NJKV kupac i šta kada vam dođe na sajt

Niski troškovi akvizicije novih kupaca kroz PPC reklamu i vaše umeće da ih ZADRŽITE mogli bi na kraju godine odlučiti šta ćete misliti o svemu što vam se sada dešava, proleća recesivne 2009.

Onlajn ankete to nisu pokazale ali skorašnje Nielsen istraživanje jeste - tek je manji deo vlasnika MSP identifikovao svoje prioritete ispravno dovesti posetioce na websajt.


Zašto je ovo šokantno?


Kada se uporedi sa izazovima koji stoje pred MSP sektorom - novi kupci (76.5%), smanjenje troškova (71.2%) i zadržavanje postojećih klijenata (51.7%), očigledno je da alati koji postoje još nisu u punoj fukciji i da između želja i potreba s jedne strane i znanja o tome šta se može sada i odmah uraditi postoji ....hmmm... pa, oveći jaz.


Šta možemo da uradimo sa posetiocima koji dođu na sajt?


Nakon što je bačena udica i kreiran kvalitetan sadržaj koji privlači posetioce, potrebno je zadržati ih, na sajtu i u databazama. Ovo je naročito važno za prodaju putem interneta jer ukoliko se kupovina ne dogodi odmah ne treba zatvarati vrata za sledeće ponude.
Dakle, neophodno je ostati u kontaktu s onim ko je ušetao na vaš sajt i ćapiti priliku da mu se ponudi nekom drugom prilikom nešto drugo.

U publikaciji 6 i ½ ključnih trendova koju možete downloadovati ovde kao PDF fajl, objasnili smo šta je inbound marketing.
Evo tog dela:



TopShop iskustvo


TopShop je naširoko čuven po prodaji svojih proizvoda putem telešopa na TV. Međutim na internetu su odabrali potpuno drugačiju strategiju. TopShop redovno objavljuje newsletter koji donosi teme kao što su veze i seks, i povremeno tom miksu dodaju svoju ponudu proizvoda.
Da, to bi mogao da bude samo fin primer marketinga putem sadržaja (content marketing) – i ne bi bilo potrebe da da se dodaje još jedno poglavlje. Ali TopShop ide dalje od toga ne oslanjajući se na pretpostavku da će ljudi sami od sebe pronaći newsletter.

Prvo, TopShop aktivno traži posetioce za sajt. SEO, baneri, kontekstualna reklama.

Drugo, ako posetilac ne donese odluku o kupovini smesta, TopShop se trudi da barem uzme njegovu email adresu i ponudi mu newsletter.

Treće, newsletter povremeno uključuje prodajne akcije. Oni koji nisu kupili u TopShopu danas, učiniće to za nedelju dana illi jedan mesec.

Kao što je TopShop nedavno predstavio na konferenciji u Varšavi, ovaj način „praćenja“ potrošača višestruko je uvećao njihovu prodaju.



TopShop newsletter
Forma koju TopShop koristi da prikupi potencijalne kupce
www.topshop.sk



Dakle - šta je inbound marketing?

Inbound marketing sastoji se od dva principa:
1. Dovedi posetioce na svoj web sajt
2. Nemoj da ih izgubiš, čak i ako nisu ništa kupili.


Treba li reći - Etarget je tu za vas - www.etarget.rs.
Mi dovodimo posetioce na Vaš sajt.

Koja je vaša onlajn taktika?

Konvencionalni metodi promocije, pomalo usled recesije a malo više zbog čiste računice, odlaze polako u zapećak i ustupaju mesto onlajn taktikama. Kako prenosi Marketing Charts interesovanje je veoma opalo za oglašavanje u štampanim medijima, slanje materijala poštom i za nastupe na sajmovima. U Americi na sceni su mikrosajtovi, webinari i društvene mreže. Internet oglašavanje je odavno razrađeno default ponašanje.

Pošto kod nas nekih konkretnijih podataka nema, nedavno sam postavila dve onlajn ankete na temu šta vaša firma čini povodom oglašavanja na internetu ove godine.

Jedna anketa je Linked In mreži (još je aktivna tako da ko hoće da glasa dobrodošao je - ovde ) i drugu za korisnike Twittera - Twtpoll na temu oglašavanja na netu.

U obe ankete (prilično su slične :) jedan od predloženih odgovora bio je ŠTA ĆE NAMA OGLAS NA INTERNETU.




Što se Linked in- a tiče do sada je tek 7 % kliknulo da im oglas na internetu nije potreban.
Budući da je anketa promovisana kroz SAM grupu (hvala GenSeku ;), rezultati su donekle očekivani - otprilike polovina ispitanika ( 47 %) koristi marketing mix, dok je manji deo (14 % ) za sada naklonjen isljučivo banerima.

Zanimljivo je da svaki peti član (21 %) trenutno intenzivno razmišlja da se baci u onlajn oglašavanje i da je PPC sada mnogo vidjiviji nego prošle godine - ovaj u Srbiji nov tip oglašavanja dobio je tek koji procenat manje glasova od tradicionalnih i široko rasprostranjenih banera.

Na Twitteru se dogodilo iznenađenje: baneri nisu dobili ni jedan jedini glas, ali je zato odgovor "šta će nama internet oglašavanje", očigledno mojom greškom, pobrao simpatije.
Šta sam uradila? Na nečiji predlog dodala sam uz tu opciju "šta će nama oglas na internetu" i ovčiju onomatopeju pa su se razdragali twitteraši i čak 27 % se opredelilo za odgovor "beee" :-)

Polovina učesnika TwtPolla se aktivno oglašava kroz PPC i druge vidove reklame.
Istovetno kao i na Linked in - svaki peti je u fazi mozganja odakle da krene sa oglašavanjem na internetu. URA za njih! Na pravom su mestu!


Inače nije nimalo nevažno da kada je o onlajn metodama promocije reč i dalje postoji doza nezadovoljstva efektima imanja web sajta za malo i srednje preduzeće, i to ne samo u Srbiji (za koju podatke ovog tipa još uvek ni nemamo, mrmlj).

Verujem da dosta njih i dalje razmišlja o web stranici kao o nečemu što je samo po sebi dovoljno imati (da se nađe!), da ga napišu na vizitkarti i da eventualno onlajn populacija može da dođe do osnovnih podataka o biznisu, baš ako neko zapne pa pretražuje web.


Jel, jel? Demantujte me!

JJ


(u sledećem blogpostu više o tome šta sve može sa posetiocima da se zgodi)

Etarget: 6 ½ ključnih trendova za 2009.

Kako se internet koristi u političke svrhe i hoćemo li ubuduće birati predsednika na Facebooku umesto na izborima?

Šta je sa malim i srednjim preduzećima, dizajnerima, softverašima, internet prodavnicama?

Šta je sa onima koji imaju svoj web sajt, gde je njihovo mesto u ekonomiji?

I najvažnije: kako do kupca i šta sa njim kada dođe na sajt?


Internet je označen kao pokretač tržišta.
Sa dobrim razlogom: u vreme recesije ulaganje u internet biznis i njegovo oglašavanje je
isplativo,veoma merljivo i manje košta.


Predstavljam vam ovaj put Etargetov white paper (besplatna edukativno-promotivna brošura - više ovde ) kompanije Etarget o 6 ½ ključnih trendova za ovu godinu, jedinstvena i prva ove vrste na našem tržištu (licenciran je kao CC Share Alike - dokument slobodan za deljenje bez izmena i sa potpisom autorstva).


Pogledajte kako da ovo vreme prebrodite i kako da maksimizujete web alate
vam stoje na raspolaganju.




DOWNOLAD 6 ½ ključnih trendova za 2009 (PDF) :
http://www.box.net/shared/ozrlti5fqt


Pročitajte još i ovde:
PCpress.info
Economy portal
Eniacov blog


Etarget je kompanija koja pruža usluge ciljane PPC reklame i dovodi posetioce na vaš sajt tako što omogućava da se Vaš oglas prikazuje kroz mrežu partnerskih portala. Naši korisnici određuju ključne reči pomoću kojih se oglasi vezuju za sadržaje na internetu i prikazuju pored tematski srodnih članaka. Na ovaj način obezbeđujemo da oglas bude usmeren prema onoj grupi korisnika koja je zainteresovana.

Etarget posluje od 2002. godine i prisutni smo 8 zemalja centralne i
jugoistočne Evrope: u Srbiji, Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji,
Hrvatskoj, Bugarskoj i Poljskoj. U Srbiji smo od kraja 2007. godine.

Etarget je lako naći

Etarget je društven :-)
Pridružite nam se na društvenim medjima:


Etarget links: http://etarget.tumblr.com/

Twitter: http://twitter.com/etarget

Flickr: http://flickr.com/photos/31370001@N03/


I naravno na Facebooku:

Etarget fan page na Facebooku

Etarget Srbija & Hrvatska - grupa na Facebooku


c ya!


JJ

Zašto online oglasi (ne) bivaju primećeni

U čemu je stvar kod onlajn oglašavanja?


Tradicionalni načini oglašavanja deceniju unazad su sve manje efikasni. I želim da upoznam lično onoga ko se s ovim trendom ne slaže. Vodiću ga na kolače :-)

Šta ljudima u Srbiji prvo padne na pamet kada se pomene onlajn oglas? Pre svega baner. Onaj na koje možete da kliknete (negde vas vodi) i onaj na koje ne možete (branding, unclickable). Oni koji su reprezentativni (smisleno dizanirani i pozicionirani) i oni koji su dizajnirani u flashu (mrda, svetli, luduje). Klikanost se među ovim dvema (uslovno) vrstama takođe razlikuje.

Svejedno, tu postoji jedan veliki problem.
Teza Miše Lukića (LeoBurnett) je da je GLAVNA PREPREKA što su onlajn mediji poneli na internet iskustva iz oflajn medija : "Kao što znaju za bilborde, tako su prekopirali na web svoja oflajn iskustva i postavili - plakate sa objavama poruke".

Da li to radi? Neka kažu provajderi banera.
Viđali smo dosad banere i to na veoma-veoma posećenim sajtovima koji reklamiraju događaje iz septembra 2007 (izvor: DevProTalk). Može se izvesti zaključak da pozicija nije prodata (nema dakle potražnje).

Miša Lukić tvrdi, a ja se apsolutno slažem, da je PRIČA ono što je bitna. Da li možete da svojom pričom zainteresujete kupca.
I upravo to na koji način ćete se uklopiti svojom porukom (zanimljivom pričom) u ono što KORISNIKA zanima, odlučiće o uspehu vaše internet reklame.


Zašto ne biste probali marketing putem sadržaja?

U slučaju da prodajete kosilice za travu, možete slobodno da spustite tablu ispred kuće i postavite website na kome ćete davati uputstva za - negovanje bašte.
Da li će to uspeti?
Probajte!


Znači umesto jednostavnog PRODAJEM KOSILICE (ciljana pretraga) moći ćete da dodate i SAVETI ZA PROLEĆNU SADNJU, KAKO NEGOVATI TRAVNJAK, BILJKE KOJE SE SADE U MARTU, itd.


Ovo je na neki način i kontekstualno razmišljanje - u duhu onog čuvenog da treba da pričate o onome što zanima Vašeg kupca, o njemu a ne o vama.

Odnosno, kako je rekla davno Nadežda Milenković:"Recite mi da sam lepa, pametna, dobra, duhovita i ja ću misliti da ste vrlo pronicljivi. Recite mi da ste vi lepi, pametni, duhoviti i ja ću misliti da ste dosadni" (za magazin Biznis & Finansije )



Sadržaj je kralj.
Ali šta vam vredi dobar sadržaj ili proizvod ako za njega niko ne zna?

Onlajn oglašavanje košta manje.
Internet je na drugom mestu po penetraciji (odmah iza TV, prema istraživanju Nielsen)
Kontekstualno oglašavanje dolazi do VAŠE CILJNE GRUPE, ma kako uska (ili široka) bila. VI birate.


Budućnost oglašavanja je dakle već tu.
Prema Dejvidu Fridmanu ona leži u pametnom oglašavanju. Pametni oglasi (smart ads) su oni koji ciljaju specifične potrošače, promovišu proizvod onima koji su već zainteresovani za njega i već traže i čitaju. Zbog toga što pametni oglasi dopuštaju da se oglašivači okrenu SVOJIM a ne tuđim ciljnim grupama i što pružaju šansu da se umesto prikazivanja oglasa masovnom tržištu prikađu samo onima koje to zanima, ovi oglasi su jeftiniji.

Oglasne PPC kampanje mogu biti pokrenute po ceni od jednog delića one sume koju biste ulili u tradicionalno oglašavanje.


Najlakši način da to uradite je da pored kvalitetnog sadržaja na websajtu i PR-a koji plasirate i na web, u širenje vesti uključite ETARGET PPC reklamu - www.etarget.rs.


Kako?


Tako što će se VAŠA poruka (sponzorisani link elegantno umetnut pored sadržaja na sajtu) vezati za ključne reči koje vašeg kupca zanimaju.




I još neke zablude oko interneta

Mnogi na pomen interneta odmahnu glavom.
Najlešći stereotipi su da je "to je za freakove" , da oni koji su onlajn "nemaju sopstveni život" i da su informacije koje se na ovaj način mogu dobiti "nepouzdane".

Ok, hajdemo redom.


1. Freak - po definiciji je zaluđenik. Onaj koji neguje strast prema nečemu. Kontrapitanje: šta je loše u tome gajiti strast prema onlajn svetu koji se sve više širi i diversfikuje, i u kome je sloboda reči svakome zagarantovana?
2. Život - onlajn svet je još samo jedno okruženje "realnog". Internet ne trpi šizofreniju. Ne možeš biti malo OK pa onda malo loš. To se vidi. Život teče bez obzira na tehnologije.
3. Nepouzdane su informacije koje nisu proverene. I takvih ima jednako na TV, u novinama i na internetu. Ako isključite recimo google.rs i pretražujete isključivo na stranim jezicima, pre će se desiti da sve važne info iz sveta imate pre nego što tradicionalni mediji objave.

Dakle, ko traži - naći će. Ko se prepusti, neka se ne buni što je umesto njega odluku doneo neko drugi.

GOLE ČINJENICE:
Na Facebooku ima trenutno oko 800.000 registrovanih naloga iz Srbije. Da li ćete svakog desetog građanina Srbije posmatrati kao "freaka"? Da li je moguće da ti ljudi ne žive život? Da li su glupi i da li ih neko manipuliše informacijama na netu? Teško.


I šta sada?


Od proleća pa nadalje, kako predviđaju istraživanja vodećih svetskih agencija, još više će se surfovati u potrazi za idealnim odnosom cene i proizvoda, više će se koristiti internet da se cene uporede pre kupovine, a finansijska kriza na poneke će uticati i tako što će hteti da uštede na vremenu i novcu koji odvajaju za gorivo tako što će kupovati i upoređivati cene preko interneta.

Prijavite se na facebook stranicu Etargeta ili na fan page koji se redovno (ali ne i spamerski :) puni člancima i aktuelnim informacijama.

U svakom slučju možete ODMAH besplatno da se registrujete na sajtu www.etarget.rs i probate svojeručno da postavite kampanju za vaš proizvod ili uslugu.





ZA DOWNLOAD:
KAKO DO KUPACA U VREME FINANSIJSKE KRIZE
(PDF fajl)

Upravljanje rizikom (od demokratije)

Čovek koji je prvi kod nas uradio procenu rizika, dr. Zoran Đinđić, ubijen je mučki.

Upravo živimo najgori scenario...

Evo šta je procenjeno kao najgore što može da nam se desi, kako je preneo list Blic u članku objavljenom na godišnjicu atentata Lične beleške Zorana Đinđića


Najlošiji scenario, (pisano 11. februara 2003.)

„Napraviti scenario s najlošijim razvojem događaja“, piše premijer i nabraja:

- Iračka kriza traje dugo
- Svetska ekonomska recesija
- MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo
- Hag se zaoštrava (nove optužnice zbog Kosova)
- Evropska unija zamrzava pregovore
- Nacionalna bezbednost (jug Srbije) iziskuje nepredviđene troškove za budžet
- Kosovo se ne rešava, napetost traje
- Odnosi sa Crnom Gorom ulaze u blokadu


„Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija“, pita se premijer i navodi šta sve treba uraditi:

1. Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario
2. Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS-a…)
3. Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima)
4. napraviti plan komunikacije sa javnošću




...AND?



JJ :(