelo korake da količine podataka o sebi ograniči


A može da se desi i da jednostavno nisu svesni...

* Otprilike jedna trećina internet korisnika ZNA da se o njima na netu mogu naći: email adresa, kućna adresa, kućni broj telefona i poslodavac.
* Jedna četvrtina internet korisnika znaju da je na mreži njihova fotografija, imena grupa kojima pripadaju, i stvari koje su sami napisali i koje su se pojavile onlajn
* Deo internet korisnika ostavio je na netu podatke o političkoj pripadnosti, broju mobilnog telefona, ili video onlajn.

Veoma je zanimljivo šta se dešava u ovom drugom slučaju, kada nisu svesni.

Seth Godin u članku Personal branding in the age of Google prepričava šta se dogodilo njegovom prijatelju kada je pustio oglas na Craigslist da traži domara.

Tri CV-ja su pridobila njegovu pažnju. Krenuo je da googla ljude, prva stanica - MySpace: aplikant pije pivo iz bureta i u sekciji hobi mu stoji - napijanje.
Drugi kandidat je imao blog, srećom kvaltetan, međutim pojavila se ova rečenica "Prijavljujem se za neke izmećarske poslove ispod svog nivoa ali svakako ću dati otkaz istog trenutka kada prodam koju sliku".
Treći...aj, treći :) O njemu je Google izbacio svega šest podataka, ali je šesti bio policijski dosije sa zapisom o tome kako je dotični dve godine ranije uhapšen zbog krađe u prodavnici.

Kakve veze ima lični brending sa ovim?
Pa, najbolje je biti svestan da će postavljene info neko nekada pročitati i videti i ponašati se na internetu kao da vas potajno snima kamera. Ili još bolje, pošto je net raj za egzibicioniste, kao da vas gledaju vaši mama i tata :)


OK, ali šta je sa onima drugima?
Na domaćem webu moguće je naći CC-irane prepiske u kome se službenici ministarstva žestoko prepucavaju na ličnoj osnovi(da li su namerno objavljene?). Na facebooku za mnoge važi da ukoliko se desi da im potencijalni poslodavac čekira profil, pre će biti da će ili otpasti sa liste ili raditi stvari sasvim van opisla posla (pretpostavljam da je i tom slučaju i cena drugačija).
Da ne dužim, brojevi mobilnih telefona, pisma sa disclaimerima da se informacije ne smeju prosleđivati i objavljivati, emailovi sa kompletnim podacima službenika finansijskih institucija (domaćih banaka i investicionih fondova podjednako) dostupni su i ne nužno mnogo oštrom oku. Ponekad, ako ste bloger ili imate sajt, dovoljno je da jednostavno bacite pogled u statistike i pratite linkove...


Za neku utehu je da se o 72 % korisnika uvek mogu pronaći traženi podaci, a tek 31 % zaista i pretražuje web. Motivi su najčešće nostalgija (old flame i slično), a traže se profili po društvenim mrežama, fotografije i "background" informacije.

Ono što zapanjuje je da je manje od polovine onlajn čovečanstva progooglalo svoje ime, kao i to da minoran broj korisnika redovno motri na pojavne oblike svog onlajn prisustva.


Više info: Pew Internet & American Life Project report.

Cheers!

SAM: čvršća konekcija obrazovanja & tržišta

To da je obrazovni sistem anahron, zastareo i u mimiohodu sa onime što tržište traži od kadra uskoro bi moglo da postane fraza koje ćemo se prisećati u pričama o Srbiji iz perioda tranzicije.

Srpska Asocijacija Menadžera (SAM) i 6 univerziteta iz Srbije i Republike Srpske danas su potpisali sporazum o saradnji. To znači da će ubuduće suštinski važan detalj koji na kraju i odlučuje o korisnosti studija, studentska praksa, biti moguća u kompanijama koje su članice ove grupe.

U okviru projekta Na praksi SAM studentima završnih godina i apsolventima se pruža mogućnost da obavljaju praksu u trajanju od 3 meseca sa mogućnošću zaposlenja nakon obavljene prakse.

Sporazum o saradnji na projektu „Na praksi SAM“ su potpisali predstavnici

* Univeziteta u Beogradu
* Univerziteta u Kragujevcu
* BK Univerziteta,
* Univerziteta Megatrend
* Univerziteta Sinergija iz Republike Srpske i
* Privredne Akademije iz Novog Sada.


Potpisivanju sporazuma prisustvovali su zvanicnici ministarstva prosvete, nauke i kulture koji su pokazali spremnost da pruze podrsku Asocijaciji i Univerzitetima na ovom znacajnom projektu.



„Projekat „Na praksi SAM“ predstavlja povezivanje Srpske asocijacije menadzera SAM i Univerziteta u Srbiji i Republici Srpskoj, sa ciljem da se studentima otvore vrata velikog broja domacih i regionalnih kompanija u kojima ce moci da realizuju praksu i strucno usavrsavanje.

Za projekat „Na praksi SAM“ clanovi Asocijacije sa ponosom isticu da je jedna od najznacajnijih aktivnosti ove organizacije“ izjavila izvrsna potpredsednica SAM-a Ana Bovan u svom uvodnom obracanju.

Vecita jadikovka o znanju koje ne moze da se aplicira otpocela ovime je novu epizodu - uskladjivanja sa zakonima trzista i nacinima na koje ce transfer znanja u novom sistemu u kome se obrazovanje placa, i to ne malo, imati svoj efektivan rezultat.

Predsednik Srpske asocijacije menadzera Slobodan Vucicevic je istakao da je saradnja izmedju privrede i Univerziteta od velikog znacaja za nasu zemlju.
„SAM ima za cilj stvaranje zdravog poslovnog okruzenja u Srbiji nalik onima kojima tezimo, a to su svakako stabilna, prosperitentna i zdrava trzista. Veliki broj aktivnosti u protekle dve godine, povezivanje sa slicnim nacionalnim udruzenjima u drugim zemljama, kao i projekat „Na praksi SAM“ pokazuju da mi zaista aktivno ucestvujemo u stvaranju zdrave privrede“ rekao je Vucicevic.


Pozdravljajuci ovu inicijativu Srpske asocijacije menadzera rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovacevic je kazao da su mnogi strucnjaci napustili nasu i otisli u neke druge zemlje cime je nacinjen ogroman gubitak za Srbiju. „Ovo je vazna aktivnost jer nam je neophodna komunikacija izmedju privrede i Univerziteta. Mi sa Univerziteta treba da skolujemo studente koji odgovaraju privredi. Studenti na fakultetima sticu teoretska znanja, a privreda im sada daje mogucnost da steknu i prakticna znanja“, naglasio je Kovacevic.